ZAVODNIK naživo: povratak korenima!

  

            Naravno, najlepši oblik fidbeka jednom piscu jeste onaj primarni: usmene i pisane reakcije čitalaca na njegovo zlodelo, u javnosti obznanjene ili u privatno poslate ili naživo saopštene. I toga, fala Azatotu, nije manjkalo ni kad je moj ZAVODNIK izašao.

Ali, jedan od načina drugog života knjige jeste i taj da joj njeni čitaoci spontano pruže neku vrstu omaža. Već sam ovde na blogu plasirao brojne fotke prvog izdanja ZAVODNIKA koje je fotografisano u raznim ruševinama, na grobljima, u šumi i divljini, na izvorima itsl.

Ukratko, smeštan je svuda gde je to imalo nekog unutrašnjeg i spoljašnjeg smisla, imajući u vidu žanr (horor) i podžanr (ruralni, odnosno folk-horor).

            To se nastavilo i sa drugim, dopunjenim izdanjem. Dok su autori gorepomenutih slika uglavnom bili dobronamerni amateri na polju fotografije (iako se na mnogim od tih slika to nije primećivalo), ove koje vam sada mogu prikazati načinili su – jedna profesionalka i jedan poluprofesionalac na putu da postane nešto više (odnosno, da možda i unovči svoj sadašnji hobi).

            Prvi set fotki nastao je u netaknutoj (?) divlj... ovaj, prirodi, u šumama i brdima ne mnogo različitim od onih opisanih u romanu.

            Slikane su kraj jednog vira na reci Đetinji (dakle, Zapadna Srbija).

            Autorka je vrstan fotograf, crtač, dizajner itd. po imenu Tijana Jevtić.

            Njene radove već sam plasirao na blogu (potražite!), a podsećam da je ona vizuelno ukrasila (u granicama dopuštenja mojih nacrta i komandi) i koricu I izdanja ZAVODNIKA.

            Drugi set uslikao je Andrej Bjelaković, po profesiji lingvista, a po hobiju – voaj... ovaj, fotograf.

            Prilikom nedavne posete Ujedinjenom Kraljevstvu načinio je i nekoliko fotki u kojima je moj roman srpskog gotika ukrstio sa ambijentom koji je, u drugoj polovini 18. veka, izrodio izvorni gotski roman!

Dakle, koreni srpskog horora nakalemljeni su na koren svekolikog horora u književnosti. Prava pravcata grobljanska poezija na ovim slikama!

            Sve ovo uslikano je na nekom starom londonskom groblju...

           
Andrej je svratio čak i na grob Ejmi Vajnhaus i poklonio se njenim senima sa ZAVODNIKOM i "Crnim čovekom" pod rukom...

Hvala svim pomenutim i nepomenutim fotografima, čitaocima i ostalim poštovaocima dobre strave. A ako neki od takvih ovo gleda a još sebi nije nabavio ZAVODNIKA – šta čekate? Pišite, tražite dok ima...

            
PS: Jedan kratak ali slatak osvrt na mog ZAVODNIKA imate (zajedno sa pogledom na nova Orfelinova horor izdanja pod mojim uredništvom) – OVDE.