THE REVENANT (2010)

 *** 

 3 

 

ovo počne kao prilično mučna, ozbiljna, realistična priča o smrti i gubitku, sasve albinonijevim adađom na najavnoj špici i starom ženom koja se vuče po podu ka mrtvačkom sanduku sa svojim voljenim preminulim: tuga, čemer i lelek, kao u nekom srpskom filmu, božemeprosti!

 

onda se nastavi kao humoristično-splateroidni buddy-movie u kome 'raspad' od lika pokušava da se stara o svom netom vaskrslom, bukvalno raspadnutom drugaru i njegovim novim prohtevima (na pokušaje da ko čovek pojede nešto on reaguje bljujući crnu krv-smolu; samo ga krv krepi).

 

onda se film nešto malo, kao, počne da bavi međupolnim odnosima, pa sa buddy priče pređe na relationship priču, vezano za odnos sa ex-curom (ex zato što je on umro, ne zato što ga je ostavila: mada, odma posle njegove sarane ona poitala u tuđi krevet po utehu…).

 

onda s te teme film naprasno postane o viđilantizmu, kad revenantni zombivampir i njegov comic sidekick postanu borci protiv kriminala u LA-ju (sprečavaju pljačke i nasilje + piju krv krimosima). to zamalo da postane DEFENDOR sa vampirom u gl. ulozi, a onda…

 

onda govno udari u ventilator… pa okršaj sa krimosima (živim i neživim) postane ozbiljniji i bolniji (i krvaviji).

na kraju, REVENANT naprasno postane o nečemu sasvim desetom, i niotkuda se proširi na explicitnu satiru današnje američke militarističke politike, napravivši u finalnim scenama inverziju završetka THE RETURN OF THE LIVING DEAD (1. deo) sa izvesnim elementima 3. dela tog serijala.

 

ukratko, moja glavna zamerka filmu je: prenatrpanost. previše je ovde zanimljivih ideja i motiva za samo jedan film, a nisu baš najsrećnije i najkoherentnije pomireni i uklopljeni. REVENANT je predug (traje skoro 2 puna sata) i ima previše završetaka: dve poslednje scene bih ja smesta izbacio (iako u njima ima odličnih vizuelnosti i efekata). istini za volju – ja sam po tom pitanju u manjini ako ne i u jednini, pošto su skoro svi ostali na Fantaziji odlepili baš na taj (satirički) kraj, u iranu. pih, kupila ih dnevna politika, pa ne vide da taj kraj estetski, formalno, strukturalno ne pije vodu…

olakšavajuća okolnost je to da ovaj hororčić, uprkos svim viškovima, skoro nikada nije dosadan: hemija između dvojice drugara je dobra, comic sidekick krade skoro svaku scenu u kojoj je (naslovni revenant je… uh, pa, znatno mrtviji), a ima tu još obilje drugih zabavnih epizoda i slučenija. njihov odnos, ali i opšti balans između horora i humora i drame, prizivaju klasik AN AMERICAN WEREWOLF IN LONDON – i zaista, ovo poređenje ne činim olako. iako REVENANT u opštem zbiru nije toliko dobar kao WEREWOLF, pomenuti (vrlo težak) balans izveden je prilično respektabilno, i malo je drugih horor-komedija u međuvremenu koje su se s tim hodanjem po boljikavoj žici izborile ovako uspešno.

 

početni delovi, u kojima ortak odbija da poveruje da je ovaj stvarno hodajući leš, pa ga vodi u bolnicu – kao i kasnije, kad prihvati da ovaj nije živ, i da mu treba sveža krv – najzabavniji su delovi filma, sa obiljem logičnih, neusiljenih reakcija i situacija, vrlo životno i sa humorom koji prirodno proističe iz kontexta. delovi oko rilejšnšipa sa curom su najtanji: tu se moglo uraditi više, a ovako deluju kao da su tu samo reda radi.

efekti maske (u mestimičnom spoju sa CGI) izvanredni su i pružaju priliku za nekoliko zaista fascinantnih tvorevina. ništa baš toliko spektakularno kao WEREWOLF onih dana, ali… ima tu baš ambicioznih i mega-upečatljivo ostvarenih fazona.

 

REVENANT je veliki crowdpleaser, to je bilo očito dok sam ga gledao u sali sa 700ak duša koje su se glasno smejale, aplaudirale, gadile, lelekale i skakale sa sedišta tokom celog filma, a na kraju ga nagradile glasnim i dugim aplauzom. istina, humor često nije nimalo suptilan, i za moj ukus previše namiguje publici jeftinim forama (fart jokes, etc.) ali bože moj, sve je to šou biznis.

šteta samo što ovo, delom zbog dužine, delom zbog nekonvencionalnog duha (i previše žestokog splattera?), već godinu dana ne može da nađe distributera i trenutno obitava samo po festivalima poput ovog. ali, eto, dok odnegde ne procuri skriner, neka vam moja preporuka bude dovoljna. svakako pogledati!

 

PS: reditelj je, inače, karijeru počeo kao majstor za efekte na FANTAZMI 2, NIGHTMARE 3 i još ponekim klasicima, a u jednom dubokonoćnom trenutku u kafanici 'irish embassy' u montrealu, u kojoj se okupljao fantazijski svet, iskoristio sam priliku da mu kažem: 'znaš šta, momče, ja sam možda star, ali ipak poslušaj moj savjet: film ti je predug, ima previše toga u njemu, a kraj dolazi niotkuda, trebalo je bolje da ga pripremiš, ili sačuvaš za neki drugi film…'

on je značajno klimao glavom. a mogo je i da me ubije.