izabrana dela

izabrana dela

недеља, 07. јун 2015.

Mračna "Inkubacija"


Moja priča "Inkubacija" objavljena je nedavno u 2. broju almanaha Književna fantastika. Ovo zlodelo je nešto netipično za moj opus; to je pre priča mračne fantastike negoli što je žanrovski čistog horora. Istina, postoji tu veoma izražen element "body horrora", telesne grozote i bolesti, ali naglasak nije na tome koliko na atmosferi, ugođaju i idejnoj zapitanosti nad ljudskom telesnošću, bolešljivošću, smrtnošću – i (eventualnom) transcendencijom toga.  
            Priča govori o jednom hramu-lečilištu u čiji bazen "svete vode" dolaze stotine bogalja, bolesnika i drugih kljakavih, leproznih i gukavih ne bi li se, u Noći Presvete Device, izlečili...
            Ovo je moja rana proza, napisana pred kraj prošlog veka; neprimećeno je bila objavljena u jednoj prastaroj Gradini, u vreme kad moje ime nije baš ništa značilo potencijalnim čitaocima. Bilo je to čak i pre mog prvog romana, Naživo. Verzija koja se sada čitaocima nudi je sistematski redigovana i upeglana. Živo me zanima da li će i kako oni reagovati na nju.
Inspiracija za "Inkubaciju" je u najmanjem trojaka. 1) Inicijalna kapisla bio je jedan kraći prozno-poetski zapis Artura Remboa pod zajedničkim nazivom "Jevanđelske proze", ali naročito njegov finalni deo, "Bet-Saida", koji opisuje banju u kojoj je Isus (navodno) izveo jedno do svojih prvih čuda izlečenja.

2) Po pitanju vizuelnosti, ali i atmosfere podgrejano-tinjajućeg ludila, blaga inspiracija postoji i u bazenu "svete krvi" u filmu A. Jodorovskog, Santa Sangre, koji je kod mene uvećan do pompeznih razmera.
3) Najzad, definitivni podsticaj za ovo pisanje bilo je saznanje o svetim izvorima i verovanjima vezanim za njih, a naročito jedan srednjovekovni narodni običaj vezan za mrtvu, nekrštenu decu, o kojem sam čitao u studiji Greh i strah (čini mi se; ili, možda, u Strahu na zapadu, istog autora).
U vreme kada sam pisao "Inkubaciju" intenzivno sam se bavio i crtanjem – polu-amaterski, "za svoju dušu" – ali ti radovi su bili vizualizacije onoga što sam u to vreme stidljivo, a kasnije sve intenzivnije, pokušavao da obradim i u svojoj prozi. Paralelno sa ovom pričom – više se i ne sećam da li pre ili posle nje – uradio sam, u velikom formatu, crtež zasnovan na prizorima iz "Inkubacije". Detalje sa tog rada vidite u ovom postu. Format je preveliki pa mi nije moguće da skeniram celu sliku odjednom ali, eto, nadam se da su i ovi fragmenti sa nje dovoljni da vas zaintrigiraju da potražite Književnu fantastiku i moju priču "Inkubacija" u njoj.
            Kome sve ovo gore nije dovoljno, evo kako priča počinje.

 INKUBACIJA 
 
© Dejan Ognjanović


            Prvi bolesnici i bogalji počinju da pristižu već ujutro.
            Zubato sunce nisko je na nebu, čini se da okleva stupiti u belu paru oblaka. Plavetnilo kao da naslika neko bojom jako razvodnjenom, te se na podlozi takvoj ni granice oblaka ni oblici njihovi ne raspoznaju. Hladan vetar leluja granje drveća, a zemlja još nosi tragove nedavnih kiša. Godina se ka proleću okreće – tako bar kalendar veli – ali pravih znakova njegovih još nema.
            Dan je Presvete Device, i njeni vernici već hrle u Hram. 
            Dan uoči Inkubacije.
            Pre nego što padne noć Hram će biti pretesan za sve.
            Niko ne zna ko je i kada podigao Hram. To možda ne znaju ni njegovi Čuvari, ali u tome sigurnosti ne može biti, jer sa vernicima oni ne komuniciraju, sem kroz Knjigu. 
            Građevina ova podignuta je oko bazena Svete Vode što leži u samom središtu njenog prostora i smisla postojanja. Reklo bi se čak, mada te reči mogu bogohulno zvučati, da Hram je tek ukrasna ograda oko Bazena i prihvatilište onih što dolaze njegovim Vodama. Kao kruna što, ma koliko krupna i nakićena, svejedno služi tek da istakne blistavi dragulj u svom središtu i naglasi njegov sjaj. 
            Onaj ko s planine silazi ka Hramu može spaziti da njegov je plan pravougaonog oblika, dok bazen u središtu ima oblik kvadrata. Onaj ko uđe unutra može videti pravilnost tog kvadrata narušenu stepeništima: na sredini svake od stranica po jedno se u vodu spušta. Sam Bazen pod golim nebom leži, jer krov Hrama iznad njega je otvoren. Hram nema zidova, no samo krov i masivne stubove što ga podupiru duž spoljašnjih i unutrašnjih ivica. Stubovi su okrugli u preseku i visoki bar deset čovekovih figura. Na njima nikakvih ukrasa nema – izviru, prosto, iz kamenog postolja i uranjaju u osnovu krova. Teško je u poznatom svetu naći građevinu s kojom bi se Hram uporediti mogao. On nije nalik ničemu drugom za šta znamo. On prosto – jeste. 
            Niko ne zna ko je i kada podigao Hram, ali njegova je starost svakome očigledna, makar bila i nemerljiva. Ivice njegove odavno su zaobljene kišama i snegovima što su ih grlili, suncem i vetrom koji su ih sušili, i vodama Bazena što su se tu rađale i izdisale, u Nebo kroz eone isparavale. Ponegde, u nepravilnim razmacima, sa ivice poneki odlomljen deo nedostaje. I kamen ima svoj vek. 
Najjači utisak, ipak, ostavljaju stubovi. Retki su među njima koji nemaju bar poneku naprslinu. Na mnogima su vrlo razgranate pukotine, pa i pravi pravcati rascepi, tako da samo Božjim čudom u jednom komadu stoje. Reklo bi se da je površina stubova nekada bila glatka, ali danas je izbrazdana ne samo pukotinama već i hiljadama rupica, ogrebotina, zareza i neravnina. Čak i kamen je smrtan... 
Naročito na unutarnjim stubovima i podu videti se mogu izrasline u vidu raznih vrsta mahovina, lišajeva i gljiva: svi oni oblici poluživota kojima sunce nije neophodno. Kamenu oni daju žućkasto-zelenu boju koja, zavisno od doba godine, prelazi čitav spektar nijansi. To ipak je uski spektar, ograničeni raspon varijacija na neživot. I kamen svoju masku ima i sam po sebi maska jeste. Ko ima oči neka vidi.
(...)

Ostatak čitajte u 2. broju almanaha Književna fantastika.


6 коментара:

Man from Valley је рекао...

To sto si pustio u demo verziji, to sam i procitao, nisam od onih sto se navuku na promo pakovanje pa daj sve od sebe da ga nadjes, ipak u meni tavore gei lenjivca. Gde cu naci taj almanah?

Man from Valley је рекао...

Inace, obecavajuci pocetak, pre svega dobra ideja. Malo mi je zasmetalo par nepotrebnih deskripcija, ipak si to pisao jos kad si bio mnogo mladji, kako si i sam naveo.

Man from Valley је рекао...

I svaka cast za crtanje, obozavam grafit. I sam crtam, mada samo jezivu okolinu sa florom,kucama i siluetama, nisam ovako dobar u detalje da crtam ljude kao ti.

Man from Valley је рекао...

Gledajuci detaljno tvoje crteze (posebno mi se dopadaju teksture i ostecenja stubova, kao i bogalji u pozadini, dok su ovi u prvom planu nekako stripski), setio sam se filma Day of Wrath 2006 ili Game of Swords, odlican srednjovekovni triler sa Kristoferom Lambertom i Brian Blessedom, u kome se notorni Jevreji krij iza hriscanskih skuta najvise hijerarhije. Impozantna scena je kada svestenik deli neku moralnost, a iz skrivenog dela stola vadi neku pornografsku verziju Talmuda u kojoj su hriscani tretirani kao stoka i robovi za seks. Je li neko to gledao?

Man from Valley је рекао...

Da li je neko čitao GUTAČ DUŠA od Linde Robinson? Opisan je kao triler u doba faraonskog Egipta, pa me zanima da li je ta žena mogla da dotakne ono što Blekvud i Lavkraft jesu.

Dejan Ognjanovic је рекао...

ovaj časopis imaš u svim knjižarama koje drže izdanja 'čarobne knjige'. nisam čitao GUTAČ DUŠA od Linde Robinson i sumnjam da to mnogo valja.