izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 13. јул 2015.

RETURN OF THE KING: Lord of the Rings 3 (2004)


***
3+

A sad, evo i mog epskog osvrta na finale tolkin-džeksonove sage! Spremite maramice, spremite toljage, stavite nešto meko pod dupe, jer ovo će, kao i tolkin, da POTRAJE!
            U suštini, ovaj rivju je neznatno editovana verzija mojih tirada na jednom forumu: grehota je da to čami tamo kad bi moglo da uveseli pa možda i opameti ponekog čitaoca i ovde!
            Neka mi bude oprošteno što sam odlučio da zadržim svoj tadašnji način pisanja, sa uglavnom malim slovima i namernim igrarijama sa jezikom, pisanjem, transkripcijom i ostalim s čime sam se zezao pre nego što sam postao doktor!
                               
povratak KRALJA
by ghoul
Додајте натпис

gollum je genijalno uradjen, shelob takodje, nema greške, Naz-Ghoulovi su odlični, kao i većina ostalih vizuelnih efekata- jedina slabija stvar je kad se onaj elf penje na oliphanta. no, spec. efekti na stranu, nisam impresioniran filmom.
jaxon i dalje većinu prizora borbi rešava iritirajućim close-up shaky-cam-om ili mega-totalima sa kompjuterskim čovečuljcima. užasno me nervira raspojasana 'dramaturgija' prepisana, verovatno, od Tolkina, koji stvarno s kompozicijom nema blage veze. beskrajno je imbecilno što se svaka napeta situacija rešava uz pomoć deus ex machina - i ne samo to, nego čak ni taj deus nije ranije nagovešten da ga bar ima ikakvog smisla očekivati (recimo, doletanje onih orlova, kako li se već zovu).
reći će neko, u romanu je to sa orlovima bolje pripremljeno, oni razgovaraju s njima, ovo ono. to me ne zanima. govorim o filmu. u filmu oni dođu niotkuda, urade šta treba uraditi, i vrate se u ništa, bez da im iko i hvala kaže. ili oni mrtvaci-dusi - koji shit! što ih ranije nisu potegli? možda KNJIGA to objašnjava, možda će JEBENI EXTENDED VERSION da to objasni, ali ja ne govorim o dvd-u, već o ovome što je pušteno u bioskop.
takodje, imam isti problem kao i sa I i II delom: Jaxon prvo stvori jezivo nepobedivu pretnju, a onda je par patuljaka sjebe očas posla. razumem ja da su oni glavni junaci i da mora da opstanu na kraju, ali scene borbe sa tim paukom su neubedljive - ne zbog efekata, koji su savršeni, nego što je to tako inscenirano da je neubedljivo. ej, ako već onaj stvor od metar i žilet treba da pobedi 5 puta većeg pauka, neka to bude nekim lukavstvom, trikom, pa i magijom ako treba, al nemoj me terati da poverujem u borbu kratkim mačem (pauk ima jedno 10 puta duže 'noge' od toga mača!), pomoću kojeg bedni mali hobit sjebe čudovište.
ima bezbroj sličnih situacija.
ili, kad usijana lava u ogromnim količinama juri na metar od Frodoa! alo bre, pa upalio bi se, buknuo bi ko šibica od vreline u tolikoj blizini - a njemu ni kosa da se oprlji, ništa! šta, kažete, ovo je fantazija, zajebi tu logiku? kurac, sve vreme su insistirali da rade realistički film o fantastičnim stvorovima, DRAMU... ništa u akcionim scenama nije realistično - a naročito legolas koji kao od šale šetka po raspomamljenom olifantu dok ovaj skače tamo ovamo, a elf ni da se zaljulja, šeta dečko po njemu kao u parku!
akcija nije preterano uzbudljiva jer ne postoji saspens iz bar 2 razloga:
1. ovo nije vrsta dela u kome su junaci u ijednom trenu STVARNO u opasnosti, jer previše explicitno oličavaju autorove IDEALE, suviše su mu dragi da ih povredi, a kamoli ubije. jebeš ti to kad ne postoji OZBILJNA pretnja, bar ponegde realizovana. Ne, niko od bitnih likova ovde ne gine, niti je čak i ranjen (sem što frodo ostane bez vrha jednog prsta - WOW!)
2. zbog jebenog deusa ex mašine koga autori šalju upomoć junacima kadgod ne znaju kako drugačije da ih izvuku iz sranja u koja su ih sami uvalili.
drama nije do kraja realizovana, jer neke bitne stvari na kraju ostaju nedorečene.
međutim, shvatite ovo kao elitističko palamuđenje nabeđenog filmskog kritičara: običan gledalac većinu ovoga ili neće da zapazi, ili ga neće biti briga, jer će biti zasenjen brzinom i odličnim efektima. sve u svemu – ocena: 4-/5 
toliko sam se nadao da će Jaxon da promeni pravilo da film mora da bude loš da bi dobio oskara - ako ga dobije za ovo, biće to sasvim unutar postojećeg trenda. nakon ovog filma u novom svetlu gledam prethodna 2 dela, i postajem suzdržaniji prema njima. daleko od toga da ću da padam u pljuvanje i iživljavanje po njima, ipak su to natprosečno dobri filmovi (all things considered), ali na kraju je izgleda pretegla nedovoljna sloboda autora pri adaptaciji bezveznog romana.
znam da mnogi fanovi zameraju na tome što je PJ menjao ovo ili ono - a ja ponavljam ono što sam rekao još za 2 TOWERS- NIJE DOVOLJNO MENJAO!
kažu mi neki: 'a mozda da prochitash knjigu.'
            pih. ovo je izrazito glupa primedba: znači, treba da čitam knjigu da bih shvatio zašto i krošto i otkud dolazi ključni deus ex machina u FILMU [alo: govorim u filmu = ako mi film ne ispriča priču bez oslanjanja na spec. dvd, booklet, making of documentary, članstvo na LOTR FAQ, monthly LOTR bulletin ili čak i originalnu knjigu - onda FILM NE VALJA.
            dobar film, bilo da je ekranizacija ili prema original screenplay, treba da bude samodovoljan i zaokružen u sebi i po sebi. može on da pravi reference na moju opštu kulturu, bez potrebe da ih pojašnjava, ali kad mi govori o nekakvim izmišljenim baldurima, i balrogama i duduramama i dardurima i rordoroarima i raznim drugim, onda hoću da mi FILM [a ne knjiga na kojoj je baziran] kaže ko su oni, šta tu rade, čemu služe, i na koji način se upotrebljavaju PRE nego što u potrebnom trenutku iskoče.
            ima ono čuveno o tome da, ako ti u trećem činu treba puška da opali, onda je OKAČI, JEBOTE, U 1. ČINU, da znam da uopšte tu ima neka puška. a ne da na kraju, ko sport bili, iz torbe izvučeš šta ti treba. konkretno: ako su ovi ranije znali za te nemrtve, što ih ranije nisu potegli u onim borbama? NEĆU DA ČITAM KNJIGU DA BIH OVO ZNAO - OĆU DA MI *FILM* TO KAŽE!
            ako iz nekog razloga nisu mogli ranije da ih prizovu, oću da mi još u TWO TOWERS postoji dijalog:
            aragorn: a što mi lepo ne bismo pozvali one zombi ratnike da jebu mamu ovima u helms deepu?
            gandalf: e, ne može to sad, postoji razlog za to, a razlog je OVAJ: bla bla bla...
            pa kad onda ovi iskoče, U TREĆEM ČINU, a ja kažem: a, to su oni sto su hteli da ih upotrebe u II činu, ali nisu mogli iz tog-i-tog razloga.
            isto pitanje za one orlove sto rano lete- možda je tolkin to s njima lepo objasnio, ali jaxon nije. oni dođu i odu kad mu to treba, a u međuvremenu nit ih ko pominje, niti ih doziva u nekim drugim bitnim momentima... i jos 237 drugih nejasnoca. U FILMU.
            što se tiče scene legolas na shitu samo da bude jasno, moja zamerka nije iste prirode kao ovo sa štitom [možda je to nepotrebno, ili šta već, ali nije potpuno van pameti]. legolasovo penjanje na elefanta [pardon, olifanta, yeah] me nervira jer je snimljeno kao da takve stvari kao što su GRAVITACIJA i INERCIJA uopšte ne postoje. olifantova koža načičkana je nekakvim debelim dlakama/bodljama, a ovaj se penje glatko kao po merdevinama, ko spajdermen [ni jao da kaže!] mogu da svarim ono rafalno ispaljivanje strela i mnogo toga, ok, to je elf-fu, super, prihvatam; ali da neko GLATKO stoji na nogama dok se ona zver cima i otima i trči i skače na sve strane - zajebi to. to možda može u matrixu, ali LOTR se ipak zbiva u svetu u kojem, pored svih tih tortora i mrmora i dardarnora postoji par zakona fizike...
            da budem jasan: neću ja da mi film ništa objašnjava, već da mi POKAŽE da ovaj odoleva nekim postojećim silama - dakle, ok, svaka mu čast što može sve to što može UPRKOS inerciji, zanošenju itd, ali bar malo da se nagne, da klimne, makar malčice da poverujem da se to stvarno dešava na vrhu ogromnog mamutslona koji juri 398 milja na sat. makar kratak kadar gde malo zgrči lice dok se penje slonom i hvata one bodlje - samo da poverujem da je stvarno TU, a ne (kao što i jeste) da se vere na nekom blue screenu...
            a za orlove je sramotno - najblatantniji deus ex machina u istoriji dobrih filmova. dođu niotkuda, izvedu čak dve spas-u-zadnji-čas akcije, i nestanu bez ostani zbogom - nisu tu čak ni na završnoj svečanosti na kojoj su svi živi okupljeni! da li sam čitao LOTR, dokle sam došao, zašto sam odustao tu gde sam stao (posle cele I knjige) i zašto nemam nameru da ga u ovoj inkarnaciji ikada završim, već sam obrazložio na priči o Two Towers.
            a sad 2 ograde od samog sebe, poštenja radi:
            možda sam malo preterao.
            nakon drugog gledanja u 24 časa (sic) moram da priznam da sam bio prestrog prema filmu. sve što sam mu zamerio i dalje je u filmu, ali na II gledanje ne smeta mi toliko, odnosno bio sam otvoreniji za ono što mi se dopalo, a kvaliteta je sasvim dovoljno da moj finalni sud ipak bude pretežno povoljan – negde oko 3+
            sad, kažu mi neki: "tako je i u knjizi. isto tako Sheloba se pojavljuje tek u trecem delu, i niko je pre toga ne pominje, osim u Silmarilionu, koji i ne moras da citas da bi se snasao u Gospodaru."
            a ja ću na to: pa to ja sve vreme i govorim: 'tako je i u knjizi' nije dovoljno dobro opravdanje ako knjiga nije dobro konstruisana, odnosno ako ju je ovaj stvarao 'as he went along', tj. dosećao se sta da ubaci kako da određene situacije reši tek duboko u zapletu - zato tako često poseže za deus ex-om.
            i zbog toga kažem da jaxon nije DOVOLJNO menjao knjige, odnosno, očigledno se još uvek previše držao njihove proizvoljne, natrpane, neopravdano složene i nepromišljene strukture. sudeći po onome što drugi kažu izgleda da je i to što je menjao radio upravo iz razloga da priča kolko-tolko teče i ima neki tok i kretanje, dakle, 'popravljao' je ZAPLET [tj. zamrš] knjiga. i, ponavljam joč jednom, tako krupne i bitne stvari se NE uvode u III činu. to što je Sveti Tolkin tako uradio u Svom Nedodirljivom Remek Delu ne opravdava scenariste FILMA. a ne bi ih kostalo dodatne minutaže - mogli su tokom II filma, na pr. u par replika da nagoveste postojanje tog Shelloba, ili undead vojske, ili preko nekih crteža koje ovi vide, ili kroz neku pesmu koju pevaju usput o izdaji tih ratnika, whatever. afterthought ostaje afterthought, kolikogod efektan i zabavan bio [poput tog pauka, koji stvarno moćno izgleda i bez greške su ga odradili], mada su sa tom vojskom to mnogo trapavije izveli.
            nego, na ovom mestu kucnuo je čas da vam plasiram mišljenje mog cenjenog kolege (iz gimnazijske klupe), gorana st., koji je čitao celog tog tolkina, a koji se na naš uobičajeni zajebantsko-mudrijaški način osvrće na neka od pitanaj pokrenutih u mom rivjuu. evo šta mi on kaže (na niškom jeziku koji koristimo zezanja radi):

Dear koleague,
dobijo sam tvoj mejl sa misljenje od RotK. Samo da ti javim da ce premijera da bude ovde 20. Dec. u Sava Centru. Naravno da necu da idem na istu, samo da ti javnem. Za onija orlovi itd., pa, da u knjizi se moze naslutiti da su i oni pozvani na pir, Aragorn se, posle Rohanske epizode eksplicitno odvaja da dovede one mrtvake koji mu duguju neku uslugu (korishtena tema u stripovima o Konanu...), a sto se tice maloga kurcica sa kratkim machem protiv one grdobe... Znas, od detinjstva imam problem da zamislim kako bilo kakva viteshka junachina moze da uradi bilo sta nekom 100-foot-long, 50-ton-heavy reptilu, koji pritom ima oklop debeo deset santimetra i bljuje vatru. Jednako moz' da se na konju zaletis na neki tenk i ocekujes povoljan rasplet situacije... Stupidno, indeed.
Ono o cemu pricas me je oduvek iritiralo, bilo u fantazi knjigama, bilo u nekim drugim zanrovima. Naime, svi autori su propustali da postave okvire svojim fizickim, metafizickim i natprirodnim silama. Tako da, kada se pominje magija, svi autori, uklj. i Tolkina, uglavnom mudruju: to je suvise opasna stvar da bi se olako upotrebljavala... i onda njihovi magovi i carobnjaci idu naokolo i filozofiraju o opasnosti magije, a gori im pod nogama... Iz prostog razloga sto [autori] ne bi znali sta je sve moguce sa tom magijom i gde su granice, da ne upropaste suspense, pa je onda najradije ne koriste. A ja bas zbog toga idem u bioskop, ili citam knjige. Sad, but true. A TO ME NERVIRA!!!!!
Iz istog razloga, mnogi zapleti filmova, trilera, trka sa vremenom etc. padaju u vodu sa pojavom mobilnog telefona. E, a onda kada zagusti, pojavljuju se neki bashibozluci iz tame neomedjenog univerzuma i DEUX EX MACHINA spashavaju junake. Za to vreme, Gospodar vatre i plavog plamena, shef mochnih sila i dobitnik NINove nagrade, drka kurac u nekom budzaku, mesto da izvadi taj svoj plavi plamen iz dupeta i sprzhi par tisucha zlih momaka... Jah, nisi mi reko nista sto vec nisam ionako znao...
Inace, Tolkin je pisao ovaj roman u pocetku kao zbirku prica za laku noc za svoju decu. Tako da nije ni cudo sto nema nikakvu kompoziciju. (Pisao je ovo 11 godina). Izlapela starchina je bio zaboravio pola knjige dok je stigo do kraja. Kako mi je samo islo na kurac njegovo mudrovanje (i nasilni pokusaji da radnju "Hobita" spoji sa GP) o pravom identitetu prstena. Dva-tri puta sam citao knjigu, i veruj mi, ni dan-danas mi nije jasna ni hronologija, ni likovi upleteni u celu pricu. Pazi, prsten JEBE KEVU, to je najbitnija stvar u univerzumu, ima ih svega pregrst na celome svetu, a onaj kopiljak Bilbo ima jedan od njih i velikom magu Gandalfu proda pricu kako je to sitnica, pichkin dim... Onda ovaj jase preko pola sveta da proveri podatak u Gondorskoj biblioteci, my ass! Vidi se iz orbite. Ne mozes da zamislis kakve akrobacije je smisljao dedekanja Tolkin da opravda to sto GAndalf nije odma prepoznao/uzeo prsten od Bilba (60 godina pre radnje LotR) i stornjao ga u jebeni vulkan i pre nego sto se Sauron osovio na noge. Kao: te nije znao, te nije ga prepoznao, te kurac mu se zaglavio u devici... Nevertheless, ovo je ipak Tata na fantazi i svi drugi su mnogo manje uspesni i grandiozni klonovi. I ne sumnjam da cu uzivati u filmu.
 

toliko od kolege Gorana.
međutim, ima i drugih glasova. Neki, npr. kažu: Što se tiče orlova kao deus ex machina, tu moram da se stavim na stranu filma. Pažljivom gledaocu sigurno nije promaklo da je Gandalf u Fellowship of the Ring prizvao orla posredstvom stvorenjca koje liči na noćnog leptira. Orao je došao na njegov poziv. Isto tako, usred bitke pred Crnom kapijom Mordora, Gandalf komunicira sa istim leptirom, orlovi opet dolaze na njegov poziv.
na to ghoul veli:
da li je gandalf pozvao orlove pomoću kadijine Leptirice ili preko jebenog mobilnog ama baš ništa ne menja u činjenici da mi niti znamo [U FILMU!!!] ko/šta je taj leptirak, niti ko/šta su ti orlovi i u kakvoj su vezi sa gandalfom [što bi se uopšte odazivali njegovim "e, opet sam u sranju iz kog ne znam kako da se ispetljam, aj dođite da me vadite iz govana!" pozivima?].
drugim recima: zasto oni nisu korišćeni i u svrhe koje nisu strogo spas-u-zadnji čas prirode? zašto recimo hobiti ne lete na njima, umesto sto gmižu po zemlji? šta, poješće ih nazghouli? pa, kolko videh u filmu, orlovi jedu nazghule za doručak.
ili, ajde, ako su vec hteli da drže LOW profile sa hobitima,  što orlovi ne učestvuju u bitkama? što ne bombarduju malo one grdne orke nekim kamenjem? ako mi opet neko kaže "čitaj knjigu da bi video zašto" ...dižem ruke od rasprave!
kad neko/nešto za čije postojanje pre toga nismo znali dođe niotkuda i u zadnji čas donese spas, to je blatantni deus ex machina, leptirići ili ne-leptirići. to se desilo jos u 1. delu lotr-a. spaseni gandalf ni rečju ne pomene te stvorove, niti se oni igde više pojave sve do sledeće prilike, 2 filma kasnije, kad su opet potrebni: gandalf opet svirne u leptira, et voila- niotkuda doleću te tice i spasavaju stvar. nikakva interakcija, zahvaljivanje, ovo ono, ne usledi nakon što srede one leteće stvorove. bar na kafu da ih je svratio. ali jok!
onda, 2 hobita se nađu usred usijane lave. kuku majko, e sad su gotovi! not so: tice opet dolete i odnesu ih odatle. tice vise niko ne pomene do kraja filma - niti ih zove na krunisanje kralja, niti išta slično. dodju, spasu, odu, i to je to. AKO OVO NIJE DEUS EX MACHINA, ŠKOLSKI PRIMER PAR EXCELLENCE, ONDA BIH VOLEO DA ČUJEM ŠTA JESTE! ovako traljavo rešavanje ovoliko ključnih plot momenata, bez ikakvog opravdanja, pripreme ili objašnjenja ne pamtim da sam ikada video.
naravno, u slabije napravljenom filmu ovo bi me više nerviralo; u ovome sam ga, donekle, prihvatio kao kolateralnu štetu u hrvanju sa preglomaznim [NEPOTREBNO GLOMAZNIM] materijalom, u kome ima vremena za nebitne likove i epizode i flashbackove koji baš ništa novo ne dodaju već viđenom i kazanom [smeagollum episode, recimo], ali NEMA VREMENA za objašnjenje kako i otkud dolazi do ključnih preokreta.
ali ajde, da ne ispadne da ovde cepidlačim, nek bude da ništa od ovog nije bitno  ili barem, nije dovoljno da pokvari [već samo umanji] uživanje u inače vrlodobrodličnom filmu.

            ipak, ne mogu a da ne podelim s vama novo pisanije mog dragog kolege gorana s. gde iznosi neke nove zabavne opservacije i kondemnacije na temu tolkina:

[...]
Mislim, i ja volim Tolkina, i smatram da je to najbolje (i prvo) sto je napisano na temu fantazija. Ali brate, sto je mnogo mnogo je. Pa ne dam da mi deda otresa patku samo zato sto mu drhte ruke... Iz sistema Alfa Kentaure se vidi da je deda pisao pricu sa pogresnog kraja. On sam nije znao sta ce mu se desiti u knjizi. I to je, navodno, i priznao. Kada ga je neki pajtos pitao o cemu ce se dalje raditi u djelu, Tolkin mu je odgovorio (navodno): Ne znam, idem kuci da otkrijem. Ko mu je onda kriv sto je morao da pravda samom sebi svoj zaplet, i da izmishlja budalastine. Pazi, glavni junaci su Hobiti koji su tu da bi bili simpaticni deci pred spavanje, a onda, kako je odmicao, to pocinju da budu ljudi i njihove vecite borbe za prestole i pravoverje, i mora krvi i mesa itd, koji prethodno uopste nisu ni bili u igri. No medjutim, on je uspeo da
odrzi privid Casti, Dostojanstva, Vernosti, Hrabrosti, Zrtve i svega ostalog sto osmisljava toliki pomor. Svaka Cast. Ali sve ono kasapljenje koje je deda uspeo da odbrani epskom atmosferom u GP, usrao je pisanjem Silmariliona, koji objashnjava sta se desilo PRE GP.
Otprilike, kao da citas hroniku dva nemacka kraljevstva iz 15 veka. "A onda Hajnrih izdade Svajnhauzena, zapali mu kucu, njega ubi, i uze mu jos nejebanu mladu za zenu. Koju je kasnije ionako isterao da bi se ozenio svojom kceri iz prvog braka. Ali sve to nije bitno, jer on nije ostavio potomke, zato sto ga je zivog zapalio Svajnhauzenov tajni naslednik Hugo, koji se sa zlom vojskom Poljskog kneza Pivohlada I Hmeljskog, iznenada pojavio podno njegove, u tom trenu nebranjene kule."
Da Horor bude veci, on tu govori mahom o Elfima, koji su moja jedina nada, uteha i spas, i zbog cije sam moralne cistote, skromnosti i mudrosti, vojnickog umeca (kada je to potrebno) i pristao da citam Gospodara P. Njima se i u GP svi dive, to i Frodo i Bilbo zele, pa i onaj Frodov rob, Sem, da ih vide i dotaknu i budu u njihovoj blizini. Oni, Vilovnjaci (vilenjaci, elfi, zavisi od prevoda) su ono kakvim bi ljudi trebali da budu, ubermensch. On im u Silmarilionu USRA, OPOGANI, I UNISTI casni lik i delo i pretvori ih u srednjevekovne velmoze u vecitoj klanici za nekakvo njima drago blago ili vlast ili tako nesto. Jebo ga Silmarilion i ko ga izmisli!
Pod 2: Ti cupkash na prstima u GP (knjizi) da ti deda Tolkin opet baci neku mrvicu Elfske magije i umecha, tu je lezao okean potencijala za zaplete, a on se uhvatio za drkave hobite. Da ne govorimo o tome sto je Dzekson i to sasekao, i totalno ih izbacio, sem onog cudovisnog STRVLJENJA istih na Helmovom Ponoru (gde, po knjizi, nisu ni bili). Radije mu je videti kako su svi jebeni Rohanci izginuli sa sve zenama i decom, negoli i jedan od tih velicanstvenih Nindzi-Besmrtnika (u normalnim okolnostima). Smrdljivi matori antropocentrichni i ne mnogo mashtoviti (znam da bi me zbog ovoga raspeli na krst) rojalista.
A da ne govorimo o carobnjaku Gandalvu (tako treba da se izgovara, ako nisi znao!) koji sve moze i nema tu sta nama da objashnjava ali vise voli da nista od toga ne radi. Jebo ga Anor i plava vatra. To je kao ono, ja imam mitraljez, ali vise volim da bijem s maljicu, deluje kul. Pa da sam ja imao ono sto on ima, ne bi mi trebala Gondorska armija, jebo bih im mamu maminu, ne bih skidao prst sa obaracha moje svjetlosne toljage :-). Shto to Tolkin (Dzekson) ne objasni?
Svojevremeno je Engleski general Alexander, koji je izmedju ostalog komandovao Brit. trupama u Indiji, pisao o cuvenoj kineskoj 75. armiji. Ona je jedina imala artiljeriju. Pre napada Japanaca na njihove zajednicke polozaje, Alexander se divio brizi i pazljivom pozicioniranju, ukopavanju i maskiranju kineske artiljerije. Kada je sranje pocelo i on trazio podrsku artiljerije - trt. On obidje polozaje artiljerije i shvati da su Kinezi sve otkopali i odneli. Pita on: kam gi bre topovi? Odgovor: "a, pa mi smo CUVENA 75. armija. Cuveni smo sto imamo topove, a drugi nemaju. Pa necemo valjda sad i da pucamo iz njih, pa da im se nesto desi." Prica je istinita, majke mi, citao ja u memoarima doticnog Generala. E, izgleda da i Gandalf ima slicnu filozofiju.
(...)
 

he he, tako ga reče kolega, a ja se nastavljam još nekim kratkim opaskama o raznim aspektima POVRATKA KRALJA.
zloglasno predugačko i preterano grljenje na kraju mi nije smetalo po sebi, i mislim da je glupo projektovati banjalučke, ili beogradske ili niške običaje i nazore na mentalitet fiktivnih hobita, i to kritikovati po rezonu 'niko od mojih drugara se ne ponaša tako'. pa šta, pretpostavljam i da niko od tvojih drugara nije visok 1m, sa ultradlakavim stopalima, i nastanjen u rupi u zemlji? 
no, kolegin komentar za vilenjake stoji, ako sam ga dobro shvatio - da u filmu oni samo statiraju i ništa ne rade i puki su mlaki goth dekor, umesto da budu [što su, valjda, u knjizi] najsuperironija bića u celom srednjezemlju. da toliko nadmocna bića budu toliko gurnuta u stranu stvarno ne valja.
'ljubavna priča' sa aruen deluje kao ono što i jeste- veštački dodati prirepak koji ničemu ne služi, sem da tolkinovu muškocentričnu priču bar neznatno feminizuje, i opravda stavljanje bar jednog ženskog lica na plakat filma. svadba na kraju je puka rutina, going through the motions, i srećom te nije preduga.
ne smeta mi što film ima toliko krajeva, već što neki od njih prosto nisu adekvatno pripremljeni/opravdani. pored pomenutog rutinskog aragornovog venčanja, i semove hey-I'm-not-a-gay-I-love-women svadbe, daleko najviše mi smeta neadekvatno objašnjeno frodovo završno putovanje: gde on, zapravo, odlazi sa onim vilenjacima? i jos važnije- zašto? [da preciziram- razumem, donekle, zašto, ali mi film to ne pokazuje na dovoljno ubedljiv način: dakle, ok, prišao toliko blizu zlu, ne može da nastavi sa bezbrižnim hobitskim životom, yadda-yadda-yadda, ok, ali to je suviše bitan momenat da bi se preko njega prešlo sa par rečenica monologa i nekakvim nejasnim putovanjem ko-zna-gde /i zašto baš sa elfovima? koliko shvatam, njihov put simbolički treba da prikaže odlazak s pozornice rase elfova, i stupanje ljudi na pozornicu. ok. zašto onda frodo ide sa njima, a ne sam? da li je i njegovo vreme prošlo? kako? zašto? u kom smislu? šta sad treba da čitam/gledam/surfujem da bih video ono sto mi film ne kazuje = gde, i zašto, odlazi frodo na kraju?].
ipak, da budem jasan, ja kao glavnog krivca nedorađenosti ovog filma vidim u tolkinu, pa tek onda u jaxonovoj nedovoljnoj surovosti u tretmanu [adaptaciji i sečenju] tog nabudženog, nepotrebno rastegnutog i zapetljanog materijala. on je, siroma, pokušao da priču koja zahteva 15-20 sati da se ispriča kako treba nagura u 10 sati, i rezultat je taj koji jeste. kupite special edition i namaknite nam još parica!
poštujem ga zbog onoga što je, uprkos tome, uspeo da postigne, i uživam u filmovima koji stvarno imaju moćnih deonica, ali to ne znači da ću da se pravim blesav pred očiglednim nedostacima.

5 коментара:

Zo Ran је рекао...

Пробао сам једном и нисам успео да прочитам "Господара прстенова". Не да нисам успео, него сам одустао после 70-80 страница. Много сам се сморио, ево и сада, док ово пишем, ухвати ме смор од сећања на тај давни смор и не могу више :)

Mhejl је рекао...

Kritika "Silmariliona" koju iznosi vaš kolega je toliko površna (iako se ta površnost pokušava prikriti sarkazmom) - i nije vam trebalo da je objavljujete na blogu...

Ne, ne smeta mi kritika Tolkina i njegovog pisanja uopšteno, ukoliko je kvalitetna i argumentovana (i sam sam više puta kritikovao konzervativnost, odbacivanje industrije, idealizovanje feudalizma, itd., koje imamo u njegovim knjigama), te pokazuje barem kakvo-takvo RAZUMIJEVANJE onoga što kritikuje. Ulaženje u materiju. "Silmarilion" je Tolkinovo krunsko dijelo, i teologija (Ainudale) i mitologija (Valakventa) i istorija (Kventa Silmarilion) njegovog fikcionalnog svijeta. Kritikovati ga zbog mijenjanja koncepata iskorištenih u "Gospodaru prstenova" je sasvim besmisleno: baš se čitav "Gospodar" treba izvesti iz Silmariliona, kao jedan djelić ogromne kosmičke sage, tek njeno poslednje poglavlje.

Mnogi čitaoci imaju problema sa arhaičnim stilom pisanja koji je korišćen u Silmarilionu, ali to ne znači da se radi o mani knjige - naprotiv, savršeno se uklapa u namjere pisca. A to je - stvoriti jedan odmak od našeg doba, evocirati duh velikih epskih saga starine u građenju veličanstvenog fiktivnog svijeta. Za mene bi Silmarilion, samo gledajući TON kojim je ispričan, estetski ugođaj koji izaziva - remek-dijelo. Da ne spominjemo nevjerovatno maštovite, arhetipske prizore, visoko vizuelno dočarane (npr. Angband, daleki hladni sjever, i još hiljadu stvari), kompleksne i očaravajuće likove, jako zanimljive filozofske dileme koje se pokreću u priči (poput slobodna volja VS predeterminisanost, problem zla, smrtnost i eventualna besmrtnost)...

Ne smijemo zaboraviti ni duboku poetičnost, uistinu hipnotičku, ove knjige. Ona se manifestuje i u samim pjesmama u knjizi, ali i u mnogim proznim segmentima - dirljiva, lirska, hvata i najtananija osjećanja, utiske, snove i sjećanja - stanovnika jednog ne samo izmišljenog svijeta, već high fantasy svijeta koji ima potpuno drugačiji referentni okvir od našeg, kosmologiju, egzistenciju. Premostiti taj jaz između dva svijeta, oživiti jedan svijet čiste fantazije, vilinski... nije mala stvar.

SILMARILION na genijalan način spaja epsko i lirsko... u tragičko, u jednu sagu nesagledljivih, kosmičkih razmjera.

I stoga je svakako nedostojno visokog kvaliteta ovog bloga da se ovako velika dijela epske fantastike - kritikuju ovako površno. Bez ikakvog napora da se shvati filozofija i estetika koja leži iza dijela, iz koje je dijelo izraslo. Ta filozofija i ta estetika jesu radikalno drugačije od estetike horora, koja je glavna tema Cult of Ghoul... ali baš zato bi trebalo biti još oprezniji u pristupu nečemu tako, uslovno rečeno, "stranom", bez paušalnih sudova i ocjena.

Man from Valley је рекао...

Ništa gore nego kada ti film pokvari neko buduće čitanje knjige, jednostavno ti ogadi neki bdući plan za čitanje. Izuzetak je Drakula, jer kada sam je čitao u gimnazijskim danima (sećam se tog proleća da sam zaglibio u taj Stokerov svet i ljude sam konstantovao samo kao objekte, čisto da se ne sudaram sa njima), već mi je um bio upoznat sa desetine filmskih verzija, ali su ti filmovi uglavnom iz romana izvlačili samo Drakuline očnjake i njihove posledice ugriza.

Što se Hobita tiče, mislim da su oni u ovoj trilogiji poslužili kao dobra promocija homsekusalizma, sve su mi nekako gej u onim puloverima, neko drugarstvo, suze, grljenje, uostalom ona leskovačka parodija na ytubu najbolje ih opisuje, kako beše, Bobo? Onaj se na kraju oženi čisto da malo zamaskiraju - i gejevi imaju žene.

oguzivanje - termin iz ovog kraja koji opisuje ovaj film. Umesto da se nešto odradu za 5 sekundi, oni ga mrče, hamletizuju, morališu, patetišu... utepujev se. Film sam gledao zbog te epike, glomaznosti koja mi je začudo prijala, odličnog soundtreka, biodiverziteta humanoidne vrste, jer bi u prirodi ljudi približno tako evoluirali da su imali te kaste po biotopima, pa da jedni žive u pećinama, jedni u šumi, jedni u rudnicima, jedni u zamkovima.

u debeloj sam nedoumici sa fizikom, jer oni nematerijalni mrtvaci prolaze kroz čvrste materijale, a ovamo nanose materijalne posledice vojsci Mordora, to je neka debelo kontrolisana tamna materija, ne znam kako bi Stiven Hokins ovo objasnio.

Automatic writing of an automaton је рекао...

Knjige su vrlo značajne jer je njihov univerzum izuzetno složen, i najuspelije su. Tolkin je ako ne rodonačelnik, onda vrlo uticajan i mnogo je učinio na profilisanju žanra epske fantastike.

Poenta nije u zapletu i likovima, nego u arhetipovima i konceptima, gotovo da se može nazvati "Gospodarom opštih mesta".

Likovi nisu kompleksni i zaplet je često slab. Orlovi su izuzetno iritantni i takav jedan deus ex machina da to samo slepac ne može da vidi. Svojevremeno mi se tu raspao suspension of disbelief, toliko da sam ispao iz tog čarobnog i magičnog sveta. Ta čista proizvoljnost ne dolazi u obzir, prosto nalepljeno i lenjo pisanje.

Što se tiče Silmariliona, pisci su mudro izabrali stil Biblije. Čak bih rekao nekog filozofskog-apokrifnog-gnostičkog dela, recimo Tominog Jevanđelja.

Problem Silariliona, kao i Gospodara, jeste baš taj problem arhetipova i opštih mesta.
Da citiram "Za mene bi Silmarilion, samo gledajući TON kojim je ispričan, estetski ugođaj koji izaziva - remek-dijelo."
Ovo stoji.
Međutim, "Da ne spominjemo nevjerovatno maštovite, arhetipske prizore, visoko vizuelno dočarane (npr. Angband, daleki hladni sjever, i još hiljadu stvari), kompleksne i očaravajuće likove, jako zanimljive filozofske dileme koje se pokreću u priči (poput slobodna volja ..."
Kompleksnih, očaravajućih likova nema. Knjiga je Biblijskog tipa, nabacuju se gomile likova i gomile epskih radnji i nema te identifikacije kao u Gospodaru. U žrvnju nabrajanja postoji par izuzetaka koji potvrđuju opšta mesta, sve vrca od nekih sterotipova. Sve filozofske dileme pa i determinizam vs slobodna volja su plitke i kratke epozode. Oko njih se knjiga mnogo ni ne bavi, njih se dotiče ali oni ne služe da pojasne mnogo radnju.
Postoje šturi i relativno nemaštoviti opisi koji se naslanjaju na neke postojeće arhetipove i evociraju opšta mesta, umesto da stvaraju konkretne, detaljne, životne predele. Gospodar je tu, što bi rekli anglosaksonci, miljama ispred Silmariliona, opisi su mnogo detaljniji, relevantniji, obojeni, prosto bolji i grade mnogo bolju i emotivniju atmosferu.

ash је рекао...

Pade mi napamet neko satirično zezanje na temu Gospodara Prstenova, kasnije su na starim 8-bitnim kompjuterima napravili neke tekstualne avanturističke igre na tu parodiju. Pošto vidim da ima dosta dobre sprdnje u Dejanovoj recenziji u vezi Tolkina, evo da mu dobacim link. Ja imam ovo, ali ga (još) nisam pročitao. :)
Evo linka na Wikipediji, pa onda u istraživanje - i to je engleska književnost! Živela sprdnja, Pajtoni i tako to! :)

https://en.wikipedia.org/wiki/Bored_of_the_Rings

http://retrospec.sgn.net/users/tomcat/yu/magshow.php?auto=1911&page=51