izabrana dela

izabrana dela

недеља, 17. октобар 2010.

NAŽIVO INTERVJU


Dejan Ognjanović, autor romana NAŽIVO i još nekolicine knjiga za koje ste možda čuli ali ste ih malo gde videli, exkluzivno za CULT OF GHOUL dao je opširan intervju povodom izlaska 2. izdanja svog kultnog romana.
Evo 1. dela tog razgovora.



COG: gospodine ognjanoviću, kao što znate, ovaj blog bez uvijanja i bez dlaka na jeziku, razumljivim i jasnim jezikom i bez drka-drka-đon kvazi-učenih 'diskursa' govori o horor fenomenima. u duhu te direktnosti i konkretnosti počeo bih ovaj razgovor jednim možda malo neprijatnim pitanjem...

DO: oho, sviđa mi se ovaj početak! da odmah pređemo na stvar. dakle – pucajte!

COG: odlično. prva stvar koja mi je zapala za oko povodom 2. izdanja vašeg romana NAŽIVO jeste da ga izdajete sami – u nekoj vrsti samizdata, ako se ne varam? nije li to neka vrsta koraka unazad za vas, ako se ima na umu da iza sebe imate već šest knjiga, objavljenih kod nekih sasvim uglednih izdavača kao što su clio, beli put, nkc, mali nemo, niška prosveta itd. nije neobično da mladi autori započnu karijeru tako što svoje prve knjige objave o svom trošku, ali ne biva baš često da neko sa CV-jem poput vašeg, u ovoj fazi karijere, pređe u vode samizdata. kako je i zašto do toga došlo?

DO: hahaha, sjajno pitanje. u pravu ste. prethodne svoje knjige objavljivao sam kod izdavača sa određenim renomeom. neki od njih su propali u međuvremenu (niška prosveta), neki su tek na svojim počecima (zaječarska biblioteka), ali ima tu, kao što ste naveli i izdavača visoke srednje kategorije (nkc, mali nemo), pa i onih koji se mogu nazvati velikim (clio i beli put). ja sam im svima zahvalan na pruženim prilikama, ali... kako da kažem?... recimo da je tu profita za mene bilo malo ili nimalo, a da sam to malo promocije pa maltene i distribucije koju su te knjige imale morao da izborim sam, ili uz skromnu pomoć izdavača, a zahvaljujući daru koji moji zauvek bezimeni oponenti (nameless assholes) nazivaju 'samopromocijom'. da je zavisilo samo i jedino od mojih izdavača, bez ikakvih mojih intruzija u PR, te knjige bi imale bar duplo manje prikaza u štampi i na netu nego što su ih dobile, i za njih bi znao još daleko manji broj ljudi od ionako skromne cifre koja je za njih čula, ako ih već nije naživo videla, do sada.

COG: čekajte, niste li malo nepravedni prema, recimo, NEKRONOMIKONU i NOVIM KADROVIMA, čiji izdavači su ih ipak plasirali u svim većima knjižarama u srbiji?

DO: možda, malo. ali pogledajte ovako: NOVI KADROVI – knjiga eseja koje sam priredio s kolegom ivanom velisavljevićem, za clio – knjiga za koju sam tada verovao, a donekle mislim i sada, da jeste od velike važnosti za srpsku kulturu i filmsku misao – doživela je do sada ukupno jednu jedinu promociju, i to u nišu, u organizaciji nkc-a i dejana dabića, koji je i jedan od učesnika u toj knjizi. clio nije uradio ništa u tom pogledu – 'promociju' na sajmu knjiga ne računam, jer tu nije bilo ni priče, ni diskusije, ni promocije, već samo okupljanja autora došavših da uzmu svoje primerke i da kažu ponešto ponekom od medija koji su tu svratili. clio je, takođe, potkresao krila toj knjizi nalepivši joj nenormalno visoku cenu, protivno volji mene, ivana i ostalih saradnika, čime ju je učinio teško dostupnom upravo našoj ciljnoj grupi – mladim ljudima i studentima filma i kulture. džaba je ta knjiga u svakoj knjižari u srbiji, kad joj je cena oko 2000 din. džaba smo krečili.
            NEKRONOMIKON, koji sam priredio za beli put (odnosno njegovu subdiviziju 'everest medija'), prošao je nešto srećnije po pitanju plasmana, ali ni približno onoliko koliko bi jedna takva knjiga dobila da je promovisana glasnije i pametnije. ona, recimo, nije imala nijednu promociju, nigde, od dana izlaska. prvi tiraž od 2000 primeraka već je na izmaku, ako nije već i prodat, a pošto sam raskrstio sa tim izdavačem, nemam nikakav uvid u to da li će doštampavati nov tiraž. u principu on to ne bi smeo bez mene, kao priređivača, ali znajući njegovu piratsku prošlost (?) i snagu moralnih načela, ne bi me to čudilo. uostalom, uprkos mom neprestanom insistiranju, ja nikada nisam dobio niti potpisao ugovor s tim izdavačem. on nema papir na osnovu koga izdaje tu knjigu sa mojim imenom, ja nemam papir na osnovu koga mogu da ga tužim za povredu usmenog dogovora, i sve se svodi na to da velika riba jede malu, ili tako nešto. u svakom slučaju, ta knjiga se prodala na osnovu word of mouth 'marketinga' i sveprisutnosti, nesumnjivih kvaliteta sadržaja i opreme, a ne zato što je neko ozbiljno radio na njenoj promociji i prodaji.
            dakle, to iskustvo, upravo opisano, još je i najpozitivnije moje do sada. šta onda da vam pričam o onim drugim? ne znam. možda sam ja nezahvalnik: možda treba da se zadovoljim time da mi knjige budu dostupne u ukupno dve ili tri knjižare u zemlji, i da za svoj mukotrpan rad budem plaćen u naturi, tj. u primercima knjiga (10% ili max. 20% tiraža)? da ja jurim kritičare i organizujem promocije? pa hej, čekaj, ako ću već ja da radim sve to, zašto bih onda to radio pod 'firmom' nekog drugog (gde neko drugi prima platu da to obavlja) – pri čemu još moram da prihvatam i razne druge kompromise oko opreme knjiga, dizajna, brzine ili sporosti distribucije itsl?
            biću još konkretniji: za pomenutih 6 knjiga koje imam iza sebe – 4 kao kompletan autor, 2 kao priređivač – ja sam ukupno, sve zajedno, dobio manje od 100.000 din. za većinu njih dobio sam 'honorar' u vidu primeraka knjiga: ponešto sitno od toga se i prodalo, ali uglavnom je otišlo kao poklon prijateljima i kolegama. ispada da sam u proseku za svaku od svojih knjiga dobio po 15.000 din. pa molim vas, za te pare neki 'kolumnisti' ili pisci textova za neke od šarenijih i masnopapirnijih mesečnika neće da uopšte sednu da napišu 5 šlajfni nečega, a ja treba da pišem čitave knjige? i još da budem srećan? e pa, malo morgen!  
možda sam se malo umorio da, sa ovim sedim vlasima na svojoj lubanji, nekome drugome dajem 90% svog dela, a ja da se zadovoljavam sa 10%. i da pritom, često, još moram da dobar deo tiraža kasnije otkupljujem od izdavača da ne bi čamio u njegovom magacinu, pošto njega ne zanima ili ne ume da to reklamira i proda, pa se onda ja na kraju time bavim jer mi se na glavu popnu ljudi koji žele da kupe moju knjigu a ne znaju gde ili kako, a na njihove pozive ili mejlove izdavaču niko ne odgovara.

COG: potpuno vas razumem – evo, slušam vas, i sve ovo proživljavam plastično kao da se meni lično desilo. uostalom, iskustvo koje opisujete tipično je za bilo koga u srbiji ko objavljuje u tom, uslovno rečeno, 'srednjem' delu izdavaštva. ali – šta je sa onima na vrhu? evo, recimo, u poslednje vreme laguna je pronašla zlatne koke u domaćim piscima fantastike i horora. reklo bi se da oni vide i nešto parica za svoje mega-promovisane knjige a ne samo jalovu slavu i honorare za kikiriki?

DO: u pravu ste. ali to je kružok u koji nije lako ući a, u mom konkretnom slučaju, nisam baš siguran da bih to i želeo.

COG: eh, sad! 'kiselo grožđe'! ko ne bi voleo da gostuje u pinkovom jutarnjem programu, da 'blic žena' piše o njemu, da mu se knjige prodaju u tržnim centrima, da ih potpisuje zajedno sa, šta ja znam, eto momo kapor je umro, ali tako nekom veličinom tog ranga, da mu izdavač namešta gostovanja i nagrade? ko to ne bi voleo, recite?

DO: ja.

COG: eh, šio mi ga đura! svi hoće pare i slavu na tanjiru, nemojte mi reći...

DO (prekida ga): stvar je u tome da sam ja malo 'bandoglav', što bi se u mom kraju reklo, a malo sam i gadljiv na CENU te slave. ja sam, da budem skroz iskren, jedna razmažena osoba čiji je moto 'my way or the highway'.

COG: sudeći po tome kako ste ostali bez posla, izgleda da ste trenutno na highwayu.

DO: hehe, nisam rekao da je moj put gladak. ali lepo ste rekli – 'trenutno'. trenutno sam tu gde jesam jer nisam hteo da jedem govna. mislim, na poslu, na faxu, sa tom neiživljenom profesorkom čiji sam asistent 10 godina bio. pomenutih 6 knjiga napisao sam i priredio i objavio u pauzama između pokušaja da napišem magistarski koji bi bio njoj po volji, kao mentoru. i tada su mi neki nudili 'pragmatične' savete kako da izgladim stvar sa njom, kao što mi i danas nude 'pragmatične' savete kako da se prodam toj – kako rekoste, močvari? laguni?  
ali budimo realni – sve i da nisam gadljiv na rulju, na knjige u merkatoru, na pink i b92, na jutarnji program i plaćeni prilog u tv dnevniku – sve i da pretpostavimo da sam spreman da progutam razna neka govanca na putu slave i bogatstva (!), ostaje činjenica da to što ja pišem, i čitav moj etitjud ne samo prema pisanju nego i prema životu (što je kod mene isto) nije zasnovano na kalkulisanju te vrste, a na kraju krajeva, i nije podobno za omasovljenje i upripodobljenje za rulju koja prati bestseler liste i knjige kupuje na benzinskim pumpama i u dragstorima.

COG: čekajte, pa malopre rekoste da nećete da budete 'prisutni' u samo 2-3 knjižare, a sad vam smeta što se knjige prodaju na tim masovno dostupnim mestima?

DO: ma, ne smeta mi. ta vrsta 'literature' za plažu, za čitanje u busu ili vozu, za ubijanje vremena, ona i treba da se prodaje tamo gde sam rekao. sadržina je prilagođena rulji, a produkt joj je učinjen dostupnim na onim mestima na koja ona – rulja – obično zalazi, a to najčešće uopšte nisu knjižare u pravom smislu reči. stvar je samo u tome što ja sebe ne vidim u toj priči.


COG: vi, izgleda, mislite da ste novi crnjanski.

DO: eh, siroma crnjanski, danas se sigurno okreće u grobu. ne, ne živim ja u iluziji da je ovo što ja pišem neka 'bem li ga kolika umetnost i vrednost. moji uzori su ljudi koji su pisali i pišu maximalno iskreno i bez kalkulisanja u okviru prezrenog žanra, ne nadajući se bilo čemu sem da svoju viziju što poštenije i direktnije prenesu na papir. ljudi kao što su e. a. po, h. f. lavkraft, v. barouz, r. ajkman, t. ligoti... naravno, uopšte ne mislim da sam ja bilo gde blizu njihovog talenta i ranga, ali govorim o svojim aspiracijama a ne o postignućima.  
moja strategija, što se tiče proznog dela mog rada, jednostavna je: da činim najbolje što umem i mogu, najdirektnije, bez kompromisa, bez povlađivanja trendovima, publici, kritici, bilo kome. I'll do it MY WAY. i srećniji sam da prodam nekoliko stotina svojih knjiga znajući da su završile u rukama to malo zaista pametnih i pismenih ljudi preostalih u ovoj zemlji, nego li da plod mojih fantazija, misli, vizija, košmara, završava u rukama hiljada i hiljada ljudi koje bih, iskreno, uglavnom prezirao. jer, nemojmo da se lažemo: ne postoje u ovoj ojađenoj zemlji hiljade i hiljade bistrih ljudi izgrađenog ukusa. postoji nekoliko stotina, možda negde oko hiljadu sve u svemu, a ova ostala rulja što guta smeće sa TV-a, iz tržnih centara, sa trafika, što prati trendove, što čita 'knjige o kojima svi pričaju', što pada na jeftine marketinške trikove i na oreole nameštenih nagrada i naručenih kritika – pa, živo me zabole kurac za njih.

COG: lepo rečeno. dobro. da li to znači da ćete nadalje svoje knjige objavljivati samo u 'sam svoj majstor' produkciji?

DO: ne. odnosno, videću. zavisi, od slučaja do slučaja. ali najviše zavisi od toga kako će da prođe ovaj experiment. ako uspem da prebacim 'pozitivnu nulu' i čak nešto i zaradim u celom enterprajzu, ako se ne smorim ovim ili onim, ako mi se usladi (samo)izdavaštvo, možda 'ghoul-press' preraste i u nešto veće i ozbiljnije.

COG: baš sam to hteo da vas pitam: da li taj vaš 'ghoul-press' bio posvećen samo vašim delima, ili...?

DO: ili! u ovoj fazi je nezahvalno davati bilo kakva obećanja ili prognoze, ali ajde da za trenutak, za promenu, budem optimista i pretpostavim da se NAŽIVO 2.0 proda u dovoljnom broju da to nagovesti da imam za koga da radim ovo što radim, odnosno – da to nije šačica ljudi nego da ih ima barem 300 u ovoj zemlji i njenoj srpski-razumevajućoj okolini. ako se to desi, tj. ako prodam knjigu dovoljno uspešno i brzo, i ako se upustim u ove akcije ozbiljnije i dublje, 'ghoul-press' svakako ne bi bio ograničen samo na moja dela, već i na sve ono što može da ponese moj 'seal of approval' a što ja mogu da platim.

COG: pošteno! nego, dosta smo govorili o biznisu, parama, prodaji – ajmo sad malo o umetnosti, estetici, smislu života i ostalome. 

DO: zašto da ne? ipak, that's what the whole thing is all about! ali pošto smo verovatno već smorili ljude gornjom pričom, da ostavimo najavljenu žvaku za nastavak?

COG: wow, kakav klifhenger! prekidamo kad je najzanimljivije! OK, onda ćemo u 2. delu razgovora da se pozabavimo romanom NAŽIVO koji je i povod svega ovoga. jedva čekam!

DO: i ja.


- nastaviće se...-

4 коментара:

kerovođa је рекао...

sve ovo počinje da me podseća na nekadašnje ilegalne štamparije...izgleda da je to jedini način da se pojavi dokaz da si živ i da radiš nešto što nije "naručena" stvar.
btw, ja sam se sa svojim izdavačima poslednji put video u pratnji advokata. ova tvoja priča je bolno poznata za sve one koji su imali (ne) priliku da se bave bilo kakvim izdavanjem.
u svakom slučaju, želim ti što bržu prodaju ovog tiraža!

Ivan Milke је рекао...

(sa malim zakashnjenjem) chestitam osnivanje i pochetak rada GHOUL PRESS!

Hrabar iskorak, ali mislim da nije vremene za oklevanje - dovoljno iskustva si skupio, radio za druge - pa sad mozes da probas i ovako.

Sigirno moze da racunas i na poznanstva i kontakte koje imas
Pretpostavljam da ce u toku vremena i prevoditi, prirediti neku zbirku

Iz druznja i razgovora sa starim prijateljem Duletom Prascem koji je izdavac (zovi se "Tema" ovo im je kapitalno izdanje
http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/127503_Istorija%20d%C5%BEeza_ISBN:86-906509-4-1)
znam da nisu neka previse cvetna vremena za knjigu, i uopste kulturu

Prati cu i pozdrati razvoj G.P-a
poz

Ivan Milke је рекао...

ko da sam popio kilo rakije

bolje da sam se naspavao pa pisao ovaj prethodni koment...

Dejan Ognjanovic је рекао...

hvala na komentarima i podršci i bez brige, ovde je sve neformalno, ne moraš baš da budeš sa privezanom kravatom kad postuješ komentar. greške se dešavaju i u boljim kućama. ;)