Srpski gothic: stare crkve, oronule tvrđave i pusta sela

evo slikovitog izveštaja sa obilazaka nekih spooky lokacija u bližoj a vala i znatno daljoj okolini kruševca. obe exkurzije obavljene su prigodom festivala srpskog horora u ribarskoj banji, uz logističku pomoć organizatora, i uz direktno vođstvo i društvo mladih filmadžija manje ili više poteklih iz tih krajeva, koji su se ponudili da mladenu đorđeviću i meni budu vodiči kroz srpsko-gotske lokalitete.

pošto slike valjda dovoljno govore za sebe, neću trošiti puno slova, sem najelementarnijih objašnjenja. hint: kao i uvek, važi pravilo - klikni na sliku da je vidiš veću i detaljniju!

lokacija 1: crkva svetog romana polanskog

(po nekim izvorima, kraće je zovu samo 'crkva svetog romana')

kažu, iz desetog veka. kad smo tamo stigli, neko dete je s pravom urlalo zato što ga bez pitanja i protiv njegove volje umaču u nekakvu tzv. 'svetu vodu'. razgledali smo unutrašnjost, ali meni lično mnogo impresivnija od same crkve bila je kula (prikazana na ovim fotkama) pored crkve, u kojoj su, u starija vremena, držali 'ludake' – a neke su čak i 'lečili', molitvom. kao, stave lujku u krug od popova, i onda popovi čitaju molitve dok neko prvi ne popusti.

rominjala je sitna kišica taman kao po porudžbini da pojača simpatični gotski ugođaj ambijenta, koji uključuje i staro groblje za popove.

lokacija 2: kula todora od stalaća

(i ovde je ime čudno, jer zapravo kula pripadala vojvodi prijezdi)

sa nje se, navodno, prijezdina žena bacila u moravu, što je popriličan podvig imajući u vidu da reka teče ciglih 100ak metara dalje od kule. i uz sva pomeranja toka u prošlim vekovima, teško da je reka baš za 100 m promenila korito.

enivej, možda nije baš otrantski zamak, ali još uvek, i u krhotinama, deluje impresivno.

lokacija 3: ukleto selo pokrp

(nevezano za OGNJENKU, sem imenom; film je delom inspirisan selom rajac, u negotinu – odakle sam već izveštavao)

klasično napušteno selo, kakvih ima na hiljade u srbiji – puste, oronule kuće, urasle u travuljine, bršljan i konoplju (da, da... ima trave za slučajne namernike!), sa ponekim tragom nekadašnjeg života (kreveti, ognjišta, poneki kredenac...) i sa celim jednim živim čičom koji još tu istrajava. popričasmo malo s njim: živi tu kao samac, sebi već izgradio grobnicu-mauzolej, a sinovi mu ko u inostranstvu ko na robiji.

strogo gledano, i ovo selo je, kao i rajac, zapravo pretežno sačinjeno od nekadašnjih vinarskih podruma, a kuće oko ili iznad njih su služile za privremeno stanište vinogradara kad su poslom tu dolazili, ali uglavnom se ovde nije živelo tokom cele godine.

kroz mesto nas je vodio otac drugarice marice, inače advokat, koji od jednog poznanika iz ovog sela dade svakome od nas trojice muških (mladen, nemanja i ja) po balon od 3 litra crnog vina.

bazanje pustim selom i sablasnom tišinom koju je remetio samo šumor lišća na vetru krunisali smo ručkom u jednoj etno kafani koja nas je povratila u (civilizovani) život sasvim solidnim pečenjem, vešalicom i 'klasičnom kafanskom pljeskavicom' + vrlo dobrim domaćim belim vinom.

Horrors made in (ex) Yugoslavia

na traženje ugledne slovenačke filmske revije EKRAN napisao sam za njih pregled horora i hororoidne fantastike na filmu u jugoslaviji, odnosno u državicama nastalim nakon njenog raspada. taj materijal podeljen je u 2 dela.

1. deo, pod naslovom MRAČNE PRIČE STARE JUGOSLAVIJE, objavljen je u EKRANU (dvobroj jul-avgust), i bavi se naslovima nastalim za vreme postojanja zajedničke države. u njemu se obrađuju:

SRPSKE VAMPIRICE, PROKLETINJE, ZARAZE, DAVITELJI, VEŠTICE

Leptirica (1973)

Štićenik (1973)

Devičanska svirka (1973)

San doktora Mišića (1973)

Prokletinja (1975)

Kičma (1975)

Variola vera (1982)

Davitelj protiv davitelja (1984)

Već viđeno (Déjà vu, 1987)

Sveto mesto (1990)

HRVATSKI LJUDI-PACOVI, LUDI NAUČNICI, ZLOČINI, PARANOJE I KRVOPIJCI

Izbavitelj (1976)

Ritam zločina (1981)

Gosti iz galaksije (1981)

Treći ključ (1983)

Krvopijci (1989)

i

Čovjek koga treba ubiti (1979)

kao što se može videti, morao sam da budem vrlo liberalan u žanrovskoj inkluzivnosti kad su u pitanju hrvatski filmovi, kako bih – u duhu bratstva i jedinstva – koliko-toliko uspostavio 'balans' sa superiorno-dominantnom srpskom horor produkcijom (i kvalitativno i kvantitativno). strogo gledano, samo Izbavitelj i Krvopijci su zaista vredni pomena, ako ćemo pratiti samo horor – ali ipak, dva tadićeva filma imaju taj mračno-fantastični atmosferični pristup koji ukazuje na određenu tendenciju u hrvatskom odnosu prema toj vrsti tematiku, što sam hteo da istaknem.

nedavno je iz štampe izašao septembarski broj EKRANA, u kome je objavljen 2. deo eseja. tu je obrađena horor-produkcija srbije i hrvatske, uz prve stidljive pokušaje u makedoniji i sloveniji. ovaj text, pod naslovom IZLAZAK IZ GETA, pokriva sledeće:

POVRATAK HRVATSKIH LJUDI-PACOVA

Infekcija (2003)

Mor (TV, 1991)

Kuća duhova (TV, 1998)

Živi i mrtvi (2007)

OSVETA SRPSKOG FILMA

Pun mesec nad Beogradom (1993)

T. T. sindromom (2002)

Šejtanov ratnik (2006)

Zona mrtvih (aka Apocalypse of the Dead, 2009)

Život i smrt porno bande (2009)

Srpski film (2010)

SENKE I STIDLJIVI POKUŠAJI...

Senke (2007)

+ pominju se, ali bez detaljne obrade,

Pokrajina br. 2, Vinopiri (2006) i Corpus Crispi (2009).

eto, to je novi nastavak u neverending seriji mojih akcija za plasman srpskog (a i šire) horora u inostranstvu.

vrlo uskoro, već za nešto jače od mesec dana, obznaniću i jednu mnogo spektakularniju akciju u ovom smislu. hint: major publikacija na engleskom...

Horor festival u Ribarskoj Banji (3. dan)

5. septembar, nedelja

i nedelju smo mladen, ja, nemanja i njegova drugarica marica, iskoristili za exkurzije, ali pošto ovog puta nije bilo potrebe za preteranom žurbom, imali smo više vremena za obilazak izvesnih znamenitosti. veći deo dana proveli smo u nadahnjivanju srpskim gothicom u daljoj okolini, što smo krunisali inspekcijom jedne fine etno-kafane.

na fest smo stigli taman da uhvatimo završetak svedenog izdanja šok koridora uživo, koje je bekvalac izveo sam, budući da je aca prezauzet radom na scenariju čiji je naslov toliko prejebano madrfaking insejn krejzi da u poređenju s njim SRPSKI FILM zvuči samo kao zagrevanje za lomaču koja će, ovog puta, kad se ovo obznani, morati da se potpali i to odma. he's asking for it!

dakle, beki je odradio svoj posao profi kao i uvek, iako ga je posmatrala publika od jedva 10 osoba, a brojnost je zatim porasla čak do možda celih 20ak kad su u salu ušli ostali gosti i prijatelji festivala kako bi ispratili VEČE MLADENA ĐORĐEVIĆA. (pre toga su odabrani mogli na terasi hotela od kadije da slušaju vanredno sočne anegdote o šejki, olji ivanjicki i drugim umetnicima...)

razgovor sa mladenom đorđevićem vodili su dušan cicvara i dejan ognjanović, pri čemu je cicvara više govorio o mladenovim kratkim filmovima, kao i o filmovima koji s njim nemaju nikakve veze, dok sam ja zapitkivao stvari vezane za njegovo poimanje etno-horora, srpskih potencijala za horor te elemenata tog žanra u njegovom opusu. bio je to živahan i zabavan razgovor, čak i sa cicvarinim digresijama, usnimljen je diktafonom, pa ću videti šta da radim s njim, dal da ga kačim kao audio ili da transkribujem i plasiram negde u štampi. mladen je priznao da sprema nešto što nije daleko od horora i PORNO BANDE po ugođaju ali nije precizirao šta je to; takođe je kazao da još uvek nije sasvim napustio namere da radi NEKRŠTENE DANE i neke druge svoje etno-horor projekte...

zatim su prikazani mladenovi kratkići, a za njima, na užasavanje pojedinih neobaveštenih članova publike, i zona mrtvih. eh, rekoh ja, tako vam i treba kad ne pratite cult of ghoul, mogli ste sebi prištedeti ovaj duševni bol... kažu: 'nismo znali da može biti ovoliko loše...'

potom odosmo na pozdravnu večeru – beki mi je pričao kako se proveo na grosmanu (navodno bolje organizovan nego do sada, ali ja iz njegove priče ne stekoh isti zaključak) i najavio slasher fest u beču i još neke rabote, dok je kadija mladenu opisivao svoj novi projekat na kome radi (a koji, takođe, umnogome zavisi od politike, tj. rezultata izbora...). inače, prajsles je bio kadijin komentar kada je kazao da ga mladen likom podseća na mladog acu berčeka. damn! zaista ima tu nešto!... mladen i beki odoše kolima za beograd a kadija i ja ostadosmo još jednu noć, pa ujutro svako u svom pravcu, kadija ka severu a ja ka jugu.

doručkovao sam sa cicvarom, koji, btw ispade poprilično otkrovenje jer tek tokom druženja na ovom festivalu otkrih da je taj lik svojim pisanjima verovatno obeležio i moje i mnoga druga detinjstva budući da je, ali BUKVALNO, pisao sa časopise u rangu od TIK-TAKA pa do SEX CLUBA i VRUĆEG KAJA! takođe, nisam bio svestan da je svoje pipke imao i u srpskoj filmskoj industriji: bio asistent joce jovanovića na PEJSAŽIMA U MAGLI (navodno, baš on mu doveo dunju iz SMOGOVACA u film), radio na MATURANTIMA i još nekim filmovima, imao ključ od sobe ene (ili beše mije?) begović, itd. zajeban lik.

obećao sam mu da neću pisati rivju njegove publikacije SLEŠER TREJLER (ne znam da li da pamfletčić od 36 stranica nazovem knjigom?), tako da moj sud o njoj morate čitati isključivo između redova; ali, nevezano za cicvarin text, ne mogu a da ne ukažem na čak dva excentrično-neviđena pogovora – jedan od strane Horor Milke Sa Dva Prezimena (vidi KUĆU STRAHA i antologiju STRAH u koju su bez pitanja ubačena i dva moja prevoda – lavkraft i popizbrajt), a drugi od milana konjovića (ZM), koji je posebno hilarious. za potonji je vezan i prajsles lapsus (?) – elem, naslov tih njegovih par zbunjenih pasusa glasi "precizan kao džejson vorhis ili majkl majers". međutim, za dokone čitaoce koji prate čak i ono što piše u CIP-katalogizaciji u nar. bib. srbije, rezervisan je pančlajn – jer tu ovaj naslov glasi: "precizan kao džojsov vorhis ili majkl majers"!

eto, zahvaljujući horor-festu ribarske banje doručkovao sam sa džojsovim vorhisom i slušao o tome kako joca na PEJSAŽIMA nije znao šta hoće, sem da bude godar umesto godara (ili barem godarov vorhis)!

tako je okončana ova probna varijanta festivala – gostima je bilo super, a publici (toliko koliko ih je bilo) valjda takođe nije bilo loše; šteta je samo da se ovakvi sadržaji prave za poluprazne sale. ipak, nadajmo se da će ozbiljni predlozi izneti tokom festivala uroditi ozbiljnijim plodovima u narednom izdanju i da ćemo, vremenom, od ovoga napraviti srpski grossmann. uostalom, župski vinogradi su blizu, a domaće vino koje sam probao nije loše...

Horor festival u Ribarskoj Banji (2. dan)

4. septembar, subota

prepodne i rano popodne ovog dana proveli smo mladen i ja sa pomenutim fdu veteranima u exkurziji slikovitom okolinom, ali o tome ću zasebno izvestiti. krenuli smo nešto kasnije, a morali da stignemo nazad u 14h, pravo na 'radni ručak' povodom budućnosti festivala.

u sali gde smo i inače ručavali tih dana već je bio i upravo pristigli đorđe kadijević, kome je organizator (na svu sreću) odmah prepustio uvodno slovo, pa je kadija smesta svoju viziju festivala okrenuo u daleko ambicioznije vode od onih koje su prethodno u medijima bile najavljivane ("Festival će raspisati i konkurs za kratke horor filmove, čiji autori neće morati da budu opterećeni tehnologijom njihove izrade - to mogu biti i filmovi napravljeni amaterskim i kamerama foto aparata.") kadija je, praktično, sugerisao da bi festival trebalo da a) prevaziđe 'horor' iz svog sadašnjeg naziva, i da bude posvećen fantastici u najširem smislu, i b) da prevaziđe ono 'srpski' iz svog sadašnjeg naziva, i da postane barem regionalni, a u perspektivi i međunarodni u ozbiljnijem smislu reči. na kadijine reči nadovezao se mladen, koji je naglasio kadijino insistiranje na ozbiljnoj, umetničkoj fantastici i metafizičkom hororu, što sam i ja podržao – tako da, posle svega toga, niko više nije ni pomenuo konkurs za filmove sa mobilnih telefona.

domaćini i pokretači ukazali su na ozbiljne potencijale koje banja ima za ovakav festival, ali i na neke moguće probleme (predvidivo vezane za politiku, izbore, i to ko će biti na vlasti...). u principu, sve opcije su otvorene, a bliska budućnost pokazaće koliko će i kako potencijali biti ostvareni. dogovoreno je da se sa konkretnijim idejama i planovima, zasnovanim na ovom razgovoru, okupimo tokom oktobra i da se krene sa ozbiljnijim pripremama nakon što se uradi statut festivala sa njegovim osnovnim idejama i namerama.

nešto kasnije došao je red na VEČE ĐORĐA KADIJEVIĆA.

posle "Leptirice" – prikladno puštene u 18h – kadiji je uručena novoustanovljena nagrada LEPTIRICA, 'za doprinos razvoju srpske poetske fantastike i horora'.

slavoljub marković je na početku večeri pozvećene reditelju kazao:

"jovan dučić je jednom prilikom rekao kako je čovek najstrašljiviji stvor na svetu - boji se čak i insekata. i upravo je jedan insekat, možda tek malo veći od ostalih, postao zaštitni znak srpskog horora. leptirica! vešto izvučena iz duboke riznice srpskog arhetipa, živopisne narodne tradicije i njene nadogradnje u vidu književne klasike, leptirica je na ekranu, i to televizijskom na kome nas je prvi put preplašila još daleke 1973. godine, postala svojevrstan sociološko-psihološki fenomen, simbol srpskog horora i ideal za sve potonje autore koji su istraživali granice žanra i njegovo preslojavanje, u ovom slučaju na poetsku fantastiku, sa kojom đorđe kadijević tako voli da korenspondira."

nakon opširnog obrazloženja koje je marković pročitao, na binu je izašla neka devojka da pročita dodatno obrazloženje, što je i učinila. nagradu festivala je dobitniku uručio predsednik organizacionog odbora festivala i direktor ribarske banje dr branislav katančević. nagrada, kao što se može videti, izgleda kao spoj filmske rolne i vodeničkog točka, a skoro isto toliko je teška. ove godine su je napravili od nekog veštačkog, ne preteškog materijala, ali za iduću godinu nose se mišlju da točak bude od lokalnog, čuvenog peščar-kamena. to će joj dati zaista specifičnu težinu među domaćim nagradama, a i šire...

razgovor sa kadijevićem vodio sam uhodano i trudeći se da se ne ponavljam u odnosu na prethodne intervjue koje sam već imao sa njim, a i on je bio standardno rečit, vispren i zanimljiv, iako je govorio pred publikom od jedva 30ak osoba (mnogi od njih iz medija ili organizacije i gostiju festivala). bilo mu je vidno krivo kada je većina njih izašla zajedno sa njim iz sale, a na projekciji "svetog mesta" koja je usledila ostalo je možda 7-8 osoba. ne znam koliko ih je bilo na "štićeniku" zatim.

istina, i taj broj je dobar, ako se ima u vidu da nikakvi plakati, posteri, baneri ili drugi vidovi obaveštenja nisu stajali nigde u širem krugu kompleksa ribarska banja, izuzev jednog isprintanog crno-belog šturog obaveštenja zalepljenog na vratima lifta u prijemnom centru. takođe, iz političkih razloga, nijedan medij iz kruševca nije smeo da najavi ili izveštava o ovom dešavanju (različite stranke su na vlasti u ta dva mesta), a kruševački žanrovci me izvestiše da je dodatni problem i to što "čini mi se da poslednji bus iz r. banje kreće u 19 časova. ko ima privatan prevoz taj može da isprati festivalske večeri, ostali moraju da se zadovolje novinskim člancima ili tv prilozima." o ovome će morati da se vodi računa u narednim festivalskim izdanjima, ako ih bude bilo.

veče je krunisano privatnom žurkom kod nemanje, jednog od prekaljenih fdu-veterana, koji tu relativno blizu ima praznu i slobodnu dedinu kuću. meso iz hotela nastavismo da zalivamo (i dimimo) u prijatnoj atmosferi nekoliko kilometara niže, u kućici u kojoj se u jednom nadrealnom trenutku, između vrlo heterogene muzike, začuo i jedan hit dark-stoner grupice OM! gde su mladi, tu je i šala, bilo je zezanje svake vrste, mladen je čak začeo trend nošenja slamnatih šešira koji se smesta primio među omladinom, a povratak do hotela pešice, oko 03h ujutro, kroz divljine i pustare ove banje, bio je avantura za sebe. srećom, pratio nas je ivan rizinger, veliki rock znalac, pa smo bili bezbedni od omaja i sanđama (iako sam se ja povremeno osvrtao da ih svojim zlopogledima držim na odstojanju).

inače, ovu i narednu noć proveo sam u krevetu daleko, daleko od cicvare, pa sam zato uspeo i da nešto malo odspavam.

Horor festival u Ribarskoj Banji (1. dan)

nulti festival srpskog horora sam ovde već uredno najavio, a sad je red da podnesem izveštaj o tome kako je to sve izgledalo na licu mesta, u ribarskoj banji i njenoj okolini.

3. septembar, petak

put do kruševca protekao je neosetno, sat i po vožnje od niša, u pristojno klimatizovanom busu niš-expresa i uz čitanje LOVECRAFT UNBOUND zbirke. na 200-ak metara od bus stanice bez teškoća pronađoh domaćine, a pre svega slavoljuba markovića kao jednog od inicijatora svega ovoga, pa s njim i dušanom cicvarom krenuh na horor-vožnju do banje. naime, pošto im se bus namenjen za prevoz putnika pokvario (ili tako nešto), do banje smo došli alternativnim horor prevozom – u kombiju hitne pomoći, privremeno darivanom od sponzora festivala, 'specijalne bolnice ribarska banja'. bio je to sasvim prikladan početak.

Foto: direktor ribarske banje dr branislav katančević i novinar, slavoljub marković

posle upoznavanja i ručka (na kome nam se pred kraj pridružio naknadno pristigli mladen đorđević) smestio sam se u vrlo dobru dvokrevetnu sobu koju sam predstojeće horor noći imao da delim sa cicvarom. tu sam dremnuo nekih sat vremena da se okrepim pred horor veče koje sledi.

do vodenice u srndalju odvezeni smo truc-truc vozićem preko brda i kroz šume – u brdima, horori, of kors – a na licu mesta zatekosmo grdan svet, medije, i nešto posetilaca koji su, ne znam kada i kako, dovde došli, budući da vodenica baš i nije pristupačna civilizaciji. atmosferu su podgrevale horor lubenice izdubljene kao da su halloween bundeve, sa svećama unutra... pošto dadosmo izjave RTS-ovim novinarima (to je posle išlo u jutarnjem programu), dokumentarac koji je u vodenici išao sa video bima, i koji je publika (valjda) posmatrala, prekinuše kad je došlo vreme da se festival otvori.

prvo je izveden performans sa glumcima iz kruševačkog pozorišta u kukuljicama i sa svećama, koji su predstavljali grupu dece, izgubljene u šumi, koja su se nešto potom iz nje vratila – kao nešto drugo, i sa sobom povela svoje roditelje nazad u šumu... istovetna izvođevina obavljena je prošle godine, tokom promocije zbirke priča o vodenicama, pa to možete videti OVDE.

usledio je panel na temu strahom protiv straha - o fenomenu straha i hororu kao žanru, uz projekcije mini filmova "vampiri u srbiji" i "priče iz vodenice".

učesnici okruglog stola bili su: scenarist i reditelj mladen đorđević, teoretičar horora i pisac dejan ognjanović, prof. dr milivoje r. jovanović, ilustrator goran ćeličanin, istoričar goran vasić, pisac miljan marković (stalno namršteni i ne mnogo govorljivi autor vampirskog romana TAJNA VILE MORO), publicista dušan cicvara, sveštenik dragić ilić i slavoljub marković, koji je vodio razgovor.

govoranciju je otvorio pop, koji je iz svog ugla praktično blagosiljao ove horor rabote, uz upozorenje da se u nekima od njih nalazi 'previše slobode' i da time ne treba da budemo zavedeni. taj deo zbivanja bio je koncipiran kao sled zasebnih pričica, tako da svaki učesnik kaže po 5-10 minuta nečega o hororu iz svog ugla (etno, istorija, književnost, film, likovno...), ali bez interakcije ili diskusije. kad je poslednji govornik kazao šta je imao, najavljen je dokumentarac misterije srbije: ovaj i onaj svet, a učesnici se povukoše kud koji.

zbitiju su se pridružili i neki mladenovi obožavaoci, fdu studenti iz kruševca, koji su došli čak u ovu šumu da ga pozdrave, i da se dogovorimo oko sutrašnjih aktivnosti, pošto je mladen predložio da obiđemo neke slikovite znamenitosti u okolini, kad smo već tu. povratak vozićem kroz mrkli mrak šume bio bi hororičniji da je motor rečenog prevoznog sredstva malo tiši, pa da se može čuti i poneki zvuk iz okolnih šuma i kukuruza, ali i ovako je bilo sasvim ok.

Foto: U brdima, deca kukuruza

posle još malo druženja i zezanja uz obilatu mesnatu večeru povukosmo se u svoje odaje.

pokušao sam da spavam, prvo uz treperenje TV-a koji je cicvara pustio, a zatim i uz njegovo hrkanje, hrkeljanje, hrketisanje, hrktanje, hrkokotanje, hrkosanje i hrkanisanje. da stvar bude još gora, zaboravio sam da ponesem svoje obavezne čepove za uši, bez kojih ni kod kuće ne legam u krevet, a kamo li kad sam negde na strani! zgužvani parčići toalet papira nagurani u uši prosto nisu poslužili kao zamena velikoj civilizacijskoj tekovini zvanoj ear plugs! dremnuo sam tek par sati rano ujutro.