izabrana dela

izabrana dela

субота, 19. мај 2012.

Negotin Gothic (1): U brdima, horori

            U okviru akcije "Spaljivanje zimskih kalorija", iskoristio sam poslednja dva fina dana pre nego što se proleće opet pretvorilo u zimu, i prethodni vikend (12-13. maj) iskoristio za druženje sa Sinišom, dragim prijateljem iz Negotina koji mi je bio domaćin i vodič po nekim vrlo slikovitim lokacijama izvan ovog grada.
            U Negotin sam stigao u petak predveče, iznuren i dehidriran vožnjom autobusom Niš-Expresa. Ovaj smradni prevoznik svoje iole pristojne buseve čuva za linije Niš-Bg-Niš (i za još dalje destinacije), dok za manja mesta, kako izgleda, šalju krntije bez pristojnog erkondišna. Ova konkretna šklopocija, istina, imala je nekakvo skromno pućkanje mlakog vazduha odnekud iz pravca krova, ali to neprimetno pirkanje nije uspevalo ni da priđe nečemu nalik hlađenju usijane atmosfere prepunog busa... 
Srećom, to mu ujedno beše sve od horora tog dana – usledila je prijatna večera od svežeg, tek izvađenog soma iz obližnjeg Dunava (uz dobro italijansko vino) i planiranje sutrašnjeg dana.
            Ukratko, ideja je bila da se pridružimo članovima tri planinarska društva (Negotin, Kladovo i Beograd) koji su tu subotu, 12. maj, odabrali za mega-hajk od oko 9 km. Siniša je već tri godine član negotinskog, a ja u tu družinu upao kao njegov gost. Šetnja je imala da se odvija na potezu od sela Mokranj (rodno gnezdo čuvenog Mokranjca) pa preko lovišta Alija (tačnije, pored njega a ne kroz njega!) pa sve do sela/pimnice Rogljevo (na slici sa ulaza).
Opremio sam se u starije pantalone koje nije šteta cepati i prljati, i u stare cipele koje odavno ne nosim, zgodne za lomatanje po gudurama i prašini i eventualnom blatu, po travi i stenama drugim neravninama.
U ranac na leđima strpao sam pecivo za usput i 0,7 l vode i 0,5 l soka (što se na toj vrućini pokazalo kao JEDVA dovoljno za pet sati pešačenja). Najvažniji artikal, međutim, bila je krema za zaštitu od neželjenog sunčanja za koju tog jutra u apoteci dadoh preko 500 din, ali pošto se pokazala delotvornom – faktor 40! – ne žalim se! Moja gulovska, noćnička koža sklona je lakom paljenju pod udarima mrskog sunca, pa je ovakva zaštita neophodna.
Pored toga, u rancu je bio i Sinišin primerak FAUSTOVSKOG EKRANA, pošto se ispostavilo da nekim bizarnim sticajem okolnosti nema pri sebi NAŽIVO, pa je tako ova knjiga poslužila kao surogat za mene na pojedinim fotkama, kako ne bih poružneo baš svaku.
Na glavi sam imao (pozajmljeni) slamnati šešir, a kamašne su bile spremne, ali na svu sreću ipak nepotrebne, u Sinišinom rancu. Uostalom, nas 30-ak je gazilo tim stazama, i sa tom bukom i prašinom koje smo dizali verovatno smo mi bili ti koji su plašili sve okolne zmije, a ne obrnuto. 
Uprkos vrelom danu od preko 30 C, i lokacijama pogodnim za te gmizavce (uključujući stenovite ruševine jedne vodenice, među kojima mora da ih je, duboko u hladu, bilo na stotine) – ne videsmo nijednu. Daleko im lepa kuća!
Prva stanica bio je Mokranjski vodopad – fino mesto koje ne treba opisivati kad su tu fotke...
Bilo je to, praktično, jedino ogoljeno mesto, na direktnom udaru sunca. Preko 90% ostatka staze vodilo je kroz šume i šumarke, kroz hladovinu, negde gustu a negde "šarenu", ali svuda prijatnu.
Takođe, osim samog početka putanje, sve ostalo bilo je prilično ujednačeno u pogledu uzbrdice/nizbrdice – ukratko, vrlo ugodan teren za šetnju.
Jedini "problem" jeste dužina, od 9 km, za mene neuobičajena – naprosto, nisam navikao da toliku razdaljinu prepešačim u jednom cugu (uz kraće odmore od ne preko 5 minuta).
Ipak, junački sam se izborio sa tim naporom: delom zbog dobrog društva i razgovora, delom zbog osvežavajućeg zelenila svuda oko nas, čistog vazduha i okrepljujuće okoline, nisam to ni doživeo kao napor. 
Svejedno, ostaje činjenica da sam baš tog dana, baš tom prilikom, prepešačio najveću neprekidnu razdaljinu ikada u svom životu!
Možda me je, u trenucima umora (pre svega u butinama), grejala i dalje vodila slika ručka koji nas je čekao na odredištu. Ali o tome, i o drugim stvarima vezanim za tu slikovitu Serbian gothic lokaciju – u idućem nastavku!

2 коментара:

Agota је рекао...

bas ti bilo fino.
fotke sve govore.sjajne!!!
nego, sta ste uradili s malom oklopnjacom?

Dejan Ognjanovic је рекао...

ostala je da se informiše i podučava na temu đavola na filmu.