TERRA br. 16 posvećena HORORU! Ghoul na promociji u BG!

            U okviru akcije "Ghoul u prestonici", posle priče o FILAŽU, evo još jedne promocije!

Najnoviji broj fanzina TERRA, koji se inače bavi SF-om, posvećen je HORORU. A pošto je to tako, logično je da sam i ja tu prisutan. Tačnije, skoro polovinu ovog temata zauzimaju moji napisi. Evo čega tu sve ima:

SADRŽAJ

REČ UREDNIKA - 2

HIMNA UDRUŽENJA GRAĐANA SCI & FI - 3

IZVEŠTAJ SA FESTIVALA FANTASTIČNE KNJIŽEVNOSTI PAZIN 2013 - 4

FREDERIK POL – IN MEMORIAM - 6

FREDERIK POL – KAPIJA (Odlomci iz romana) – 11

DEJAN OGNJANOVIĆ – BIOGRAFIJA - 28

ODNOS PREMA HOROR ŽANRU U KNJIŽEVNOSTI I FILMSKOJ TEORIJI

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 30

MODERNIZACIJA GOTSKOG HORORA U DELU E.A. POA

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 40

POGUBNO DEJSTVO VREMENA U 'MASCI CRVENE SMRTI' E. A. POA I

VIDOVITOSTI STIVENA KINGA

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 47

KOSMIČKA STRAVA TOMASA LIGOTIJA

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 56

MODERNI GOTIK: DŽOJS KEROL OUTS

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 66

ROZMERINA BEBA KAO EGZISTENCIJALNI HOROR

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 71

ĐAVO U MANTIJAMA

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 80

KRUGOVI, KLETVE I UMRŠENE TRAKE

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 87

SRPSKI HOROR NEKAD I SAD

- DEJAN OGNJANOVIĆ - 98

ISTORIJA HORORA

– VIKTORIJA PROHASKOVA - 103

UNUTRAŠNJA DRUGOST KAO IZVOR STRAHA

– SANJA LAZAREVIĆ RADAK - 122

ZAŠTO VOLIMO DA SE PLAŠIMO

– A. DAMJANOVIĆ, M. PANTOVIĆ, J. BARIŠIĆ- 139

BIOGRAFIJE ZASTUPLJENIH AUTORA HOROR PRIČA - 149

PRIČA O UTVARI GOSPOĐE VEL

– DANIJEL DEFO - 162

IZGUBLJENI U PIRAMIDI ILI PROKLETSTVO MUMIJE

– LUJZA MEJ ALKOT - 168

AVANTURA NEMAČKOG STUDENTA

– IRVING VAŠINGTON - 176

PRIČA O DUHOVIMA

– MARK TVEN - 179

KRALJEV ZAMAK

– BREM STOKER - 183

PAD TAME

– STEVAN ŠARČEVIĆ - 193

STRIP

– SA NJENIH USANA KAPLJE KRV - 204

            Sadržaj ovog temata odabrali su i priredili urednici fanzina i predsednici UDRUŽENJA GRAĐANA SCI & FI, Tihomir Jovanović i Svetislav Filipović. Izuzetak od toga je pod-temat sa mojim radovima, gde sam imao potpunu slobodu da odaberem ono što smatram da treba, a urednici se u to nikako nisu mešali. Trudio sam se da to budu tekstovi koji će pokrivati što širi spektar horora, od teorijskih napisa do kritika, od gotika do modernog horora, od književnosti do filma – sa naglaskom na tome da budu ili dosad neobjavljivani, ili da su objavljeni na slabo dostupnim, specijalističkim mestima na koja žanrovska publika retko ili nimalo ne zalazi (književni časopisi, retke knjige itsl). Evo kako to konkretno izgleda što se tiče mojih tekstova:

Odnos prema horor žanru u književnoj i filmskoj teoriji na srpskom jeziku

* Ovaj rad, prerađen na osnovu (za sada neobjavljene) doktorske disertacije "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti" prvi put je objavljen u časopisu Književna istorija (2010, XLII, 142).

Modernizacija gotskog horora u delu Edgara A. Poa

* Ovaj esej, prerađen je u odnosu na (za sada neobjavljeni) magistarski rad "Gotski motivi u delu E. A. Poa". Prvi put je objavljen u časopisu Sveske (br. 88, Mali Nemo, Pančevo, 2008).

Pogubno dejstvo vremena u "Masci Crvene Smrti" E. A. Poa i u Vidovitosti Stivena Kinga

* Ovaj esej izvorno je objavljen u zborniku Aspekti vremena u književnosti (Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2012).

Kosmička strava Tomasa Ligotija

* Ovaj tekst je odlomak iz (za sada neobjavljene) doktorske disertacije "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti" (odbranjene na Filološkom fakultetu u Beogradu, 2012).

Moderni gotik: Džojs Kerol Outs

* Ovaj tekst je odlomak iz (za sada neobjavljene) doktorske disertacije "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti" (odbranjene na Filološkom fakultetu u Beogradu, 2012).

Rozmerina beba kao egzistencijalni horor

* Poglavlje iz knjige: Dejan Ognjanović: Faustovski ekran: đavo na filmu, Matična biblioteka 'Svetozar Marković' (edicija 'Istok-Zapad'), Zaječar, 2006.

Đavoli u mantijama

* Knjiga Faustovski ekran: đavo na filmu (Matična biblioteka 'Svetozar Marković'; edicija 'Istok-Zapad', Zaječar) objavljena je 2006. godine, kao pobednički rukopis iz oblasti esejistike na njihovom konkursu. Moj finalni rukopis bio je znatno obimniji od verzije koja je objavljena. Odlomak koji sledi spada u onaj deo teksta koji se nije našao u knjizi, pa se stoga sada prvi put, ekskluzivno ovde, nalazi pred čitaocima. U njemu govorim o filmovima Lovac na veštice (The Witchfinder General, 1968), u jugoslovenskim bioskopima prikazivan pod prepevom Nema milosti za krvnika, zatim Đavolov beleg (Mark of the Devil, 1971) i Demoni (The Devils, 1971).

Krugovi, kletve i umršene video trake

* Ovaj prikaz knjige Krugovi i kletve Dragana Jovićevića (Filmski Centar Srbije, Beograd, 2010) pisan je za filmski časopis Filaž, ali u njemu nikada nije objavljen. Pošto je pisan detaljno i studiozno, a tiče se teme jednog od najuticajnijih fenomena u modernom horor filmu – naime, azijskog horora – ovaj rad zaslužuje da se nađe pred čitaocima, po prvi put, ekskluzivno, ovde.

            Eto, preko 200 strana, od toga više od 170 posvećeno isključivo hororu. Fanzin je lepljen a ne heftan, dakle, izgleda kao knjižica a ne kao sveščica. Kako tome odoleti? Nikako!

            Promocija ovog broja dešava se u Domu Omladine, Mala sala na I spratu, u ponedeljak 02. decembra, u 19h. Učestvuju: Tika, Filip i dr Ghoul. 
          To vam je prva prilika da nabavite svoj primerak HORROR TERRA-e, ali i da me čujete u glavnom gradu posle poprilično vremena.

            Ja ću verovatno imati nekoliko extra primeraka posle svega ovoga i njih ću ponuditi zainteresovanim čitaocima bloga (isključivo onima van Beograda!), ali detalje o tome obznaniću naknadno.

Ghoul & FILAŽ 7/8/9 u Beogradu!

            U petak je trostruki praznik! Kupoholičari slave "Crni petak" (kad im mega-marketi nude mega-akcije), jugonostalgičari slave Dan Pokojne Republike (u spomen na bratstvo-jedinstveno zasedanje u Jajcu) a filmofiličari slave – promociju najnovijeg (poslednjeg?) broja filmskog časopisa FILAŽ (trobroj jesen-zima-proleće-leto... 2012-2013)!

  

PROMOCIJA NAJNOVIJEG TROBROJA FILMSKOG ČASOPISA FILAŽ 7/8/9

Petak 29.11.

u 19:00 h

Dom kulture Studentski grad (Mala sala)

Učestvuju članovi redakcije: Dejan Dabić, Srđan Savić i Dejan Ognjanović.

"Filaž" je jedan od retkih filmskih časopisa koji izlazi u kontinuitetu u našoj zemlji. Pokrenula ga je grupa niških filmskih kritičara: Dejan Dabić, osnivač, Srđan Savić, glavni i odgovorni urednik i Dejan Ognjanović, zamenik glavnog i odgovornog urednika. Izdavač časopisa je Niški kulturni centar. U najnovijem trobroju časopis, između ostalog, donosi: temat "Glumci u filmskim časopisima (u regionu)" i tekstove o rediteljima Dejvidu Kronenbergu, Rubenu Mamulijenu, Mikiju Stamenkoviću, intervjue sa Milčom Mančevskim, Ivom Boaseom, Belom Tarom i Alehandrom Hodorovskim.

            Kompletan sadržaj ovog broja imate već naveden u najavi OVDE, a sad vam preostaje jedino da se i naživo pojavite na naznačenoj lokaciji u navedeno vreme, da poslušate i propitate redakciju, pa čak i da nabavite svoj primerak časopisa (jer nisam siguran ima li ga u prodaji bilo gde u Beogradu). PS: Na fotkama vidite članove redakcije na promociji jednog ranijeg broja, u Kragujevcu.

PRIČA O STANOVNICIMA ZIDA (2013)

režija: Andrej Boka

(17')

            E, ovo je već profesionalno napravljen, pametno zamišljen i opravdano nagrađivan kratki film – letos je na Grosmanu (Slovenija) dobio Hudog mačka, u Varaždinu (Hrvatska) je na Treš festivalu dobio Zlatnu motorku,  a sad je u Beogradu zaradio i Koskara za najbolji film Festivala Srpskog Filma Fantastike (+ za vizuelne efekte). Te nagrade mogu da potpišem i dodam filmu još i jedan Ghoul's Seal of Approval. 

            Premisa je toliko bizarna da nisam mogao ni da zamislim na šta film liči – govori o ratu između vrata i prozora na kućama jedne ulice! – ali rezultat je nadrealni eye-candy koga se ne bi postideo jedan Teri Gilijam ili Žan Pjer Žene, jer to je baš ta ista vrcava, neobuzdana, ekscentrična imaginacija materijalizovana dinamično, vickasto, zabavno, duhovito, s nesumnjivim talentom od koga još veće stvari tek treba očekivati.

            U nekim opisima i najavama predstavljaju ga kao parabolu o građanskim ratovima u ex-Yu. Hm, iskreno, nije mi tokom gledanja palo na um nešto tako skučeno – mada, ako baš želite, možete ga i tako gledati. Za mene je ovo mnogo univerzalnija (nažalost!) priča, a njenu vrednost ne bih svodio na dnevnu politiku i recentnu simboliku ili angažman. Ovo je pre svega mega-šarmantan i zadivljujuće realizovan film koji ne liči ni na šta što ste gledali.

            Uostalom, ovu bombonicu možete pogledati u celosti onlajn, pa procenite sami:          

            A kad sam već kod Andreja Boke, ovo je dobra prilika da vas podsetim šta sam pre nekoliko godina napisao o njegovom znatno dužem filmu, kojega sada takođe možete videti na Jutjubu.

33. DAN (Andrej Boka, 2008, 60 min) je sasvim respektabilan produkt. Pobožna majka pokušava da koriguje prkosnu kćer i da drži pod kontrolom sina idiota. U priči je bio i tata, ali on je umro, a četrdeset dana od njegove smrti još nije prošlo. Debitantski dugometražni film Andreja Boke sniman je u Subotici i u njenoj okolini. Gluma je, za ovaj nivo produkcije i za ovu vrstu projekta, prilično dobra i ubedljiva/upečatljiva, humor je dobro tajmiran, ritam je bolji od mnogih profi produkcija, nema smaranja, sve je to na mestu i ispunjava svoj osnovni cilj: da zasmeje publiku svojim bizarnostima. Nasmejao me je i zabavio sve do prilično antiklimaktičnog, zbrzanog kraja koji je trebalo efektnije osmisliti.

PALI ANĐEO (2013)

režija: Marko Marinković 

(96’)

Srbija - Kruševac - 1944.

Visoki SS oficir isleđuje devojčicu opsednutu Palim Anđelom.

Srbija - Kruševačko pozorište - 2013.

Grupa mladih umetnika ostaje zaključana u zgradi cele noći. Bez publike i glumaca, pozornica je mračna, hladna, sablasna... Tu, u mraku, tražiće se a već odavno su izgubljeni, vrištaće a glasovi će im se gubiti u tišini. Poslednjim bljeskom iz očiju, poslednjim krikom iz duše uvideće Palog Anđela. On je taj koji je izmislio igru, diktirao pravila i odredio onog koji će preživeti.

Što se tiče ovog FFF-a, prikazanog na ovogodišnjem FSFF-u, on je ok za taj nivo produkcije – odnosno, za kućnu radinost, kao malo ambiciozniji home movie (zezala se grupica drugara na jednoj lokaciji i usput se snimala...). Ima tu ponešto efektnih scena strave, pre svega zahvaljujući lokaciji (podrum i sl), ali film je predug, zaneli su se sa tim jurcanjem s kamerom po hodnicima i stepeništima, što posle nekog vremena trčanja gore-dole, tamo-vamo postane zamorno i monotono (naročito u spoju s amaterskom glumom i dijalozima). 

U hororu je TAJMING glavna stvar: moraš vrlo promišljeno da odmeriš šta, kako, KOLIKO pokazati... U tom smislu je prethodni film ovog reditelja, koji se dešavao u jednoj vikendici na selu, bio nešto bolji – i zbog svedenijeg zapleta, i zbog manje likova. Ovde ih ima previše, nisu baš svi akteri jednako talentovani, pa je gluma ponegde slabija i zbog više škripi "drama" – a naročito kulminacija, kada se rasplete na naci-sotonijada. 

Ideja da se iskoristi stvarno mesto (Kruševačko pozorište) i njegova hororična predistorija je u načelu ok, ali konkretno to povezivanje sa demonima i nacistima nije baš ubedljivo izvedeno. Naivno je, previše, u dramaturškom smislu (u trenutku dok Hitler orgija Evropom, "pali anđeo" se zamlaćuje s jednom devojčicom u fucking KRUŠEVCU!), a pipavo je i idejno tako koristiti vrlo konkretan zločin i njegove žrtve zarad jedne ipak trivijalne zabave. Šta je sledeće: "horor" o đacima streljanim u Kragujevcu koji ustaju kao zombiji i napadaju omladinu koja se ljubaka u Šumaricama? Istina, ako je to neko opravdanje, s ovim problemom ne umeju da se izbore ni mnogo veći igrači – pisao sam već ovde o dobrim-zlim pionirima kod Pavla Zelića, u romanu PEŠČANA HRONIKA, gde imamo sličnu situaciju (spoj stvarnih naci-zločina i lokacija sa fiktivnim horor storijama)...

Takođe, ovde nije ubedljivo rešen glavni problem – izolacija glavnih junaka na mestu koje se nalazi USRED GRADA, samo jednim STAKLENIM vratima odvojeno od glavne ulice... Trebalo je biti hrabriji i originalniji u tome i pogledati kako su isti problem, npr. rešili DEMONI L. Bave: ne u smislu da se to isto rešenje iskopira, nego da posluži za razmišljanje...

            Za pohvalu su i entuzijazam i trud i posvećenost žanru: nadam se da će Marko Marinković uspeti u svom naumu da upiše režiju na FDU, pa da se profesionalnije posveti filmu – mada, odmah neka se spremi na nerazumevanje i neznanje svojih budućih profesora po pitanju žanra koji ga najviše zanima. Ipak, stručna škola mu neće škoditi kako bi prevazišao bar neke od boljki ovog filma i naučio da zadovolji i nagradi strpljenje onih gledalaca koji mu nisu ni rodbina ni drugari.

KING KONG (2005)

**(*)

3-

KING KONG me je ostavio prilično neuzbuđenim.

Voleo bih da to mogu da otpišem samo zbog katastrofalnog zvuka na projekciji u Domu Sindikalaca – na koju sam bio osuđen jer su svi termiti u TUCKU tog dana bili rasprodati, a meni su ostali dani boravka u Bg bili bukirani drugim dešavanjima... Iz istog razloga nisam napustio projekciju, kako sam se premišljao – malo u nadi da će idioti ubrzo dovesti u red taj jebeni crknuti zvučnik (nisu!), malo zato što je bilo ili tada i tu, ili ko zna kad. U svakoj normalnoj zemlji oni bi sami prekinuli projekciju i uredno vratili ljudima pare: ovde su samo od-zenovali ta tri sata u nadi da niko neće da ima muda i ode do nekog od odgovornih i udavi ga za primer ostalima. A tako i beše.

Enivej!

Prvih sat vremena obiluje nepotrebnim scenama, ili nepotrebnim razvlačenjem onih koje JESU potrebne; drugih sat vremena odlikuje se apsolutnim overkilom efekata, scenografije, outrageous situacija i bubbahotep akcije (because we can-can!); najzad, treći deo je okrnjen neodstatkom pravog DRAMSKOG pay-offa i preteranim oslanjanjem na deja vu rasturanje usred velegrada (lepše i bolje ima u 6 puta jeftinijem HELLBOY-u, npr.) i na sub-spilbergovske konvencije, uz poseban overkil neumerenosti u ama baš svemu (tj. svaka bitna scena traje bar duplo duže nego što treba). Jaxon nikad nije bio suptilan reditelj, ali je u svojim filmovima zaključno sa (nepravedno potcenjenim i kod publike polu-propalim) FRIGHTENERS to uspevao da preobrati u svoj kvalitet. U LOTR trilogiji, i sada u Kongu, pokušaji DRAME, razvijanja likova ili neznamkakvog subtexta, prosto ne funkcionišu, ili su u najboljem – half-assed. 

Jaxon ovde postaje žrtvom 'King-of-the-World' sindroma: ubija ga odsustvo kontrole, ubija ga carte blanche koju je dobio posle LOTR fenomena, ubija ga neodmerena samouverenost koja je, uostalom, na sličan način i iz istih razloga, ubila i Šlajmalana (koji, za razliku od Jaxona, ni pre ni posle ŠESTOG ČULA, svog jedinog dobrog filma, nije pokazao da je imao bitnijeg potencijala da bude Neko & Nešto). 

SVE u filmu je veće, jače, bučnije i brojnije nego što ima ikakvog smisla da bude: i kola na ulicama NY-a, i zid na ostrvu, i lobanje (sa skroz nepotrebnim kvazi-horor zumovima i svajpovima) i prenabudženi domoroci, i sva ona čuda & čudovišta na ostrvu koja se vade iz šešira, po potrebi (uključujući i imbecilni deus ex machina sa giga-slepim miševima) itd. itd. Pukim dizanjem na kub svega u filmu ne postiže se efekat OSMOG SVETSKOG ČUDA već samo nekontrolisanog nabacivanja od strane zanesenog Jaxona, razmaženog deteta razularenog u mega-prodavnici igračaka. Poseban promašaj je trapavo, sirovo i perverzno potenciranje "romanse" između lepotice i zveri, koja je u originalnoj (nedostižnoj) verziji bila suptilno skicirana, a ovde se eksplicira do zoofilnih razmera - toliko da to postaje mučno i neprijatno!

Ipak, treba pohvaliti neke stvari iako za većinu njih nije direktno 'kriv' režiser, već njegov tim: dakle, sam King Kong je fenomenalno odrađen, u svakom kadru, kao i većina ostalih CGI scena, ako ne računamo stampedo bronto-ili kojih li već-saurusa. Posebna lepotica je džinovski crv, čisti Lavkraft, baš kao i one dža-bube (stonoga + ljuskar) koje spopadaju Naomi. Akanje sa tri T-Rexa po džunglama, ponorima i lijanama nije bez svojih draži baš zbog svog odsustva svake mere, jer refren u celom filmu je: because we can-can!

 

Da sumiram: Jaxon u kreativnom smislu postaje novi Šlajmalan, iako bi hteo da bude novi Spilberg ili novi Kameron (istina, brojne paralele mogle bi se povući sa TITANIKOM, tvorevinom koje se duboko gnušam), a što se tiče publike – ko preživi prvih sat vremena, nešto solidne jednokratne vašarske zabave može se imati u naredna dva. Da, znam da postoje neki koji se oduševljavaju smor-fest fantazi serijalom zvanim HOBIT: MJUZIKL + ŠMAUGOVANJE HOBITA + HOBIT NA KUB, ali to rastezanje knjižice od jedva 200 strana u višečasovnu gnjavažu niti sam gledo niti planiram da na to traćim vreme koje pametnije mogu potrošiti na italo-treš hororčiće iz 1970-ih, recimo!