izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 08. новембар 2018.

GRADOVI I DVORCI U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI – Milan Kašanin



            Ako ste pažljivo pratili ovaj blog, mogli ste zapaziti moju ljubav prema ruševinama, starim zidinama, crkvama, manastirima, grobljima, utvrđenjima, zamkovima... U bogatoj odrednici PUTOPIS mogli ste, pored ostalog, naći slikovite izveštaje vezane za moje posete homoljskim starim manastirima u stenama...  tvrđavi Ram kod Požarevca... Golupcu kraj Dunava...  tvrđavi Maglič kod Kraljeva... i brojne druge.
            Imajući to u vidu, sasvim je logično bilo da, makar i sa par godina zakašnjenja, najzad sebi nabavim non plus ultra knjigu za svakog ljubitelja „srpskog gotika“, odnosno slikovitih ruševina kojima ova zemlja obiluje. Dakle, sledi neplaćena reklama, odnosno moja najtoplija preporuka za ovu knjigu:

GRADOVI I DVORCI U SREDNJEVEKOVNOJ SRBIJI
Autor: Milan Kašanin
Izdavač: Narodni muzej u Beogradu
Godina: 2015
Povez: tvrd
Br. strana: 440
Format: 22 x 28,5
Monografija
Crno-bele fotografije, štampano na kunstdruku


Narodni muzej u Beogradu predstavio je svoj novi izdavački poduhvat – knjigu čuvenog istoričara umetnosti i književnosti, likovnog kritičara i književnika Milana Kašanina „Gradovi i dvorci u srednjovekovnoj Srbiji“, u kojoj je prvi put objavljen deo njegove naučne rukopisne građe o ovoj temi. Knjigu je priredila Branka Ivanić, savetnik u Narodnom muzeju, koja je objedinila u tekst Kašaninove beleše tokom pet decenija izučavanja srednjovekovnih srpskih gradova i dvorca. 
Milan Kašanin, pisac i istoričar umetnosti koji je za našu kulturu učinio mnogo a za sebe malo, tek 21 godinu posle smrti dobija mogućnost da se predstavi izabranim delima. Od puke sirotinje do jednog od najobrazovanijih Srba 20. veka. Osnivač prvog Muzeja savremene umetnosti. Milan Kašanin, van svake sumnje, bio je jedan od najobrazovanijih i najkulturnijih Srba 20. veka.  
„Kao što radi punog poznavanja naše stare umetnosti, u crkvama koje su prazne, treba, u našoj viziji, da neko služi, tako, radi poznavanja naše stare književnosti, u dvorcima koji su potpuno porušeni, treba u našim mislima da neko živi,“ zabeležio je Milan Kašanin (1985-1981). U nameri da iz, u njegovo vreme slabo istraženih ruina gradaca i gradina, “oživi” srpske srednjovekovna utvrđenja, dvorce i palate, Kašanin je pola veka prikupljao materijal za jedno sveobuhvatno delo. Naš čuveni istoričar umetnosti i književnosti, likovni kritičar, književnik, erudita, upravnik Narodnog muzeja i Galerije fresaka, ovo delo, ipak, nije uspeo da završi, a bilo je zamišljeno kao deo višetomnog projekta koji bi predstavio celokupnu srpsku srednjovekovnu kulturu (za života je objavio samo monumentalnu studiju “Srpska književnost u srednjem veku”). Rukopisne cedulje o gradovima i fotografsku dokumentaciju, uz ostalu obimnu naučnu građu, baštinio je Narodnom muzeju.

Iz tih 14 arhivskih kutija, u kojima se čuvaju rukom pisane afiše, višedecenijskim radom, povezujući na njima zabeležene Kašaninove misli, ideje, rečenice, ispise iz literature, Branka Ivanić, kustos Narodnog muzeja, priredila je u upravo objavljenoj knjizi “Gradovi i dvorci u srednjovekovnoj Srbiji” (Narodni muzej).
Uz fotografsku zbirku ostataka srednjovekovnih zidina, koju je Milan Kašanin prikupio na svojim putovanjima u knjizi su i slike koje je dobijao od “Putnika”. Između dva rata, “Putnik” je naime bio foto-putnička agencija i kako priča naša sagovornica, postojali su čitavi ukoričeni albumi sa slikama kako kulturno-istorijskih, tako i prirodnih znamenitosti Kraljevine Jugoslavije. Ne zna se kakva je sudbina tih albuma posle prodaje “Putnika”, a da je reč o impresivnoj zbirci govori podatak da su fotografije bile numerisane petocifrenim brojevima.

* * *
Ono što je važno da znate oko nabavke ove knjige jeste sledeće.
Naime, kad sam se nedavno setio ove knjige i rešio da je kupim, prvo sam pogledao sajt Delfija. Nije je bilo. Čak ni kao rasprodate! Nema je uopšte.
Sledeća stanica: Kupindo. Tamo nađem dva prodavca. Kod jednog je cena 5.000, kod drugog – 6.000 dinara. Pet-šes' vam majki krvavih jebem!
Pošto se to sve dešavalo uoči Sajma knjiga, rešim da tamo oprobam sreću i zađem naživo među antikvare na spratu. Tamo se po ko zna koji put potvrdila moja slutnja da su to mahom neuki trgovci i sirovine, prostaci i dunsteri, nakupci, preprodavci, šićardžije, slepci, ako ne i nešto gore. Uglavnom, ni kod njih ne nađoh ovu knjigu nego naiđoh samo na zblanute poglede, sleganje ramenima i poneki blentavi osmejak.
Pošto sam otkrio da njen izdavač, Narodni muzej u Beogradu, nema svoj štand na Sajmu, potražio sam knjigu na par štandova donekle srodnim tome, uključujući štand Narodne biblioteke Srbije. Ni oni nisu imali knjigu, ali mi barem ljubazna teta reče da su je imali nekada, pa prodali to malo primeraka.
Te noći, nakon toga, rešen da se ne predam, upitah Gugla šta veli, ima li života izvan Kupinda i njegovih poganih derikoža. Nađoh se relativno obradovan kad ustanovih da ima: naime, na knjizara.com nađoh ovu knjigu za „samo“ 3.300 din! Nije ni to baš malo, ali rekoh sebi: „Jebeš Sajam knjiga bez makar jednog masnog bahaćenja, odnosno kupovine presoljeno skupe knjige kojom ćeš se častiti. Ionako ćeš sigurno mnogo njih dobiti besplatno, ili kupiti ispod cene, pa je to sjajan alibi da sebi uzmeš i nešto skuplje, a u proseku će se to sve unormaliti i nećeš imati grižu savesti da si previše dao.“ I tako, poslah mejl drugaru koji ima karticu i uhodan sistem naručivanja preko neta u Srbiji, sa molbom da mi je kupi za 3.300 sa knjižarinog koma.
Ipak, uprkos mojoj urođenoj skepsi prema državnim institucijama, njihovoj (ne)ažurnosti, otvorenosti za komunikaciju i sve u tom smislu, neki Đavo me natera da ipak odem i na sajt izdavača, Narodnog muzeja u Beogradu. Tamo nađoh neki mejl za kontakt, pa poslah kratki upit vezan za tu knjigu, ne očekujući ništa. Tačnije, očekujući neki od ovih scenarija: 1) Ne dobijem odgovor uopšte. 2) Dobijem odgovor 2 nedelje kasnije, kad bude prekasno, jer zagrejan sam SADA. 3) Dobijem odgovor da knjigu nemaju. 4) Dobijem odgovor da knjigu imaju, po ceni od 5.000 din.
Na moje skoro šlogirajuće zaprepašćenje, dobio sam odgovor istog jutra, samo sat ili max dva nakon slanja mog mejla, u kojem mi je rečeno: DA, imamo knjigu, možete je kupiti u našem gift shopu po ceni od 2.000 dinara!
U neverici, pročitao sam taj mejl jedno 6 puta pre nego što sam drugara pozvao i kazao mu da otkaže kupovinu sa k.coma, i da umesto toga prošeta do Muzeja i kupi mi knjigu tamo, pošto mu je bio fizički bliži nego ja u tom trenutku... Long story short – tako je i bilo, i ova velika, lepa, luksuzna, bogata u svakom smislu lepotica sada je u mojim rukama, i još nabavljena za novce koji su, čak i u bedi Srbije, za nešto ovako luksuzno, zaista smešni! Samo dve crvene za ovo BLAGO!
Zato poslušajte dr Ghoula kad vam veli: odjebite buđavo-prašnjave antikvare, preskočite Knjižaru kom, u širokom luku zaobiđite kanalizacijske pacove sa Kupinda koji knjigu koja se može kupiti za 2.000 preprodaju za jebenih 5-6.000, i lepo prošetajte do Muzeja i kupite je sebi tamo za samo 2.000 din, – ili, ako niste iz Bg, zovite ih, pišite, molite, valjda je moguće i poručiti je od njih.
Učinite tako sada, a zahvaljujte mi kasnije.
Ko pita - ne skita, a još manje onaj koji Gula čita!

P.S.: Uskoro, za koji dan, stiže i iscrpan izveštaj o mom ulovu sa Sajma knjiga... Samo strpljenja...

1 коментар:

  1. Ajoooj, kakva lepotica, ''zabadam'' je prvom prilikom! Poklonik sam rada Milana Kašanina, zaista eruditan duh i provokativan, prefinjen i sočan esejista! Sa izdavanjem sabranih dela kasnilo se, u najkraćem, jer je izdavao/štampao knjige za vreme II sv. rata, tj. bio je monarhista. Elem, posedujem 3. njegove knjige - pomenutu, već klasičnu studiju o ''Srpkoj književnosti u srednjem veku'' - baš ume čitaoca da uvede u širi kulturološki kontekst, sećam se da sam je sa uživanjem čitao za ispit,ali i posle; potom nekonvencijalne, iskošene i osvežavajuće studije mahom o srpskim romantičarima i realistima, ''Sudbine i ljudi'' - uh, kada nekog ne ''miriše'', baš ume da mu skreše i to bude i nadahnuto i otrežnjujuće (recimo tekst o Branku Radičeviću u kome je noseća teza da ga je saradnja sa Vukom Karadžićem upropastila kao pesnika); naposletku ''Susreti i pisma/Pronađene stvari'' korespondencija i prikazi dela pojedinih manje ili više značajnih Kašaninovih savremenika - meni draga zbog osvrta na delo Milete Jakšića!
    U svakom slučaju, velika su mi očekivanja od ove knjige :)

    ОдговориИзбриши