Šest godina Kulta!

            Narode: danas se navršava punih ŠEST godina otkako sam pokrenuo ovaj blog!

            To je bilo zamišljeno kao privremeno rešenje, nekakva zamena za sajt ali, dok sam čekao da se steknu uslovi za adekvatan sajt, ovo je poraslo mnogo više od mojih inicijanih namera, i – ostalo je (već!) istorija.

1675 postova.

4539 objavljenih komentara.

315 registrovanih čitalaca.

3 miliona i 100 hiljada prikaza stranica za ovih 6 godina.

Nema reklama.

Nema "ja tebi – ti meni".

Nema uvijanja.

Nema laži, nema prevare.

Nazivam stvari pravim imenom, pa ko voli – nek izvoli.

Poseta se i dalje kreće u ustaljenim parametrima, u proseku nekih 500-ak osoba dnevno ovde svrati – poneki, istina, u neprestanoj potrazi za "pas jebe ženu" videom, ali mnogi ipak dođu/ostanu zbog prikaza filmova, knjiga i stripova, zbog kritika, vesti, intervjua, putpisa, eksluzivnih najava i fotografija...

Zbog etitjuda? Zbog humora? Zbog šarma? Tko šta zna, krhko je znanje!

U svakom slučaju, ovaj blog tvrdoglavo opstaje dok se mnogi drugi blogovi (i sajtovi!) gase ili zamiru sporom smrću sve ređeg apdejtovanja. Bilo kako bilo, The Cult of Ghoul je odavno porastao u snagu na vebu s kojom se mora računati: citiran, hvaljen, voljen, omražen, pljuvan, linkovan... ali ipak nezaobilazan, naročito po pitanjima horora (mada ne samo njih)!

Ko zna – znaće ("Ne veruj hajpu dok to nije Gulov hajp!"); ko ne zna, neznaće!

Hvala što pratite, čitate, komentarišete, šerujete, preporučujete, kritikujete... Hvala što me čitate i u štampanim izdanjima (ZAVODNIK! POETIKA HORORA! More to come...).

Idemo dalje!

I bez brige - ni ove godine, kao ni prethodnih, moje aktivnosti neće ostati samo, pa čak ni primarno "blogerske": očekujte objavljivanje mojih novih članaka, eseja, naučnih radova, kritika, prikaza, pogovora vrednim knjigama, očekujte promocije, nove knjige, a ko zna - možda i poneku nagradicu...

ZLATNI GHOUL: Horor nagrade za 2014. godinu

  

Kao što je već tradicija na ovom blogu, rođendan Tatka na Horor, Edgara Alana Poa, odnosno Bogojavljenje, obeležavam dodelom nagrade ZLATNI GHOUL za najveća postignuća u hororu na filmu, u književnosti i teoriji, u svetu i kod nas, tokom prethodne godine. Ako su vam promakle liste nagrađenih za horor doprinose u prethodnim godinama, evo ih OVDE.

            Bila je ovo još jedna u nizu tankih, slabih godina i na jedvite jade sam odabrao dostignuća vredna pomena. U nekoliko kategorija bio sam prinuđen da naprosto NE dodelim nagradu, jer nije bilo ozbiljnog kandidata, a nisam hteo da bacam zlato na neke poludupaste kandidate. Od najmanje loših, odabrao sam i nagradio sledeće.

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI HOROR 

UNDER THE SKIN

ZLATNI GHOUL
ZA NAJJEZIVIJI HOROR 

Across the River (aka Oltre il guado) 

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBRUTALNIJI HOROR 

Wolf Creek 2

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI ARTY HOROR

Strange Color of Your Body's Tears

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJU HOROR EKSPLOATACIJU 

The Town That Dreaded Sundown

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI CREATURE FEATURE

WER

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI FOUND FOOTAGE 

THE BANSHEE CHAPTER

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJU HOROR KOMEDIJU

WHAT WE DO IN THE SHADOWS

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI HOROR DOKUMENTARAC

pogrebnik

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI DOKUMENTARAC O HORORU

Year of the Living Dead

ZLATNI GHOUL
ZA LAVKRAFTOVSKE ZASLUGE
---niko---

ZLATNI GHOUL
ZA NAJHORORIČNIJI NEHOROR

DER SAMURAI

ZLATNI GHOUL
ZA SRPSKI DOPRINOS HORORU

MAMULA

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJU REŽIJU

Marc Carreté

ASMODEXIA

ZLATNI GHOUL
ZA NAJBOLJI SCENARIO

Gerard Johnstone

Housebound

ZLATNI GHOUL
ZA GLAVNU MUŠKU ULOGU

---niko---

ZLATNI GHOUL
ZA GLAVNU ŽENSKU ULOGU

Scarlett Johansson

UNDER THE SKIN

ZLATNI GHOUL
ZA MUŠKU SPOREDNU ULOGU

Jonathan Brugh

WHAT WE DO IN THE SHADOWS

ZLATNI GHOUL
ZA ŽENSKU SPOREDNU ULOGU

Rima Te Wiata

Housebound

ZLATNI GHOUL
ZA MUZIKU

Mica Levi

UNDER THE SKIN

ZLATNI GHOUL
ZA KAMERU

Manuel Dacosse

Strange Color of Your Body's Tears

ZLATNI GHOUL
ZA EFEKTE MASKE

Gregory Nicotero

Howard Berger

HORNS

ZLATNI GHOUL
ZA SCENOGRAFIJU

Strange Color of Your Body's Tears

ZLATNI GHOUL
ZA DEBI-REDITELJA KOJI OBEĆAVA

Gerard Johnstone

Housebound

ZLATNI GHOUL
ZA SRPSKU HOROR KNJIGU GODINE
---niko---

ZLATNI GHOUL
ZA SRPSKU HOROR KNJIGU GODINE
(TEORIJA)
---there can be only one---

ZLATNI GHOUL
ZA SRPSKU HOROR KNJIGU GODINE
(NESVRSTANO) 

IZGUBLJENI SLUČAJEVI - Ivica Stevanović

ZLATNI GHOUL
ZA STRANU HOROR KNJIGU GODINE
(PROZA)

Ana Kai Tangata

ZLATNI GHOUL
ZA STRANU HOROR KNJIGU GODINE

(ANTOLOGIJA)

The Children of Old Leech:

A Tribute to the Carnivorous Cosmos of Laird Barron

ZLATNI GHOUL
ZA STRANU HOROR KNJIGU GODINE
(TEORIJA)

The Ashgate Encyclopedia

of Literary and Cinematic Monsters

ZLATNI GHOUL
ZA STRANU HOROR KNJIGU GODINE
(NESVRSTANO)

HORROR MOVIE HEROES

GOLDEN GHOUL™ statuu izvajala je i pozlatila Tijana Jevtić, prema nacrtu Dejana Ognjanovića.

Etno horor

  

            Kada sam, krajem juna 2014. godine, imao promociju ZAVODNIKA u Negotinu, iskoristio sam priliku za boravak u tom kraju da, kao i obično kad se tamo zateknem, obiđem slikovite lokalite u bližoj i daljoj okolini tog grada u Istočnoj Srbiji.

            Moj domaćin je i ovog puta bio Siniša, s čijim sam drugarima iz negotinskog planinarskog društva overio planinu Tupižnicu (blizu Knjaževca) – o čemu slikoviti izveštaj imate OVDE.

            Uspon na ovu planinu nije nas umorio, dapače! Već narednog dana smo Siniša, njegova drugarica Ivana i ja autom krenuli, na moju inicijativu, u potragu za starinskim, slikovitim lokacijama kakvih barem ne manjka u tom kraju.

            O arheološkim nalazištima, starostavnim zidinama i tvrđavama – neki drugi put. Ovog puta predstavljam, više slikom nego rečju, neverovatno hororičnu lokaciju Etno-sela "Kapetan Mišin breg", nezvanično znanog još i kao "Žikingrad".

            Zašto bi ovo trebalo da vas zanima? Pa, pre svega zato što se, na moje zaprepašćenje, ispostavilo da je većina etno-ukrasa (drvenih i kamenih kipova, skulptura i srodnih tvorevina) zapravo izrazito hororične prirode!

            Glave izbuljenih stvorova, kao iz Kulta Dagona, razjapljenih usta, nekad u pretećem režanju, nekad u stravičnom urliku, kipovi sa antropomorfnim i teratomorfnim čudima i još mnogo toga zločesto-zlokobnog skrivalo se u tom naoko vedrom mestu.

            Time se i ovde, kao i u mom romanu ZAVODNIK, razotkrila tama folklornih, paganskih atavizama ispod površine ljupkog zelenila, drveća i cveća, rustikalnih koliba, ognjišta i ambara.

            Simpatični mostići, lepo ukrašeni izvori, venjaci i vidikovci, a u njihovoj senci: ale i bauci, čudovišta i vragovi, crni ljudi i zavodnici…

            Ukratko, mesto koje iz aviona izgleda kao park i raj na zemlji, u krupnom planu, izbliza, pokazuje i svoje mračnije lice, i kao takvo predstavlja savršenu zaleđinu za ovu ZAVODNIKOVU foto-sesiju.

            Baš kao i u ZAVODNIKU, tako i na ovom mestu, u ovim fotkama, možete videti nagoveštaje onoga do čega mi je naročito bilo stalo u romanu: horor usred bela dana, strava pod suncem, užas u letu i zelenilu, jeza usred bujanja i rasta.

            Sve fotke načinio sam ja, pa je stoga copyright zadržan za © Cult of Ghoul Inc. Klikni na svaku da je vidiš veću i detaljniju.

            Da ne ostane sve samo na slikama (iako one dovoljno govore za sebe), evo i malo zvaničnih podataka o ovoj lokaciji, pa ako se zateknete usput svakako vam preporučujem da je i sami, naživo posetite i nadahnete se njenim prijatnim senkama. 

One vrebaju i usred prijatnog, sunčanog letnjeg dana, a kamoli tek u rano proleće ili kasnu jesen, pod tmurnim nebom, kad je drveće golo…

U samom srcu Đerdapske klisure i u središtu nacionalnog parka, 6 kilometara udaljen od Donjeg Milanovca nalazi se čudesni etno-eko kompleks Kapetan Mišin breg. 

Smešten je na uzvišenju sa kojeg se pruža najlepši pogled na zalazak sunca u Đerdapu, pogled na Dunav i Donji Milanovac, na mestu odakle je kapetan Miša pratio svoje brodove.

U okviru ovog zanimljivog domaćinstva nalazi se Galerija pod otvorenim nebom "Čovek, drvo, voda" koja predstavlja zbirku od 400 skulptura pravljenih od drveta koje vodama Dunava stiže do obale.

Galeriju drže poznati domaćini, porodica Stefanović (samouki umetnici) koji će vam ukoliko ste voljni pomoći da se okušate u samostalnim umetničkim tehnikama. Galerija se prostire na oko 7 ari, a drvene umetnine su stalna postavka!

            Ova poseta etno-parku, takođe, sadrži i jednu zabavnu meta-dimenziju. Naime, čitaoci mog romana setiće se deonice na početku romana u kojoj kažem:

"Sunce je odavno zamaklo iza i senka se pružila preko svega. Izašao sam u veliko dvorište. Tragovi krvi i perja uklonjeni su koliko se to moglo; najviše ih je ostalo na panju, sada gurnutom u stranu. Stao sam pred stari ambar, zidova od debelih tamnosmeđih dasaka.

Drvena konstrukcija počiva na masivnim komadima kamena, izdignuta bar pola metra od tla. Do vrata vode drvene stube. Ispod ambara mrak je već progutao nabacane krupne cepanice.

Dve potporne grede drže veliku nadstrešnicu a ispod trune starinska zaprega, očigledno godinama nekorišćena. Verovatno je tako od smrti Grozdinog muža, mada nisam imao predstavu kada se to desilo.

Sinulo mi je da bi neka etno-kafana mogla dati koju paru za delove ovih starih kola, naročito za točkove. Sad su dobri jedino da posluže kao zgodan ukras, dekorativni simbol "starine" i "tradicije" u nekoj gostionici kraj puta kojim bruje bugarski i turski kamioni.

 Uostalom, što su sela mrtvija, to kafane više insistiraju na "etno" prefiksu, a svaka straćara kraj puta izdaje se za "restoran domaće kuhinje"...

Njima jedino mogu biti potrebne stare alatke i drvena starudija što truli po selima poput ovog; znakovi presahlog života, sada svedeni na dekoraciju ugostiteljskih objekata, u najboljem slučaju."

U duhu ovih reči valja osmotriti i promisliti i slike koje ovde ekskluzivno nudim…