izabrana dela

izabrana dela

уторак, 22. мај 2012.

PHILOLOGIA MEDIANA: OTRANTSKI ZAMAK i retorika horora

            Izašao je novi, četvrti broj godišnjaka za srpsku i komparativnu književnost PHILOLOGIA MEDIANA (M52) kojeg izdaje Filozofski fakultet u Nišu. U njemu možete naći moj rad pod naslovom "Otrantski zamak i retorika horora".
            Odmah da naglasim: to NIJE isti onaj rad "Otrantski zamak Horasa Volpola i poetika ranog gotika" čiji je I deo izašao u časopisu SVESKE (mart), a čiji drugi deo izlazi uskoro, u junskom broju, niti je to njegova izmenjena verzija, već je potpuno novi rad koji se nadovezuje na njega. To se može videti i prostim upoređenjem sažetaka ta dva rada, ako već ne samih radova. Rad u SVESKAMA bavi se, pre svega, kulturno-istorijskim kontekstom rađanja gotika (proto-horora), i Volpolovim pokušajem da pomiri starinsku i modernu romansu.
            U radu objavljenom u MEDIANI naglasak je na formalnim elementima i postupcima kojima je, u Volpolovom romanu, postavljen temelj poetici horor žanra. Drugim rečima, analiziraju se motivi i njihova organizacija, kao i konkretne odlike retorike horora (analizirane kroz close reading reprezentativnih odlomaka romana) koje će postati karakteristične za horor žanr.
            Evo kako izgleda sažetak ovog rada.

Dejan B. Ognjanović
Doktorant Filološkog Fakulteta u Beogradu

Otrantski zamak i retorika horora

Ovaj radi bavi se romanom Otrantski zamak Horasa Volpola, opšte priznatim začetnikom gotskog romana (tj. gotika, koji se posmatra kao rana faza horora). Analiziraju se motivi uvedeni u ovom delu koji će, nakon njega, postati karakteristični za gotik, kao što su zamak, samostan, tajni prolazi i podzemni hodnici; istražuje se njihovo značenje i funkcija u zapletu. Takođe se analiziraju tipski likovi koji će, nakon ovog romana, postati tipični za ranu fazu gotika: progonjena junakinja, zlikovac, i junak. Istražuju se značenjske i idejne konotacije njihovog portretisanja i značenja proizvedenog njihovim međuodnosom, kao i uplivom toga na poetiku gotika. Najzad, rad istražuje osobene pripovedne postupke kojima se sprovodi estetska namera žanra gotika (horora), odnosno izazivanje jeze, strave i napetosti, a naročito identifikaciju, retardaciju i suspenziju. Na konkretnim primerima iz teksta demonstrira se rađanje poetike horor žanra kroz upotrebu motiva, tema i književnih postupaka uvedenih u Otrantskom zamku, usavršenim i dopunjenim tokom dalje istorije žanra, i aktuelnim do današnjih dana. Pokazuje se da je tekst, već u ovom prototipu žanra, ustrojen u skladu sa estetskom namerom horora.

Ključne reči: gotski roman, horor, žanr, motiv, poetika, fantastika, retorika, identifikacija, retardacija, suspenzija, narativna perspektiva

Ovaj rad sada je u celosti dostupan onlajn, i možete ga skinuti i čitati OVDE.

1 коментар:

Dejan Ognjanovic је рекао...

Ovaj rad sada je u celosti dostupan onlajn, i možete ga skinuti i čitati OVDE (link u tekstu).