izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 02. јул 2015.

Pustoš, propast, ruševine, ruralni gotik

  
            Kao što sam već elaborirao u ZAVODNIKU, Istočna Srbija je pakao ruralne pustoši, unikatno gotski ambijent u kojem vladaju mrak, beznađe i propast. Možda ne baš najdivnije mesto za život (osim ako niste introvert koji ne pati za ljudskim društvom, bogatim kulturnim životom izvan folklora, pihtijada, kobasicijada, belmužijada, Dana bureka, planinijada i slični ekstrovertnih tričarija) ali zato divno mesto za umetnike mračnih sklonosti.
            Ovog puta vam predstavljam Tonija Tošića iz Babušnice, koji je pozajmljenim fotoaparataom zabeležio neke predivne prizore ruralnog gotika: izumrla sela, opustele škole, napuštene fabrike, ruševine i ruine svih vrsta... 
            Mnoge od ovih fotografija kao da su direktno preslikane iz mog romana.
Ukratko, ambijent dostojan Tomasa Ligotija ili tako nekog pesnika ruina. Uživao sam u ovim fotkama pa sam poželeo da ih podelim sa širim krugom ljudi koji bi ovo umeli da cene, i eto, Toni se rado odazvao.
            Evo šta autor, inače stalni čitalac ovog bloga i poštovalac umetničke, prefinjene strave kakva se ovde neguje, ima da kaže o ovim fotografijama:
 

Fotografije su nastale u Babušnici i okolnim selima. Kao jedna od zapuštenijih opština u Srbiji ima tu sreću/nesreću da pruži estetsku dimenziju propadanja, otuđenosti i zaborava na jedan živopisan način, tj. motivi koji se mogu pronaći su dovoljno inspirativni da je šteta ispustiti ih iz vida - odnosno ne zabeležiti to nečim.
Fotografisano je pozajmljenim nikonom d5200 ili canonom 600d (ako ikome išta znači u ovom trenutku ne posedujem svoj foto aparat). Volim da obradim fotke bez ustručavanja ako je to potrebno. Od alata za to koristim Fotoshop i filtere kao što su Nik software, Topaz... 
Naravno da to nije sve što me u fotografiji zanima, ali za ovu priliku nadam se dovoljno.
Motivi iz sela: Gorčinci, Kaluđerevo, Izvor, Grnčar, Suračevo, Trnski Odorovci.
Motivi iz zatvorenih/mrtvih fabrika “Lužnica” i ciglana “Jupiter.”
Utkani svet (I) je izabran medju prvih deset fotografija na konkusu Fantastična književnost okom foto-kamere 2015.
Neka vrsta digitalnog portfolija nalazi se ovde:

Za sve fotke važi:
(a) klikni na sliku da vidiš veću/detaljniju
(b) kliktanjem se, takođe, vidi naziv fotke – nekad je to umjetničko ime, a nekad lokacija
(c) Toni Tošić za The Cult of Ghoul, Inc.
(d) Ali svaka čast Vučiću: svom snagom u reforme! 





 
 












6 коментара:

Nikola Gocić је рекао...

Veoma inspirativne fotografije, kako ove, tako i one (iz digitalnog portfolija) koje iskaču iz okvira "lepote propadanja".

Man from Valley је рекао...

Dan treći - još uvek sam, svojevoljno, bez nacionalnog tv digitalnog signala. Neinformisan sam potpuno sa strane digitalnih tv signala. Životinjska čula, do skoro utišana medijskim raskošom, počinju da se pojačavaju, počinjem da osećam vibracije nečega što mi se pribiližava a da ga tek onda ugledam, noćni vid se pojačao da me noć sa mesečinom zaslepljuje od tolike preosvetljenosti. Ukus mi se promenio, nepcima mi mnogo više prija 'epsi od toliko reklamirane 'oca 'ole. U lokalnom marketu sa rafova nanjušim najbolji izbor hrane, umesto reklamiranih đubradi koje guraju na akciji. U šumi iza brda izbezumljeni čovek, lišen tv signala i bogat nemaštinom da je priušti, već par dana luta poput zombija u potrazi za tv dozom, dozom nekog rijalitija koji će vratiti njegovu dekadentnost na normalne vrednosti koje ga održavaju dekadentnim. Noćas je njušio moju antenu uzaludno, uputio se na sever, prema najbližem releju ili srećnoj digitalizovanoj porodici...

Man from Valley је рекао...

Dan četvrti - bez digitalnog tv signala. Stomak mi je zategnutiji 6%, jer sam batalio pivo, čips i kikiriki u nedostatku gledanja utakmica. Otključao sam neke nivoe svesti za koje nikad nisam ni znao da postoje, na osnovu poznatih obrazaca fizionomije lica, vidim neke buduće radnje u ponašanju tih ljudi i njihove namere. Sinhronizovao sam disanje sa mačkom i odjednom uvideo glavna legla miševa i pacova, kao i zaboravljeni komad pršute iza radnog stola u kuhinji. Noćas je nešto glodalo tv antenu, prema otiscima to je nešto dvonožno, sa odmaklom fazom karijesa.

Kasnije - prošao je dron koji beleži prijem signala. Na vreme sam uključio DSR (Digital Simulator Receiver), dron je očitao da primam signal, ali je i zabeležio da ne živim ovde jer sam preko DSR poslao termalna očitavanja glodara i mačaka u kući i neće mi prinudno naneti obavezni digitalni risiver - konačno je svaki tv zombi opskrbljen i neće mi više niko njušiti neaktivnu antenu. To rade tako što dron lansira digitalni tv čip koji se čvrsto slepi sa postojećom antenom - hitna mera koju su vlasti uvele zbog porasta nasilja i upadanja u kućama radi gledanja televizije, slabost koju će kasnije iskoristiti da svakome nametnu obavezno plaćanje.

Dejan Ognjanovic је рекао...

odlične su ti ove vesti iz nesvesti: samo nastavi! :)

Piskavac је рекао...

ah, Babušnica... mesto iz kojeg u SPS stižu prvi rezultati glasanja...

Man from Valley је рекао...

Dan peti - zbog nekadašnje tv zavisti u glavi počinjem da rekonstruišem aktuelni tv program na osnovu programske šeme od pre nedelju dana. Polazi mi za rukom tako što sam glavu obmotao alumijimskom folijom, čime lakše absorbujem binarne podatke preko digitalnog signala. Međutim, podsvesni motiv ovog debilskog umotavanja glave u foliju je sasvim nešto drugo - digitalni signal ima kriptovanu frekvenciju kojom se sinhronizuje sa opštom frekvencijom nervnog tkiva najmlađih sisara. Uspostavi konekciju sa umom i onda šalje set informacija koje ne mogu da razumem u potpunosti, jer um koristim svega 12,57%, a do pre šest dana je bilo 7,82% maksimalne umne snage. Skrveni signal zadaje instrukcije kako da se ponaša svest, zadire u emocije, opšti stav o vrednostima nekih aktuelnih dešavanja u svetu, vrši snažno obasipanje čulnim nasladama, prekidajući rad asocijativnih zona prednjeg mozga i podsvesti da zdravorazumski rezonuje, ima nekih nagoveštaja u tim signalima da se kod ove nacije izgrađuje sipatija prema Severnoj vojnoj alijansi i da su ratovi za resurse opravdani, ma koliko se u krvi gušio napadnuti narod. Najviše ovih signala su poslati sa signalima emisija opštenarodnog veselja i uspeha sportista, kada je euforija i emotivnost na najvišem nivou. Od prijatelja sa Kodijaka na Aljasci sam danas dobio EMPDD (Electro Magnetic Pulse for Digital Disturbation), korisna naprava veličine šibice koja u prečniku od 50 metara ometa sve svetske digitalne signale.

Um postaje nekako sve više skoncentrisaniji i može da obrađuje više stvari odjednom, jutros mi je uspelo da istovremeno jednom rukom pišem prijatelju na Kodijaku preko kriptovanih poruka, drugom sam navrtao šraf na geo magnetnoj turbini, istovremeno sam čuo nesnosnu buku skakanja buve po mojoj nadlaktici i strujanje krvi kroz arterije nalik buki vodopada. Oči su mi pritom bile slobodne, gledao sam na ekranu veličanstvenu sliku Edmonda Lejgtona - Akolada, objavljenu na nekom sasvim neodgovarajućem cyber sajtu, kao da je slika skrivala neku šifru kojoj moj um još nije dorastao. Za ručak sam pojeo superhranu - 3 jaja koje sam ispržio na tiganju, dobro ugrejanom na julskoj vrelini. Kad god se nalazim ispod hrasta koji je ogrtač gotovo cele kuće, manje osećam uticaj digitalnih signala, hrast je prirodni EMPDD. Predveče je lisica sišla iz šume i satima buljila u moju antenu, dok su oko nje kokoške u dvorištu mirno kljucale, kljucajući čak i lisicu. Čim sam uključio EMPDD, lisica je zgrabila prvu kokoš i nestala u šumi, dok su ostale krenulo u prirodno panično kokodakanje i skrivanje. Isključiću nakratko EMPDD, jer dron upravo nailazi, osećam vibriranje krvi u venama od njegovog nailaska već na 4 kilometara udaljenosti, sva sreća da je njegov operativni radijus 4,5 kilometara zimi, leti 1,3 km, zbog vegetacije.