izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 05. октобар 2009.

STAG NIGHT (2009)

**(*)

3-

STAG NIGHT je jedno lepo malo neambiciozno ali solidno-unutar-svojih-limitiranih-namera hororče namenjeno pre svega fanovima žanra. ovo potonje ističem zato što u poslednje vreme prečesto imamo 'horore' koji pokušavaju da se dodvore što široj demografiji i zato smaraju sa svojim triler, SF, dramskim ili komedijskim elementima, gnjave sa svojim predugim uvodima, 'psihološkim profilisanjem' svojih likova i ostalim tupljavinama. naročito mi idu na jetra 'horori' u kojima se u prvih pola sata ne dešava ništa (sem, eventualno, u prologu – nakon koga slobodno možete da se prebacite na 30-ti minut ako želite da horor-radnja najzad krene). ovo nije takav film.

STAG NIGHT ne pokušava da se dodvori i vašoj mami, devojci i ujaku koji ne voli horor. umesto toga, on ima poručuje: 'e, ako ne volite horor, šta tražite ovde?' to je jasno od prve scene – jednostavne, ali efektne upotrebe mraka i pokretnih stepenica koja napokon na film prenosi jednu od arhetipskih košmarnih situacija u njenom najbukvalnijem obliku: pokušavate da pobegnete od nevidljive pretnje, ali kao da trčite u mestu, ili čak i unazad, ka progonitelju.

za tim sledi vrlo kratko, jezgrovito upoznavanje sa glavnim junacima – niko zanimljiv, da se razumemo (jedino meni znano ime ovde je kip pardue, iz RULES OF ATTRACTION), ali ovo i ne pokušava da glumi neku studiju karaktera ili metaforu, satiru ili whatever. pre nego što ste im popamtili imena, ovi bajni (polu-pijani) primerci ljudskog roda upadnu u sranje na način pomalo bezvezan i ne znam baš koliko ubedljiv, ali bože moj, nemojmo cepidlačiti. možda je zaista i moguće u njujorškom metrou otvoriti vrata vagona iznutra, van stanice, dok voz stoji na podzemnom semaforu, i izaći iz voza a da to ne zasmeta mašinovođi, već da ovaj nastavi dalje a ove idiote ostavi u mraku i tunelima. osim toga, ovo je ipak snimano u bugarskoj – siguran sam da u bugarskom metrou možete da izlazite po želji. tako mi kažu ljudi koji tamo idu u metro u šoping.

u svakom slučaju, sa svojih jedva 70ak minuta aktivnog vremena (i 7-8 minuta za obe špice), STAG NIGHT se kreće dovoljno brzo i deliveruje ono što se od njega očekuje u pravilnim razmacima i adekvatnim dozama da vam i ne daje mnogo vremena za razmišljanje. ono što usledi u tim tunelima najkraće bi se moglo opisati kao TUNNELS HAVE EYES, ili MIMIC sa podzemnim beskućnicima-kanibalima. zaplet je jednostavan: 4 momka se vraćaju sa momačke večeri – stag night iz naslova, što je fraza čije značenje nam se objasni u jednom trenutku. naime, u ranija vremena, stag night je bila noć pred ženidbu u kojoj je mladoženja išao u šumu sa zadatkom da ulovi jelena (mužjaka) i tako dokaže svoju muškost. kada, u 03.30h zaglave u podzemlju NY metroa, svoju muškost imaju da dokažu boreći se protiv četvorice odrpanaca sa stajlingom roba zombija koji bi da ih prikolju i prožderu. treba razumeti te kanibale: pacovsko meso brzo dosadi, a i nije ni hranljivo ni ukusno kao ljudsko. tu su i dve devojke, ali one ne moraju ništa da dokazuju, pošto je ovo ipak momačko veče: jedna strada čim ogoli sise, a druga je čedna, što znamo po tome jer smo je ranije videli kako čita knjigu u metrou usred noći, pa zbog toga ima duži rok trajanja.

film je pristojno uslikan, sa nešto malo preterivanja u mrdanju kamere i prebrzoj montaži koji umeju da budu kontraproduktivni (borba crnaca u tunelu), ali uglavnom je to sve dovoljno pregledno i jasno. zbivanja su prilično predvidiva i ima tu i više déjà vu situacija nego što je prihvatljivo: npr. stari kliše iz usa ratnih filmova – ako neko pokazuje sliku devojke, žene ili majke, znajte da će ubrzo da zagine! ili, još otrcanija horor-fora, koju je trejdmarkovao originalni TEXAS CHAINSAW MASSACRE, a onda su je do besomučnosti kopirali i varirali bezbrojni horori nakon njega – dođemo kod osobe ili grupice koji se čine kao spas, a onda se ispostavi da on(i) rade za ili bar sarađuju sa zlikovcima… znači, neke ozbiljnije neizvesnosti ili strave nema, sve se svodi na akcioni saspens, borbu sa rob-zombijima i stare-nove metode puštanja krvi.

krvoliptanja, hvala na pitanju, ima poprilično, i to je za svaku pohvalu. ima tu svega: gejzirskog šikljanja u stilu japanskih filmova (!), pit-bul čerečenja, odsečenih glava, spljeskanih glava… sise: jedan par, ogoljen u ne baš najubedljivijoj sceni tipa 'ajde da se malo valjamo po ovim pacovskim govnima, prašini i vlazi'.

kraj je nepotrebno glupav, ali fuck, u okvirima jednog ovako neambicioznog filmića čak i sranje po samom sebi nije toliki greh koliki bi bilo u slučaju nekog filma koji zapravo ima neku poentu jaču od 70ak minuta neobavezne i blago-rutinske horor akcije.

što bi rekli neki nemaštovitiji rivjueri - STAG NIGHT 'nije ništa revolucionarno, ali se svakako može pogledati.'

1 коментар:

Milosh је рекао...

zanimljivo, potpuno su nam isti utisci, kako u vezi celine tako i na nivou detalja, a čak su i ocene iste...
btw vinessu shaw si video u pomenutom rimejku brda.