izabrana dela

izabrana dela

уторак, 23. фебруар 2016.

FEST 2016: ŠTA SAM VEĆ GLEDAO

  
            U prethodnoj najavi FEST-a 2016. naveo sam preporuke za filmove koji trenutno nisu dostupni nigde drugde, pa ih stoga nisam ni gledao, ali ih smatram vrednim i svakako planiram da ih pogledam. Ako vam je to promaklo, tu listu filmova imate OVDE.
            A sada, evo i o filmovima koje sam i pre FEST-a video, na festivalima, skrinerima, ovde ili onde.           

1) O sledećim filmovima već sam na blogu opširno pisao (klikni na naslov za rivju):

NAJMANJE OSTRVO
Španija


NEMAČKI BES
Režija:
Jörg Buttgereit, Michal Kosakowski, Andreas Marschall


Turska / SAD


Slovenija


SAD


            2) Sledeće filmove sam već ranije gledao, ali na blogu nisam o njima pisao, pa evo kratkih osvrta.

APOKALIPSA JAKUZA
YAKUZA APOCALYPSE
Takashi Mikee
**(*)
3-
Skromna je ova „apokalipsa“, ali kad nema bolje i pompeznije, može se i ova pogledati – ipak je to Miike, i na velikom platnu, što u Srbiji retko imamo priliku da vidimo. Za moj groš, previše je to proizvoljna dramaturgija, previše „anything goes“, kao i svaki Miikeov i ovaj traje bar 20-30 minuta predugo, kao i (skoro) svaki Miikeov i ovaj ne nudi nikakvu tačku identifikacije odnosno lik vredan saživljavanja pa se stoga postavlja ozbiljno pitanje involvmenta (iliti po naški „why should I care“). Da, ima puno bizarnosti i ludila, ima scena i prizora za prepričavanje, ali čak i ta nabacana bizarnost lišena je fokusa i smisla pa i jačeg efekta baš zato što je toliko „couldn't care less“.


DEMON
Poland / Israel
Režija:
Marcin Wrona
**(*)
2+
Pre svega, uprkos naslovu i zapletu (demonska posednutost), ovo nije horor nego artsy drama na temu zataškavanja i zaborava (jevrejskih) žrtava u Poljskoj, kroz priču o jednoj svadbenoj proslavi koja se totalno raspadne kad mladoženja, inače opsednut rupom kraj porodične kuće gde se sve dešava, bude opsednut još i duhom ubijene Jevrejke... Dakle, 80% filma je klasična srednje/istočnoevropska opsesija svadbama (od „češke škole“ do Kuste i natrag!) a jedva 20% neka poludupasta „opsednutost“ sa histeričnim glupiranjem, brbljanjem na neznanim jezicima i blebetanjem popova (ovde: jevrejskih). Bilo je tu semena za bolji i zanimljiviji film, ali ono jedva da je proklijalo, a o plodovima jedva može biti govora. Možda je to naslutio i sam reditelj, koji se samoubio ubrzo posle premijere. Istina, film nije ni blizu toliko loš da bi se neko zbog njega ubio (hell, na FEST-u možete videti nekoliko znatno ozbiljnijih kandidata za tako nešto, recimo domaću OTADŽBINU Olega Novkovića koja ozbiljno smrdi kao kandidat za najgori domaći film godine…)!


DIPAN
DHEEPAN
France / Belgium
Režija:
Jacques Audiard
**
2
Kanski pobednik (Zlatni Palma!). Hvaljen i nagrađivan reditelj (njegovom PROROKU dao sam trojku pre neku godinu!). Aktuelna tema (migrantska kriza i tamnopute izbeglice u Evropi!). Angažman (siroti ljudi! Vidi gde su došli i kako se odnosimo prema njima!). Znači, standardna FEST-ova publika će ovo da slisti i još da cvili za još. Ali to uopšte ne znači da je film naročito dobar. Ne, nije. Ovo je jedna ravna, pešačka, predvidiva, jednodimenzionalna soc-pričica kojoj treba mnogo vremena da uopšte počne, da krene sa svojim prozaičnim zapletom, a baš nikako ne uspeva da se izdigne iznad nivoa ilustrovanja vesti iz dnevnih novina. Ipak, svi oni koji vole da glume „zabrinutost“ za raznorazne humanitarne katastrofe i ljudska prava putem tvitera i lajkova na Fejsbuku biće idealna publika da i gledanjem ovog filma steknu kredit u svom društvu pozirajući kao, je li, angažovani i zabrinuti članovi društva koji –ipak!- ovde imaju priliku da na jeftin način olakšavaju svoj „white man's burden“ i buržoasku krivicu zbog tamo neke musave sirotinje koju će, načas, da sažaljevaju, bar na rečima. „Znači, žas-u!“


JASTOG
THE LOBSTER
Režija:
Yorgos Lanthimos
**(*)
3-
Ovo počinje ODLIČNO – kao retko viđena satira na ljubavne veze, romanse, zaljubljivanje i srodna međupolna zaluđivanja, sasvim u duhu Embrouza Birsa i Marka Tvena: prva polovina filma obiluje tipično grčkim dead pan ledenim anderstejtmentom u vrlo crnom humoru i pritajenoj parodiji. I to je milina gledati. A onda, na polovini, film obrne list, i ode u neke drugačije, znatno manje zanimljive vode, i postane predug i predosadan, i otupi svoju dotadašnju oštricu tako da, jbg, to više nije onaj film koji smo počeli da gledamo. Ipak, zbog te prve polovine, i zbog opšte začudnosti i bizarne premise (Date or Die!), ovo svakako vredi pogledati. PS: Film je režirao autor OČNJAKA kojeg sam gledao na jednom ranijem FEST-u i već ga odavno opisao opisao na blogu i pokojnom Popboksu.


KRALJICA PUSTINJE
QUEEN OF THE DESERT
Režija:
Werner Herzog
**
2
Moja ljubav prema Hercogu višestruko je iskazivana na ovom blogu (a i šire). Recimo, u mom osvrtu na njegov opus, kao i u kritici njegovog odličnog novijeg igranog filma, THE BAD LIEUTENANT: PORT OF CALL NEW ORLEANS (2009). Ako to imate na umu, onda će vam biti jasno koliki je ovo užas kad ja to nisam mogao da izdržim duže od 20 minuta! Jeste, ugasio sam ovo, prekinuo, bacio, obrisao, nisam mogao da čekam drugi deo film u kojem Nikol Kidmen luduje pustinjom zajedno s punim kombijem travestita! Ne želim da znam za ovu mlaku bezličnu bljuzgu – BOLI me dok gledam nekad velikog autora kako baulja po jednom sterilnom, suvoparnom, staromodno pešački napravljenom filmu koji nije čak ni film nego nekakvo ilustrovanje – banalno protrčavanje kroz život žene koja je zaslužila nešto živahnije, nekonvencionalnije od ovoga!
Dakle, da li se radi samo o prvim znacima senilnosti ili je Hercog, uz to, pod stare dane, sanjao da se zakiti Oskarom, pa je iskalkulisao da će to najlakše dobiti jednim ženocentričnim „epikom“ smeštenim u pustinju i epohu (rani 20. vek)? Ne znam. Nisam imao srca da proverim. Ovo je loše na svakom zamislivom planu.
Ovo je, uz sve ostalo, i jezivo loše režiran film: ugasio sam ga nakon scene u kojoj mladi zaljubljeni par ode da se uspentra na kulu za odlaganje leševa (umesto da ih zakopavaju u zemlju i hrane crve, ovi pustinjaci ih izlažu vazduhu i vetru, i hrane lešinare i tako te ptičurine). Kad sam video kako je bezvoljno protrčao kroz to, koliko je nemaštovito kadrirao taj potencijalno zabavan set-pis, kad sam video koliko je to loše, bezvoljno, nebrižno, skoro amaterski usnimljeno – rekao sam: „Ako tebe nije bilo briga da ovo snimiš kako treba, nije briga ni mene da ti ovo, ovakvo, gledam preko dva sata!“


MAGBET
MACBETH
Režija:
Justin Kurzel
***
3+
Sasvim respektabilna ekranizacija ipak ne dobacuje do poezije originala (hej, znam da je drama, i to moja omiljena; ali kad je Šekspir u pitanju – znam šta govorim: to je POEZIJA!), ali čini koliko se može da filmski prenese taj tekst. Vizuelno spektakularan, film je ipak mestimično prestilizovan tako da, nenamerno, počne da podseća na nešto malo više artističku a manje kič verziju filma 300 i njegove spotovske estetike. Fasbender i Kotijarova su sasvim korektni u ulogama bračnog para Mire Marković i Slobe Miloševića. Napomena: ovo je film pravljen za VELIKO platno, i zato ne propustite retku priliku da ovako nešto odgledate u dostojnim uslovima! Napomena 2: Po meni, najbolja adaptacija Magbeta ostaje Kurosavin KRVAVI PRESTO. Ako nekim slučajem ovaj blog čita neko ko još nije gledao to remek-delo, smesta taj propust ispravite!


OSVETA
EL DESCONOCIDO
Režija:
Dani de la Torre
**(*)
3-
Sasvim korektan akcioni triler visokog koncepta: službenika banke neko uceni tako što mu podmetne bombu u auto u koji je ovaj, da sranje i saspens budu veći, neplanirano natrpao i svoje dvoje sitne dece (da ih poveze u školu). Auto ne sme stati ili će da bude BUM! Umesto toga, ovaj mora da preko telefona, dok vozi, ucenjivaču prebaci neku grdnu sumu para... Slede komplikacije! Postoji tu i natruha društvenog angažmana (po uzoru na Brehtovo: „Nije lopov onaj koji pljačka banku nego onaj ko je drži“) ali, kad se sve sabere i oduzme, film nam ipak potura ovog bankara kao pozitivca i lik za simpatiju, koliko god to bilo nezgodno i zbog njegove zlikovačke profesije i zbog zlikovačke njuške (inače dobrog glumca, Luisa Tosara, kojeg pamtimo iz SLEEP TIGHT). Sve u svemu, uz sve scenarističke i rediteljske egzibicije, ovo je tek samo malo natprosečna španska varijanta Lik Besonovih (producentskih) žvaka-akcijaša za jednokratnu uporabu.


---NASTAVIĆE SE!---
U idućem nastavku, moji osvrti na filmove
BOUND TO VENGEANCE
WOLF TOTEM
IL RACCONTO DEI RACCONTI
SICARIO
PARTISAN
TAG
THE ASSASSIN


6 коментара:

Cool Hand Luke је рекао...

Ja ne mogu vjerovati da je Dheepan osvojio zlatnu palmu, tj. ne mogu dokučiti što je u toj šlampavoj cmizdrkotini impresioniralo braću Coen. I 'Un prophet' mi je isto bio neizdrživ, ali je bar imao nekoliko memorable scena (npr. klanje u zatvoru i likvidacija u klimaksu) i sigurno ću ga duže (iako ne predugo) pamtiti.
Od Lobstera sam isto više očekivao; premisa je intrigantna, glumci su solidni, režija je kvalitetna, ali mi je bila iritantna ta isforsirano provokativna i naivna kritika emocionalne otuđenosti i lažnog morala, te presladunjavi ton filma (a druga polovica je totalno poninštila i ono malo pamtljivog iz prve polovice). Zapravo, sve što sam pregledao s ovogodišnjeg Cannesa (osim ova dva, još La loi du marche, Tale of Tales, Youth, Sicario i Mountain May Depart) mi je prilično mlako i bezlično. Na waiting listi mi je još Son of Saul, ali nakon svih ovih razočaranja, ni od njega ne očekujem previše.

matoji је рекао...

Son of Saul slobodno preskočite, osim ako ne želite da gledate film na temu holokaust-a u krajnje naturalističkom vidu. Što se mene tiče radije bih gladao bilo koji od ovih silnih dokumentaraca na kablovskoj o konc-logorima.

Srpska sekira је рекао...

Magbet mi je ok, ali na trenutke mnogo vizuelno skroman. Više su mi se dopale kulise iz 1971(čini mi se). Mešavina ova dva filma bi bila baš ukusna. A taj Kurosavin ne gledah, čim stignem kući-download.

mgw је рекао...

Post-Rock Macbeth

Vladimir Jovanović је рекао...

Son of Saul je pakleno dobar film, bukvalno pakleno dobar... Dejane, voleo bih da vidim tvoj review ovog filma, mislim da itekako zaslužuje i čudim se što ga još uvek nisi overio.

Dejan Ognjanovic је рекао...

overio sam SINA ali nisam impresioniran. to je mlaka trojka, po meni. biće pokriven verovatno ukratko, na gomili s još nekim novim nehororima.