субота, 13. јун 2015.

SPRING (2015)

 
**(*)
3-

            Boy meets girl. Girl monster. He loves her anyway. Girl no longer monster. They live happily ever after a few more years until they both die. The End.
            Tako bih vam ukratko opisao ovaj filmček, drugenac od dvojca koji se lepo pokazao svojom debi bromansom o dvojici drugara od kojih jedan treba na silu da se odvikne od droge (vidi moj rivju – RESOLUTION).
Ovog puta imamo strejt romansu (bez B), donekle oplemenjenu životnijim detaljima u situacijama, dijalozima i glumi nego što smo inače navikli s takvim pričicama, ali u suštini, to je ipak sve go kliše – Amer dolazi u Evropu (da preboli umrlu majku kroz malo turističkog neobaveznog seksa), i tu, u slikovitom italijanskom mestašcu na obali Jadrana, upozna devojku u koju se zacopa do ušiju i pipaka. Njenih.
Ne dešava se tu bogzna šta: reditelje očito više zanimaju likovi i drama negoli horor, što je, dimbovskim legalističkim rečnikom kazano, sasvim legitimno; ovo PROLEĆE će, zato, mnogom gledaocu koji ovde dođe zbog strave i monstruma biti pretanko, predosadno, predugačko, s malo mesa. I takva reakcija je, takođe, legitimna.
Za moj groš, ova romansa je gledljiva u prvoj polovini zahvaljujući šarmu protagonista, slikovitoj lokaciji i misteriji, ali počne ozbiljno da me gubi u drugoj polovini, kad se misterija ogoli pa se prećera s fantazijom, a vala i sa klišeima o bićima koja žive kroz milenijume i, najljigavije, o Ljubavi koja menja sve...
Koliko god lično voleo lavkraftoidna sluzava pipkasta mekušasta čudovišta, i koliko god ovo ovde bilo solidno zamišljeno i realizovano (spojem praktičnih i CGI efekata), ono je neprikladno za OVAJ film; prosto, usred mukotrpno građenog realizma u ambijentu, glumi i emocijama, odjednom nam se krkne fantastični deltorovski monstrum i samo sam čekao kad će u sobu i Hellboy lično da upadne.
To se, začudo, ne dešava – ali IZVOR ozbiljno pada od ovog trenutka, i na nivou cepidlačkih detalja (ovaj ljigavi oktopod kad povrati ljudski oblik na sebi i dalje ima nepoderanu, čitavu žensku suknju! Damn!) ali još gore, i na nivou dramaturgije – kad mi je sve teže da prihvatim neuništivu ljubav ovog ipak površnog Amera prema madrfaking Ženi-Meduzi ("pa krivim, krivim sudbinu, što ja volim ženu zelenu… i ljigavu… s pipcima i žalcima…"). Ali, vala, i njenu ljubav prema njemu.
Slede malo veći SPOJLERI!
Ok, progutaćemo napadno fantastičnu, tj. nemoguću fiziologiju tih metamorfoza iz sisara u džinovskog gmizavog puzdravca, i nazad, tamo-'vamo, pa čak i sa očuvanom odećom pri tome.
Ok, prihvatićemo, nekako, i tu usiljenu "mitologiju", odnosno pravila ponašanja ovog monstruma – sa regeneracijama na svakih 20 godina, sa bebi ćelijama, zavođenjem naivčina neophodnih za zatrudnjenje, itd.
Ok, nekako ću, ali teško, prihvatiti i da stvorenje koje obitava na zemlji već 2000 godina i dalje uspeva da ne bude smoreno ljudskom stokom, krvavim teretom istorije i napornim biološkim nužnostima svoje potrebite egzistencije već da, i milenijumima kasnije, uspeva da funkcioniše u društvu kao naizgled normalna, vesela, zaljubljiva, vrcava, nonšalantna curica (a ne kao ženski ekvilalent Nosferatua u izvedbi Klausa Kinskog, koji je, po meni, daleko uverljivija vizija psihologije jednog "bića osuđenog na večnost i ukletog njome").
Mislim, prihvatam ovo jer u pitanju je žena, a žene bolje podnose godine, večnost i smaranja sa gnusnom biologijom (menstruacija! rađanje! itd!) a s druge strane manje su sklone egzistencijalističko-pesimističko-nihilističkim mislima i uopšte dubinskoj kontemplaciji, pa se i može, nekako, prihvatiti ženica koja preko 2000 godina trpi sva sranja i sluz i krv i ratove i patnje i brige i nevolje – i prima ih sa osmehom i motoom "bring it ON!" Žene su, ipak, prirodne, i kao takve – šuruju sa Mamom Prirodom, šta je za njih par milenijuma, njima večnost nije teret kao nama, Nosferatuima i gulovima...
Ali, fuck fuck FUCK – ono što zaista imam problem da prihvatim, da progutam, da svarim, jeste sam samcit kraj i finalna dosetka: da ova Meduza može da odabere da se NE regeneriše, nego da postane smrtna, kako bi ostala zajedno s čovekom koga voli. Treš kliše. Ali ni to nije ono najgore.
Ono što ga čini nemogućim za gutanje jeste to KO je ovu Ženu naterao da odbaci večnost! Dakle, žena koja je lutala Zemljinom kuglom 2000 godina, i za to vreme sretala ko zna kakve i vitezove, i ratnike, i junake, i frajere, i pesnike, i filozofe, i mudrijaše, i atlete, i boksere, i gladijatore, i minstrele, i Apolone i Herkule i Mudonje i Romantike i ko zna kakve sve mužjake od Hrista do danas – ni u koga se dosad nije tako zacopala, niko je nije tako stručno zaveo, niko tako dobro pojebao, niko proboo tako stručno i vešto kao ovaj blago-simpatični ali ni po čemu posebni i zapravo umnogome prosečni, bledunjavi američki turista koji bi jednako dobro legao i u nekoj verziji HOSTELA! Možda da mu pokloniš đanu, ali – večnost?
E, pa izvinite – tu ga prećeraste! Svu onu fantaziju nekako i da primim, ali da će Žena Za Sva Vremena da večnost odbaci zbog ovog mlakog nikogovića, da je on prva Super-Mužjačina inače neviđena u 2000 godina, da zbog njega vredi umreti za samo nekoliko decenija... E, jebi ga, to ne mogu da progutam, pa čak ni uz obilate doze "Žene su čudne" i "Ko će ga znati šta žene vide u muškarcima" i "Ćud je ženska smiješna rabota..."!
Ipak, šta ga znam – ako verujete u sva ta kič sranja o LJUBAVI, možda vam ovaj FEDER bolje legne nego meni. I'm just too old for this shit.
Za moj groš, spoj horora i romantike te realizma i fantazije izveden je trapavo, nekoherentno (i dramaturški i idejno) i sa mlakom, kič poentom koja i one poneke ranije kvalitete tim kretenskim krajem srozava na nivo Pink razglednice-mrdalice za naivne turiste.

 

16 коментара:

  1. Tako je Drakula usran u pokojim filmskim otelotvorenjima, tipa LOVE NEVER DIES, ako izuzmemo neke druge modove usranosti tipa Dracula 3000, Drakula u svemiru i tako zaredjamo ekvivalentno Barbie kolekciji: Drakula u spajzu, Drakula na plazi, Drakula na ekskurziji. Kim Njumen bi ga vec negde smestio u nekoj Ca ca ca verziji (svaka cast za Krvavo crvenog barona i alternativnu istoriju mada je tu horor postao glavni svetski poredak). Horor ne trpi emocije, ako ga emocionalizujes i socijalizujes, onda si dobio horor svakodnevnice a ne nesto iskonsko sto ne poznajes a od cega podilaze zmarci. Nesto sasvim drugo je kada ga provlacis kroz svakodnevni zivot, ali ne banalno kao porno film. U tome je Lavkraft uspeo.

    ОдговориИзбриши
  2. Posto si objasnio film, hvala ti, da ga ne gledam.

    ОдговориИзбриши
  3. Off topic:
    Upravo odgledah Addams Family iz 1991, onako čisto iz neke nostalgije, pa mi pade napamet - da li je Ghoul u daljem srodstvu sa ovom porodicom? :)

    ОдговориИзбриши
  4. JOj Adams family <3
    Sta je Ghoul rekao o njima nekad? :)

    ОдговориИзбриши
  5. ako su ovo nekakvi pokušaji humora, moram priznati da mi izmiče u čemu je 'fora'.

    ОдговориИзбриши
  6. Ne, mi samo volimo Addams family filmove, pa smo hteli da izvucemo tvoj sud o njima :)
    To je to..

    ОдговориИзбриши
  7. Zene - "manje su sklone egzistencijalističko-pesimističko-nihilističkim mislima i uopšte dubinskoj kontemplaciji". Is this a joke?

    ОдговориИзбриши
  8. U ovom sušnom filmskom letu za moje gašenje žeđi, jedino što ću odgledati, od holivudskih naslova, je Ant man i Terminator Genisys, mada se vidi da je Terminator zreo za penziju kao i njegov glavni protagonista, na trejlerima se vidi da mu smrdi iz usta starački zadah.

    Ognjanoviću, ima li još neki "burnable" holivudski naslov, mega potrošač kancerogenih kokica, pilećih bataka i šejkova po bioskopima?

    ОдговориИзбриши
  9. ne gledam holivudsku bozu uopšte - ne treba mi, čak ni na vrućinu. šta očekujem ove godine - imaš lepo izlistano još negde u januaru ili februaru, na to bih ponešto malo dodao u međuvremenu, ali ništa iz holivuda.

    ОдговориИзбриши
  10. Dobar tekst, mene su dijalozi posebno izivcirali, npr 'setnja' nakon transformacije - taj mutavi rationalizing ili to sto se kroz cjeli film pokusava sve kao 'objasniti', cak i glupaca-stvorenje u pojedinim scenama drzi predavanje tipa - supernatural = still unexplained, Science!... i slicno. Da ne spominjem posljednju scenu - porjeklo, porodica... strasna glupost.

    ОдговориИзбриши
  11. Pomenuh Addams family čisto onako , bez želje da humorišem i sablažnjavam našega Ghoula. Beše i neka serija zvana The Munsters u kojoj se nekad davno, 60-ih na USA TV-u zezalo, ali i propagiralo, opšte hororisanje u javnom diskursu. Pa rekoh, voleo bih da čujem mišljenje domaćeg specijaliste za tu čudnu pojavu zvanu Porodica Adams. A nekako mi teško da zaobiđem i Rodžera Kormana, i ceo taj američki horor milje iz 60-ih godina. Mislim da u stvari očekujem od Ghoula nekakvu malu sociološku studiju o popularnom horor diskursu iz jedne vrlo interesantne decenije američkog društvenog bitisanja. A u Britaniji je tada Hamer bio glavni, kaj ne? Recimo, da pomenemo, u čast Kristoferu Liju! :)

    ОдговориИзбриши
  12. o uzasa, ovaj tip je cak u trejleru totalan mlakonja, podsetio me zenki oktopod iz filma, na Kraken Cajne Mievil, da li si citao to, ili uopste CMjevila?

    ОдговориИзбриши
  13. imam neki zazor prema mjevilu zato što je politični korektni pederljivi antilavkraftovac (iako koristi neke njegove teme i postupke) - čitao sam mu samo neke kratke priče, a na polici mi već 12 godina čuči nepročitan PERDIDO. zanimljivo mi zvuči KRAKEN i možda mu u nekom trenutku narednih godina pružim šansu.

    ОдговориИзбриши
  14. Give Mieville a trance!Kako se zovu njegove (kako kazes) politicki korektne price?

    ОдговориИзбриши
  15. ne znam za priče, nisam mu ih mnogo pročito - a one koje jesam, dobre su - ali kenja oje u intervjuima o HPL-ovom rasizmu više nego što je morao. Evo, npr. ovo: “Yes, indeed, the depth and viciousness of Lovecraft’s racism is known to me …It goes further, in my opinion, than ‘merely’ *being* a racist - I follow Michel Houellebecq (in this and in no other arena!) in thinking that Lovecraft’s oeuvre, his work itself, is inspired by and deeply structured with race hatred. As Houellebecq said, it is racism itself that raises in Lovecraft a ‘poetic trance’. He was a bilious anti-semite (though one who married a Jew, because, if you please, he granted that she was ‘assimilated’), and if you read stories like ‘The Horror at Red Hook’, the bile you will see towards people of colour, of all kinds (with particular sneering contempt for African Americans unless they were suitably Polite and therefore were patricianly granted the soubriquet ‘Negro’) and the mixed communities of New York and, above all (surprise surprise - Public Enemy were right) ‘miscegenation’ are extended and toxic.”

    ОдговориИзбриши
  16. Paaaa... sve je ovo istina. Ali ja ipak preporučujem ovaj film (7/10), lep je i vešto snimljen, i prilično originalan. Ovo nije horor: ovo je ljubavna priča sa malo natprirodnih elemenata, ko je očekivao horor ima opako da se smori.

    ОдговориИзбриши