izabrana dela

izabrana dela

уторак, 20. октобар 2009.

MALTEŠKI ŠIŠMIŠ – Ljubomir Damnjanović

Ovaj prikaz objavljen je u Kulturnom dodatku VEČERNJIH NOVOSTI u sredu 14.10.2009.

Čitav dodatak možete skinuti, u PDF-u, na sajtu VEČERNJIH NOVOSTI:


Deda, tata i ostale ale i prikaze

MALTEŠKI ŠIŠMIŠ – Ljubomir Damnjanović

Tardis, Beograd, 2009.


Dejan Ognjanović

Nije lako definisati ovu knjigu, ali u tome se i krije veći deo njenih čari. Roman, stogo gledano, nije. Nije ni zbirka pripovedaka. Sastoji se od tri celine približno iste dužine povezane istim glavnim junacima, i mogla bi se opisati kao književni ekvivalent DVD izdanja sa tri sezone TV serije u jednom pakovanju.

Glavni junaci ove horor sapunice sa elementima komedije, fantastike i alternativne istorije jesu Mitar Sarić (vampir) i njegova supruga Vida (vukodlačica), te "Deda, tata i ostale ale i prikaze", kako glasi naziv I dela knjige. U ovoj deonici upoznajemo se sa likovima i njihovim međuodnosima kroz labavo povezane, nezavisne minijature. Početak sa izvanrednom ekonomijom uvodi situaciju in medias res: unuk ne može više da trpi da ga bruka pokojni deda koji spopada udovice po selu, pa ga vadi iz groba i sprema se da ga pogubi po propisu, glogovim kolcem...

To je najvrcaviji i najzabavniji deo knjige, nešto kao vampirska varijacija na kultni film Maratonci trče počasni krug, odakle je preuzeta osnovna dinamika: deda je švaler i komedijant, tata šmokljan i galamdžija a sin-naslednik isprva deluje kao odmetnik od familije, mada ubrzo prigrli porodičnu tradiciju (odnosno: vampirsku prirodu). I ovde, kao i u Šijanovom filmu, postoji motiv ljubavi mladih iz različitih familija, ali nema ništa od konflikta između vampira i vukodlaka, izuzev blagog koškanja (vukodlačka familija je poreklom iz Bugarske). Unutar-porodične tenzije su benigne čarke a glavni konflikti odvijaju se između porodice i ostatka sveta.

Druga dva dela knjige čine celine koje bi se mogle nazvati kratkim romanima da ne obiluju digresijama i za zaplet nebitnim epizodama i pod-zapletima. Najbolji primer toga nalazi se u III delu, "Familija i kako je preživeti", koji govori o borbi za vlast u vukodlačkom klanu i Vidinim pokušajima da preživi napade pretendenta na poziciju novog vođe. Unutar toga je čitava jedna celina o boravku familije u zamku izvesnog Spalancanija, tvorca živih igračaka, i njegovom sukobu sa demonskim Dr Kopelijusom (likovi iz klasične priče "Peskar" E. T. A. Hofmana) koji se ni na koji način ne dotiče vukodlačkog zapleta.

U nečemu što pretenduje na formalnu ili žanrovsku čistotu ovo bi bila ozbiljna zamerka: ali labava struktura i neobavezan pristup pop-kulturnim matricama iz kojih se slobodno pozajmljuje i svojim potrebama prilagođava ključni su činioci postupka Ljube Damnjanovića. Oni su najočigledniji u središnjem delu knjige, pod naslovom "Malteški šišmiš": naši junaci odlaze u Istanbul (!) kroz "Šumu sveta" sa patuljastim uježom (sic) kao vodičem, a glavni pomoćnik (?) tamo im je izvesni Josip (njegovo prezime se ne izgovara, ali je više nego jasno da se radi o povampirenom "najvećem sinu naših naroda i narodnosti").

Arhi-MekGafin iz naslova (po uzoru na Malteškog sokola) oko koga se sve vrti trebalo bi da vampirima omogući nesmetano kretanje po danu, čime više ne bi morali da zavise od ljudskih slugu već bi se direktno i nesmetano bavili svojom glavnom aktivnošću – bankarstvom. U poteru za Malteškim šišmišem uključuju se i FBI agenti Vučko Modlica (opsednut vanzemaljcima) i Dana Skalinada (neizlečivi skeptik), očigledno parafrazirani likovi iz TV serije Dosije X, a tu je i sâm Gospodin Crni koji ne može da Kebi oprosti obradu pesme "Paint it Black" Roling Stounsa...

Veliki je podvig izboriti se sa konceptom u kome je maltene sve dozvoljeno, i u kome se tradicija i žanrovska pravila smelo zaobilaze ili redefinišu, a kao rezultat ne napraviti papazjaniju od ovoliko heterogenih elemenata. Za pohvalu, Damnjanović je uglavnom uspeo da sve drži pod kontrolom zahvaljujući odmerenom, preciznom i jasnom pripovedanju. Lajtmotiv porodične vezanosti provlači se kroz sve avanture kao vezivno tkivo i možda i najupečatljivija vrednost u odnosu na koju su sva bogatstva pa i sâma besmrtnost – tek isprazni MekGafini. Autor pruža nešto pomalo neočekivano: toplinu, ljubav, setu i zapitanost nad ljudskom prirodom usred romana o vampirima i vukodlacima, čime pokazuje da je ovo, pre svega – roman o ljudima i vrednostima koje ih takvim čine.

Ljubomir Damnjanović (1959-1999) je prerano preminuli pisac, prevodilac i aktivista beogradskog Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić". Za života su njegova dela pretežno izlazila u klupskom fanzinu Emitor, pa je takav slučaj bio i sa prozom koja sada po prvi put izlazi u sređenom, knjiškom obliku. Izdavačka kuća Tardis već je prošle godine od zaborava otrgla Damnjanovićev roman Vi što maštate o sreći, a ovo objavljivanje Malteškog šišmiša podjednako je vredan čin. Široj publici ovim se otkriva jedan raskošan, prerano ugašen talenat za nepretenciozno, kvalitetno meta-žanrovsko pisanje. Ljubiteljima žanrovske proze kao i potencijalnim piscima okrenutim ovoj tematici Malteški šišmiš pokazuje da ovde postoje jaki potencijali za bavljenje hororom i fantastikom, i da se ono ne mora nužno naslanjati na inostrane uzore, budući da već i na sopstvenom tlu ima sasvim dovoljno materijala.

1 коментар:

zastonecesda је рекао...

Kupio knjigu. Pročitao za jedan dan.
Prezadovoljan. Hoću još :)