izabrana dela

izabrana dela

петак, 02. октобар 2009.

JUNO (2007)


-->
**(*)
3-

pošto je aktuelan hororčić JENNIFER'S BODY, o kome sam ovde već pisao, da se podsetimo ranijeg rada scenaristkinje diablo cody i mog osvrta na njega:

otkrio sam svoj novi fetiš – preggie horror (a pleonasm if there ever was one!) – pa reših da A L'ENTERIEUR dabl-bilujem JUNONOM.
dakle, preslatka i pretalentovana elen pejdž zatrudni u 16-oj (don't we all?!) i onda nastaje štaću-kuću sitjuejšn.
naravno, pošto je ovo američki film koji je do sada zaradio već 100ak milijona, moš se kladiti da njen sitjuešn uopšte nije uporediv s onom jadnom rumunkom iz 4 MESECA I JEBEM LI GA KOLKO NEDELJA I DANA.
ne.
ovde su svi super-slatki i super-puni razumevanja: i tata (njen) i tata (nepažljivi) i maćeha (nije iz pepeljuge, očigledno!) – a tek da vidite što su slatki adoptive parents, pošto džuno odluči da žgepče ne baca niz kanalizaciju no da ga pokloni odabranom paru nerotkinja. njeni izabranici (iz prve!) su bogati baja koji jednim džinglom za reklamu sebi otplati besnu kuhinju, a privatno voli sonic youth i h.g. lewisa (ne zezam vas!) i njegova ženica koja u početku deluje super-scary sa svojom težnjom ka dominaciji, ali na kraju – this being an american movie, I must remind you – pokaže da je zapravo fina osoba i rođena majka ko stvorena za džunoninog neplaniranog potomka.
ovo je jedna tipična sandensovska ljiga, pa još iz mog omraženog žanra (teen romantic comedy; pod-žanr: preggie teens), i u principu ja ne bi ni trebalo da ovakvo što gledam – da u njemu ne igra elen pejdž, i da nisam bio radoznao da vidim zašto ga svi živi nahvališe.
plus da vidim kako eleni stoji stomak.
plus što me još drma post-trudnički ENTERIEUR sindrom, pa ne odgovaram za svoje ponašanje.
pored toga što su SVI u filmu super fini i skloni 'alternativi' i uvrnutom humoru i nekonvencionalnom ponašanju (a sama džuno najviše od svih, of kors), ovaj film svoju tiketu sandensovštine (nebitno dal je igrao tamo ili nije, to je taj jebeni ŽANR) zarađuje još i obaveznom animiranom špicom i apsolutno ogavno nesnosnom paradom onih bljutavih emo-alternative gitarskih laganica od kojih dobijam ubilačke porive. 'alternative' elevator muzak! bljaaaakk!
zašto sam mu onda dao (skoro) istu ocenu kao RAMBU 4, OGNJENKI i 4 MESECA I JEBEM LI GA KOLKO NEDELJA I DANA?
pa, evo mudrosti za danas: to što je nešto konfekcija ne znači da ne može da bude lepo i udobno.
filmić, sa svim svojim manama, mi je fino lego. zabavan je, duhovit je (u 4-5 navrata sam se GLASNO nasmejao – to treba ispoštovati), leeeep je, ima elen pejdž (makar i sa jastukom ispod bluze!) u 95,8 svojih kadrova i tako... the proof is in the pudding. ne mogu da poreknem da mi je prijao na gledanje, za razliku od mnogih filmova koje više POŠTUJEM ali u kojima manje uživam.
eto, priznajem, pokleknuo sam pred američkim vrednostima: kupili me na lažni food coloring i koncentrat i diet free ubik (neškodljiv u ograničenim količinama)!
PS: dijalozi su izvanredni, ali trenutno ne postoji – ili barem ja ne nađoh – dobar titl, bilo engleski, bilo srpski. sramotno je šta se trenutno nudi, ti imbecili nisu pohvatali ni 1/3 duhovitih i mudrijaških fora i fazona iz filma. u jednom trenu džuno shvati da je WIZARD OF GORE mnogo bolji od SUSPIRIJE (šta zna sandens šta je suspiria!?), a prevodilac pominje osobu koja se zove DARRYL ARGENTO!

-->

2 коментара:

Aleksandar је рекао...

Ubo si ga (no pun intended). Ima u ovom filmu nešto što sprječava čovjeka da ga nazove apsolutno ljigavim smećem.
Inače, ono što me je konstantno nerviralo je to što je J.K. Simmons konstantno sladak i fin i dobroćudan, maltene je gori od Herija Dina Stentona u onom dreku Pretty in Pink. Ne pamtim kad sam vidio gore miskastovanje.

Dejan Ognjanovic је рекао...

tako je.
to nešto se zove elen pejdž.

+ scenario i dijalozi su baš ljupki...