izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 18. фебруар 2010.

CITY OF THE LIVING DEAD (1980)


aka Paura nella città dei morti viventi
aka The Gates of Hell (USA)
Grad živih mrtvaca (V)

 *** 
 3



U gradu Daniču satanistički sveštenik se obesi na groblju i tako otvori 'vrata pakla'. Nizak budžet i veliki uspeh ZOMBIJA doveli su do toga da kroz paklena vrata ne izađe ništa pompeznije od – zombija. Ipak, kada ih prave majstori kakvi su Franko Rufini i Rozario Prestopino (Đaneto de Rosi je trenutno bio zauzet), ko se još žali?
Na spiritističkoj seansi u Njujorku mlada žena (Katriona Mek Kol) 'vidi' otvaranje Vrata pakla u Daniču, i hita – zajedno sa reporterom (Kristofer Džordž, sa neprestanim imbecilnim kezom) – da ih zatvori pre Noći Svih Svetih, kada će najezda postati globalna. Do tada, zlo deluje samo lokalno, kroz niz epizoda koje možda nemaju mnogo smisla, ali lepo izgledaju i pružaju priliku Serđu Salvatiju za atmosferične snimke pustog grada i izmaglicom zasenjenog groblja, kao i Rufiniju za klasične prizore, pune gnjilosti i truleži, u kojima se izdvajaju: kiša crva koja se načas, niotkuda sruči na jednu sobu i kvartet glavnih junaka; prizor devojke koja bljuje svoje iznutrice; i čuvena, savršeno orkestrirana scena u kojoj lokalni autsajder (dežurni stradalnik Đ. L. Radiče) završi prosvrdlane lubanje.
Od scena u Njujorku, vredi istaći spiritističku seansu, kao i njen (nenamerno?) komični sled u vidu policijske istrage nakon što jedna od učesnica padne mrtva. Trećerazredni 'glumci' i beslovestan dijalog koji vode u toj sceni mora se videti da bi se, eventualno, poverovalo tolikom nadrealizmu! Slično važi za, narativno nebitnu, ali zato prolongiranu i komičnu scenu na njujorškom groblju, u kojoj reporter četvrtastog lica i beslovesnog pogleda spasava živosahranjenu curu tako što ludački zabija pijuk u njen mrtvački sanduk, na par milimetara od njenog užasnutog lica, e ne bi li je 'spasao'.
GRAD je bućkuriš polusvarenih ideja i koncepata: ime gradića je pozajmljeno od Lavkrafta, ali se u filmu tvrdi da je to mesto nastalo na ruševinama nekadašnjeg Salema (iako pravi Salem i danas postoji!); nejasnu proročku ulogu ima starostavna KNJIGA ENOHOVA (usput ubačena, kao nasumični začin); strategija zlih sila i njihove metode su, blago rečeno, proizvoljni, a u to spada i njihova sposobnost da se melijesovski stvore ili nestanu iz kadra. U tom svetlu može se posmatrati i dvosmisleno-besmisleni kraj (?) u kome niko, pa ni sam Fulči, ne zna šta se zapravo desilo, i zašto.
Pa opet, zahvaljujući bogatim tehničkim aspektima GRADA ŽIVIH MRTVACA (ako ne računamo slabe pirotehničke efekte u neubedljivoj konflagraciji u podzemnoj kripti), čak i ovi nedostaci postaju deo šarma ovog zabavnog filma. Uostalom, bezbrojni upečatljivi i nezaboravni prizori iz njega ušli su u sve antologije i istorije horora, bezbroj puta reciklirani i omažirani (poput, recimo, krvarenja iz očiju – najbolji omaž u Stenlijevom DUST DEVILU).

Нема коментара: