izabrana dela

izabrana dela

недеља, 08. септембар 2019.

IT, CHAPTER 2 (2019)

  

**(*)
3-

            Gledam nešto komentare na netu povodom drugog dela TOGA i stvarno mi nije jasno šta uopšte ovaj narod misli, ako uopšte išta misli: jedni kukaju kako im je bilo predugačko i dosadno – bilo im je MNOGO TOGA; drugi kukaju da je sve zbrzano, mnogo toga je izbačeno, fale im neki likovi i scene iz romana, bilo im je MALO TOGA; treći se žale na mnogo džamp skerova a „Penivajz više smiješan nego prijeteći, ništa novo nam glumac nije ponudio, totalni riheš iz prvog dijela“!
            Alo, bre! Pa jbt, „predugačko i dosadno“ dobro opisuje SVAKU Kingovu ciglu – neku manje, neku više. TO je i kao knjiga predugačko i dosadno. Sad, kad Kinga adaptira neko pametan, neki AUTOR, neko sa mozgom, vizijom i talentom (De Palma, Kjubrik, Kronenberg, Karpenter), onda se gluposti i gnjavaže saseku, izbace, očisti se to, a ono što ostane se unapredi, dotera, nafrizira tako da ne bude uvredljivo za mozak.
Kad to radi odradek, zanatlija, kao ovaj Musketi ili kako li se zove, onda dobijamo ekvivalent žvake za mozak, za trpanje u multiplekse, za zadovoljavanje širokih masa koje živo zabole za horor i koje, stoga, imaju krajnje infantilno i površno poimanje horora (džamp skerovi, neke iskežene face, neka sumanuta čuda i čudesa i CGI babaroge koji iskaču bezveze na svakih 10ak minuta...).
Fali vam razrada likova? Nema vaše omiljene scene iz knjige? BU-HU-HUUU! Pa čitajte tu knjižurinu od iljadu-i-kusur strana po ko zna koji put, kad već nemate pametnija posla u životu. To što može u knjizi – da imaš jebenih 7 ili 8 glavnih likova – to u FILMU ne mož, pa da jebe oca!
Ovo čudo ionako traje skoro tri jebena sata – alo, TRI sata; tačnije rečeno, traje celih 20 minuta duže nego ODISEJA U SVEMIRU 2001. Pa vi vidite. Zapravo, celo TO (oba dela) traje oko PET I PO SATI – što će reći, ovo mu zamalo pa dođe ko neki BERLIN ALEXANDERPLAC horora!
Može to tako potanko i u sitna crevca, od Kulina Bana, od „najslađe je đačko doba...“ pa do „27 godina kasnije“ PUTA SEDAM u TV seriji, al' luče moje malo nije nam se dalo... Procenili zli kapitalisti da će više para da namlate po multipleksima nego po televizijama, i izgleda da im je računica bila dobra: prvi deo je zgrnuo oko 700 miliona širom sveta, a i drugi će, verovatno još bar toliko – jer ovo je more of the same, samo još duže!
Al' najsmešniji su mi ovi što se iznenađuju kako je drugi deo TOGA isti kao prvi. Pa šta ste bre očekivali? Da dođe drugi reditelj pa da REIMADŽINIRA, da skroz izmeni stil, pristup, ugođaj, sve... usred priče? Pa ovo nije NASTAVAK u pravom smislu reči (kao kad, npr. imate HELLRAISER, pa onda to dobro prođe na blagajnama, pa neko drugi snimi DRUGI DEO); ovo je zapravo PRODUŽETAK, ovo treba da se glatko NALEPI na prvo (nedovršeno) parče, ne može to radikalno da odskače sad od onog što je bilo. Sad je dockan.
Pa još kaže – Penivajz isti! Totalni riheš! Umesto da dovedu novog glumca, da mu promene masku, da izgleda i nastupa drukčije, a on – isti onaj Bil Skarsgard s istom maskom koju smo gledali u prvom okrajku filma! ŽASU!!! Prevara! Šenanigans! Vratite mi pare za kartu!
Ja se ne žalim: otišao sam u bioskop znajući tačno šta da očekujem, i baš to sam i dobio! Šta sam dobio? Pa, rekoh već, isto ono kao u prvom parčetu (ne mogu reći polovini, jer drugi komad je znatno duži), čiji rivju imate OVDE, pa se slobodno podsetite – isto to, samo duže i nabudženije i, kakti, epskije.
Znači, jedna fundamentalno bezveznjačka, nedotupavna pričica o intergalaktičom zlu koje čami među govnima nekog američkog malog mista i povremeno iskoči da iz'ede neko detence, a onda hiberniše 27 godina kao neki Džiper Kriper, dok ne izleti opet Jovo nanovo. A onda tu „kosmičku zloću“ uspe da sjebe sedmoro balavaca (ćora, demba, crnja, ješa, hipohondar, mali King (budući horor pisac), i jedna pirgava koja nema drugarice nego se smuca s momcima po šumama i rupama ko neka profuknjača) uz pomoć praćki, palica za bejzbol, te, dakako, svog Drugarstva.
E, al oni ga nisu sjebali baš skroz po propisu – falio im neki Pečat – pa sad, 27 godina kasnije, kao sredovečni luzeri, moraju da ga dokusure tako što će u dnu kanalizacije svako od tih čiča (plus jedna teta) da spali po jednu memorabiliju iz svog detinjstva u nekakvoj indijanskoj džidžamindži, da recituju neku hipi frazu dok se drže za ruke, i da sve to začine obiljem svog čarobnog Drugarstva (iako se puuunih 27 godina nisu ni telefonom čuli ni naživo videli – jaki neki Drugari)!
Sad, istinu govoreći, u plotu drugog parčeta krije se potencijal za MOĆAN horor – zapravo, za ultimativni horor koji ikoga može da snađe: horor odrastanja. Horor „prerastanja“ detinjih iluzija i ambicija, horor kompromisa, horor predaje, horor ukalupljenja, horor postajanja onog što si u mladosti mrzeo, horor pretvaranja u svoje roditelje, horor ponavljanja istih grešaka, istih sjebanosti, horor začaranog kruga Samsare, horor „kuća poso žena deca poso“, horor „nebo više nije granica“, horor „jednom nogom u grobu“...
Ali to bi bio mučan i težak, ultimativno deprimirajući film za festivale i VOD, a ne za multiplekse; neki AUTOR bi to, možda, tako uradio (ne znam samo da li je Keri Đođi Fukunaga mogao biti taj), ali ovaj naš Musketar je nagoveštaje takve tematike, i uopšte svaki nagoveštaj uozbiljavanja, zatrpao obilatim dozama detinjarija i budalaština, i to je jasno već u Lost Me At Hello sceni prve zajedničke večere nekadašnjih drugarčina (i jedne drugarice) koja se izvrgne u nenamerno-smešnu CGI detinjariju i budalaštinu kad ovima „oživi“ večera i počne koješta nešto nacrtano da im puzi po stolu kineskog restorana... a onda puf! TOGA nije ni bilo!
Zato, umesto dramurde o hororu odrastanja, ovaj je odradek napravio ono što je od samog starta bio cilj: horor koji glumi da je EPIK zato što traje tri sata i ima šest glavnih junaka (jedan se odma na početku samoubio) i ima budžet za neke malo spektakularnije scene i scenografije i dronove i efekte nego što inače u ovom žanru gledamo (osim kad se ovaj ukrsti sa SF-om), tako da ovde, jer nam se tako može, čak i u američkoj vukojebini, u mestašcu sa par iljada stanovnika vašar izgleda kao neka superspektakularna skupocena prejebotina kakvu ćete teško i u Njujorku naći, pa se onda nabudženost tih zvona i praporaca prostoti može pričiniti kao VELIKA PRIČA, iliti priča o nečemu Velikom, iako ona to, u ovom izdanju i obliku, ipak NIJE.

Scene koje bi htele da budu horor uglavnom nisu efektne zato što su a) osmišljene pogrešno (zasnovane uglavnom na nekim brzim pokretima, na nečijem trčkanju, skakanju ili brzim rezovima) i b) izvedene debilno i nenamerno smešno. Potonji učinak naročito kvare kompjuterski efekti, koji su em slabi u smislu neubedljivosti, tj. očigledne nacrtanosti, em u smislu loše su dizajnirani, klovn tu izgleda groteskno na pogrešan način, kao da je u crtanom filmu, recimo u Beti Bup, a ne u ozbiljnom gaćeuseravajućem R-rated hororu!
Ukratko, jeziva gola baba u Kjubrikovom ŠAJNINGU je jedna od najkošmarnijih spodoba i stravoužasnih kreatura na filmu ikada viđena; a jeziva gola baba (skroz nacrtana) u TO2 je spoj Tima Bartona i Beti Bup koja tu nešto malo nekonsekventno protrči kroz kadar i ne uradi ništa bitno – kratki i bezvezni trenutni „šok“ kojeg se nećete ni sećati par sati kasnije, kad najzad krene odjavna špica.
Glumci se trude koliko mogu, tj. koliko im scenario dopušta, Džesika Častejn je naročito pametno kastovana i dobro je zaokružila taj lik, a i ostali „liče“ na svoje mlađe selfove, ali stvarno se u ta tri sata ne stigne bogzna šta uraditi sa njima: recimo, čak i ovaj što je izrastao u horor pisca, to se pomene u jednoj rečenici dijaloga, i kasnije začas u sceni sa sasvim izlišnim i iz-filma-izbacujućim kameom Stivena Kinga (kad sam kod toga, još više me je iz TOGA katapultiralo niđe-veze niotkuda ukazanije Pitera Bogdanoviča!!!).
Ali, ako ste hteli da se makar dotakne teme veze traume iz detinjstva i kasnije horor karijere – TO zaboravite! Ovo nije taj film! (A ko zna, možda je i bolje, jer ta veza je ionako sumnjiva, nategnuta i čizi po sebi...)
Takođe, vidljivi su neki dramaturško-karakterni „repovi“. Recimo, baš sam zapazio u filmu kao vrlo naglašeno, kad Penisvajz zadirkuje Ričija (ćoru) u stilu: „Nemoj da otkrijem tvoju tajnu, tvoju pravu tajnu, tvoju VELIKU TAJNU... Znaš ti koju!“ a onda to ne uradi, ni tad ni kasnije, i ja ostadoh da se pitam o čemu bre ovaj Psiho Klovn (koji nije Vučić) uopšte baljezga.

Sad, ja sam TO čito kad sam imao 18 godina (uf, pre skoro 3 decenije!), i mrzeo sam ga još i u tim mladim i neiskusnim, znatno tolerantnijim godinicama: „Šta, TO je jedan od najboljih romana tzv. 'Kralja Horora'??!!!“ I naravno da sam do danas pozaboravljao sve te „finese“ ko je šta bio i u šta izrastao i šta se sve u toj sapunici izdešavalo sa tih 300 likova u dva vremenska perioda i između njih; ali posle odgledanog filma slučajno na Fejsu videh link ka OVOM textu, koji sugeriše da je Riči izrastao u geja, što film izgleda nije imao muda da pomene, a kamoli tematizuje (valjda da se đeca po sineplexxxima ne šlogiraju). Bezveze...
Kraj je prenabudžena šit-parada čizi scena i CGI „spektakla“ koji me je ostavio hladnim (dobro, ajde, lepa je parafraza scene iz STVORA, sa glavom iz koje izrastu paučje nožice – lepo je to napravljeno sa današnjom tehnologijom, al opet nije prevazišlo oriđinal), i fino je što su barem izostavili Jebenu Kornjaču (fala Azatotu na sitnim milostima!), ali sve se okončava apsolutno nepodnošljivo prepatetično-prezašećerenim vojsoverom koji ću morati kod nekog psihića da idem na hipno-seanse kako bi mi se izbrisao iz mozga! Nije mi ovoliko smetalo opraštanje na kraju DRUŽINE KRALJA koliko me je iziritirala ta popujuća kvazi-celomudrena tirada kojom se tri sata TOGA skončavaju.
Ali, hej, šta pa ja znam o hororu? Šesto šezdes i šes miliona cineplexxxila će kupiti karte za ovo i žvakaće kokice i gutaće gaziranu šećernu vodicu i kukaće posle, naravno: te bilo im malo te bilo im mnogo te falio ovaj lik te što nije bila ona scena iz knjige, al sve u svemu, producenti će da trljaju ruke i prave JOŠ TOGA.
Ne mislim nužno na nastavke ovog filma, koliko More Of The Same infantilno-jevtinog pristupa „hororu“ za mase: bau-bau babaroge, vašar, šarlatanstvo, klovniranje, šećerna vuna, ćiribu-ćiriba...

22 коментара:

  1. Meinstrim sleser film od 3 sata! Hvala lepo!
    Pa cak i da je Hoakin Finiksov Dzoker u ulozi Penivajza, opet je previse:)

    ОдговориИзбриши
  2. Tesko mi je da opisem koliko mi ide na kurac knjiga, govnjivi marketinski koncepat, i na kraju usrana vizualizacija. Tamo gde je Terrifier grozan, Pennywise lici na Ronalda Mek Donalda. Tamo gde Terrifier dotice iskonske strune uzasa, krhkosti i prolaznosti zivota, nestabilnosti identiteta, tragedije gubitka, i tako dalje, ovo je jedna od bezbrojnih ''prica o odrastanju'', uradjena sedamsto miliona puta bolje u STAND BY ME. Pa jos na kraju EPSKI FORMAT, ne bi li se odala pocast Kingovom dosadnom, i praznom, psihologiziranju. Na kraju se sve sjajno uklapa u GLOBALNU FRANSIZU, gde MekDonalds, Dizni, King i Ridli Skot Prodaksns hamburgerizuju svoje produkte za VECNOST. Ako postoji kraj civilizacije, THIS IS IT.

    ОдговориИзбриши
  3. koješta. ocena 3- je najniža moguća ocena za film koji je u suštini GLEDLJIV.
    ona znači: gledljivo, ali neobavezno. tj. može se pogledati, ali ne gubite mnogo i ako zaobiđete.
    koliko god meni IT bio promašen u fundamentu, još na nivou romana, pa nadalje, iako ovaj film traje skoro 3 sata, on nije niti dosadan niti toliko glup da bih poželeo da ga ugasim na pola ili ranije i kažem 'šta je bre ovo, kakvo je ovo sranje?'
    znači, kao što mu ocena kaže - GLEDLJIV.
    profesionalno napravljen na mnogim nivoima, ima neke elemente koji ga čine zanimljivim i vrednim pažnje onima koji horor prate.
    ništa više.

    ОдговориИзбриши
  4. Uopste me NE INTERESUJE da proveravam, i to za 12 eura po bioskopskoj karti, da li je on zanatsko-majtorsko-tapiserski uradio svoj poso; ne mozes od govnjivih elemenata da napravis ukusan paprikas. vec u trejlerima sam snimio marketinski stajling rezije, gde je svaki gimik iskalkulisan da igra na sok, sve uz bezopasni crni humor. o debilnoj psihologiji iza koncepta bolje da ne govorim - deca se uce od ranih dana da budu prosecni krembili i mlake psihopate, cija kreativna destrukcija sluzi potrosnji mekdonaldsovih hamburgera.

    ОдговориИзбриши
  5. eee, pa teo si STANDARD! a ja u bednoj srbijici za 2,5 evra overih to kako priliči, u bioskopu, jer ipak ne viđa se svaki dan big-budget horror spektakl extravagancija. pa nek ide život!

    ОдговориИзбриши
  6. YOU LUCKY BITCH, mada trebalo je tih 2,5 da ulozis u penzioni fond koji nece postojati dok stignes do penziju. Sem ako RUSKA KONJICA konacno ne stigne jasuci, al u to se ne sme covek pouzdati. Nego kad smo kod TOGA, ja mislim da bi ti bio sest puta harizmaticniji i impresivniji u ulozi Penivajz. Njemu nedostaje tirnanicevski sarkazam da bi bio ubedljiv.

    ОдговориИзбриши
  7. pa evo sam si prikazao najbolji primer krembiloznosti - slika sa balonima lici na Piksarov UP, i na taj nacin uspostavlja nepogresiv kontinuitet sa globalnom fransizom. Kao sto je Dizni nedavno kupio Alien franshizu, tako ce u skoroj buducnosti i horror postati kentaki Frajd, koji se razlikuje od Burger Kinga jedino u tom smislu sto mu gu dodaju SPICY na magnetronisani djon od GMO mesa.

    ОдговориИзбриши
  8. Ma kad je Kate McKinnon u onoj kanalizaciji bolja od ovog klovna...inače ko nikad nije gledao SNL a voli parodije preporučujem Kazablanku i Joe Pesci Show,odvalim se od smeha svaki put.

    ОдговориИзбриши
  9. To to to je to
    Hajde da se koljemo
    To to to je to
    Celu noc sa sekirom
    To to to to
    Je to

    Nismo morali dugo da cekamo na sledeci hamburger iz fransize. Ovog puta to ce biti HALLOWEEN KILLS, nastavak bacon burgera od prosle godine. Ekipa Deni MekBrajd i Dzejmi Li opet je tu, jer nemaju sta da rade do penzije.

    ОдговориИзбриши
  10. Pravoslavni filmski komentator Dzej Dajer upravo objasnjava, da je i TO gnosticka prica, Penivajz jos jedna od bezbr varijanti zlog Demijurga. Gnosticizam, objasnjava Dzej, supstancijalizuje zlo kao nesto sto realno i materijalno postoji u svetu, jer je materija iskvarena. Ljudima je lakse da iz straha pribegnu tom objasnjenju, nego onom duhovnom, po kojem je zlo duhovna sila.

    ОдговориИзбриши
  11. molim te da mi ne zakenjavaš blog takvim bljuvotinama. TO dajerovo je nešto najgluplje što si okačio u poslednjih 7 dana. možda i 8, na X te nosam!

    ОдговориИзбриши
  12. Taj Dajer je protestant koji debatuje protestanski i duh protestantizma je u njemu i to se vidi na km,a zašto se oni u ovom trenutku bave ortodoksijom(što nije isto što i Pravoslavlje) je pitanje od milion dolara...Da li spremaju neku infiltraciju u budućnosti videćemo,sve u svemu ništa im ne verujem,pogotovu dajeru koji je idolopoklonac i obožava slike,voli 80-te,Van Dama u roze bermudicama,Kaliforniju i Holivud.Ja čak nisam ni hrišćanin ali opažam usput.

    ОдговориИзбриши
  13. Uknown, pojasni - kako to ortodoksija nije Pravoslavlje, i po cemu si tacno zakljucio da je ''idolopoklonac''. Ja ga dugo pratim i nisam procitao nista ni polusumnjivo; teorije zavere mu uopste nisu blentave, a ni gomila interesantne teologije koju objavljuje izmedju recenzija.
    Podrzava Putina i Dugina, ali osim sto je to nepopularno na zapadu, ni to ne vidim kao mrlju na njegovom CVju.

    No, moja cela poenta je bila, a to znamo i bez Dajera, da je sve nepravoslavno - u sustini gnostika. Kad zagrebes iza male milijarde varijanti, uvek se svodi na pricu o tome kako je materija pokvarena, a svetom vlada zli Demijurg. To je takodje i filosofija, hteli oni to tako da formulisu ili ne, vecine pisaca koje domatjin objavljuje.

    To je izmedju ostalog imperijalni suprematizam; zasto ne horror na budistickom, ili taoistickom, ili islamskom, ili pravoslavnom obrascu?

    Nego domatjine, Dajer spomenuo da TO na kraju ubiju tako sto ga IZVREDJAJU. Ako je to istina, onda misim, neopisiv politicki korektez.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Taj Dajer misli da su Srbi ortodoksi pa na pitanje ko su mu uzori u životu on pominje srpske kraljeve...naime Srbi nisu ni pravoslavni u izvornom smislu nego svetosavci što je više ideologija nego religija i tu dolazimo do suštine da Srbi uopšte nisu religiozan narod(osim ako ne veruješ lažnim statistikama) što je možda i dobro jer smisao života na koji velike religije stavljaju tapiju je u suprotnosti sa njima,ja inače ne znam nikoga oko sebe ko ide u crkvu i praktikuje te rituale ili zna znanje kao Dajer jer je to u principu samo relikt jedne istorijske poze,jer Srbi da bi preživeli zapravo svo vreme samo kopiraju i poziraju do dan danas.PS Tebi je 'Chaos magic' Dugin pravoslavac haha Rusi se uopšte ne identifikuju sa Srbima po pitanju religije jer znaju kako stvari stoje.

      Избриши
    2. Unknown ne bi trebalo da izagravam tvog prirucnog POPA i da ti objasnjavam Pravoslavlje - sve te informacije su dostupne u najblizoj ti crkvi. Reci cu ovde, samo, da Pravoslavlje nije religija, nego VERA. Crkva ne sluzi, kao kod katolika i protestanata, sprovodjenju obreda i uspostavljanju zakona, nego POSREDUJE izmedju tebe i Isusovog tela. Odlazak u crkvu nije ni garancija ni poslednji horizont tvoje vere. Dugina sam citao, nije nista slabiji od ekvivalentnih mislilaca na liberalnom spektru, kao sto je Misel Fuko; stavise, pise JASNIJE. Druga stvar sto liberalnom Zapadu smeta sve konzervativno - o tome se ne da raspravljati, zavisi od pozicije koju uzmes.


      I toliko o tome. Domacin svaki put kad cuje P od Pravoslavlenija, momentalno dobije ospice.

      Избриши
  14. Knjigu sam u dva navrata pokušavao da čitam i ne mere. King je horor pisac za decu. Nego, Gule ti knjizi dade 4 na gudridsu?!

    ОдговориИзбриши
  15. Ma kakvu decu, ljudi, ajde, malo objektivnosti ne bi vam naškodilo.

    ОдговориИзбриши
  16. Ja sam objektivan. Sem Groblja kucnih ljubimaca i jednim delom Isijavanja sve ostalo su budalastine.

    ОдговориИзбриши
  17. Evo jednog dobrog prikaza kako se hriscanstvo tretira u zapadnom hororu. Autor dobro zapaza, da cak i u onim supernatural horrorima, gde je hriscanstvo izlozeno angazovanoj kritici, film i dalje veruje u natprirodno, i na taj nacin u sustini prigrljava hriscanski pogled na svet. On takodje istice, da se druge religije obicno tretiraju sa podozrenjem i strahom / citira Isterivaca Djavola kao primer

    https://www.youtube.com/watch?v=HeTFPQFR20g&feature=youtu.be&fbclid=IwAR0iYNYYTvH5a_vJfy1H9UGHKHHto33Svq9uaYBdJTC8E5bbNLthe9YW0-Q

    ОдговориИзбриши
  18. Pa evo, po ovome šta si rekao nemoguće te je uzeti ozbiljno.

    ОдговориИзбриши