Knjige iz Kanade

kao i svaki pismeni srbo-nesrećnik koji se zatekne u belome svetu, iskoristio sam priliku da i u montrealu prelistam knjižare u potrazi za retkim i u srbiji teže nalažljivim naslovima.

avaj, razočarao me montreal. grad koji u sebi već 14 godina unazad udomljuje najbolji žanrovski filmski festival na svetu (FANTASIA!), grad u kome svake godine stotine i stotine, hiljade pretežno mladih ljudi uživaju u desetinama horor i fentezi filmova širom sveta – taj isti grad nema nijednu knjižaru specijalizovanu za sf & horor (!), 2nd hand bookstores su stravično jadno opremljene, malih knjižara sa dušom nema ni za lek, i sve su pojele korporacije i giga-mega-knjižare sa generičkom, mass-market ponudom.

eto, na licu mesta sam se uverio da ta tendencija čiju pošast već neko vreme vidimo i u srbijici, u belome svetu uveliko odnosi žrtve u vidu malih, privatnih, specijalnih, excentričnih knjižara, pregaženih od strane mega-marketa za knjige u kojima se pod brdima manufakturisanih 'bestselera' jedva da iskopati poneki ezoterični, skrajnuti naslov.

da ne beše jedne majušne used books store tik do kampusa (pa stoga napučena pre svega studentski orijentisanim, lektirskim naslovima) – skoro sve svoje pare ostavio bih prokletim bezličnim multikorporativnim zlikovcima koji drže trospratne knjižare CHAPTERS i INDIGO (obe su pod istim gazdom, ali srećom, ima izvesnih varijacija u ponudi, pa se isplati protalaškati i jednu i drugu).

da doda so na moje knjiške rane, potrudio se i kanacki amazon: elem, čim sam shvatio koliko je sati po pitanju knjižarske ponude, smesta sam 6-7 top-priority naslova naručio – uz pomoć kanadske prijateljice, na njenu kanadsku adresu – i to 10 dana pred moj polazak nazad. dok sam onomad bivao u berkliju, bio sam naviknut da mi stvari klasifikovane kao 'in stock – shipping withing 24 hours' stižu za 3-5 dana maximum. zato sam i ovog puta naručio isključivo takve. avaj i alas! kanacki embecili NISU uspeli da mi isporuče te naslove za DESET dana od narudžbine (tačnije, došla mi ukupno cela jedna od sedam)!

zato, dole navodim samo knjige koje sam uspeo da fizički dovučem iz kanade, dok za ove preostale, sa amazona, tek treba da se dovijam kako da mi budu u srbiju dostavljene...

HOROR KLASICI

1. FRANKENSTEIN, M. Shelley

(Norton Critical edition)

= pored texta romana (koji već imam i na srpskom i na engleskom) ovo izdanje sadrži i grdne dodatne kontextualizacije – predgovore, pisma, kritike iz tog doba kao i savremena tumačenja + obilate fusnote na sam text romana.

used - 7 $

2. MELMOTH THE WANDERER, C. R. Maturin

(World's Classics, Oxford)

= jedan od retkih klasika koji mi je falio do sada. iz meni nejasnih razloga ne nalazi se u uobičajenoj ponudi gotskih romana koji ponekad zabasaju u srbiju, a požuteli primerak koji postoji u điđijevoj 'utopiji' prodaje se za preteranih 1.600 din ili tu negde, što je ipak preterano za to izdanje.

used - mene je ovo koštalo 7 kanackih $ (oko 550 din).

3. THE ESSENTIAL DR. JEKYLL AND MR. HYDE: The definitive annotated edition by Leonard Wolf

(Ibooks)

= obilato ilustrovano ne samo crtežima uz novelu, nego i fotografijama, faximilima pisama i rukopisa, mapama itd.

pored glavne (anotirane) novele sadrži još nekoliko stivensonovih hororičnih priča + jednu džekil-hajdovsku by t. gotje + tadašnje kritike + listu filmskih adaptacija, bibliografiju itd.

nova, na popustu – 5$

4. UNCLE SILAS, J. S. LeFanu

(Dover)

= prelepo izdanje klasičnog viktorijanskog horor romana, retko upuštanje u epsku formu od majstora kratke priče

used, 8$

5. BRAM STOKER'S DRACULA, ed. by Elizabeth Miller

(Pegasus Books)

= fascinantno-fenomenalno detaljno i dokumentovano: brem stoker, čovek i pisac (pisma, dnevnici, svedočanstva...); vampiri pre DRAKULE (pesme, priče, svedočanstva, pisma, rečnici...) – prajsles!; kontexti relevantni za DRAKULU + nastanak romana (uticaji, inspiracije, fakti, snovi, verzije, rukopisi...); izdavačka istorija i uticaji i naslednici.

dakle, ovo je toliko minuciozno potkrepljeno svime što treba znati o ovom romanu da je prosto MUST HAVE za svakoga ko iole ozbiljnije izučava horor.

zato, nisam žalio da dam 32$ za ovo (iako je na amazonu moguće kupiti za znatno manje – nije bilo vremena za naručivanje!)

6. THE OLD GRINGO, Carlos Fuentes

(Farrar, Straus, Girroux)

= ok, ovo nije horor, ni blizu, ali staviću ga u ovu grupicu zato što se radi o romanu koji se bavi finalnim danima horor klasika EMBROUZA BIRSA u mexiku, pa još opisanim perom k. fuentesa, autora hororične AURE i jednog od najdražih mi romana ikada, TERRA NOSTRA...

used, 7$

MODERNI HOROR

1. YEAR'S BEST FANTASY AND HORROR 2007, ed. E. Datlow etc.

= poslednji put kad sam proveravao, ovo se u Bg MAMUTU moglo kupiti za skromnih 1.732 din (ili tu negde).

ja našo novu novcatu, na rasprodaji, za 7 $ (550 din).

2. INFERNO, ed. E. Datlow

= nove horor priče od majstora žanra, hardkaver, rasprodaja, samo 5 $

3. the mammoth book of BEST NEW HORROR 19, ed. Stephen Jones

= gaiman, campbell, fowler, newman, m.m. smith, strantzas, hill, lansdale...

novo, 15$

4. the mammoth book of BEST NEW HORROR 20, ed. Stephen Jones

= king, campbell, fowler, newman, lebbon, macleod...

novo, 17,5 $

5. LOVECRAFT UNBOUND, ed. E. Datlow

= ovo sam već najavljivo na blogu: već sam počeo da čitam, i ima tu sjajnih stvari (sledi rivju kad završim)

novo, preko amazona 15$ (u knjižari je 25$)!

6. DARK DELICACIES, ed. Jeff Gelb, Del Howinson

= nove horor priče od majstora: barker, bradbury, strieber, yarbro, farris, laymon, schow...

11 $

7. DARK DELICACIES II, ed. Jeff Gelb, Del Howinson

= nove horor priče od majstora: brooks, kiernan, lansdale, niles, farris, hirshberg...

9 $

8. the mammoth book of HORROR COMICS, ed by Peter Normanton

= gigantska, velikoformatna antologija na 550 strana – najbolji kratki stripovi horor žanra, od 1940-ih pa sve do danas.

21,5 $

9. THE BOOK OF LISTS: HORROR, Del Howinson, Amy Wallace, Scott Bradley

= najzad!

16,5 $

+ VAGUELY HORROR-RELATED:

10. THE DEVILS OF LOUDON, Aldous Huxley

= čuveni akaunt o 'opsednutim' opaticama u ludenu, o suđenju urbanu grandijeu i gomili povezanih stvari od kojih je tek šačica završila u raselovim THE DEVILS. ako je ovo uopšte prevedeno na srpski, meni je do sada izmicalo.

20 $ (+ potpis kena rasela na ovome, for free!)

11. the mammoth book of POLAR JOURNEYS, ed. by Jon E. Lewis

= 42 eyewitness accounts of adventure and tragedy in the Arctic and Antarctica! autentični dnevnici, putopisi, pisma i sl. zapisi istraživala polarnih krajeva! planine ludila, iz prve ruke!

novo, na rasprodaji, 5$

FILM:

1. A HITCHCOCK READER, ed. Marshall Deutelbaum, Leland Poague

= used, very good condition, 10$ - a bargain if there ever was one!

2. HITCHCOCK'S FILMS REVISITED: Revised edition, Robin Wood

= used, very good condition, 10$ - a bargain if there ever was one!!!

uz sve rezerve koje inače imam prema vudovim pre-ideologizacijama, njegova čitanja filmova su uvek nadahnuta, pronicljiva i podsticajna, čak i kad se s njima ne slažem. ovo vredi svoje težine u zlatu!

3. THE DEVIL'S GUIDE TO HOLLYWOOD, Joe Eszterhas

= ovo je ingeniozno zabavna antologija anegdota, traćeva, viceva, citata, saveta i kojekakvih slikovitih zajebancija vezanih za holivucki babilon: već sam se ranije smejao određenim deonicama listajući primerak kod ace r. – a sad, najzad, nađoj primerka: hardkover, novcat, na rasprodaji za 2 (DVA) dolara!!!

4. PAUL VERHOEVEN, ed. D. Keesey, P. Duncan

= ok, ovo nije baš neka studija, pre svega je jedan opšti overview i slikovnica by TASCHEN – ali nisma mogo odoleti prelepo šarenom izdanju sa grdnim slikama jednog od omiljenih mi reditelja ikada, za samo 5$ (ovo se može kupiti i u srbiji, ali za sume koje sigurno nisu ispod 1.500 din, a možda i više od toga).

DVD:

na rasprodaji u jednoj DVD radnji kupio sam sebi i 2 desničarska klasika na popustu (2 za 20$) – dakle, za ukupno 22 $ uzeo sam nove novcate oriđinale CONANA i DIRTY HARRY-ja.

CONAN ima komentar mine milijus i ahnolda + making of + deleted scenes + spec. efx + archives itd. a sa druge strane ima i čitav nastavak, CONAN THE DESTROYER!

DIRTY HARRY je 2-disc edition: na 1. disku ima: komentar by r. schickel + 2 filmića o nastanku harija + interview gallery + trejleri za ceo serijal;

na 2. disku ima: 'the long shadow of DIRTY HARRY' – iscrpan dok. o hariju; 'clint eastwood: the man from malpaso' - iscrpan dok. o istvudu.

za 1.600 din, malo li je?

HARDCORE (2004)

 ** 

 2 

uzeh da pogledam ovaj grčki film kako bih video čime je to, tačno, njegov mejker privukao pažnju holivuda da ga se namami tamo e ne bi li im rimejkovao krejvenovu početničku nepodopštinu znanu kao LAST HOUSE ON THE LEFT.

pih.

ovo izgleda kao film grega arakija, a zvuči kao školski primer indie filmića sa zaista iritirajuće napadno passe 'indie' saundtrekom koji je, povrh svega, sasvim neadekvatan sadržini prizora koje, kao, ilustruje.

šta je ovo, zapravo? slika iz života današnjih grčkih kurava? slice of life this ain't! prostitucija, kako je prikazana u ovom filmu, toliko je našminkana i nerealna u svakom zamislivom smislu (kurvice su super-sexy! odnos sa makroom je san snova! život i priključenija su im sasvim prijatni i fini…) da to sve može da se primi samo kao nekakva metafora.

ajde da izvedemo mentalni experiment: da ovo nije film o kurvama i kurvanju uopšte, nego da je to metafora za nešto drugo (a la SRPSKI FILM – 'mi nismo o snafu, mi smo o serbsperience-u'!). sorry, guys. ja ovde ne videh ni najmanje naznake neke poante ili greexperience-a. ne vidim nikakvu društvenu, pa čak ni psiho-utemeljenu motivaciju za to što ove 2 tinejdžerke (16 i 17 godinica) odluče da se jebu za pare.

prikazane su kao dve ćudljive, prevrtljive, blentave koktizerke koje se karaju da zarade pare da otputuju – a kad se primaknu tom cilju, iz čista mira ubiju svog makroa i još 2 kurvice pride, a onda nastave sa svojim besciljnim (eto ga opet araki) egzistencijama.

niđe veze.

ako ovde ima neke dramaturgije, ja je nisam primetio. postoje 'likovi' koji se, kao klikeri u fliperu, sudaraju međusobno, idu tamo-vamo, a da pritom nema nikakve motivacije, sukoba, drame, emocije, razvoja, nego svaka vaška obaška, svaka scena za sebe, neposledično, non sequitur, tamte vamte, abre ubre – do odjavne špice. mene, recimo, savršeno nije bilo briga dal će ove dve da pobegnu negde daleko i nastane se na nekoj nudističkoj plaži za dvoje (ili dve), ili će neki zlikovci da ih navataju, nafiluju sjemenom i iseckaju na sitne parčiće. štagod, samo da se NEŠTO desi.

curice su preslatke (eh, da su sve kurve ovakve, teško da bi se bilo ko uopšte gnjavio sa cvećem, bombonjerama, odvođenjem u bioskop i pozorište i ostalim sranjima!) i često su gole, tako da je to svakako plus – otprilike i jedini razlog da ovo pokušate da gledate. pastelni kolori su takođe lepi za oko. i to je sve. krvi ima nešto vrlo malo, a od hardkora – nema ni 'h'. ne samo u smislu porno sexa, nego i uopšte: ni psihologija, ni (a)moralnost, ni ideje i odnosi… NIŠTA ovde nije hardkor, ni blizu.

u poređenju s ovim, rimejk LAST HOUSE ON THE LEFT je masterpis modernog filma. eto, holivud je nekom maćeha, a ponekom, kao ovom grku – majka mara: "story structure, god damn it! and fuck your pointless greek shenanigans: I want some action here! drama ! suspense! humor! you know, like – stuff happening! and something remotely worth caring about! now that's called moviemaking!"

PARASOMNIA with a blurb by Ghoul!

Odlomak iz mog rivjua filma PARASOMNIA upotrebljen za reklamu i najavu američkog DVD / Blu-rej izdanja!

Detalji o ovom, i jednom mom ranijem blurbu – ovde:

http://templeofghoul.blogspot.com/2010/07/my-blurbs.html

I SPIT ON YOUR GRAVE (2010)

**(*)

3-

tik pred polazak na FANTAZIJU reprizirao sam oriđinal, i potvrdio svoje ubeđenje da se radi o vanredno pametnom, slojevitom i vrlo mudro napravljenom filmu. plitkoumno-kratkovidni kritičari otpisali bi ISOYG kao puki komad solidno realizovane 'exploatacije' – isto kao što to danas rade i sa SRPSKIM FILMOM, recimo – ali stvari su složenije od toga. u svakom slučaju, oriđinal je zapravo jedan od vrlo malog broja uspelih primeraka sorte 'i jare i pare' (tj. 'i riba i đevojka'): dakle, jedan od onih žestokih, extremnih, blatantno senzacionalističkih 1970s horora koji, istovremeno sa svojim žestokim slikama uspevaju da iznesu i određeni jasan i dosledan angažman i ideju koji te slike osmišljavaju i opravdavaju. 

u tom pogledu, I SPIT… stoji rame uz rame sa naslovima kakvi su THE TEXAS CHAINSAW MASSACRE, SHIVERS, THE HILLS HAVE EYES, CANNIBAL HOLOCAUST... ne mogu reći da je na njihovom nivou kvaliteta jer je ipak od njih rudimentarniji i tematski i idejno i formalno, ali mora se priznati da nije ni previše daleko od tog nivoa, i da je svakako mnogo bolji nego što bi mu prividna pripadnost zabranu 'exploatacije' nalagala. ovo me upravo dovodi do definicije art-horora © by Ghoul Inc, 2010: to je horor koji je mnogo bolji nego što treba. 

dovoljno je samo pogledati rimejk ovog velikog filma, pa da i najkratkovidijima u publici (serbs excluded) postane jasno koliko je fantastično superioran oriđinal bio, i ostao. sve i ako nekome kvaliteti filma iz 1978. nisu očigledni sami po sebi, kada se stave uporedo sa ovim novim jadnim pokušajem iz 2010. da se ista priča ponovo ispriča – zarkijev skoro-pa-masterpis počinje da zrači kao dijamant u hrpici uglja!

novi film ima nešto bolju vajdskrin fotografiju, odličan elegičan skor (na tragu HAUTE TENSION, ali ne baš toliko memorabilan) i nešto bolje glumce. takođe, ima drastično upečatljivije i elaboriranije efekte maske nego li, u tom pogledu, rudimentarni oriđinal. 

i to je sve. a čak i to treba smesta relativizovati.

fotografija jeste odlična, ali isuviše potencira mrak i senke i zlokobnost te šume oko vikendice i tako telegrafiše da gledamo horor i pre nego što horor započne. kod zarkija je šuma izgledala obično, prozaično, čak osunčano – i naspram toga je i zbivanje u njoj bilo žešće i gnusnije.

skor je, kao što rekoh, odličan i rado ću ga posedovati čim postane dostupan. nije toliko experimentalan kao kod f. eudesa, ali jeste netipičan za (američki) horor, i za to – sve pohvale. zarki, da podsetim, nije imao nikakav skor. to je bio smeo postupak, sa svojim efektom potenciranja akcije dovoljno gnusne po sebi i bez potrebe da se stravičnost akcentuje muzikom, respektabilan zbog svoje hrabrosti ipak nezamislive u današnjem komercijalnom filmu.

glumci su, uopšteno gledani, nešto bolji no u originalu, ali ovo treba shvatiti uslovno. pre svega, u oriđinalu ja na glumu nemam većih zamerki, sem u slučaju lika retarda, koji je nepotrebno karikiran i slab (kao da je upao iz krejvenove ZADNJE KUĆE LEVO!). svi ostali, i silovatelji a naročito silovana kamila kiton, izvanredni su. 

u rimejku su, pak, prilikom kastinga, načinili dve ključne greške:

1) svi glumci bolje izgledaju. ne baš manekenski, ali recimo kao da su iz neke TV serije. silovatelji uopšte ne deluju kao neki patetični šlobovi bogu iza dupeta koji imaju poteškoća sa svojom muškošću i njenim dokazivanjem pred ženskim polom.

2) glavna glumica. eh, gledano kurcem, ona je posuper od kamile – slađe face, zanosnijeg tela, all-around cockteaser. no, ako ćemo za potrebe experimenta uključiti i mozak prilikom gledanja ovoga filma, nova cura naprosto nema taj raspon koji je kamila pokazala u oriđinalu. ne verujem joj da je pisac. a kad, posle silovanja, krene da se sveti – ne verujem joj više nikako: niti da je to ona ista osoba s početka, niti da je stvarno (fizički i mentalno) sposobna da izvede one složene, mega-komplikovane i zahtevne fore i fazone potrebne za vrstu osvete koju joj ovaj scenario nameće. što je najgore, ne izgleda onako jezivo kao kamila koja je bila ingeniozno transformisana od krhke, blago-anđeoske ženice u devastiranu, ali zajebanu ženetinu hellbent on revenge! takođe, ovde je potpuno odsutna tragička dimenzija njenog lika. kad se kamila sveti, iz njenog ledenog lica slutimo ženu potpuno mrtvu, ubijenu, i stoga žalosnu. kad se ova manekenka ovde sveti, ona izgleda kao telesna verzija nekog spooky japanskog duha koji vezuje muške i tako vezanima im radi koješta gadno i bolesno.

takođe, u oriđinalu, kamila koristi svoj (ubijeni) sex protiv svojih sexualnih predatora, i zavodi ih iznova, apelujući na njihove rudimentarne, jadne i promašene percepcije (svoje) muškosti i (njene, ali i uopšte) ženskosti. to je svakako jedan od najpametnijih aspekata prvog i jedinog I SPIT… filma. ovde nema toga. cura izleti iz mraka, klepi manijaka nečim, zanesvesti ga, a kad se probudi, nađe se vezan i suočen sa ovom ili onom rub-goldbergovskom sudbom koju mu je namenila. to i njihovu interakciju u toj fazi čini beskrajno predvidivom i nezanimljivom, jendodimenzionalnom.

u početku se čini da novi I SPIT zapravo ide nekuda: uvodi se polagano, bez žurbe, reklo bi se da nema potrebu da ugađa MTV generaciji i njenim naslednicima, i to je sve okej. čak i prva velika izmena u odnosu na original, isprva, deluje kao potentna i pametna: naime, ovde se grupici redneck rasplaza pridruži i lokalni pajkan, njihov ortak. time se uvodi i motiv institucionalnog, državno-sponzorisanog (dakle, ne nužno sexualnog) silovanja. silovanje kao abuse of power. silovanje kao nametanje tuđe volje, pod kloakom uniforme, značke, pištolja. međutim, kako se stvari dalje odvijaju, postaje jasno da je ova dosetka samo 'fazon' pokupljen iz rimejka TEXAŠKOG MASKRA, a ne idejno motivisani apgrejd zarkijevog filma. bilo bi grubo, ali ne previše pogrešno reći da novi SPIT ne polemiše toliko sa zarkijem koliko sa majklom bejom.

druga velika izmena: priprema za sam čin silovanja predugačka je i naporna – siledžije se previše iživljavaju nad curom pre nego što krenu da je jebu, i taj sadizam je nepotrebno prolongiran. pritom, izmiče im jedna od genijalnijih fora iz oriđinala, a to je kamilino ponižavanje ne samo kao žene, nego i kao pisca (kada joj cepaju rukopis romana i kikoću se čitajući ga).

zatim, sam čin silovanja prekratak je, i ublažen načinom snimanja: pretežno krupni planovi lica, dodatno medijalizovani okom kamerice kojom se ovi sada snimaju (što je ne samo promašeno zbog ubijanja direktnosti prikazanog čina, nego je i blatantno nelogično: ovi ipak ne izgledaju toliko retardirano da bi kamerom snimali svoje zlodelo i ostavljali trag o njemu, a naročito ne sa jebenim selskim šerifom među sobom!).

takođe, veoma promašeno: u originalu je i orgazam manijaka bio naglašen. ta stoka je zaista uživala u tom jebanju, čime je em žrtva dodatno ponižena/pogođena, em je time 'krivica' njihova jača i veća. ovi u rimejku toliko skiče i krevelje se da je teško poverovati da tu ikakvog užitka ima –a tu je sva poenta originala, da silovanje JESTE (ili barem da MOŽE BITI) slatko nekima, i da je, čak, negde duboko u muškoj (pod)svesti nešto sa čime biološki-promiskuitetni muški um (i kurac) mogu da korespondiraju. drugim rečima, zarki nam pokazuje da je taj potencijal u većini nas (jer da nije, ne bi silovanje bilo toliko često i rasprostranjeno!). rimejk ga nepotrebno 'moralizuje' time što silovatelje prikazuje kao iskežene devijante koji se muče u akciji kao da jebu rupu u tarabi a ne supersexy glumičicu. zarki pokazuje čin onakvim kakav jeste, ali ingeniozno uspeva da to učini bez explicitnog 'komentarisanja' (kroz muziku, kroz skraćenja, kroz karikiranje…). rimejk oseća potrebu da nam natrlja nos stavom 'silovanje je zlo', ali to ne uspeva da filmski i dokaže, jer se zadovoljava aluzijom na samopodrazumevajući axiom, ali ne kroz upotrebu filmskog jezika.

najzad, promašeno je i to KO ovde siluje: u oriđinalu, svi su se izređali na kamili, sem retarda, koji je nešto jadno odležao na njoj, ali bez svrša. ovde, curicu pojebu jedino retard (!) i šerif. bezveze.

ali sve ove promašenosti su puko cepidlačenje i sitnice u poređenju sa daljim razvojem situacije, nakon tog ublaženog, kratkotrajnog silovanja bez impakta.

naime, posle toga, rimejk postaje nešto sasvim drugo, a svaka sličnost sa originalom slučajna je i bezvezna.

nakon što cura upadne u reku, i ovi pomisle da je udavljena, ovo se naprasno pretvara u nešto između GRUDGE-a i SAW-a. više ne pratimo NJU kao u originalu, nego NJIH. umesto DAY OF THE WOMAN sada gledamo DAY OF THE JERKS.

ona više nije lik koji, izmučen, pokušava da se opere, stane na noge i pročisti kroz krvoproliće. ona je, sada i ovde, osvetnica bez mane i straha, natprirodnih telesnih sposobnosti i zastrašujuće sadističke mašte koja papetmasteruje neke klinački preterane načine osvete. ne bih baš da spojlujem te načine, ali reći ću samo da su toliko groteskni, extremni i žestoki – ali žestoki na stripovsko-infantilni, TALES FROM THE CRYPT način – da se i poslednji ostaci saučestvovanja sa žrtvom (inače aktuelnim tokom celog trajanja oriđinala) tope u vazduhu dok ona poseže za svojim udicama, baštenskim makazama, varakinom, dvocevkama i drugim čudima.

na pukom splatter nivou, te scene jesu uspele – efekti su dobri, zamisli gadne, režija okej (mada je kastracija ovde mogla biti žešća) – ali pripadaju nekom sasvim drugom filmu. u ovom ovde one potpuno devalviraju i junakinju, i temu, i priču, i sve svode na besramnu exploataciju jedva-prikrivenog sadizma publike, kojoj je prethodno dat alibi za neskriveno odavanje njemu, zato što su žrtve sav taj sadizam dobrano 'zaslužile' u prvoj polovini filma.

da, na premijeri filma, na FANTAZIJI, rulja je oduševljeno aplaudirala na svaku egzekuciju, uzdisala i gadila se na posebno gadne pogibije (udice + oči + riblje iznutrice + vrane) a jedan idiot se zamalo onesvestio tj. rasekao se i iskrvario u pokušaju da napusti salu (posle scene kastracije)!

dakle, film jeste efektan na nekom rudimentarno zabavljačkom klinačkom bezveznjačkom planu i kompetentan je na zanatskom nivou – avaj, ne i na jedinom koji se stvarno računa, budući estetski tako drastično promašen i u krajnjem saldu besmislen, pošto se urušava sam u sebe, započevši kao kvazi-realna drama a završivši se kao isprazna i emocionalno šuplja i neuverljiva slešer-splater parada.

i tako, oba filma na svoj način oslikavaju vremena u kojima su nastali.

zarkijev I SPIT… je deo nepovratno (!) izgubljenog vremena u kome su zreli autori pravili pametne i žestoke filmove za odraslu publiku, pri čemu ideje nisu smetale 'exploataciji' niti obrnuto.

novi I SPIT… je deo jednog idejno praznog, neambicioznog, neangažovanog vremena u kome niko nema ništa da kaže, ali to čini na površno-efektan i uglačan način za zasenjivanje nove prostote kojoj ideje, angažmani i slojevi ispod slojeva ne znače ama baš ništa i kojoj su površne atrakcije sasvim dovoljne za jednokratno ubijanje vremena.

okej, bilo je i gorih rimejka u zadnje vreme, i u poređenju s njima, ovaj i ne stoji tako loše. recimo da je negde na nivou LAST HOUSE ON THE LEFT rimejka. razlika je samo u tome što je LAST rimejk ponegde i unapredio skrnavi krejvenov početnički filmić, dok se novi I SPIT nije ni primakao dometima svog prauzora, i jedino posmatran van bilo kakve veze s njim (ako je to uopšte moguće, i smisleno) on može da dobije iole prelaznu ocenu.

Ghoul's back!

kao što znate, prethodne 2 nedelje bio sam u montrealu na FANTAZIJA festivalu.

zbog toga je blog bio neredovno, sporadično i šturo apdejtovan.

sad sam se vratio u srbijicu, što znači da se i blog vraća u uobičajeni režim rada.

coming soon: vesti, rivjuz, kritike, izveštaji, tračevi, ludila, slike i sve ostalo na šta ste navikli.

zahvaljujem se svima koji su redovno pratili blog i u mom odsustvu. zapravo, kad sad pogledam statistike, vidim da je pos(v)ećenost tokom mog odsustva bila u ISTIM okvirima kao i kad svakodnevno kačim nove stvari. izgleda da mogu da ništa više i ne kačim ovde, da blog već ide na autopilotu (barem u smislu broja poseta i sl. statistika) – odnosno da, sa mnom ili bez mene da držim sveću, na cult of ghoul dnevno dođe 350-450 posetilaca.

inače, baš tokom mog odsustva dobili smo i jubilarnog STOTOG pratioca KULTA (a odmah zatim i 101og, 102og...).

fala, narode.

dok bude bilo interesovanja za ove moje radove, biće i bloga.

idemo dalje...