izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 05. октобар 2015.

M. R. Džejms: ZAZVIŽDI, I JA ĆU TI DOĆI

 

Montagju Rouds Džejms (Montague Rhodes James) smatra se, sasvim opravdano, jednim od najvećih klasičnih majstora kratke jezovite priče. Hauard F. Lavkraft ga je smatrao pripadnikom „Velike četvorke“, zajedno sa Arturom Makenom, Aldžernonom Blekvudom i Lordom Dansenijem. 
Od ove četvorice Džejms je za života postigao najveće uvažavanje kao pisac; dok su preostala trojica ostala u zabranu „kulta“ poznavalaca, Džejms je stekao popularnost kod znatno šire publike.
Njegove zbirke i izbori najboljih priča neprestano se doštampavaju od vremena kada su objavljeni pa do danas, vek kasnije. Status neprevaziđenog umetnika priče o duhovima održan je, pored ostalog, i kroz masovno dostupna izdanja ugledne edicije „Vordsvortovi klasici“ (Wordsworth Classics) koja omogućavaju da njegove priče budu čitane izvan domena posvećenika, kolekcionara i proučavalaca, što je naročito važno, jer, kao što je Po napisao, „da biste bili cenjeni pre svega treba da budete čitani.“
Danas se sa sigurnošću može tvrditi da će dela M. R. Džejmsa biti čitana dokle god postoji potreba čitalaca za slatkom jezom i zlokobnom stravom.
M. R. Džejms je prvorazredni majstor horora u čijim sam pričama pre par godina s najvećim uživanjem ponovo uživao. Čitao sam ih, i to sve (a nema ih mnogo – ukupno ih je napisao 30), još sredinom 1990-ih, čim sam uspeo da dođem do izdanja sabranih mu priča na engleskom.
Bio sam tada, naravno, vođen pre svega pohvalama koje mu je, u fundamentalno nezaobilaznom eseju "Natprirodna strava u književnosti" uputio H. F. Lavkraft, koji je, pored ostalog, kazao da je Džejms „obdaren gotovo dijaboličnom moći u blagom i postupnom prizivanju strave iz samog središta prozaičnog svakodnevnog života.“
U istom eseju on, takođe, kaže: „Doktor Džejms poseduje vispreno i ogromno naučno znanje o ljudskim nervima i ljudskim osećanjima; on itekako zna kako treba da raspodeli izlaganje, slike i tanane nagoveštaje da bi kod svojih čitalaca postigao najbolje rezultate. Ne toliko majstor atmosfere koliko majstor događanja, raspoređivanja i podešavanja, on češće doseže do emocija putem intelekta nego putem neposrednosti.“
I još: „Doktor Džejms lakim potezima oživljava užas i gnusobu u najstravičnijem obliku, pa će u toj mračnoj oblasti zauvek i ostati jedan od malobrojnih istinskih majstora.“
I, mada su mi te priče, ili bar dobar deo njih, bile odlične još tada, koliki je to zaista majstor postalo mi je u punoj meri jasno tek prilikom relativno nedavnog repriziranja celokupnog njegovog sablasnog opusa, sa današnjom pameću i znanjem i uvidom u poetiku horora.
Na prvi pogled, te priče deluju jednostavno, možda i previše. Ali tek kad se čovek malo udubi u njih, u njihovu strukturu, u tu minuciozno vođenu naraciju, postaje svestan koliko je majstorstvo potrebno da se postigne ta prividna lakoća, te koliko je to sve genijalno konstruisano sa jednim jedinim ciljem: da izazove prijatno neprijatnu jezu!
Kakvi se samo snažni efekti postižu skromnim (samo naizgled skromnim!) postupcima – i kakvi se ponori zaista retko viđenih grozomornih koncepcija skrivaju između naizgled uglađenih, finih, zdravorazumskih redova – kakav ambis srednjovekovne grozote preti odmah iza tankog uštirkanog viktorijanskog čaršava – u uzgrednim nagoveštajima, u rečenici ili dve, u ponekoj vešto uobličenoj frazi, u savršeno odabranoj reči... u slikama i prizorima koji će vas garantovano proganjati u dubokim noćnim časovima!
Lavkraft je s pravom i drugde isticao Džejmsa, kao recimo u ovom pismu: „Džejms ima osećaj za dramske vrednosti & oko za grozne intruzije u svakodnevicu kojima niko od palp otaljavača ne bi mogao ni da priđe sve i kad bi im njihovi jadni životi od toga zavisili." (H. P. Lovecraft, to J. Vernon Shea (5. February 1932), Selected Letters, Volume IV, Arkham House, Sauk City, 1976, p. 15.)
Stari HPL je, istina, imao određenu rezervu zbog Džejmsovog odsustva jasnog svetonazora, iliti metafizike, ali to je tema kojom se detaljnije bavim u pogovoru izboru najboljih Džejmsovih priča koji sam upravo priredio, i koji uskoro izlazi u ediciji „Poetika strave“ kod Orfelina, pod naslovom ZAZVIŽDI, I JA ĆU TI DOĆI, pa o tome možete tamo čitati vrlo ubrzo.
Tipično za tretman horora u Srbiji, sve do današnjih dana, Džejms je do nas došao sa ogromnim zakašnjenjem i sa jadnim, poluprofesionalnim tretmanom, u sumnjivom izboru... Ukratko, prvo izdanje Džejmsa na srpskom bio je neugledni knjižuljak Jasen i druge priče o duhovima objavljen skoro ceo vek nakon prve Džejmsove zbirke. U skromnom izboru od samo 6 priča nalaze se 3 vrhunske i 3 prilično slabe.
Ovom izboru su ubrzo dodate još dve priče – jedna vrhunska i jedna slaba – i to je onda izašlo pod naslovom Knjiga o duhovima kod Narodne knjige (2006), u izdanju sa ružno-banalnom prednjom koricom ---
---i sa kretenskim tekstom na zadnjoj korici gde čak ni ime autora nisu umeli tačno da napišu (ah, to trapavo prebacivanje latinice u ćirilicu, ah, odsustvo bilo koga ko bi primetio ovako krupnu grešku)!
Što je još gore, u ovom izdanju navodno renomiranog a zapravo po aljkavosti zloglasnog i s pravom propalog izdavača, tekstovi priča su lišeni bilo kakve lekture ili redakture i vrve od grešaka svih vrsta (kucanje, pravopis itd) tako da je to mučno čitati. Pogovorčić ima samo 3 strane. Tipično.
E, pa, dosta je bilo tih tipičnih srpskih aljkavih nestručnih otaljanih izdanja: najzad je kucnuo čas da se ovim vrhunskim piscem horora pozabave ljudi koji znaju i vole svoj posao, i da takvi publici ponude prvi pravi, autoritativni i po svemu reprezentativni prikaz toga ko je i šta je M. R. Džejms zaista.
Tek sada između jednih, prelepih korica možete videti sve ono zbog čega je ovaj pisac tako značajan, i imati njegova uistinu najbolja dela predstavljena sa ozbiljnošću i ukusom, bez trivijalizacije bilo koje vrste.
To, konkretno, znači sledeće: knjiga ZAZVIŽDI, I JA ĆU TI DOĆI je nazvana prema priči „O, zazviždi, i ja ću ti doći, momče“ ("Oh, Whistle, and I'll Come to You, My Lad" – u ranijem izdanju se ta priča zvala „Zvižduk i odziv“!). 


Ona sadrži stručan izbor od 12 najboljih Džejmsovih priča, od kojih se 8 po prvi put javlja na srpskom.
Prevodi četiri od ranije poznate priče sada su redigovani i anotirani, a preostalih 8 preveli su iskusni znalci: dr Ivan Velisavljević i dr Dejan Ognjanović (svaki preveo po 4 priče). Svih 12 prevoda pomno je pregledao i popravio dr Ognjanović, koji je uneo i čitav niz fusnota za lakše razumevanje brojnih aluzija vezanih za antičke i srednjovekovne mitove, legende, ezoteriju, istoriju, religiju, umetnost...

Kao najbolje Džejmsove za ovo izdanje odabrao sam sledeće priče:

- Spomenar kanonika Alberika (Preveo: Ivan Velisavljević)

- Izgubljena srca (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)

- Jasen (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)

- Broj 13 (Preveo: Ivan Velisavljević)

- Grof Magnus (Preveo: Dejan Ognjanović)

 
- O, zazviždi, i ja ću ti doći, momče (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)

- Blago opata Tomasa (Preveo: Dejan Ognjanović)

- Čaranje runama (Preveo: Dejan Ognjanović)

- Rezidencija u Vitminsteru (Preveo: Ivan Velisavljević)

- Večernja razonoda (Preveo: Ivan Velisavljević)

- Pogled s brda (Preveo: Dejan Ognjanović)

- Opomena za radoznale (Preveo: Aleksandar Bjelogrlić)

Kao što ste već navikli u prethodnim knjigama edicije „Poetika strave“, i ovde na kraju imate detaljan, stručan pogovor (na preko 30 strana), pod naslovom „Montagju Rouds Džejms: Jeza prijatno neugodna“, kao i biografiju i bibiliografiju Džejmsovih dela, kako bi ovaj pisac bio na potpun način predstavljen čitaocu koji o njemu do sada, izvan moje Poetike horora (i prevoda Lavkraftovog eseja), na srpskom nije ni imao gde da čita.
Takođe, i ovu knjigu krasi vrhunski dizajn – izvanrednu koricu uradio je Dragan Bibin (profesor na Fakultetu umetnosti u Novom Sadu, koji predaje upravo predmet Grafički dizajn), a on je, takođe, ukrasio i njenu unutrašnjost. Pregradne strane sadrže motive zlokobno pocepanih čaršava, a njihovo puno značenje biće vam jasnije kad pročitate naslovnu priču i njen memorabilni završetak. Korica je takođe zasnovana na jednom detalju iz te priče.


Zbirka ZAZVIŽDI, I JA ĆU TI DOĆI ima 286 strana. Tvrdi povez. Standardni format. Ivice stranica su obojene u ljubičastu boju. Iz štampe izlazi sredinom ovog meseca, i veliku premijeru će imati na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu (25.10-01.11).

Od sutra (06.10.) počinje pretplata pod najpovoljnijim uslovima za nabavku ove knjige - detalji o tome, od sutra, na sajtu izdavača i na ovom blogu (u apdejtu ovog posta). Radujte se ovom novom biseru klasičnog horora - iz vremena kad su horor priče bile zaista jezive i zastrašujuće!

7 коментара:

Vedrana Brankovic је рекао...

Samo je pet godina prošlo otkad sam Vas na promociji časopisa Gradac posvećenom Lavkraftu pitala da li je u planu nešto o M. R. Džejmsu. Upravo kroz Wordsworth Classics izdanje sam se srela sa ovim autorom i oduševila se atmosferom koju sam zatekla u njegovim delima i činjenicom da mi se tokom čitanja ježe fine dlačice na vratu. Zvuči mi kao da je vredelo čekati ovo izdanje. Eto mi i razloga da odem na vašar knjižara.

Man from Valley је рекао...

Peta slika od pozadi je ilustracija "The Shunned house" od HPL, taj poznati motiv prizemlja uklete kuće iz koja su isparavala čudna obličja iz prostorije obrasle gljivama.

Nisam čitao ama baš ništa od ovog autora, dobro je sto se nisam sreo sa onom crvenom slikovnicom za decu, kakvom ga je predstavila Narodna knjiga kroz lenjive daktilografe, neodgovorne recenzente i infantilne dizajnere korica, to je kao da Nikolu Teslu stavite u neki rijaliti sa onim seljančurama.

Trenutno sam mišljena da ovaj cirkus letećih čaršava ne može da me uplaši (pošto vidim da ga reklamiraš posteljinom), ali dajem prednost da grešim, upravo zbog te najavljene širine znanja i upotrebe srednjevekovnih termina u njegovim delima koje si objašnjavao fusnotama, jer šta je umetničko horor delo, ako ne strah prožet znanjem. Svakoga može da preplaši u mraku budala sa čaršafom na glavi, ali čaršaf koji ima akademsku težinu, e to je već nešto.

Rizikovaću i nabaviću ovu knjigu, ali ako ona ne dostigne ništa kod mene, kao što je to učinio Robert Čejmbers i njegovim čudnim smislom za stravu (bar za mene koji sam ostao kao hladna stena, jer njegov horor mi je u nivou Okretaj zavrtnja, oba ništa kod mene, evo i dan danas se ne sećam ničega da su mi ostavili utisak), onda definitvno ostajem mišljenja da je Lavkraft imperator horora, Blekvud kralj. Možda nekad Artura Mekena pročitam ako ga prevedete. Ove novije ne računam, baš, jer su svoj horor gradili na njihovim temeljima.

Dejan Ognjanovic је рекао...

Makena sasvim sigurno imam u planu, na samom vrhu je moje liste. Videćemo da li ćemo uspeti da iznesemo izvorni plan, da dogodine objavimo tri knjige modernih pisaca: ako to ne bude moguće, VRLO je verovatno da će upravo THE BEST OF MACHEN biti u igri...

Srpska sekira је рекао...

Na sajtu je i dalje "Šaptač" i kupovina istog. Ni pomena o "zvižduku". Neki zastoj? Iščekujem pretplatu, zaintrigirao si me, kao i uvek :)

Dejan Ognjanovic је рекао...

bilo je nekih nagoveštaja iz štamparije o poskupljenju pa smo čekali detalje da formiramo cenu u skladu s tim. pretplata će biti raspisana u četvrtak, 8. oktobra.

Man from Valley је рекао...

Rekao bih da u ovoj ediciji još vrede da se publiku na srpskom i le Fanu koji je i najavljen, i Maken? Maken beše najavljen. Lord Denseni? Nisam ništa čitao njegovo, fino što je pisao kratke priče, po svojoj fantaziji me podseća na Tolkina, koliko sam saznao na Vikipediji.

Poražava činjenica što je Džejms uživao takav ugled i aktivan društveni život, a smatralo se da gaji simpatiju ka istopolnosti. Ovo je samo lično mišljenje, jer ja uvek najpre pročitam biografiju onoga čime mozak "trujem".

No, da se ne zanosimo ko je kako proćerdao život, nego da čitamo.

Man from Valley је рекао...

Dok silovit topao vetar pokušava da podigne crep sa moje kuće večeras, a mene neće moći jer sam porcije hrane strpao na ovaj slavski dan, želim da napravim komparaciju Džejmsove i Lavkraftove kratke priče iz mog ugla. Većina će reći da ih je briga za moj ugao, rekao bih i ja da sam iz te većine, ali svi mi čitamo da bismo se nečemu divili, upoređivali i naučili nešto, makar to bila i sama fantazija, eto da naučimo da fantaziramo zdravo, a ne sa kilogramima ekspoloziva oko stomaka i pravac pun stadion.

Džejms je zaista majstor strave, jer ima momente koji podignu adrenalin čitaoca, a da je snajan poznavalac kriptografije, oduševio me je u "Blagu opata Tomasa". Kod njega horor izranja odjednom, iz neke situacije nošene svo vreme trivijalnošću, preko dana se glavni lik šeta obalom, boća s društvom, tačnije igra golf, a onda krene uglavnom nokturni horor koji nam je nekako i najprijatniji, najčešće prizvan nekom relikvijom ili istraživanjem nečega od čega prost narod zazire, što ovo poslednje daje tu akademsku draž njegovim pričama.

Lavkraftova dela od samog početka drže jezu u vazduhu. Često čitam njegovu "Ukletu kuću", koja mi je jedna od omiljenih Lavkraftovih, i baš nju sam ovde poredio sa većinom Džejmsovih, upravo zato što u njoj nema dekadentnih ribolikih populacija koje naseljavaju izolovane primorske gradiće, nema meteora koji je zatrovao okolinu od kojeg polako sav okolni život bude apsorbovan da bi opet ponovo odleteo taj asteroid sa Zemlje, već ova priča je smeštena u realnom svetu (tek na kraju otkriva gigantski lakat ispod kuće) i mogu reći da parira Džejmsovom realnom, svakodnevnom svetu u kome on smešta svoje aveti. Sam taj opis na prvim stranicama ove Lavkraftove priče stvara optimalnu jezu, taj kontinuirani saspens kroz hronologiju života u toj kući, čudnih ponašanja ljudi od strane isparenja iz podruma, kiše koja se sliva smrdljivim ulicama, kuća čiji smrad zaudara na buđu, smišljanje plana da se nepoznatoj sili suprotstavi materijalnim oružjem (plameni bacač) ili elektromagnetnim (Krukova cev).

Da uprostim ono što sam želeo reći - većina Lavkraftovih dela na samom početku čitanja "napuni" čitaočevu pažnju jezom da bi pred kraj imala dodatnu kulminaciju, tzv. "turbo efekat", dok je kod Džejmsovih dela jeza tokom fabule bleda (što ume da bude simpatično), što je nadomešteno pitkim pripovedanjem, začinjeno nekim istraživačkim avanturizmom ili kriptografskom smicalicom, što daje povoda za gutanjem stranica od strane čitaoca, a onda kulminacija usledi naglo, posle toliko iščekivanja, tako da to bude super jezivo.

Ovo je bilo jedno komparativno razmišljanje o dvoma izuzetnih majstora strave gde svako uređuje jezu na svoj način.