izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 18. јануар 2010.

SUSPIRIA (1977)


"In INFERNO and SUSPIRIA, colour, shape, music and movement (...) substitute character psychology altogether."
(Chris Gallant, ART OF DARKNESS)

-->
Režija: Dario Argento
Producent: Claudio Argento
Scenario: Dario Argento, Daria Nicolodi
Kamera: Luciano Tovoli
Music: The Goblin
Uloge: Jessica Harper, Stefania Casini, Joan Bennett, Alida Valli, Udo Kier

GHOUL RATING: 
**** 
(4+)
Naslov filma odnosi se na Mater Suspiriorum, jednu od tri Mračne Majke svih zala koje vladaju u svetu. Druge dve su Majka Tame (Mater Tenebrarum, javlja se u Argentovom Infernu, 1980) i Majka Suza (Mater Lachrymarum, u završnom delu trilogije, Mother of Tears, 2007).


Suzi (Džesika Harper) je nevinašce krupnih očiju koje dolazi na Baletsku akademiju u Frajburgu, Nemačka, nesvesna da iza serije ubistava, nestanaka i strave leži koven veštica koje predvodi Majka Uzdaha. Zaplet je jasno izveden iz bajke: Suzi je Crvenkapa koja dolazi u Crnu šumu kako bi videla baku, ali iza maske bakutanera leži Gadna Stara Veštica. Nema lovca da dođe u spas: kao što je uobičajeno u Argentovim filmovima, glavni junak je prepušten sam sebi.

Nakon nekoliko giallo-trilera, SUSPIRIA je Argentovo prvo otvoreno bavljenje natprirodnim i označava njegov najveći ukupni uspeh (umetnički kao i komercijalni). Više nije potreban alibi "realnosti" za njegove psihotičare. Il maestro uranja pravo u kolektivno nesvesno gde strahovi detinjstva, bajke, folklor, snovi i kulturni atavizmi nesputano vladaju. Moć košmara oslobođena je bez zadrške u zasenjujućem audio-vizuelnom napadu na čula gledaoca. Glasni soundtrack grupe Goblin prati složene set-pisove ubistava snimljenih u veličanstvenom Technicoloru. Primarne boje direktno iz gotskih filmova Marija Bave i Diznijeve Snežane (1937) prskaju po platnu svoje crvene i plave u simfoniji strave bez presedana.


SUSPIRIA ima jedan od najeksplozivnijih početaka bilo kog horor filma: pošto je dočeka majka svih oluja, Suzi stigne na vrata akademije, a druga devojka beži kroz šumu do barokne zgrade u kojoj ubrzo bude višestruko izbodena i obešena, a telo joj je bačeno kroz svetlarnik. Komadi stakla odatle probadaju njenu prijateljicu, stvarajući bazen krvi koji podseća na profil veštice. I to je samo prvih 15 minuta! Slede: crvi s plafona, čudna buka, napad slepog miša i Udo Kier koji pruža "naučni" osvrt na okultno sve dok na kraju Suzi ne bude primorana da se suoči sa živim lešom svoje drugarice i mumificiranom Majkom Uzdaha lično!

Snažno dejstvo ovog filma leži u snazi Argentovog ubeđenja i posvećenosti. Sa retko viđenim intenzitetom on stvara snažne slike koje se urezuju pravo u mozak gledaoca, gde se sreću sa upola zaboravljenim uspomenama na strahove iz detinjstva sada oživljenim sa svim delirijumom slikovnice koju je ofarbalo neko dementno dete. Samo je još njegov Inferno ikada došao blizu toga da zarobi čist košmar na celuloidu, ali SUSPIRIA ostaje nenadmašena.
-->
*
Obavezno pogledajte dokumentarac: Dario Argento's World of Horror (1985) !

*
Ovo je srpska verzija mog teksta o SUSPIRIJI koji je (na engleskom) objavljen u knjizi 101 HORROR MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE

-->

8 коментара:

  1. Odličan opis. :)
    Odgledao sam nekoliko Ardjentovih filmova, ali ni u jednom nisam dobio ono što mi je Suspiria pružila - horor-bajku, sa gotovo nadrealnim enterijerima (profesionalna deformacija :D). Pokušavao sam da u drugim njegovim ostvarenjima osetim makar delić "suspiričnosti", ali, kao što je već rečeno, to samo još Inferno pruža. Posle Suspirije i Inferna, naišao sam na Jigoku (1960), Nobua Nakagawe, i čini mi se da je mogao da posluži ne samo Arđentu, već još nekim rediteljima, kao inspiracija, u pogledu boja i osvetljenja.

    ОдговориИзбриши
  2. ako ćemo već u daleki japan po inspiraciju za ovaj pristup, onda je on vidljiv, možda i više, u KWAIDANU (1964) - mada su kolor radovi italo-pretka, marija bave, mnogo bliži i direktniji uzori.

    ОдговориИзбриши
  3. sto ne okacis esej o italo hororu koji je izasao u nekom od brojeva ZNAKA SAGITE "zle oci , krv, i crne cipke"

    inace, odlicna recenzija i fenomenalan film, kao i dokumentarac.

    ОдговориИзбриши
  4. možda hoću, a možda i ne. dvoumim se, jer ću možda svoje napise o italo hororu - uključujući i 2. deo tog eseja koji nikada neće izaći u znaku sagite, kao i 3. deo koji tek treba da napišem - da objedinim, malo proširim, i izdam kao zasebnu knjigu.

    ОдговориИзбриши
  5. knjiga o italo hororu?! MOZE! ali ipak okaci prvi deo, cisto da bacimo pogled ;)

    ОдговориИзбриши
  6. videli ste dovoljno da bi kupili knjigu!
    treba i horor kritičari od nečega da žive!

    ОдговориИзбриши

  7. dok De Palmu blatis zato sto se bavi cistim stilom i larplurlartizmom bez sadrzaja likova saspensa itd, Argenta dizes u visine nebeske - upravo zbog tog istog. Gde je standard u ovom slucaju? Izgleda da je negde u gatjama, da l ti se digao il nije. Jes ukusi su ukusi o njima se ne da raspravljati, ali ovde nema nikake cak ni subjektivne logike.

    Dalje u tekstu ni reci o onom sto je najinteresantnije kod Suspirije i bez cega bi bila obicna stilska vezba ili cover art u najboljem slucaju, jest Ardjentov apel na razmadjijani svet da ponovo veruje, kroz visoku estetizaciju horora, a la Beauty and the Beast, i sva zanimljiva pitanja koja to, kao i kod De Palme uostalom, povlaci.

    ОдговориИзбриши
  8. Stilski gledano nova majka Susi je dah vedrine u sterilnoj i presahloj kolotečini pseudofilmskih izdrkavanja u zadnjih 18 godina,možda i neki novi put u smislu spajanja starog i novog,znači nevezano za priču i tematiku.E sad svako bi mogao da nadje zamerku pa i ja,evo jedne koja se tiče trendova na filmu npr. uvek me je nerviralo kad filmadzije pokušavaju telepatiju da prikažu kroz razgovor u glavama ljudi,što i ovde ima u jednoj sceni,a zapravo telepatija koja postoji u realnosti je nešto sasvim drugo nevezano za govor...PS Ne plašite se tih vještica iz sestrinstva Izide jer će ih Baron koji živi u dušama umrlih uništiti..-zato se radujte djeco noći!
    Baron živi ponovo!!!

    ОдговориИзбриши