izabrana dela

izabrana dela

петак, 15. октобар 2010.

FOUR LIONS (2010)

Four Lions (2010) 
Christopher Morris 
****

Chris Morris je sjajan autor, sa kojim sam se prvi put upoznao gledajući njegov kratki film My Wrongs 8245-8249 and 117, sa Paddy Considinom u vodećoj ulozi. Međutim, i pre uspešnog debija, Morris je bio jedan od kreatora kultne serije Brass Eye, gde je na satiričan način secirao modernu Britaniju, fokusirajući se pre svega na njenu aristokratiju i establišment, uz učešće gomile slavnih ostrvskih ličnosti.

Four Lions je nastavak upravo tog orvelovskog puta, o apsurdnosti modernog čovečanstva, sagledanog ovog puta kroz religijski fundamentalizam i ekstremizam.


U epicentru zbivanja je mala grupica Muslimana, koji slobodno vreme provode snimajući preteće video poruke upućene globalistima, prozapadnjačkim lobistima i belosvetskim nevernicima. Uz konstantno pozivanja na svetu knjigu i džihad, oni glume odmetnute mudžahedine na putu ka konačnom spasenju i odlasku u raj mučeničkom stazom. Sve ovo naravno izgleda kao kad mali Perica organizuje tajnu službu. Veću grupu idiota i mediokriteta teško da je zabeležila novija kinematografija, sa izuzetkom animiranog serijala Monkey Dust, recimo.

Ni regrutovanja novih kadrova nije mnogo visprenije. Uz pozivanje na jeftine ideologije, zla skupina apsorbuje napaljene klince, puneći im glavu pričama o večnom spasenju. Ono što kreće kao zabava, pretvara se u satiričnu realnost, u kojoj nas autor upozorava da ni britanske službe nisu naročito efeksanije, jer verovatno i ne mogu da naslute koji muslimanski pokreti predstavljaju pravu opasnost, a koji su samo paravan za puko regrutovanje vernika.


Nivo apsurdnosti koji nam Morris servira je na trenutke depresivan, tako da i svako moguće saznanje o surovoj realnosti je nepojmljivo i zamagljeno. Four Lions izgleda kao kvalitetan skup povezanih skečeva sa destruktivnom matricom uvijen u crnohumorno okruženje. Na momente, a usled svoje temeljitosti i razvučenosti, film može delovati dosadno i naporno, ali uložena gradacija je vredna gledanja, jer je sam finale impresivan i efektan, tako da ruši mogučnost etiketiranja Morrisovog ostvarenja kao još jedne prosečne i neubedljive britanske komedije.

Umerena preporuka za ljubitelje britanskih crnih komedija, i još jedan plus za Chris Morrisa.


2 коментара:

Dejan Ognjanovic је рекао...

ako nekog zanima moje mišljenje, moram reći da je dijametralno suprotno šozovom rivjuu, ali i većinskom sudu. dakle, ja sam u manjini (ili jednini) koja smatra da je ovo jedan krajnje usiljen i izrazito neduhovit film sa 'fazonima' toliko jadno providnim i idiotizovanim da je to otprilike na nivou zadnjih par sezona SAUT PARKA. ako vam je smešno kad sautparčani pozovu bin ladena da se u njino ime obračuna sa njudžeršanima, onda će vam i ovo biti smešno. ja sam ugasio posle pola sata i smesta obrisao s harda.

Nikola Popevic је рекао...

Meni je 4L neviđen skup potencijalno sjajnih gegova i fazona, a potpuno upropašćen. Pajtonovci na svom kreativnom vrhuncu od ovoga bi napravili (poput onog vica) film tokom koga bi moglo da se umre. A ovako... Ništa naročito.