izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 07. октобар 2013.

WORLD WAR Z (2013)

 
**         
2+
            Upozorenje: film je PG-13, ali je zato njegov rivju NC-17! I sadrži SPOJLERE!

            Tražili ste – gledajte: podžanr filmova o zombijima, koji je decenijama tavorio u štap&kanap produkciji, sa nekim jedva srednjim budžetima at best, a zvezda nije bilo nigde ni u najavi, nakon recentnih hitova a la ZOMBIELAND, najzad dobija svoj prvi mega-budžetirani, prenabudženi zombi-superspektakl sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi!
            Kola i kombiji i kamioni jurcaju i prevrću se i krše po ulicama velegrada u gromoglasnim akcionim scenama! Pirotehnika pršti! Hiljade nacrtanih zombija penju se jedni preko drugih! Nosači aviona poslednji su spas (hvala američkom vojnoindustrijskom kompleksu)! Helikopteri eksplodiraju! Putnički avion u letu se cepa (zahvaljujući genijalnoj Bredovoj strategiji) i pada u šumu! I takoo
            Istina, zombi filmovi nikada nisu bili o spektaklu: uvek su to bile intimističke pričice o maloj grupi likova zatočenih na jednom mestu, i tek kad je Holivud počeo da dreši kesu za ovu vrstu filmova (počev od promašenog, ali komercijalno uspešnog DAWN OF THE DEAD rimejka) javile su se zahtevnije varijante sa road-movie elementima (ZOMBIELAND) i sličnim lomatanjima po pustim selima i gradovima Amerike (uključujući i meni negledljivu ali kod rulje popularnu sapunicu WANKING DEAD – ili walking dead, whatever).
            WORLD WAR Z se nominalno oslanja na nečitljivu i napadno nezanimljivu (te nefilmljivu) knjižicu Mel Bruksovog sina – koju bi u daleko zabavniji film pretočio piščev Tatko! – ali iz nje ovo filmče zadržava vrlo malo: samo nizak nivo jedva-mediokritetskog kvaliteta i "ideju" globalnog pristupa zombi-apokalipsi. Umesto, dakle, da je, kao do sada, gledamo kroz prozorče brvnare u nekoj nedođiji, ili iz podruma američkog gradića, ovde nam Holivud baca u oči stotine miliona dolara pompeznim helikopterskim i avionskim vizurama koje nam, pored uobičajenih američkih prostranstava, pokazuju kako to izgleda u Jerusalimu, u Koreji (Južnoj, naravno; Severna bi bila too much), u Engleskoj… A i šire!
            Sve je to u suštini samo šareno zasenjivanje prostote, jer ovde ipak nemamo ni priču ni likove ni dramu. Otkud zombi? Šta zombi? Kako zombi? Eto tako! Zašto zombi? Because fuck you, that's why! 
Likovi? Tu je samo Brendolina u ulozi samog sebe: možda bi film bio nešto prijemčiviji da smo imali nekakvog everymana u glavnoj ulozi – ali onda ne bi bilo stotina miliona u budžetu i sve bi se opet dešavalo u nekoj šupi! Umesto anonimusa ili "karakternog glumca" (to su oni s velikim nosevima, buljavim očima, debelim obrvama – ukratko, takvi da bi malo koja šiparica njiov poster metnula na zid iznad svog kreveta da pod njime dahće) imamo larger-than-life Breda koji već u uvodnoj sekvenci vešto jurca kolima kroz mega-gužvu zombijima upravo zaraženog megalopolisa. 
Dok svi ostali bleje ko sivonje zatečene u špicu, Bred spretno, kao pravi action hero, leti levo i desno svojim autom, sasve familijom (žena i dve ćerčice), sve dok se ne sjebe kada se, tokom ludačke vožnje, okrene ka zadnjem sedištu da se dernja na hiperiritantno derište ("Gde mi je ćebence? Oću moje ćebence! Bwaaaa!") da veže jebeni pojas jer šta ako tata, blejeći pozadi umesto jebeno NAPRED, slupa auto pa mu (neprivezana) curica završi kao mleveno meso? Šta ONDA?!
Upravo to se i desi – odnosno, nažalost, ovo kmečavo žgepče preživi, ali Bred se, NARAVNO, zakuca, tj. pokupi ga drugo vozilo dok je imbecil jebeno gledao pozadi umesto da jebeno GLEDA NAPRED DOK VOZI 200 NA SAT! No, dobro, bar se ne može reći da ovaj film nema edukativnu dimenziju: posle njega će, nadam se, veći broj vozača (napokon!) shvatiti da nije mudro voziti 200 na sat i pritom se OKRETATI KA ZADNJEM SEDIŠTU…
Srećom, tatko (Bred, ne Bruks) radi za UN – tu smešnu, jalovu, nemoćnu instituciju koju su u stvarnom svetu upravo Ameri toliko puta minirali i u otužnu parodiju sopstvenih principa pretvorili, a ovde na filmu je prikazuju u smehotresno važnom i ozbiljnom svetlu, kao poslednju nadu čovečanstva. Bredu familiju smeste na bezbedno (na nosač!) a njega pošalju u Koreju da vidi kako je i zašto govno Pacijenta Nula uletelo u ventilator. 
Ni tamo se on ne proslavi kao akcioni junak, jer mu tokom rizične scene, dok se između zombi katakombi šunja na vrhovima prstiju (tj. na biciketu – ne pitajte!) – zazvoni mobilni telefon! Zove ga žena usred misije a kreten zaboravio da UTIŠA ILI UGASI JEBENI MOBILNI! Naravno da zombi smesta nagrnu na njega i drugare, mornaričke foke i srodnu divljač, a pošto je ovo PG-13 film, iz scenarija je na ovom mestu izbačen logičan Pujo-šotkinski usklik: "Jebem ti ženo majku božiju!" 
Ako ništa drugo, barem film sadrži korisnu edukativnu crtu sa naravoučenijem da mudri i oprezni ljudi tokom životopasnih misija treba da gase ili barem jebeno utišaju svoje usrane mobilne telefone, ako im je drag život, ili bar životi svih okolo čija se muda nađu u procepu zato što je Bredovoj anđelini baš tad, usred noći, ćunulo da ga zivka i zapitkuje kako je. "Dragi, kako si? Šta radiš?" "Ništa, evo, vozim biciklo dok na mene urlaju zubati zombi – jebem li ti mater blesavu!"
 
 
Ima ovde i drugih poučnih momenata: recimo, da nije mudro aktivirati kašikaru u avionu dok leti (zbog dekompresije, a i šire). Bred uradi baš to (!!!) kad ga pritisnu zombiji na 5-6 km iznad zemljine površine – baci bombu kako bi rupa u avionu isisala zombije (pošto je Bred lukavo sebi privezao pojas).
 
 Srećom, tokom apokalipse je kontrola putničkog prtljaga drastično oslabljena pa mu niko nije prilikom ukrcavanja rekao "Hej, dečko, ne možeš s bombom u avion!" Uostalom, u pitanju je BELARUS AIRLINES – a budući da je to kompanija u kojoj je Nikola Đuričko pilot (kao Boratov dvojnik), jasno je da su standardi bezbednosti tu drastično sniženi!
Dakle, deco, šta smo naučili danas? U avionu, dok leti, pojas da se veže! A bombe koje imamo pri ruci nikako ne aktivirati dok je avion u vazduhu, nego tek kad sleti!
 Đuričko ne preživi grubo sletanje kako bi kasnije mogao da se hvališe da je sreo Breda Pita ("Fin čovek, normalan, šali se s nama, istočnoevropskim epizodistima… Kaže, nije mu lako otkako je Anđelina odsekla sise, ali šta će, trpi čovek…"), ali zato Bred Pit PREŽIVI rušenje aviona (koji se, tom prilikom, još prelomi napola…). 
Kako pa to uspe da preživi? Lako! Jer, on je Bred Pit! Čovek koji preživljava nepreživljivo, nalazi trik-lek za zombije, leči rak side na mozgu svima osim Bori Čorbi (on je neizlečiv!), spasava čovečanstvo i rijunajtuje se sa familijom na kraju u hepiendu koji pod tepih zataškava da je do tog časa bar 2/3 čovečanstva stradalo u zombi holokaustu
Ali, hej, ako je 2012 (film Rolanda Emeriha) mogao da ima onaj imbecilni "ceo svet je propao ali preživela je šačica" hepiend, što ga pa ne bi imao ovaj Z-nti svetski rat sa svojim "milijarde izgiboše, svet je u pepelu, ali Bred je ponovo sa ženom i ćerkama" hepiend!?
Šta, niste to očekivali? Kome je ovo bio SPOJLER, neka se odma baci pod Pujinu sjekiru!

PS: Maski zombija praktično i nema jer im njuške izgledaju uvredljivo jednostavno na ovu skupoću. Kao, to je zato što su svi sveži, nisu imali kad da istrunu, nego, u skladu sa ovim brzim vremenima, sve je u filmu brzo: i inkubacija, i zombi-sprint, i propast sveta… U Zlatno Doba 1980-ih se znalo: svaki zombi je bio LIK, i stvarao se dobrom glumom i dobrom MASKOM. Danas sve rade kompjuteri, ne trebaju ti ni glumci ni majstori za efekte maske…
Dobra je ideja sa zombijima koji se ponašaju kao jedan masovni entitet u kome nema individualnosti (pa se zato bezglavo bacaju s krovova i zidova i valjaju ulicama…) ali je zato film praktično upropašćen PG-13 rejtingom zbog koga su sve scene zombi-akcije morale da budu snimljene toliko razmahanom kamerom i iseckane na parčiće koji ne traju duže od 0,6 sekundi tako da se u svem tom lomatanju i cimanju i mrdanju sve dešava u blurovima, razmazano, iseckano i iscepkano da čovek jedva pohvata ko tu koga šta – a o nekakvim set-pisovima i bombonama za oči nema ni reči. 
Takođe nema ni impakta ni u čemu od toga što se dešava: iako ima tu finih idejica, one bi zaživele i efektne bile u nekom drugom, drugačije rejtiranom i režiranom filmu; ovako, sve ostaje na dosetkama i šarenim mrdalicama koje jedna drugu smenjuju, a opet – nikom ništa. Goli šuplji pikseli… 
 
Znači, ne samo što je film scenaristički i dramaturški plitak (da bi rulji bio pitak), nego je ono što bi trebalo da mu bude MESO - zombi-akcija! – toliko raskuvano i razbacano da tu ne ostaje ništa za pod zub, osim najneprobirljivijima, najizgladnelijima, najzombifikovanijima…

6 коментара:

Kiklop је рекао...

Zaboravio si da spomenes napadno otvoreni zavrsetak tako da moze lako da se snimi i drugi deo ako treba :)

Dejan Ognjanovic је рекао...

jel tako bilo? ne sećam se! ovo sam gledo još pre par meseci.
ako bude nastavka, to bi bila sjajna prilika da se ovo adekvatno nazove: WORLD WAR ZZZ!

slavko petrovic је рекао...

a sta mislis o jednom filmu iz zlatnog doba night of the comet 84 god ako pamtis znam da ne volis majmunski neon(u tom filmu je i nebo neon red)ali bese to vreme kad su i zombiji imali dusu secam se i jedne dobre maske

Vlado Knez је рекао...

Da li radi neki bioskop u Niš? :O

Dejan Ognjanovic је рекао...

ne volim naročito night of the comet (3-) ali odavno sam ga gledo; možda mu dam još jednu šansu.
u nišu rade čak DVA bioskopa: VILIN GRAD i KUPINA, oba nova, sa 3D tehnikom.

matoji је рекао...

Kad smo već kod 3D bioskopa, preporučujem da se pogleda GRAVITY, koji je upravo na repertoaru. Vrhunska 3D fotografija simulira boravak u Zemljinoj orbitu u bestežinskom stanju, pa je ovo jedini način da se svi mi koji nemamo milion dolara da odletimo gore, za 450 dinara osetimo gotovo kao da smo tamo.
Inače, film je uzbudljivi svemirski rolerkoster i ništa više od toga, ali i bez pretenzija da to bude. Znači, ako ne očekujete neko veliko pametovanje, bićete zadovoljni sa dobro osmišljenom i snimljenom akcijom, ali i jednostavnom pričom sa kliše-melodramskim momentima.