izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 19. мај 2014.

Intervju za "Politiku"

Usred ovog vanrednog stanja i pretpotopskog ludila, u subotu 16. maja je dnevni list "Politika" objavila intervju sa mnom povodom izlaska i nove promocije mog romana ZAVODNIK.
Nešto kraću verziju mogli ste u subotu čitati u štampanom izdanju; ista ta verzija nalazi se i onlajn, na "Politikinom" sajtu, OVDE.


Ali samo ovde, na blogu THE CULT OF GHOUL možete sada pročitati integralnu verziju ovog intervjua.
Pre toga, još jedno podsećanje da će roman, uprkos svemu, biti promovisan i pred publikom u Novom Sadu u ponedeljak 19. maja u 19h, u klubu "Crna ovca".

A sada, evo i pomenutog intervjua.

HOROR SMEŠTEN U SRPSKO SELO

Na koji način Vas inspiriše srpsko selo?

-- Srpsko selo, a naročito ako je zapušteno, u odumiranju, daleko od puteva, u brdima - kao što je bio slučaj sa selom Špaj, odakle je moja majka - izuzetno je zahvalan ambijent za priče strave. Iz ovog konkretnog sela, na jugoistoku Srbije, nosim niz prisećanja koja sam godinama planirao da uobličim u zaplet. Najzad, u romanu "Zavodnik" pokušao sam da oživim tu atmosferu pritajene, preteće tišine i mrklog noćnog mraka koji može da skriva čitav niz stvorenja iz narodnih priča koje mi je baba pripovedala. Takvo selo nalazi se na granici sveta kulture (naselje) i prirode (divljina), i kao takvo pogodan je prag za prelazak u onostrano.


Na koji način ovako dobro održavate saspens u romanu?

-- U organizaciji zapleta rukovodio sam se kako svojim praktičnim, čitalačkim iskustvom, tako i teoretskom zaleđinom u višegodišnjem proučavanju horor žanra, i saspens sam gradio u skladu sa tradicijom najboljih priča o duhovima: polagano uvodeći naratora u svet koji mu je isprva samo pomalo stran (zato što on dolazi iz grada) ali mu postepeno, kako se gomilaju preteći i zlokobni detalji, postaje sve više neshvatljiv i preteći. Naglasak je, s jedne strane, na realističnosti ambijenta i karakterizacije junaka, a s druge na gustoj atmosferi neodređene pretnje koja tek u drugoj polovini knjige počinje da poprima konkretniji oblik. Suština je u ekonomiji izraza i osećaju za dinamiku raspoređivanja jezivih scena i u njihovoj gradaciji prema kraju.


Koliko je Leptirica uticala na Vas?


-- Leptirica je, verovatno, ostavila neizbrisiv trag na svakoga ko se u ovim krajevima bavio hororom, a naročito onim koji je, kao u mom romanu, zasnovan na ambivalenciji između lepote i sveta mraka koju nudi naš ruralni ambijent prepun folklornih verovanja. Ona u našoj kolektivnoj svesti još uvek delaju, bez obzira što ih racionalni um negira. Način na koji je Đorđe Kadijević u svom filmu spojio realizam i fantastiku, horor i humor, lepotu i užas, i kako je svoju stravu bazirao na nečem autentično ovdašnjem, bili samo su neki od putokaza u stvaranju "Zavodnika".

Na slici: spec gost beogradske promocije, Marko Šelić, zajedno sa autorom, Ognjanovićem



A koliko horor filmovi za koje ste usko vrlo specijalizovani?

-- Horor filmovi su verovatno na mene uticali pre svega u smislu toga kako organizovati pripovedanje na ekonomičan, intrigantan i uzbudljiv način, bez rasplinjavanja ali i bez brzanja i "protrčavanja". Podjednako važno je zaplet učiniti što životnijim time da bude zasnovan na upečatljivim prizorima i scenama. S druge strane, u ova vremena marketinški kreiranih "bestselera" u kojima je pisanje redukovano skoro do nivoa scenarija za film ili strip, sa obiljem akcije i dijaloga, moram reći da "Zavodnik" ide putem kojim se ređe ide, koji je ipak bliskiji klasičnim književnim delima negoli usiljenoj brzini i senzacionalizmu današnjih popularnih romana "strave" sa potpuno preslikanom dramaturgijom filma.


Koji autori i kako utiču na Vas?

-- Pored pomenutog i nezaobilaznog Kadijevića, od domaćih uzora najdirektniji je Momčilo Nastasijević, a naročito njegove priče "Istina o opakome", "Zapis o darovima moje rođake Marije" i "Rodoslov loze vampira", u kojima se bavio patologijom srpskog sela i njegovim potencijalima za tragične i jezive posledice. Od inostranih, za moj roman najdirektniji uzor bio je Henri Džejms, čija novela "Okretaj zavrtnja" je poslužila kao model kondenzovanog, višeznačnog pripovedanja.

Kada pišete romam, razmišljate li o njegovoj mogućoj filmskoj ekranizaciji?

-- Ne činim to svesno, jer bojim se da moju vrstu pristupa hororu ovde nema ko da ekranizuje. S druge strane, istina je da ja u svojoj glavi "režiram" neku vrstu filma dok ispisujem tekst romana, jer smatram da je važno, a naročito u hororu, da pisac ima vrlo detaljnu i konkretnu viziju ambijenata i likova o kojima piše. Ako oni nisu predstavljeni živo i ubedljivo, onda ni strava s kojom se suočavaju neće delovati tako.

Нема коментара: