izabrana dela

izabrana dela

недеља, 03. април 2016.

1001 FILM KOJI MORATE VIDETI PRE SMRTI (12)


            Prošla je godina dana od poslednjeg izdanja ove rubrike. Šta da radim: preča posla, zbogom pameti, ovo-ono, kao i mnogi drugi razlozi krivi su za ovoliko otezanje, ali – šta se može? Evo, potrudiću se da do kraja ove godine finiširam sa preostalim nastavcima ovog serijala. Ranije delove ove epske sage imate na ovom TAGU.
            A sad, da se bacimo u suton zlatnih 1980-ih.
            Za nove čitaoce, kao i za one zaboravne, podsećam: IZBOR naslova načinio je Stiven Džej Šnajder za svoju istoimenu knjigu – 1001 Movies You Must See Before You Die – ali su komentari i ocene samo moji!


  
* The Horse Thief (1986)
The story of Norbu, a horse thief, who is thrown out of his tribe in an effort to purge it of evil. Norbu repents after the birth of his son, but he is forced to steal again after the birth of a second son.
Nikad čuo za ovaj kineski film; Skorseze je, vidim, veliki fan, što može ali i ne mora mnogo da znači. Videćemo, nekad.


** Brightness (aka Yeelen 1987)
A young man with magical powers journeys to his uncle to request help in fighting his sorcerer father.
Afrika. Inicijacija. „Primitivno društvo“. Dogoni? Kupljeno! Evo jednog domaćeg rivjua OVDE.


* Wings of Desire (1987)
Vim Venders je jedan od onih reditelja (kao što su npr. Džarmuš i Almodovar) koje su mi ogadili njihovi fanovi više negoli njihovi filmovi (mada, ima upliva i toga). Pošto je ovo baš izvikani klasik, a ni zaplet ne zvuči sasvim negledljivo (anđeli zaljubljeni u smrtnice itd), daću mu, nekad, šansu da me ne smori, iako sam prilično siguran da hoće.


Project A, Part II (1987)
Dragon Ma is back, having rid the seas of the dreaded Pirate Lo. Back on land, he is assigned to the police force, where he is to clean up corruption and crime in a local suburb. Along the way, he is caught up in the fate of several Chinese patriots attempting to secure sympathy and support for their revolutionary cause.
Đeki Ćen? Brus Li? Abre-ubre? Tamba-lamba? Uff, ne znam baš dal ću stići, možda ako poživim jedno 150 godina, pa u nekom trenutku dokonosti početkom narednog veka...

Babette's Feast (1987)
In a remote 19th Danish century village two sisters lead a rigid life centered around their father, the local minister, and their church...
Zaplet ovog filma zvuči kao PAKAO NA ZEMLJI – bar za mene. Ovo je skrojeno za debilnu FEST-ovu publiku, rekao bih.


* Raising Arizona (1987)
= 3
Simpatično blesavljenje braće Koen i Nika Kejdža koje me je ostavilo mrtvo-ladnim na prvo gledanje, pa mi malo lepše leglo na drugo, ali valjalo bi da to overim još jednom i zacementiram sud. Delovalo mi je to nekako skroz lišeno supstance, a fore i fazoni nisu baš na vrhuncima braćinog opusa, bar kol’ko pamtim.


*Full Metal Jacket (1987)
= 3+/4-
Odlična prva polovina i nešto slabija druga; odlično je to režirano, sa par fascinantnih glumačkih kreacija (D’Onofrio i R. Li Ermi) ali – ispod sve te buke i besa krije se jedna tanka pričica sa krajnje prozaičnim naravoučenijima: rat je loš, m-kay?; vojska je zla institucija, m-kay?; ona ti ubija ličnost, m-kay?


*** Withnail and I (1987)
Znam za ovaj film i odavno ga imam u planu; ne znam kako mi je do sad izmicao; vidim da mi stoji na DVD kompilaciji br. 357, što će reći da sam ga narezao još pre jedno 10 godina! Popraviću ovaj propust VRLO uskoro!


Good Morning, Vietnam (1987)
Snažno me ne zanima ni Robin Vilijams, ni radio, ni Vijetnam!


* Goodbye Children (Au Revoir Les Enfants, 1987)
In 1944, upper class boy Julien Quentin and his brother François travel to Catholic boarding school in the countryside after vacations. Julien is a leader and good student and when the new student Jean Bonnet arrives in the school, they have friction in their relationship. However, Julien learns to respect Jean and discovers that he is Jewish and the priests are hiding him from the Nazis.
Hm, okay; ovo bi se moglo i pogledati, ali bez velike žurbe.


Broadcast News (1987)
Take two rival TV reporters: one handsome, one talented, both male. Add one producer, female. Mix well and watch the sparks fly.
Ni zaplet, ni zvezde, ni trajanje od 2 sata i 15 minuta ne obećavaju mi ništa vredno mog truda. Preskočiću.


Housekeeping (1987)
In the Pacific Northwest during the 1950's, two young sisters whose mother has abandoned them wind up living with their Aunt Sylvie...
Evo, sve trčim: prosto ne znam kako mi je ovaj skrajnuti klasik promakao tako dugo! Verovatno zbog tog lost-me-at-hello naslova! Ili zbog napadno nezanimljivog zapleta! Ili nikad-čuo zvezda! Ili zato što smrdi po PG-chick-flicku. Ili...?


The Princess Bride (1987)
Ne znam, bre, neće mi duša tu fantaziju... Ako me neko baš ubedljivo ubedi da ovo treba da gledam, da će i mojoj crnoj duši ovo da legne, OK. Shoot!


Moonstruck (1987)
Ma zajebi me, Šer!


The Untouchables (1987)
= 3
Sterilan, glacijalno uninvolving Palma; možda poneka scena ovde jeste za udžbenike, ali ko još s uživanjem, za dušu, čita/gleda udžbenike?


Red Sorghum (1987)
Kineski arty ljubić. Nešto mi govori da ću ovo preskočiti.


The Dead (1987)
Mrtvi. Tačnije, mrtva puvala. Sećam se kad sam pre tri decenije (ko juče da je bilo!) gledao inserte iz ovoga u Hronikama FEST-a, i samo od tih inserata mi se već prispavalo. Ovo mi deluje kao kandidat za najdosadniji film u istoriji čovečanstva. Čak i rimejk iz 2010. bih radije (ponovo) gledao od „originala“!


*Fatal Attraction (1987)
= 3
Treš, ali umereno zabavan (pred kraj). I zreo za reprizu.


A Chinese Ghost Story (1987)
= 4-
Evo šta sam napisao pre jedno 15 godina u eseju
KINESKA PRIČA O DUHOVIMA (A Chinese Ghost Story, 1989): Čoi Hok je bio producent i koscenarista, a režija je poverena Čing Siu Tungu, jednom od najvećih koreografa akcionih scena koji se posle ovoga uspešno pokazao i kao režiser. Kinezi su film obožavali, a odlično je prošao i na Zapadu, privukavši pažnju na nekim festivalima, a potom i u redovnoj distribuciji. A kako i ne bi: ako je ZU –RATNICI MAGIČNE PLANINE (Zu –Warriors of the Magic Mountain, 1982) bio fantazi-verzija STAR WARS-a, onda je PRIČA bila borilačko-mistička verzija GHOSTBUSTERS-a. Savršeni spoj humora, strave, romanse, prelepe scenografije, kostima i atraktivnih spec. efekata u stilu ZLIH MRTVACA (The Evil Dead), sa puno transformacija i čudovišta, ali sa vrlo malo krvi, s pravom se smatra jednim od nezaobilaznih HK filmova, i neizbežno je doveo do još tri kvalitetna nastavka, kao i animirane verzije (sve u Hokovoj produkciji, a učestvovao je i u scenarijima).


Women on the Verge of a Nervous Breakdown (1988)
Almodovar. Neće mi duša te tetkaste filmove za tetkice, pa da me ubiješ!


The Vanishing (Spoorloos, 1988)
= 3+
Izuzetan, pametan, inteligentno-zastrašujući horor-triler o tankoj skrami normalnosti, mraku pameti i usudu opsesije.


Bull Durham (1988)
Sportski? Bejzbol? Zaboravi!


Ariel (1988)
Aki Kaurismaki. Lost me at hello! Isto ko Džarmuš, Venders i ekipa: fenseraj koji mi je omrzla njegova fan-baza. Mada, to mi sve čak i nevezano za art-pozere koji otkidaju na ovo uopšte ne zvuči privlačno ni poželjno.


The Thin Blue Line (1988)
= 3
Vrlo dobar dokumentarac o čoveku nevino osuđenom na smrt, ali posle svih hvalospeva očekivao sam mnogo više od tek korektnog filma čija je najveća vrednost ne toliko filmska koliko vanestetska – naime, da je uspeo da skrene pažnju javnosti i sudstva i da spasi čoveku život. Lepo je to, i retko od filma biva, ali opet, daleko mi je ova priča od vrhunskih dokumentaraca...


** Akira (1988)
= 4
Ovo nisam reprizirao još otkako sam pročitao originalnu mangu: valjalo bi da ga overim i proverim kako i koliko vešto je urađena adaptacija i kraćenje tako obimnog materijala. 
Ono što je izvesno jeste da je u vizuelnom pogledu ovo pompezno, spektakularno i zadivljujuće kao malo koji animirani film i pravo uživanje za gledati: akcija, apokalipsa, mutacije, motori, spektakl, body horror, pečurke, pipci... sveee!


Cinema Paradiso (1988)
Zaslađena fetišizacija seljačke filmofilije?
Ma, zdrrrravo!


Hotel Terminus: The Life and Times of Klaus Barbie (1988)
A documentary about Klaus Barbie, the Gestapo chief of Lyon, and his life after the war.
Ovo bi još i valjalo pogledati – da samo ne traje fucking ČETRI I PO SATA!


* A Fish Called Wanda (1988)
= 4
Jedna od najduhovitijih – pa prema tome i najboljih – komedija svih vremena: definitivno top-10 materijal u tom žanru. Odavno je nisam ponovio...


The Naked Gun (1988)
= 4-
Jedna od najduhovitijih – pa prema tome i najboljih – parodija svih vremena: definitivno top-10 materijal u tom podžanru. Odavno je nisam ponovio...


Big (1988)
Možda, nekad, u trenutku braindead dokonosti i viška vremena čak i pogledam ovo, ali ipak da se zna da me Tom Henks veoma nervira i trebaće mi mnogo snage volje da se nateram na gledanje ovog.


*Dangerous Liaisons (1988)
= 3+
Ljubav kao rat polova i ega, krvavo bojno polje bezdušnih tirana... Fino je to prikazano.


* Grave of the Fireflies (1988)
Ovo sam čak i počinjao da gledam još u praistorijskom dobu VHS-a; krajnje je vreme da ga overim kako valja i do kraja. Retko dobra animacija.


Landscape in the Mist (1988)
Teo Teleskopulos? Preko dva sata zurenja u maglu, u jednom kadru? Grčka smaračina-splačina? Neka, hvala.


The Decalogue (1988)
Gledao sam samo Kratki film o ubijanju, i nije mi se dopao. Odnosno, scena davljenja u autu je dobro režirana, trapava i mučna baš kako treba, ali sve ostalo je ili predosadno ili prenapadno angažovano. Ozbiljna tema (smrtna kazna) simplifikovana je i karikirana do uvredljivo niskog nivoa u sceni egzekucije: toliko mi je bilo odvratno eksplicitno prisustvo reditelja i njegovo nametljivo muvanje u rebra o tome šta bi trebalo da mislim o toj temi da sam se tu pozdravio s Kišlovskim. Možda ima gledalaca koji vole da im reditelj sa ekrana doslovno suflira šta da misle, ali ja nisam od tih.


*Die Hard (1988)
= 5-
Jedan od najduhovitijih ali i najuzbudljivijih – pa prema tome i najboljih – akcionih trilera svih vremena: definitivno top-10 materijal u tom podžanru. Tu se samo nižu memorabilne replike i set-pisovi, svaka druga scena je za antologiju, besprekornost u svakom pogledu.
Odavno ga nisam ponovio...


A Tale of the Wind (1988)
"A Tale of the Wind" is an experimental film by Dutch documentarian Joris Ivens. "Wind" is comprised of a series of vignettes. Part dream, part documentary, part fantasy, part travelogue, the film bounces fluidly from segment to segment, each adopting a different stylistic approach, but all preoccupied with "the wind".
Eksperimentalno puštanje vetrova? Hm, možda drugi put...


Who Framed Roger Rabbit (1988)
U vreme kad je ovo bilo hit i kad su ga SVI gledali ja sam bio zadrti protivnik mejnstrima, rulje, blokbastera, hitova itsl. Kasnije, kad sam postao manje isključiv prema holivudskoj mašineriji, nikako da ga najzad pogledam, iako mi stoji u stešu već godinama...


Rain Man (1988)
Kvintesencija Oskar-mamca: film o „retardu“ – autisti – invalidu – bolesniku – šizofreniku – prvoborcu gej/lezbo/crnačkih prava – paralitiku – degeneriku – robu – čoveku-slonu – crnkinji – sa jednom kraćom nogom... itd. Ukratko: zajebi me s tim sranjem, ne pada mi na pamet to da gledam.


* The Story of Women (1988)
Šabrol me češće gnjavi nego što mi prija, a tema o nekakvoj abortirki iz II sv. rata ne deluje naročito primamljivo. ALI, pošto nju igra omiljena mi glumica, Izabel Iper, a vidim i da neki tvrde da je ovo jedan od najboljih Šabrola, jednog dalekog dana ću ovo možda i pogledati.


The Accidental Tourist (1988)
An emotionally distant writer of travel guides must carry on with his life after his son is killed and his marriage crumbles.
Hmmm... Ipak, NE!


* Alice (1988)
Nije baš jasno na koju verziju ALISE iz 1988. godine je Šnajder mislio: da li na Švankmajerovu Neco z Alenky, koju sam gledao, i odlična je (3+), ili na onu drugu, by Gabriel Benattar, koju nisam ali zvuči intrigantno:
A quiet young English girl named Alice finds herself in an alternate version of her own reality after chasing a white rabbit. She becomes surrounded by living inanimate objects and stuffed dead animals, and must find a way out of this nightmare- no matter how twisted or odd that way must be.

---NASTAVIĆE SE, VEĆ TOKOM OVE GODINE!


7 коментара:

Saša Avramović је рекао...

Možda grešim, ali meni je FULL METAL JACKET bio daleko slojevitiji od zbira ovih naravoučenija - deluje mi da je u njemu (prilično vešto ali ne baš savršeno) izbegnuta prosta klsifikacija na ratni i anti-ratni film (i sam Kjubrik je rekao da to nije želeo). Rekao bih da se priča više od kritike vojske fokusira na to kako čovek postaje ubica i da li taj čin nužno oduzima i ono ljudsko u njemu (kao i to - šta je uopšte ljudsko - slično PAKLENOJ POMORANDŽI). Glavni lik je od početka svestan da on nije samo neki dobar dečko koga vojska treba da slomi i pretvori u ubicu - on zna da u njemu ima itekako potencijala za to i to prihvata, usput stalno imajući ironijsku distancu prema okolini. Na kraju imamo osobu koja je ubila ali može da živi sa time - delom zbog toga što je samo ubistvo bilo više ubistvo iz milosrđa a delom zbog njegove svesnosti svoje prirode (kako kaže jednom zapovedniku kada se ovaj prodere na njega zbog znaka mira i natpisa "Born to kill" na istom mestu: "To vam je, znate, ona jungovska stvar". Ili, momenat kada kao narator kaže: "Though I walk through the Valley of the Shadow of Death, I will fear no Evil, for I am the Evil."). A završna scena sa vojnicima - krdom koji pevaju himnu Miki Maus kluba koja se pretapa u "Paint it black" mi je jedan od najboljih krajeva u istoriji filma.
WINGS OF DESIRE me je smorio za medalju, kao i skoro svi ostali Vendersovi - osim genijalnog filma Pariz, Teksas.

matoji је рекао...

Poslednje reizdanje ove knjige (iz 2015.) ima poprilično izmena, tako da su sa ove gore liste izbačeni Housekeeping (1987), Landscape in the Mist (1988), The Story of Women (1988) i The Accidental Tourist (1988). Ako si i imao nekakvu blagu dilemu da li da ih gledaš, možda ti ovo pomogne da definitivno odustaneš. Sa druge strane, ubačeni su Wall Street (1987) i Dead Ringers (1988). Kad je Kronenberg u pitanju autori smatraju da je Dead Ringers bolji reprezent od Naked Lunch-a, pa su ovog drugog izbacili. Od ovih stabilnih na listi koje nisi gledao i oko kojih si skeptičan, možda ti se ipak svide Au Revoir Les Enfants (1987) i Red Sorghum (1987), koji su po meni vrlo dobri filmovi (recimo između 3 i 3+).
Alisa je Švankmajerova!

Dejan Ognjanovic је рекао...

pa naravno da je izbacio ove budalaštine - pitam se što ih je uopšte stavljao. pitam se, retorički: jer, jasno je da su mnogi naslovi tu stavljani po 'ključu' od svagčeg po nešto, svaka tema, svaka manjina, svaki podžanr da bude zastupljen. evo, apdejtovao sam listu u skladu sa najnovijim dodacima/izmenama, pa ću od idućeg nastavka razmatrati i stare i novododate naslove.

Nikola Gocić је рекао...

"The Princess Bride" sam gledao pre nekoliko godina i ni dan-danas mi nije jasno zašto se toliko često pojavljuje na raznim listama (ponekad i na vrlo visokoj poziciji). Ostao mi je u sećanju kao simpatičan "light fantasy", ali ništa više od toga.

Ivensov film o vetrovima sam nedavno pokušao da odgledam, ali odustao posle dvadesetak minuta. Bilo je premalo snoviđajnih scena (premda lepih), a previše mučne i nezanimljive samorefleksije starca koji je jednom nogom u grobu.

Hvala za link-ovanje rivjua! Baš sam se pitao otkud naprasno interesovanje za "Yeelen". :D

Doctor horroris causa је рекао...

Ова слика Џека Торенса из "Исијавања" ме подсети на то да већ неко време планирам да скинем верзију "Исијавање" која је рађена у форми мини-серије од три епизоде. Ваља ли то чему? Мислим да си негде прокоментарисао да ти "урадци" Кинговог редитеља нису ни за шта, али се не сећам да сам видео да си коментарисао ову конкретну ствар за коју те питам, а претпостављам да си је гледао.

Поздрав.

Dejan Ognjanovic је рекао...

ne vidim zašto bi iko želeo da gleda bilo koji 'film' kingovog sobnog 'reditelja' mike garića. a naročito ako traje tri sata. a ponajviše ako po istom delu već postoji NEDODIRLJIVO SAVRŠENO REMEK-DELO. nisam gledao tv verziju niti želim. gledo sam druge gerisove, pa kao da jesam i ovaj.

Goran Repek је рекао...

Što se tiče filma "The Princess Bride" toplo bih ga preporučio, jer na mene je ostavio utisak parodije-crne komedije na "fantasy" filmove. U početku sam imao otpor da ga gledam a kada sam ga najzad i pogledao bio sam zadovoljan. Nije "bomba" ali pruža zabavu. Lično nevolim animiranu "Shrek" franšizu ali sam imao snažan utisak da su autori iste bili inspirisani ovim filmom.