***
3-
Ovo sam pogledao još pre više od pola godine, ali nikako ne stigoh da ga na blogu pohvalim.
3-
Ovo sam pogledao još pre više od pola godine, ali nikako ne stigoh da ga na blogu pohvalim.
"Reality/documentary/found footage" (dalje u tekstu: FF) je podžanr koji je u poslednjih par godina (zahvaljujući fenomenu PARANORMAL ACTIVITY) postao IN zahvaljujući svojoj jeftinoći + isplativosti, kao i nekim drugim faktorima o kojima neću sad i ovde. Žanr je postao naprosto zapljusnut desetinama jeftinih pokušaja da se brzo i lako, uz mnogo mrdanja kamere i malo filmmejking truda proizvedu šokovi na prvu loptu i nabrzinu zgrabe pare.
Iako lično nisam fan tog pristupa i preferiram old-school set-up, sa dobrom pričom, glumom, režijom, stabilnom kamerom, ne-epileptičnom montažom itd. ipak nisam zadrt u tome, i priznajem da se, u veštim rukama, i ovaj doku-diskurs može upotrebiti za respektabilno postizanje strave i užasa. Recimo, slabo izvikani a odlični japanski horor NOROI (THE CURSE) održao je lekciju ogromnoj većini američkih igrarija na ovom polju još pre celog ovog drugog talasa FF-a, pa ga i ovom prilikom preporučujem onima koji su retko zalazili sa utabane staze uobičajenih J-horror hitova za koje svi znaju.
Ako bi trebalo da pogledate JEDAN horor iz 2011. godine iz FF pod-žanra, onda je to svakako GRAVE ENCOUNTERS. Premisa zvuči slično kao i u desetinama sličnih: filmska ekipa dolazi u veliku pustu zgradu, bivšu ludnicu, sada navodno ukletu, da snimi program tipa "Ghost Hunters" – a onda i sami postanu lovina nekih vrlo zloćudnih duhova. Ono što je originalno u svemu tome jeste razvoj situacije pred kraj donekle naslonjen na fantastične koncepte slične onima iz romana HOUSE OF LEAVES (ali bez njegove pretencioznosti).
Početak je generički i isprva se čini da će ovo biti još jedan u nizu FF-a sa puno praznog hoda u prvih sat vremena, sa beskrajnim lutanjem kamerom po hodnicima neke puste kuće i gomilom bla-bla nagvaždanja, uz obavezne 2-3 kvazi-horor scene u poslednjih 15-ak minuta, reda radi. Svakako nije obećavajuće da se jedna od najekstremnijih manifestacija tih "duhova", opisana na početku, sastoji u tome što jedan konkretni prozor, na spratu, koji ljudi uveče ostave dobro zatvoren, ujutru bude pronađen – o, užasa! – OTVOREN! Oh, ne, pomislih: evo još jednog "horora" u kome će najveća strava da bude ako lupnu neki tiganji ili nekome tokom spavanja duhovi s nogu svuku ćebe!
Na svu sreću, ovo je bolje od toga. Pre svega, lokacija nije porodični dom i zato se pola filma NE sastoji iz dosadnih home movies u kojima nesnosni kreteni mašu u kameru i snimaju svoje supružnike i bebiće i same sebe kako doručkuju ili surfuju internetom. Lokacija je zgrada koja, iako nije toliko zlokobna kao ona u dokumentarcu CROPSEY (niti kao Brestovac sanatorijum, nadomak Zagreba, koji sam lično posetio) ipak ima solidne potencijale ikonografske zanimljivosti i to je sasvim pristojno uslikano (mračni hodnici, puste sobe, podrumi…). Osim toga, likovi su za dve nijanse zanimljiviji od standarda za FF podžanr, a ono što je najbitnije – akcija kreće ranije, traje duže, raznovrsnija je i sadrži nekoliko zaista odličnih horror set-pisova!
Nisam slučajno pomenuo NOROI – kao i tamo, tako i ovde, strava ne ostaje samo offscreen, nego se, u drugoj polovini, neke prilično eksplicitne i ekstremne stvari dešavaju PRED kamerom. Ne volim kad se preteruje sa "less is more" anderstejtmentom: ja sam čovek seljak, i volim, bre, da se, u nekom trenutku, posle koktizing predigre, ipak pređe i na pravu stvar (in-out, in-out) a ne da sve ostane na petingu.
Naravno, tu vreba i zamka pojedinih glupih FF-a u kojima filmadžije osete da su, posle sat vremena ničega, prećerali sa tim ništa, pa nam onda, kao u užasnom španskom hororčeku ATROCIOUS, pred kraj uvale nešto, tj. "akciju" u vidu toga da neko pola sata trči po mraku sa kamerom koja se trese sve u 16 dok osoba-snimatelj urla i dahće: "Uh! Ahhh! Oooohhh! Help me! Oh! Ooh! Puf-pant! Puf-Pant! Uhh! Aaaaargh! Help me, please!" i sl. Srećom, ovde nema takvih sranja. Kad akcija krene, to je akcija kakvu želimo i volimo u hororu.
Ima ovde spektakularnih stvari (za FF podžanr): tela levitiraju i bacaju se napred-nazad; duhovi se keze u kameru; fantomi iskaču iz kade pune krvi i grabe nesluteće; ima čak i nešto malo krvoliptanja; i slično. Naravno da se tim spektaklima podriva inicijalna "uverljivost" (u smislu da se "realnost" vrlo brzo napušta, i film komotno prelazi u B movie-land) – a time se podriva i konzistentnost, ako ćemo pravo, jer duhovi koji imaju snage da rade OVE stvari pred kraj filma valjda se ne bi zajebavali sa usranim otvaranjem i zatvaranjem šugavog prozora, kao na početku!
Anyway, priča nije bog zna šta, i GRAVE ENCOUNTERS svakako nije ništa za antologiju, ali u ovo pusto, sušno i čemerno vreme za žanr, svakako je okrepljujuće pogledati jedan hororčić koji uspeva da u nekoliko navrata izazove te davno zaboravljene emocije – jezu, stravu i uplašenost. Dajte mu šansu u dubokim noćnim časovima; iako nepretenciozan, ovo je ipak FF koji deliveruje više od mnogih izvikanih koještarija koje se hajpuju po netu po kojekakvim amaterskim listama "najboljih".
Ghoul says: "Check it out!"
Moracu veceras pogledati ovaj film. Naravno radnja je vec istrosena jer kod hiljadu filmova se isto desava: grupa od 5-9 ljudi odlazi u neku zgradu ( moraju da pokazu muda jer navodno niko do sada nije bio tu, do pre nekog masakra ili sta vec ) i tamo neka patetika, 'em sto nije strasno, 'em nije jezivo, prosto da ti se smuci od tih filmova. A odavno nisam odgledao neki horor "da se useres u gace".
ОдговориИзбришиjavi se ako preživiš, a naročito reci da li su morale da prorade pelene za odrasle, ili je sve prošlo bez njih!
ОдговориИзбришиUh brate, odakle da pocnem. A da iskreno mi se veoma svidja podzanr Reality/documentary/found footage
ОдговориИзбришиi ti filmovi snimljeni u point of view shoot formatu. Gledao sam Paranormal Activity 1 i nije mi se bas nesto posebno svideo, [Rec] jos nisam odgledao ali pogledao sam neke scene , procitao storyline na IMDb-u i iskreno ne znam da li bi mi se svideo. Ta pozadinska prica u filmu o mentalnoj instituciji veoma mi se svidela kao i intervjui sa pojedinim ljudima ( Keni bese i ne secam se ostalih ) koji pricase o doktoru koji je uradio na stotine lobotomija i onda ga iznabadase 4-5-oro pacijenata, to je to brate, dobra prica, jeziva, sta ima strasnije od lobotomije u filmu ( moram odgledati Kyôfu (2010) po preporuci za The creepiest movie by Cult of Ghoul ), lokacija snimanja takodje super, ne znam samo kako je onaj par dospeo unutra kada su vrata zakljucana ( iliti mozda nisam pratio film do detalja ). E sada sto se tice prvog dela filma ( do nekih 55 minuta ) bio sam kao onaj lik sto ima sposobnot da vidi sta ce se dogoditi 20-40 sekundi unapred ( ne secam se imena filma, davno sam ga gledao ), znaci totalno predvidljivo, pomalo sam se i smorio. Ostatak filma i nije tako predvidljiv mada na samom pocetku otkriveno je ( po pricama ) gde ce se sta dogoditi ( ona cura u kadi sto je presekla vene i tako to ). Sto se tice izbora glumaca i glume, svidja mi se ona cura ( faca nije nesto ali ima guz* dobru, pred kraju filma kada se spustaju niz onaj lift je dobra scena, necu da otkrivam, samo treba malo detaljnije da se gleda ), Hjuston ( kojeg glumi Mackenzie Gray) nije odglume bas nesto i ne znam kako je on uopste ono stradao ( mozda je neki duh eksplodirao ili tako nesto ). Gluma ( za sve glumce )- sve bi bilo bolje kada bi glumci znali malo bolje ( neki i vise ) da odglume odredjene emocije. Kraj filma ( kada se utripuje o doktorima u sali za lobotomiju ) e to je pravi shit brate ( mislim u pozitivnom smislu ), mozda bi bolje izgledalo ( cuje mene ) sigurno bi sa stabilnijom kamerom nego kao ovo ali dobro ipak je ovo POV shoot. Onda nastupa tisina, lik izgovara reci kao Mat ( kojeg su pronasli ranije i koji je skocio niz lift, nzm sto, izgleda super ali zar nije rekao da ce svima da im bude bolje ( mozda je bio ironican ). Nakon toga niko ne zna sta se dogodilo sa svim likovima. Mozda bude neki sequel ko zna. Da kazem da nije bio strasan ne mogu, imalo je dosta momenata gde se najezis. Cause of story mozda ovo bude i jedan od boljih ( po meni sigurno u top 3 najbolja filma ovakog formata ). Nisam zazalio sto sam ga pogledao.
Ghoule, toliko lepih reci o Noroi-ju, a nigde nisam video bilo kakav pomen Shiraishijevog narednog mockumentary-ja iz 2009 - Occult!
ОдговориИзбришиto je zato što ga dosad nisam našao, odnosno, bio je svojevremeno samo u 10 nastavaka na jutjubu, a to mi je bilo smor gledati tako. sad sam našao 1-link na jutjubu, kao i za još jedan njegov, pa ću najzad da ih overim. hvala na javljanju/podsećanju.
ОдговориИзбриши