Prošlog
decembra gostovao sam u Puli. Tom prilikom održana je i promocija
mojih horor dela koja se, istina, nije proslavila organizacijom
i posećenošću... (na slici je moja domaćica i organizatorka, Iva)
...ali je zato poslužila
kao prilika da posetim jednu fascinantnu lokaciju gde je to sve trebalo da se
odigra. Mesto se zove Rojc, iliti zvanično
„Društveni centar Rojc“, nazvan prema narodnom heroju Karlu Rojcu.
U pitanju je bivša kasarna
bivše JNA iz bivše Jugoslavije koja je jedno vreme bila stecište izbeglica
izbosne, pa onda skvot, a sada je sedište raznih parakulturnih i marginalnih organizacija
i poprište istih takvih dešavanja. Tu su ofisi nekih sitnih udruženja,
kancelarije za razne marginalce i manjine...
Tu ćete naći, recimo, leglo
muzičkog festivala Monteparadiso, Metamedija, Udruga igrača bilijara, Udruga
hrvatskih veterana Domovinskog rata, Udruga Bošnjaka branitelja, Udruženja
Srba, Makedonaca, Roma, Mađara, aerobik, ritmička gimnastika, borilačke
vještine (karate, itd.), joga, kazalište INat, Zelena Istra, invalidi, itsl.
Zgradu koriste razna
udruženja i glazbene grupe, a klubovi su često mesto okupljanja pulskih
studenata, mladih, umjetnika/kreativaca ili pak ljubitelja alternativne glazbe.
Tu se odigravaju večernje
škole, časovi plesa, muzičke probe, pank-rok koncerti i još svašta nešto u tom
alter-stilu.
E, para-posetioci su, na
sebi svojstven način, volonterski ukrasili ovaj ovaj para-prostor - više od
4.000 kvadratnih metara hodnika! – nekim predivnim slikama, muralima i
grafitima i tako oživeli inače sumorne i grozne kazamatske hodnike nekadašnje kasarne
(a ko je u vojsci bio zna da nema depresivnijeg ambijenta s ove strane zatvora
od proklete kasarne)!
Koliko je sve to Alter i
Para- najbolje svedoči i ovaj Ktuluov minion koji čuči u jednom uglu i stražari
nad paralelnim svetom ovog mesta i njegovim neeuklidskim uglovima i neizmernim,
beskrajnim hodnicima što vode u mrak i ko zna kakve neopisive gnusobe...
Ja sam iz bogatne ponude
para-umetnina uslikao samo one koje su mi oku bile najprivlačnije, a većina
njih ionako ima u sebi nešto hororično, mračno, zlokobno, i uopšte prigodno
jednom dark-alter duhu, pa verujem da će prijati i očima posetilaca ovog bloga.
Evo, uživajte. Sve fotke (c)
by Iva, for The Cult of Ghoul Inc.
Interesantni murali, mada selektivno delim mišljenje da književna dela treba banalizovati ilustracijama. Danas ga delim, sutra možda budem namćor i branim tvrdnju da književni motivi ipak trebaju da ostanu između korica, samo prošetani našim mislima kada ih čitamo. Ali, mi smo vrsta Homo commercialicus.
ОдговориИзбришиDvodnevna kiša, okolna listopadna šuma koja se nije još rasteretila lišća prosto grca pod teretom vode, a gljive (možda sa Jugota) prosto čekaju malo oktobarske topline da buknu svojim micelijumom i kulminiraju plodonosnim telom koje će ugostiti ili otrovati (ne)iskusnog berača. Idealno vreme za čamljenje nad knjigom, mada paralelno naviru i inspiracije za pisanje iz trošne kuće koja udara na vlagu i dim koji nikako da se popne u visine. Nažalost, ima i budala koje svoje vreme na ovom svetu posvećuju nekom rijalitiju, neko tv popodne sa nekom tv budalom, te gutanju medijskih informacija da ISIS stvarno postoji i da tu nema neke igre za resurse u pozadini. Čudan je ovo svet, neko živi a neko robuje.