izabrana dela

izabrana dela

субота, 04. април 2020.

THE LIGHTHOUSE (2019)



***
3

U okviru akcije „Odocneli osvrti na važne nove horore“ evo, najzad, da bacim svoje dve žute banke o novom, drugom po redu, filmu tvorca VVeštice. Možda je i bolje što o njemu pišem sa povećom pauzom i distancom, i nakon drugog (repriznog) gledanja. Ne samo zato što mi je film sada malo bolje legao, nego su mi i njegovi kvalitet i problemi daleko jasniji. Uostalom, baš zato – što sam procenio da ovo moram još jednom da (pr)overim, nisam ni trčao da pišem rivju odmah čim sam ga prvi put pogledao, tamo u decembru, čim je procurio na net. Moj tadašnji sud bio je da je ovo minorniji, manje dobar i manje vredan film od VVeštice.
Sada... ne bih baš išao tako daleko. Ovo je svakako teži, izazovniji, luđi, neprijemčiviji, otvoreniji, opskurniji, manje user-friendly film. Takođe je manje pogodan/zabavan za višestruka gledanja. Nema crne jarčeve i slatko veštičaste tinejdžerke. Verovatno je da na žanr neće ostaviti tako jasan i očigledan trag kao VVeštica, ali to ne znači da je to po sebi slabiji, manje vredan film – već samo drugačiji, i zbog svoje (samo)svesne samoizolacije u zabran artsy horrora (crno beo, u formatu 4:3, samo dva glumca u glavnim ulogama, arhaični mornarski jezik koji zahteva titlove/prevod i kod domorodaca a kamoli u Srbalja i drugog inozemstva, itd) ima ograničeniji domet u smislu uticaja.
Neki Egersovi uticaji...
Izlišno je baviti se truizmima koje smo i pre gledanja mogli pretpostaviti, iz vesti, najava i iz trejlera – naime, da je fotografija fenomenalna, da je ambijent vrhunski realističan-a-stilizovan i upečatljiv, da su obojica glavnih glumaca (V. Dafo i R. Petinson) koji nose film izvanredni  – pa zato, da odmah pređem na pitanje čemu sve to služi i da li uz to i radi.
Pre toga, upozorenje: ovaj film je dostupan za gledanje već četiri meseca. Donji rivju polazi od pretpostavke da ste ga do sada bar jednom pogledali. Ako niste, koji kurac čekate? Uglavnom, dole će biti SPOJLERA na sve strane, pa ako je neko četiri meseca bio 'ladan na pojavu novog filma od reditelja VVeštice i još ga do sada nije odgledao, onda stvarno missim jebiga... šta uopšte tražite na ovom blogu?
O čemu je ovaj film? Rekao bih da je njegova glavna tema danas do izlizanosti popularna, a to je – toxična muškost. U vreme #metoo muvmenta to se na filmu obrađuje uglavnom na predvidive, dosadne načine, kroz priče o ženama-stradalnicama u dlakavim kandžastim šakama uspaljenih mužjaka koji drže svu moć u svojim rukama onda kad u tim istim rukama ne drže Kurac (kurac = moć), odnosno kad nisu ščepali slabu, nejaku Ženu. Eto, okreće se kolo sreće, klatno je sad naleglo na tu stranu: pre 100 godina mega-popularne na filmu bile su priče o fatalnim ženjskama, vamp zavodnicama koje isisavaju krv (i šta sve ne) nekim bledim muškima, dovodeći ih do ivice propasti, i preko nje.
Od Tede Bare i njenih nemih koleginica, preko nemačke Alraune i drugih joj metropoličnih drugarica pa dalje, sve do noar filma, i posle njega, imali smo gledati te filmove (od kojih bi se neki stvarno mogli optužiti za mizoginiju) u kojima Lepši Pol iskorišćava i sjebava „Jači“ Pol. Sad, na početku 21. veka, postalo je IN (umnogome zahvaljujući nedavno osuđenome Harviju Švajnstinu i njegovim manje slavnim kolegama) tematizovati Žene Kao Žrtve, ali istovremeno Žene Kao Omoćena (eng. empowered) iako bezpenisna Bića koja, nakon niza iskušenja, silovanja, peripetija i zavrzlama, a najčešće i nakon splater-brutalnog rejp-rivendža protiv svih mušakaraca, i krivih i pravih („Nema pravih!“), iz kandži falocentričnog poretka jašu ka izlasku Sunca još Jače i Neuništivije, and so on, and so on (što bi reko Slavuj Žižak).
moda od laboda i riba od sirene

E, sad, ovaj Svetionik ide ređim putem, originalnijim. On pokazuje toxičnost inherentnu u muškosti koja, dakle, tinja, a vremenom i žari i pali, čak i onda kad oko sebe nema Dežurnu Žrtvu u vidu krhke, slabe ženice. Kurac je zla alatka koja, ako se njome ne mlati gde treba i kako treba, postaje opasno (auto)destruktivno oružje. Kao što ajkula ne može da stoji u mestu nego mora (biološki imperativ!) neprestano da cunja po moru i da grize i žvaće ovo ono, kao što pacovski zubi neprestano rastu i moraju bez časa odmora da se izližu-izgrizu od konstantnog grickanja jer ako se ne grize grize grize – ubiće vlasnika, sjebaće mu lubanju pacovsku, e, isto tako i kurac traži svoje delatnosti, i ako se njegov biološki imperativ ne podmiri – počne da pravi svinjarije.
Tako, ovde, gledamo u izolaciji ovu dvojicu mužjačina: obojica su dlakavi hi-menovi s bradama i brčinama, krupnih mišićavih telesa, što je i prirodno za vrstu vrlo fizičkog posla koji imaju; nema ovde ćoravih naočarskih „pesnika“ i umjetnika i peđera, ovde bato ima da se rmba od jutra do mraka a ne da se vilozovira i da se meditira nad cvetovima i leptirima. Kojih na ovoj pustoj, mrkoj hridi ionako nema. Film je odličan, vrlo plastičan i opipljivo telesan u prikazu tih fizikalisanja nužnih za opstanak na tom surovom, zahtevnom mestu koje je prikazano, pomalo, kao one horror steampunk deonice Linčovog Čoveka slona sa zastrašujuće gladnim mega-mašinama koje se hrane ugljem i ljudskim znojem kako bi bljuvale paru i pokretale svet.
Dakle, dva kurca, izolovana na tom ledenom, okrutnom mestu, bez prikladnih rupa za pražnjenje (ženskih), a bez sklonosti alternativnim izvorima (no homo!), neminovno (!), vremenom, počinju da se sudaraju (in a non-gay way). Tačnije, smesta se uspostavlja odnos dominacije (jer, šta bi kurac da radi nego, pre svega i IZNAD SVEGA, da dominira!): mora da se odmah zna ko kosi a ko vodu nosi, ko je tu Šef (Dafo) a ko Potrčko (Tvajlajt Boj). Vremenom se to usložnjava jer ipak su upućeni jedan na drugog, zajedno spavaju, jedu, žive, prde, i ne može se bez neke vrste komunikacije.
Ali, čak i ona je toxičnim kurčevim sokovima zatrovana, jer je zasnovana na lažima: svaki od ove dvojice se onome drugome lažno predstavlja. Imena su lažna, prošlosti su lažne, sve je iskonstruisano, sve je fikcija prilagođena onome drugome. Umesto nekakve ljudske intimnosti, što bi bio idealistički rezultat njihove udaljenosti od pretpostavljeno negativnih društvenih stega i umesto  potencijalnog povratka kvazi-dobroj čovekovoj prirodi na „pustom ostrvu“, pokazuje se da se ne mogu društvo i društveni odnosi i vlasništvo sredstava za proizvodnju stavljati u koren međuljudskih odnosa; ima nešto starije, primalnije u nama, i zbog toga je njihova interakcija, čak i na tom i takvom mestu, zasnovana na Lažima i Skrivanjima. I manje ili više otvorenim ili skrivenim pokušajima dominacije nad onim drugim.
A kurac, sve to vreme, naravno, traži svoje. Tvajlajt Boj snažno drka u šupi sa ugljem, u kotlarnici, u mraku, među štrokom. Šikljanje mora da šiklja jer pacovski zubi and so on, and so on. Dafo, koji je igrao Džizusa u najboljem filmu o Hristu, sada je prikladniji da igra Zavodnika (Đavola!), Lucifera. On, takođe drka (a no šta bi?), ali navrh svetionika, okupan prodornom svetlošću, prosipa seme u skorometafizičkom okruženiju kvazitranscendencije gde se vrte nekakvi pipci, peraja, sirenski repovi i slične ktuloidnosti.
Međutim, Egers mudro izbegava da ikoga od njih dvojice čini „dobrim“ ili „lošim“. Ovaj što drka u šupi bi, kao mlađi i simpatičniji, a podređeni, čak do nivoa vreće za boksovanje, kao trebalo da nam bude malo prijemčiviji, ali kako film odmiče mi vidimo da on nije nikakvo nevinašce; ne samo zbog ubilačke prošlosti koju nosi u sebi, nego i zbog sadističkog ponašanja prema Dafou, kad mu se za to ukaže prilika. Ovaj što drka okupan svetlom je em stariji, em odbojniji (ne samo staračkim ogrubelim crtama nego i neprestanim prdenjem – koje je, pored ostaloga, još jedan način iskazivanja dominacije: zaprđivanje žrtve), em ima poziciju Šefa, koju itekakao pokazuje u nekoliko navrata sadistički mučeći svog podređenog. A opet, vremenom, i njega vidimo kao slabog, oronulog, nemoćnog, jadnog, kao žrtvu...
A sad – digresija koja to nije! Jedno od velikih Otkrovenja mog života stekao sam u vojsci – dakle, kao prisilno regrutovan na Branik Otadžbine and so on, and so on. Naime, tada sam shvatio, vrlo plastično, opipljivo, nedvosmisleno, da bi svet prepušten samo muškarcima, svet kojim bi upravljali samo muškarci, bez korektivnog, ublažavajućeg, omekšavajućeg, razvodnjavajućeg faktora zvanog Žena, bio pravi PAKAO na zemlji. Previše kuraca na jednom mestu, a bez žena, i bez alternativnih sklonosti (no homo!), je recept za katastrofu. Zašto? Zbog urođene potrebe kurca da dominira nad nekim/nečim. Vojska, kao instrument društva čija je osnovna funkcija sprovođenje dominacije (nad tuđim stanovništvom, ali kad ustreba, i nad svojim – važno je samo da se dominira!) pokušava da zauzda tu energiju, tu zapretenu, kolektivnu, urođenu potrebu za pavijanskim busanjem u grudi, za tim dlakavim orangutanskim urlanjem i zastrašivanjem okoline, za tim gorilastim šepurenjem Moći oličenom kako u Močugi (saćuteumlatim!) tako i u Kurcu (saćudatekaram!).
Ali, to neizbežno varničenje vremenom proizvodi užasno nezdravu atmosferu, i prosto ugođaj Kasarne je odvratan ne samo iz onih očiglednih razloga (to je jedna vrsta zatvora, mesto gde si lišen mnogih sloboda i prava, and so on, and so on) nego i iz manje očiglednih, koje sam spoznao boraveći u tom okruženju tokom dužeg vremena. Taj muškocentrični, suštinski antiženski mikrokosmos ne može a da ne izrodi jednu toxičnu mijazmu – i time ne mislim samo na mošus, na testosteron, na smrdljive noge, na prdenje... nego, ponajviše, na tu otrovnu atmosferu sveopšte Laži na svim nivoima: svako tu svakoga laže – lažu se vojnici međusobno, izmišljajući svoje identitete, svoje navodne avanture, svoja navodna zavodnička osvajanja „pičaka“, svoja navodna junaštva, postignuća; 
lažu te svi od desetara preko vodnika do kapetana, i onih gore koji njima komanduju (u moje vreme to je bio Sloba); a iza svih tih laži, čak i najsitnijih i najnebitnijih, krije se potreba za dominacijom i exploatacijom. Neko bi nešto da ti uvali. Da li ideologiju, da li fizikalisanje (ajde, ovi akumulatori treba da se prebace iz jednog skladišta u drugo!), da li kurac, tek nešto mora da ti uđe. A u pozadini svega toga tinjajuća uspaljenost, podivljali hormoni telesa u naponu snage, neutaženi kurci bez mesta za pražnjenje... ukratko, rekoh, recept za jednu krajnje nezdravu atmosferu cabin fevera, odnosno groznice kasarne.

(Postavlja se ovde logično pitanje: da li bi gej ustrojstvo u ovom kontextu bilo bolje, da li bi nudilo neku alternativu, da li je bolje ponuditi i takvo pražnjenje, da li je i takav ventil bolji nego nikakav. Pa, teško, ako je suditi po primeru Sparte, koja je od cele države napravila jednu veliku gej kasarnu. Sve što su dobili jeste ultimativna gej-naci država kakvu je Hitler mogao samo da sanja, ali ne i da dostigne, mada nije da nije pokušavao... Baci pogled na moj rivju filma 300: Sparta je OOOOVDEEEE!)
I na to me je ovaj Svetionik podsetio, na svoj kondenzovani, stilizovani način. Na tu toxičnost inherentnu kurcu, bilo da je izolovan u zatvoru, ili u kasarni, ili u karantinu (!!!) – ili na pustoj hridi pod svetionikom usred ledenih nemilosrdnih okeanskih talasa što šamaraju sa svih strana. Podsetio me na nehumanost (mikro)sveta koji bi činili samo muškarci, bez žena. Ima, u tom smislu, ovde jedna vrlo rečita scena: kad se ova dvojica napiju ko smukovi, i počnu da igraju, i onda se, u toj igri, tako razmahani, razdžilitani, zagrejani, zapravo zagrle, i priđu jedan drugome opasno blizu, na ljubohvat – i to je doslovno situacija UBI IL POLJUBI. I taman kad pomisliš „A možda će na kraju da se uzmu?!“ oni, tik do poljupca (and so on, and so on), odgurnu jedan drugoga, zgađeni onim što UMALO ne učiniše, i krenu da se makljaju, da se pesniče, da ubijaju boga u sebi tj. onom drugom.
Tako logično. Jer – neminovno. Il UBI il POLJUBI. Il vodi LJUBAV il vodi RAT. Al nešto mora da se vodi. Mora da se pliva; mora da se grize; mora da se kurči. Biološki imperativ ječi i komanduje iz svake ćelije organizma.
A ako žene nema – napravićemo je, kao onu drvenu golosisu figuricu nad kojom Patinson drka. Ako je nema – izsanjaćemo, isprojektovaćemo je, makar u obličju sirene (zavodnica-uništiteljka, likinja koja je ambivalentna zato što je istovremeno želimo, i mrzimo NUŽDU te želje, primoranost na želju, slamanje volje i slobode pred sirenskim zovom pizze). Ako je nema – izmislićemo je, u zaslepljujućoj svetlosti na vrhu svetionika...
I sve je to lepo i krasno, ali zašto onda ocena filmu nije veća? Zato što je ovo zanimljivije čitati, kondenzovano, nego gledati skoro dva sata. Film je predug. Likovi ipak nisu toliko zanimljivi da bismo ih toliko dugo pratili, a nije ni ono što im se dešava. Ta mošusna atmosfera ubrzo postane prezagušljiva, kao neprovetrena spavaona u kojoj spava 20 vojnika koji su se poslednji put tuširali pre 5 dana. I mada je taj ugođaj deo poente, prosto ima ga previše, a nije naročito prijatan za trpljenje. Naročito, kad pred kraj, izgubiš i to malo skromne investicije u likove, i postane ti svejedno ko će koga da umlati i ubije, i šta će biti na kraju balade. A kraj je, naravno, još otvoreniji, još neodređeniji, još upitniji nego onaj u VVeštici.
Ukratko, film se previše bavi onim što je, što reko Niče, ljudsko, previše ljudsko; a premalo metafizikom i lavkraftijanom, koja ostaje na nivou neodređenih i nedorađenih nagoveštaja. Plus, fali mi smisao tog kraja, osim ako on ne bi trebalo da simbolizuje Čoveka koji se, poput noćnog leptira, neminovno, neizbežno, prži na primamljivo-zavodničko-uništiteljskom Svetlu samospoznaje-samouništenja? 
Ili zapretene tinjajuće kurčeve strasti? Ili u vatri pakla zasluženog bratoubistvom sadruga? Ili u svetlu što dolazi FROM BEYOND (što bi rekli HPL i Stjuart Gordon, anđeli šnjima)? Ali šta je to BEYOND (što reko Fulči), dal vozdiže il ubija, i kako/zašto...? To je sve ostavljeno za moj groš previše neodređenim, ako ne i proizvoljnim, kao lepa slika prazna od značenja. Odnosno, ispunjena sa toliko mnogo mogućih značenja da se ova uzajmano potiru. Ako SVE može da bude (anything goes), onda ništa nije bilo.
Pred kraj ove tirade pade mi na um da sam možda malko prećero s pominjanjem kuraca... a onda me jedan klepi u čelo! Sto mu muka, pa da li je slučajno da se film zove Svetionik, i još, da se čitav dešava u jednom, pogađate, svetioniku – jednoj od najfalusoidnijih stvari na planeti?! Čitav film je u kurcu!!! A završava se kad šikne svetlost (sperma) na vrhu tog kurca, tj. iz glavića! Ali taj facial dođe glave Patinsonu, i njega potom vidimo kako mu galebovi kljuju creva...
Dakle, VVeštica je o ženskom omoćenju kroz bezobzirno uništenje drugih (tj. svoje familije), i završava se tako što curica počne da lebdi iznad tla zajedno sa svojim novim drugaricama, ili bolje reći – sestrama. Vozdignuće, preobražaj, transcendencija! Empowerment! Hell, yeah!
Svetionik je, onda, o muškom obezmoćenju: i njegov muški akter se penje, na kraju, u neke visine, i dođe do neke vrste vizije, transcendencije – ali ova je uništiteljska, negativna, pogubna po život. Umesto da uđe u Svetlost i postane, šta ja znam, anđeo, Lucifer, tako nešto eterično, bestelesno, ovaj naš brka bude spržen na svetlosti i sveden na gomilu mesa, krvi i creva koji se raspadaju na jednoj mrtvoj goloj hridi...
Zašto? Bem, li ga. Zbog kurca i vojne muzike? Zbog te toxičnosti koju je doneo sa sobom i nije je prevazišao? Pa, ne znam, meni ni ona curica-veštica što pobi svoju familiju (baby brother i kid brother included!) nije baš bila čista na kraju; ne znam šta je od nje gori Patinson, bivši i sadašnji ubica; što je ona omoćena a on obezmoćen? Ne znam, i bojim se da ni autor o ovome nije dovoljno duboko promislio; ili je meni nešto promaklo?
Dakle, kao prikaz toxične muškosti, odnosno kurotrovnosti, Svetionik je originalan, odličan, ubedljiv, koga ta tema zanima. Kao horor film on je previše zaokupljen banalnim, „realističnim“, prizemnim, da bi stvarno dosegao košmarnost jednog Eraserheada (koji svoj crnobeli 4:3 pakao kondenzuje na trajanje bar pola sata kraće od ovog filma, i lišava ga prdenja i mornarskih pesama). Nije da se Svetionik ne dotiče toga košmarnoga, ali za mene – preretko, premalo. Ako je manje = više, koliko bi tek više bilo da je toga imalo VIŠE!


31 коментар:

  1. Zanimljiv ugao gledanja,naprosto obzavam ovakve kritike koje mi pruze jos jednu perspektivu da sagledam film. Sjajno!!!

    ОдговориИзбриши
  2. E, sad, ovaj Svetionik ide ređim putem, originalnijim. On pokazuje toxičnost inherentnu u muškosti koja, dakle, tinja, a vremenom i žari i pali, Kurac je zla alatka koja, ako se njome ne mlati gde treba i kako treba, postaje opasno (auto)destruktivno oružj


    Pa dobro majku mu 15 godina je proslo, ti jos nisi naucio osnovnog Lakenja, a koji je inspiracija za ovu dosadnjikavu I pretencioznu alegoriju. Njegova teorija o Kurcu zasnovana je na prostoj lingivistickoj cinjenici da u svakom jeziku koji na svetu postoji, siljasti, tvrdi, uspravni objekti igraju AKTIVNU ulogu. Posto mi subjektivnost razvijamo usvajajuc' jezik, zajedno s njim uspostavljamo I taj poredak - dominantnog Kurca.


    Lakenj je, medjutim, takodje naglasavao, da je Kurac uvek FIKCIJA, jer je ta jezicka konstrukcija aktivno/pasivno na LABILNOJ vezi, koju uspostavlja drustveni dogovor - a ne neka ''prirodna'' datost.

    Svejedno sto je ta veza labilna, ona je NEOPHODNA, jer kad ne bi postojala, mi bismo bauljali po mraku u psihoticnom stanju - nesposobni da vezemo znacenje za znake, aktivno za pasivno, itd.

    Kad su onda 1968-me razni gejovi, od Deride do Fukoa, napali Lakenja zbog te tvrdnje, bilo je to zato sto su iz marksisticko-komunistickog impulsa hteli da uspostave egalitarnost. Sada u tim beskrajnim raspredanjima o ''toksicnoj maskulinosti'' ispada kako Kurac treba hirurski odstraniti, da bi se konstituisala autonomna individua - bez odredjenog pola.


    Rezultat je - kao sto ovaj film implicite priznaje - da nakon tog svrgavanja Kurca za prestola, u stvari, ostaje samo KURONA.

    ОдговориИзбриши
  3. tvoje beslovesno trabunjanje ovde najveća je moguća antireklama lakenju koja se može zamisliti - a teško da mu je uopšte i potrebna, jer ja sam to govno pokušao da čitam još pre 25 godina, i tresnuo ga o zid, jer sam video da tu ništa pametno nema - ili barem ne dovoljno da bih se probijao kroz njegove nečitljive, zbrkane rečenice.

    ОдговориИзбриши
  4. to govno pokušao da čitam još pre 25 godina, i tresnuo ga o zid, jer sam video da tu ništa pametno nema - ili barem ne dovoljno da bih se probijao kroz njegove nečitljive, zbrkane rečenice. -- mora da te je nesto zacnulo u toj spoznaji da si I ti, u stvari, preko svake mere NAKURCEN

    ОдговориИзбриши
  5. vaistinu! rivju I prepucavanje dva dejana je ok...

    ОдговориИзбриши
  6. Evo šta kaže Eggers "Yes, but obviously, I don’t live in a vacuum. So what’s going on in the world is going to come out. With The Witch, I wasn’t like [In a booming voice], “Well, ahhh, I got a good night’s sleep. I’m going to sit down and write me a feminist movie.” You know? I had an atmosphere, which was early New England, and I wanted to explore witches. Do I also see that movie through a feminist lens now that it’s done? Yeah.

    And then with this movie, I wasn’t like, “Now I’m going to write a movie about toxic masculinity.” But as I’ve said may times, nothing good happens when two men are trapped in a giant phallus. So obviously that’s what’s going to happen in [the lighthouse]."

    ОдговориИзбриши
  7. "I had an atmosphere, which was early New England"

    Lik je dozlaboga šuplja priča, da je čak izmislio da ima atmosferu Nove Engleske u svojoj VVitch, a da pritom se radnja dešava na farmi izolovanoj od društva, dakle Nove Engleske nema niđe.

    Kao što i u Svetioniku nikakvog društvenog konteksta nema, a bez toga drvljenje o muškosti je, da ne tražimo lepuškaste termine: ne-naučno, i samim tim ne-istina.

    A kad je neko konstantno anti-ekspertski orijentisan, dakle protivnaučnu perspektivu fura u svim filmovima kao ovaj Egers, za to je danas popularan termin - populista.

    E sad, možda on nije populista u nekom artsy-fartsy fazonu, jer mu je stil kao nekonvencionalan, on je umetnik i te fore, mada i to je pitanje. I možda nije populista u nekom banalnom smislu, tipa da je antivakser ili ravnozemljaš. Ali u intelektualnom smislu to je takozvana njemačka ideologija, sterilni idealizam koi bi trebo dosaditi do sada i bogu i narodu, a uporno ne umire.

    Muškarci i muškost nastaju u društvu. Čak tu muškost stvaraju i žene (na dobar ili loš način) u sveopštoj socijalnoj konstrukciji. Izolovani muškarac više i nije muškarac pa nema ni muškost. Toksičnost onoga što tamo vidimo ne može biti posljedica izolacije jer ni u stvarnosti nije posljedica izolacije već društvenog konstrukcionizma.

    Ta toksičnost je posljedica nečega čega ni nema u filmu. Klasična kapitalistička stupica, da se baulja među efektima drugih efekata, a nikad dolazi do pravih uzroka.

    Prikazati, u skladu s njemačkom ideologijom, da je ovo zapravo degenerisanje uslijed samoizolacije, znači prosto biti anti-intelektualno, ne-naučno i populistički orijentisan.

    http://impm.fpn.bg.ac.rs/Materijal/Nemacka%20ideologija.pdf

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Atmosfera Nove Engleske se oslikava u njihovim verovanjima, jeziku itd. Kakve veze ima to da li su na izolovanoj farmi ili u gradu, malo se konsultuj sa elemantarnom logikom. Super je što čitaš Marksa, ali on nema nikakve veze sa ovim filmovima. Eggers je opsednut istorijom, mitovima i Jungom i njega ništa van toga u ovim filmovima nije zanimalo. The Lighthouse je inspirisan istinitom pričom o dvojici čuvara svetionika sa istim imenom Thomas od kojih je stariji pronađen mrtav a mlađi sa kriminalnom prošlošću potpuno poludeo. Eggers je samo popunio rupe u priči sa svojim opsesijama. Sve u filmu je potpuno logično i arhetipsko, sami simboli koji figuriraju pričaju priču, i onakav kraj potpuno logično sledi iz svega prethodno viđenog. Nije ovo film o muškarcima niti o toksičkoj muškosti koja jeste prisutna. Eggersova tema u oba filma je pokuštaj da pokaže na spregu egzistencijalnog i arhetipskog. U tom pogledu ovaj film je uspešniji od The VVitch, ali s obzirom da nisam impresioniran, dao bih prednost njegovom prvencu jer mi je više prijao na čisto gledalačkom nivou. The VVitch jednostavno bolje funkcioniše kao žanrovski film.

      Избриши
    2. Borisave, slazem se sa tobom po pitanju oba filma. Upravo sam odgledala THE VVITCH, i efektniji mi je, eto, upkos glumi, uprkos fokusu na psihu, uprkos tome sto je Lighthouse tehnicki savrseno promisljen film, za nijansu mi je bolja Vestica.

      Избриши
  8. Mitovi, arhetipovi, Jung, pa i "elementarna logika" ne pripadaju realnosti već su idealistički konstrukti. Bukvalno sve to potpada pod njemačku ideologiju. I onda tvrdiš da Marks nema nikakve veze s ovim filmovima - to sam upravo i reko.

    Da ima ovi filmovi ne bi bili apstraktno izmotavanje koje nema veze sa stvarnošću. Vjerovanja i jezik čine "atmosferu" Nove Engleske? Egers popunio priču svojim opsesijama na sprezi egzistencijalnog i arhetipskog? Dakle, još ne realnog? :)

    Borisave, molio bih te ono bar elementarne stvari da skontaš prije no što se javiš. U Karate Kidu, koga sam slučajno pogledao prije neki dan na TV, ima više društveno-ekonomskog konteksta, samim tim atmosfere, od bilo kojeg Egersovog filma.

    Lik je zaglibio u hiperindividualističku milenijalsku mitomaniju, koje nema nikakve veze sa stvarnom istorijom i uzrocima witch-huntova, kamoli s ovim zadnjim filmom koji je totalno izvještačen.

    ОдговориИзбриши
  9. Jel tebi treba nacrtati da bi shvatio da se film o vješticama ne mora baviti stvarnim uzrocima witch-huntova. Koga boli za društveno ekonomski kontekst. Ovi filmovi nisu o tome. Svoja dogmatska shvatanja umjetnosti zadrži za sebe. I na osnovu čega si zaključio da autor filma prodaje tezu da toksična muškost nastaje u izolaciji? Likovi su produkt društva, nisu se prosto stvorili na ostrvu.

    ОдговориИзбриши
  10. Borisave, malo je teško odgovarati osobi koja polusvjesno učestvuje u raspravi, ako uopšte učestvuje. Skakati od "koga boli za kontekst" do "likovi su produkt društva" u tako kratkom postu prilično je nepristojno, jer šta je onda tvoja pozicija? Ako je "likovi su produkt društva" onda lijepo dokaži kako su produkt društva. Nemoj drviti na početku "koga boli za kontekst" a onda mijenjati tezu na kraju. Na takve bezobrazluke idući put ne odgovaram.

    Elem, sam Egers kaže u onome što si sam citirao: "but obviously, I don’t live in a vacuum", kao i "I wanted to explore witches". Pa neka ne laže naredni put. Niti je izašao iz vakuuma niei istražuje vjetšice. Bukvalno mu je scenario sveden na to da na početku filma za 2 minuta čitava familija uđe u vakuum, jer Egers nije sposoban da u društvenoj mreži istka priču. "Explore witches in New England", on ne samo da je glup nego i lud ako misli da je to uradio u VVitch.

    O Svetioniku da ne pričam, svi problemi VVItch odvrnuti na kub. Likovi produkt društva, kako, zašto, gdje? Još će ispasti da je šmokljan Egers neki američki Tarkovski, daleko bilo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Iskreno, smara ovo tvoje selektivno tumačenje onoga što ti odgovara na način na koji ti odgovara. Besmisleno je sa tobom bilo šta diskutovati. Egers je u svakom intervjuu rekao da njega zanima "vještica kao arhetip", ne zanima ga istorija progona vještica. Ako ti misliš da je to sve nerealna "njemačka teorija" onda imaš problem, jer predmet filmske umetnosti su i ljudska vjerovanja, snovi, želje i strahovi itd. a ne samo ono što tebe zanima. Taj film o vješticama koji ti priželjuješ, nisam siguran da li je uopšte ostvariv i mislim da bi to bolje bilo uraditi u formatu neke dokumentarne serije jer je građa baš iscrpna. Ja nisam fasciniran Egersom ali je svakako bolji izbor od onoga što nam se inače trenutno nudi u okviru žanrovskog filma. I izbegao si odgovor na moje pitanje, a pitao sam te na osnovu čega si ti zaključio da autor prodaje tezu da toksična muškost nastaje u izolaciji? Ne znam da li hoćeš da kažeš da se ona ne može ni ispoljiti u izolaciji? Jel to tvoja teza? Ili misliš da je gay opcija pravo rešenje? Ako je tako evo ja ću te opalim pa ti možda bude bolje...

      Избриши
  11. Borisave, a zašto je tebi bitno šta ja mislim? Jesam li stavio link za 60 strana njemačke ideologije? Šta radiš, boriš se protiv korone pa ne znaš recimo 5 strana pdf-a pročitati, kako se ne bi i dalje blamirao?

    Recimo, saznao da se strahovi, snovi i želje mogu na drugačiji način proučavati i prikazivati? To što nekoga zanima vještica kao arhetip (nešto što Egersa apsolutno ne zanima, jer lik pojma nema ni o arhetipu i jungovskoj psihologiji), ne znači da je treba pogrešno ispitivati.

    Tako je, ja izbjegavam odgovor na tvoje pitanje jer ti uopšte ne znaš što je njemačka ideologija. Za početak saznaj. Ja sam u stvari sve odgovorio, sve dao na tacni, još bi i da sažvaćem pa ti ispljunem u tanjir da pokusaš bez mučenja?

    ОдговориИзбриши
  12. Hahahah koji si ti lik. Kako samo bezobrazno i kukavički bežiš od odgovora, svaka čast. Od Marksa sam pročitao Rane radove i Kapital i to mi je sasvim dovoljno da znam šta bi on rekao na ovu temu i na koji način bi se to moglo prikazati. Ali Egers je to uradio na drugi način i sasvim korektno u skladu sa sopstvenim ambicijama. Ali ti si toliko ideološki ostrašćen da ne možeš shvatiti ništa što je izvan tvog jasno ograničenog doživljaja sveta. Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  13. Borisave, ja sam lik koji zna da lažeš. Iskreno, bliži si tome da ni faks nisi završio nego da si čitao Kapital. A pritom ga nisam ni spomenuo nego njemačku ideologiju. Kako to zanimljivo ide, ja o klin, ti o ploču. Čak nisam ni govorio da ovo mora biti marksistički film ili tumačenje niti bilo šta, jer njemačka ideologija još nije ni Kapital niti komunizam, socijalizam, lenjinizam itd. Ne moraš uopšte da budeš komunista i marksista da bi shvatio i primijenio njemačku ideologiju. Al kome ja pričam...

    Inače, shvataš li da ja, da bi ti nešto tako neznaven shvatio, moram da konstruišem alternativni scenario praktično od nule, dakle da dobro radim par dana na tome, zato što ti scenario postojećeg filma nisi sposoban da shvatiš u okviru njemačke ideologije?

    To je najbolji pokazatelj da ne da pojma nemaš nego da bi ti trebali mjeseci da skontaš. A ja treba to da ti objasnim u par rečenica, jel da? Recimo, šta bi Marks rekao, iako ja to nisam ni rekao niti pitao.

    Ali šta bi rekao a da nedostaje ovom filmu u vidu konteksta. Kako ja da ti to objasnim kad ti i dalje ne kontaš šta je njemačka ideologija? Bilo šta što napišem shvatićeš dozlaboga poludupasto i opet ćeš se blamirati s pričom da sam ja tražio nekakvu istoriju vještca (što je vrh nebuloza btw).

    Npr, vještice nastaju nakon epidemije kuge. Kuga odnosi milione života iliti radnu snagu miliona radnika. Državi i ekonomiji su potrebna djeca, pod hitno uvećati natalitet. Neposlušne žene su oslobođene uslijed društvenog haosa tokom epidemije. Žive same, kako one hoće, mole se kome hoće, bave se čime hoće. Moraju se vratiti pod kontrolu. Vraćaju se tako što ih proglašavaju vješticama.

    Žan Boden je lik koji je napisao dvije knjige, jednu o državnom suverenitetu (iliti Vučiću), drugu Hammer of the witches. Jer druga sprovodi prvu. Konzervativna reakcija koja uslijedi je restauracija patrijarhata, nacionalizma, imperijalizma itd.. sve što će uslijediti i nakon ove epidemije.

    Kako bi to izgledalo u ovom filmu, u kojem postoje i nestala djeca (a potreban je natalitet) i potencijalno slobodne žene (koje će dobiti etiketu vještice). Pa neko mora da je okrivi da je ona za to kriva, i to u filmu čine roditelji - tipična neistina, jer Žan Boden nije ničiji roditelj. Ali u filmu nema predstavnika ni vlasti ni kapitala.

    Roditelji u stvarnosti nisu akteri koji odlučuju jel im dijete vještica i u najgorem slučaju to čine pod pritiskom društva. Egers zbog besmislenog njemačkoideološkog fokusiranja na pošast patrijarhalne porodice (jer ne kapira kontekst u kojem ta porodica bivstvuje), izabira da roditelji budu antagonisti (ili marionete the antagoniste), iako bi njihovo saučesništvo ili ispomoć svojoj ćerci obogatilo film dramaturški.

    Umjesto toga, ovaj tipični inthefamilly plot ili penis monolozi u Svetioniku, ili jungijanski arhetipovi kojih ni nema, i što takođe pojma nemaš da nema kao što pojma nemaš o marksizmu, zar na to treba da se troši vrijeme? Takoe, ja sam ideološki ostrašćen, al bar nisam dramatično neobrazovan kao neki.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ako te zanima Marksa sam položio sa najvišom ocjenom kod prof. dr. Miše Kulića. Jel treba ja sad da dokazujem to, stvarno smešno.Nisam nikad bio naročito zagrijan za marksizam i sasvim sigurno ne znam o tome kao oni koje je to više privuklo. Mnogo mi je bilo interesantnije bušenje Marksa od strane Karla Popera itd. Ne bih da dužim niti želim više da se raspravljam sa tobom jer ti sam sebe pobijaš. Napisao si da nisi tražio "istoriju vještca". Evo sine šta si tražio citiram te "Lik je zaglibio u hiperindividualističku milenijalsku mitomaniju, koje nema nikakve veze sa stvarnom istorijom i uzrocima witch-huntova". Eto najjednostavnijeg dokaza koliko lažeš. O pogrešnom i selektivnom tumačenju mojih reči da ne govorim, ja nemam vremena da se na to osvrćem a ti to uporno radiš. Idi se svađaj sa Egersom, ja sam rekao da nisam impresioniran sa The Lighthouse.

      Избриши
    2. hahaha o Bože i Markse i Engelse. Ma svašta si ti polagao kod Kulića, nema šta, i čitao Kapital, sve redom. Toliko si me uvjerio da eto sad kad si dobio neko pojašnjenje šta je problem s VVitch i Lighthouse, odlučio si da još jednom šmugneš na neku drugu temu, i to opet pogrešnu.

      Znači, ako sam napisao da nešto "nema nikakve veze sa stvarnom istorijom" to znači da sam tražio film koji će biti "istorija vještica"? Ili "veštica", kako koje narečje izbaciš tu i tamo u ovom svom simulakrumu? A kako? Kojom logikom A (da nešto treba da ima veze sa istorijom) postane B (sama istorija vještica)?

      Kako to šljaka u tvojoj glavi? Eo to me sada najviše zanima. Čak ni to što voliš neoliberala Popera me ne intrigira, Poper ne izlazi iz propagandne supe kao Vučić već dvaes i kusur godina pa ne čudi da ga neko polovično obrazovan prigrli.

      Nego daj mi objasni kako sam ja to tražio istoriju vještica a ne društveno-istorijski utemeljen film (što sam i pokazao u prethodnom postu, jesi dobio odgovor na pitanje a nisi se zahvalio!), i kako je to u tvojoj glavi isto. Hvala unaprijed.

      Избриши
    3. Ja uopšte nemam potrebu da uvjeravam nekog tamo bezimenog koji se potpisuje Zoon. Ti misliš da si obrazovan a da neko nije jer nije čitao ono što ti jesi. Nemoj biti smiješan, najlakše ja mahati pročitanom literaturom, to može svako. Još lakše je vređati. Ja uopšte nisam napisao da si ti tražio "istoriju vještica" nego da si tražio "istoriju witch-hutova". Dobro činjenica je da sam izostavio "i uzroke", ali da, kod mene se to podrazumeva. Valdja bi istorija trebala da otkrije i uzroke istorijskih događaja i pojava. Toliko o tome. Nisam ja promašio temu nego si ti jer je potpuno besmisleno od horor filma koji je pritom fantastika tražiti neku društveno-istorijsku utemeljenost i naučnost. To je moja zamerka bila od samog početka, ali ti uporno pokušavaš da to predstaviš na način na koji ti odgovara. Nadam se da se sad razumemo. Pozdrav.

      Избриши
    4. OK, ovo će po svemu sudeći biti moj posljednji post u vezi ovoga. Previše je nekorektnih propusta načinjeno da bih na ovo trošio vrijeme. Navešću tri veoma jasna, u vezi kojih nema nikakvog mahanja literaturom, i nisu usputna vređanja (jer realno, da me nazoveš glupanom direktno manje boli od ovog besmisla).

      1. Arhetipovi su uzroci. Ako se priča o arhetipovima i mitovima, može se pričati i o drugim vrstama uzroka. Jer to su sve uzroci, ako nekom nije jasno, da naglasim - uzroci.

      2. Istoriju biločega nisam tražio. Bilo vještica ili progona vještica, mojne se koprcaš. Pogotovo nisam tražio "dokumentarnu seriju". Demonstrirao sam šta sam tražio vrlo jasnim, hipotetičkim alternativnim scenarijima.

      3. "besmisleno od horor filma koji je pritom fantastika tražiti neku društveno-istorijsku utemeljenost i naučnost". Onda nemoj da pričaš da ovo nije njemačka ideologija kada je upravo to.

      P.S. I da te citiram posljednji put i da, kako kažeš, predstavim sve kako mi odgovara: "Eggers je opsednut istorijom, mitovima i Jungom i njega ništa van toga u ovim filmovima nije zanimalo."

      Takoe, Egers je prvo "opsjednut istorijom". Pa je onda besmisleno od Egersa tražiti "neku društveno-istorijsku utemeljenost i naučnost". Čak je to "besmisleno" tražiti od fantastike (što je laž) :)

      Šta sve ti napriča Borisave i osta živ.

      Избриши
    5. E ovako, odgovaram redom:
      1. Mislim da Egers govorio o arhetipovima kao o kolektivno nasleđenim idejama koje su u nesvesnom. Ali nije ni bitno, to moraš sa njim da vidiš.

      2.Tražio si u svom drugom komentaru i već sam te citirao. Sad ću ponovo "Lik je zaglibio u hiperindividualističku milenijalsku mitomaniju, koje nema nikakve veze sa stvarnom istorijom i uzrocima witch-huntova"

      3.Ja sam napisao "njemačka teorija". U tom trenutku nisam bio otvorio link koji si postavio pa nisam imao predstavu o čemu govoriš niti sam to povezao sa konkternim djelom kojeg nisam čitao. To jeste moj propust, priznajem. Ali opet stoji to što sam rekao da je besmisleno filmu fantastike zamjerati nenaučnost i nedostatak društeno-istorijske utemeljenosti.

      I ovo zadnje. Mislim da je svakome iz oba ova filma jasno koliko je čovek opsednut istorijom, ne mora to on da kaže. Ali da, on nije napravio istoriski film nego film fantastike u kome je rekreairao neke karakteristike perioda u kom je kao radnja smeštena. Ako tebi to nije dovoljno, tvoja stvar i ne zanima me više. Nadam se da je poslednji jer si smorio sa glupostima.

      Избриши
    6. "Kako ja da ti to objasnim kad ti i dalje ne kontaš šta je njemačka ideologija?"
      Ja ne kontam a mnogo me interesuje i mnogo bi voleo da znam sta je nemacka ideologija, jer mnogo volim nemce, a ne znam zbog cega...
      Samo molim bez reci kao sto su arhetip, marksizam, suverenitet (necu moci da razumem)
      Najiskrenije molim za odgovor..
      Hvala unapred, pozdrav

      Избриши
    7. dao sam link nekoliko poglavlja iz Njemačke ideologije gore, tu je sve

      recimo, jedan od bitnih citata

      "Sasvim suprotno nemačkoj flozofji, koja se spušta sa neba na
      zemju, ovde se sa zemlje podiže na nebo. To jest, ne polazi se od
      onoga što ljudi govore, uobražavaju, sebi predstavljaju, a ni od ljudi koji postoje samo u rečima, mislima, uobrazilji, predstavi, da bi se od njih stiglo do stvarnih ljudi; polai se od stvarno delotvornih ljudi i iz starnog procesa njihovog života izvodi se i razvitak ideoloških refleksa i odjeka tog životnog procesa. I maglovite tvorevine u mozgu ljudi predstavljaju neophodne subliate materijalnog procesa njihovog života, procesa koji se može empirijski ustanoviti, a vezan je za materijalne pretpostavke. Moral, religija, metafzika i ostala ideologija, i oblici svesti koji njima odgovaraju time gube privid saostanosti. Oni nemaju istoriju, nemaju razvitak, već ljudi koji razvijaju svoju materijalnu proizvodnju i svoje materijalno op­štenje menjaju zajedno sa tom svojom stvarnošću i svoje mišljenje i proizvode svog mišljenja. Ne određuje svest život, već život određuje svest. Pri prvom načinu posmatranja polazi se od svesti kao žive individue, pri drugom, koji odgovaa starnom životu, od samih
      stvarnih živih individua i svest se posmatra samo kao njihova svest."

      Избриши
  14. GREŠKOM sam odbio umesto da objavim sledeći komentar by DEJAN (ne ghoul-dejan nego ovaj dejan što voli da LAKENJA): "Zašto? Bem, li ga. Zbog kurca i vojne muzike? Zbog te toxičnosti koju je doneo sa sobom i nije je prevazišao? Pa, ne znam, meni ni ona curica-veštica što pobi svoju familiju (baby brother i kid brother included!) nije baš bila čista na kraju; ne znam šta je od nje gori Patinson, bivši i sadašnji ubica; što je ona omoćena a on obezmoćen? Ne znam, i bojim se da ni autor o ovome nije dovoljno duboko promislio; ili je meni nešto promaklo? -- Ne seri nista ti nije promaklo, kurac ti je sve vreme nadignut, nego neces sebi da priznas, da u zapadnoj politicki korektnoj imperiji, feministicko voznesenije vestice ima PRIVILEGIJU u odnosu na rusenje ''patrijarhalnog'' ili hriscanskog Kurca, koje mora da se sa svih kanala, od ''prostackog'' do pseudouelitistickog,kao sto je ovaj isfolirani film, reklamira, naglasava, podcrtava."

    ОдговориИзбриши
  15. Svetlost u filmu simbolizuje znanje/moć. Takođe Egers je u više navrata tretira tako što joj daje ženska svojstva,to se vidi u više scena, kroz halucinacije i kroz sam odnos likova prema njoj. U tom pogledu ona upućuje i na divine sophia kod gnostika, takođe ženski princip koji predstavlja mudrost i koji se guess what prikazuje kao svetlost. Takođe gnostici je predstavljaju kao arhetip boginje Astreje koja je boginja pravde, čistoće i nevinosti. Winslow zbog toga na kraju i strada, jer nije bio čist. Ubila ga je samospoznaja, on se jadnik i onako čitav film borio sa svojom prljavom savešću.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sve to tacno Borisave, medjutim zasto bi gnosticka vizija Zenskog Boga bila privilegovana u odnosu na Musku, koja je ovde, kao sto nas domatjin odlicno elaborira, prvo kastrirana, pa onda jos i kljunom rascopana, osim ako consultant na scenariju nije bila Marina Abramovic???

      Избриши
    2. Meni je promaklo to sa kastracijom, ako nije problem podseti me na šta konkretno misliš. Što se tiče svetlosti ja ne mislim da je ona isključivo ženski princip. Sve to zavisi iz kog ugla se posmatra i u odnosu na šta. U odnosu na more svetlost je solarni princip. Tu simbolizuje svetlost uma koja obasjava ono more koje simbolizuje nesvesno, carstvo bezgranične mogućnosti tj. potencije, materia prima itd. More takođe možemo dovesti u vezu sa Protejom, sinom Posejdona. I u stvari mene matori Tomas podseća na Proteja, jer Proteja Homer opisuje kao starca i on je bog koji proriče, Tomas je u onoj kletvi u stvari prorekao stradanje Vinslova. I zato je starčev odnos sa svetlošču onako prirodan, ono njemu stvarno i pripada. E sad ako pogledamo odnos VInslova i matorog Tomasa, jasno je da je matori tu žensko. Kuva, inicirao je onaj pokušaj poljupca a i oseća se tenzija tokom celog filma među njima dvojicom. Ima i ona scena kad ga Vinslov posmatra kroz rupu na krovu, vrlo znakovita. Moguće je da ima istine u tome što ti postavljaš kao tezu, al jebiga možda Egers nije baš ni dosledan uvek, nejasano je dosta toga u filmu. Ali činjenia je da lik dobro barata simbolima, ja sam samo malo zagrebao a i mrzi me da pišem sve i paralele sa nekim mitovima i ostalim kurcima.

      Избриши
  16. Meni je promaklo to sa kastracijom -- mislio sam na Lakenjovu ''simbolicku kastraciju'', a ne onu bukvalnu - na primer kad se domatjin u kasarni oseca kao da su mu ocekli kurac. Ili ono kad vojnici pricaju lovacke price ne bi li ortake ubedili da oni imaju veci kurac, a u stvari niko ga nema. Lakenj je objasnio da je Kurac fikcija, simbolicka konstrukcija, koja sluzi da se simbolicki I jezicki poredak drze na ''okupu''. Niko ga ne poseduje, a svi silno zele da ga imaju. Fikcija, ali NEOPHODNA. I to nije neka zizekovska teoretska tlapnja, jer je u klinickim istrazivanjima utvrdjeno da psihoticari cesto dolaze u stanja pasivizacije, feminizacije, posto nisu u stanju da uspostave Simbolicki Kurac u govoru; I takodje je poznato da psihoticari nisu u stanju da koriste metafore - oni zive u svetu zvukova I slika, u haosu. Vise o svemu tome mozes procitati u Bruce Finku, koji je Lakenjov prepotentni francuski zargon preveo na ljucki jezik.

    ОдговориИзбриши