izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 10. децембар 2012.

OCCULT (aka OKARUTO, 2009)

**       
2
          Od Širaišija Kođija (Koji Shiraishi), reditelja meni vrlo dragog i retko-jezivog japanskog kvazi-doku FFF ghost flicka CURSE (NOROI), dolazi ova brutalno low-budget jeftinoća, snimljena na videu za ekvivalent 2-3 iljadarke $$$.  
Koncept je mega-zabavan i spaja nekoliko dragih nam japanskih opsesija: naprasni (bezrazložni) zločini, teroristički akti usred grada (naročito u metrou), polunevidljiva lavkraftoidna bića (demoni) sa pipcima, lokalni folklor i tradicija (svete planine, hramovi i sl), apokalipsa… a sve usnimljeno kvazidokumentaristički.
Srce mi plače što sve to nije obrađeno sa budžetom kakav zaslužuje, a to znači i sa boljim glumcima od ovih amatera, sa skupljim i ubedljivijim CGI efektima od kompjuterskih Čiča-Gliša, sa pravom a ne jadno nacrtanom pirotehnikom, i uopšte sa drugačijom dramaturgijom od ove sirotinjske, gde su morali da štap i kanap prilagođavaju datostima i neuslovima, zbog čega skoro 90% filma čine preduge i zamorne, manje-više statične talking heads sekvence.
  A premisa je vezana za nevidljivi splet pipaka, nešto kao ektoplazmatični Flying Spaghetti Monster, koji utiče na neke ljude da postanu masovne ubice (tačnije, spree killers). Ispričana je iz ugla dokumentariste koji istražuje slučaj u kome je neki psiho ubio dve turistkinje na jednom priobalnom mestu a u trećeg lika urezao nekakve simbole ali ga nije ubio, pre nego što je sam skočio sa litice. 
Reditelj Širaiši (as himself) počinje da prati tog preživelog lika (sa mističnim ožiljcima) kome se nedefinisana čuda ukazuju; potonji u drugoj polovini počne da priprema svoj sopstveni bombaški spree u tokijskom javnom prevozu.  
Ima tu nekoliko simpatičnih spooky scena, uključujući inicijalni masakr na mostu, koji gledamo kao snimak, i odlazak u jedno maglovito planinsko svetilište gde se kriju odgovori na neke tajne (tj. bolje reći: nova pitanja).
            Kuriozitet: u filmu se pojavljuje Kiyoshi Kurosawa, as himself – odnosno, kao horor-reditelj koji je ujedno i poznavalac okultnih i mističnih pojava, pa ovde ima ulogu da tumači nekakve drevne simbole...
            Šteta, zaista, što je sve toliko nesnosno jeftino, sirovo i na prvu loptu. Nadam se rimejku.
PS: OKARUTO možete naći na Jutjubu, čitavog, sa eng. titlovima, što je više nego prikladna lokacija i forma za nešto što ovako izgleda. Iako je moja ocena relativno niska, mislim da ovde ima sporadičnih kvaliteta vrednih da filmu date šansu ako ste fan opisane tematike i ako imate dovoljno bogatu maštu da nadopunjujute i u glavi razvijate ono što je ovde samo nagovešteno.

5 коментара:

matoji је рекао...

Kurosawa je rastumačio znakove sa svete planine, koji su se ujedno pojavili i na leđima posednutog. On kaže da su ti znakovi simbol drevnog japanskog boga zvanog Leech-child, sina Izanami i Izanagi, stvoritelja japanskih ostrva, po predanju, dakle božanstva nalik na pijavicu koje traži žrtvu od posednutog u smislu izazivanja masovnog ubistva kroz samoubistvo. Dakle, ova neman sa pipcima, koja se pojavljuje u vidu loših specijalnih efekata, verovatno treba da predstavlja ovo božanstvo u vidu sklupčanih pijavica.
Iako je Occult tehnički manjkav, ne manjkaju mu ideje. Dobar film!

matoji је рекао...

Occult (Okaruto) je dobio svoj nastavak - Cult (Karuto)!
Mislim, ne doslovce nastavak, jer sada su tu novi likovi koji su uključeni u egzorcizam nad jednom devojčicom. Međutim, vrlo brzo u prvi plan dolazi pijavičasto CGI božanstvo iz OCCULT-a. Kakvi su mu planovi i preduzeća, kako su u sve to uključeni njegovi sledbenici i ima li svetu spasa pred ovom pošasti otkrijte sami. Ja mogu samo da otkrijem da je kraj otvoren i da je realno očekivati nove nastavke.

Dejan Ognjanovic је рекао...

gde ga nađe? daj link - ili hint!
i je li bolji od OKULTA? vredi gledanja?

matoji је рекао...

I Cult i Occult pripadaju žanru mokumentarnog filma, pa ne treba očekivati nekakvu preteranu stilizaciju. Čak mislim da preterana filmičnost narušava autentičnost i realističnost likova i događanja, pri čemu se gubi dokumentaristički šmek, koji poseduje ovaj žanr. Iz ovih razloga je meni već Occult bio dobar film. Nije mi smetala jeftinoća i sirovost materijala, kao ni loša gluma naturščika, koju bih ja pre nazvao zbunjenost pred kamerom, koja je i sama jedan od likova i s kojom glumac otvoreno komunicira u mockumentaryu. Štaviše sve ovo je samo naglašavalo realističnost onoga o čemu se pripoveda u filmu. Zaslepljenost zaposednutog i usled toga spremnost na radikalne akcije koje uključuju masovna ubistva. Ili ako se ovo shvati kao metafora, onda uopšte o slabosti i povodljivosti pojedinca nesposobnog da misli svojom glavom i zbog toga spremnog da se priključi grupi, vrlo često ekstremnim grupama, i da onda poistovećujući se sa ostalim članovima grupe, pre svega u obožavanju vođe, izgradi kult ličnosti. Sve ovo, upravo zbog dokumentarističkog stila, deluje realistično i jeza te hvata od stepena anarhičnosti, nihilizma i ludila na koje su spremni ovi živi zombiji usled svoje zaslepljenosti.

CULT je ipak malo manje dokumentarac, a malo više igrani film. Strukturisaniji je, stilizovaniji, što ne mora da bude njegova prednost, jer ovo znači i da je izveštačeniji. Ipak, ove mane koje si pripisao OCCULT-u ovde ne stoje. CULT izgleda bogatije, dinamičniji je sa ekonomičnom potrošnjom vremena (nema dugih monologa naspram kamere), pipčasto-pijavičasti demoni su vidljiviji i aktivniji, scene egzorcizma i manifestacije zaposednutosti su prilično originalne, kao i prelaz sa bavljenja egzorcizmom nad porodicom Kaneda na bavljenje kultom ovog demonskog božanstva (ektoplazma u vidu demonskog božanstva).

Evo i linka na kojem sam gledao film (u online streamingu):
http://viooz.co/movies/23081-cult-karuto-2013.html

Dejan Ognjanovic је рекао...

hvala - pre svega na dojavi (promaklo mi je da se ovo pojavilo) a onda i na iscrpnom rivjuu. u međuvremenu sam našao torent na pajrat beju, pa ga možda overim već noćas!