ZAVODNIK – selo Špaj

           Danas, 04. novembra 2012. stavio sam tačku na prvi redigovani draft svog romana ZAVODNIK. Njega sam već detaljnije najavio ovde.

            On se čitav dešava u selu Špaj, stvarno postojećem mestašcu u brdima iznad Crvene Reke, između Sićevačke klisure i Bele Palanke (jugoistočna Srbija). Ovaj post ilustrovan je fotkama nekih slikovitih kuća iz tog sela (klikni na svaku da je vidiš veću). 

Objavljene su u okviru priloga "Tradicionalna arhitektura sela Špaj", u zborniku TRADICIONALNA ESTETSKA KULTURA: ESTETSKA DIMENZIJA KUĆE (Centar za naučna istraživanja SANU i Univerzitet u Nišu, Niš, 2006), priredio dr Dragan Žunić.

            Njihov autor je Jovan S. Mladenović (Narodni muzej u Nišu) a ja sam ih izvadio iz ovog javno dostupnog PDF fajla i ekskluzivno za ovaj blog prebacio u jpg.

            Ovako, dakle, izgleda ambijent mog novog romana. O tome da li će, kada i gde biti objavljen – biće tek vremena da se govori, sad je prerano. Čak i u najboljem mogućem scenariju, ne treba ga očekivati pre narednog leta (2013).

            Do tada, malo statistike i fakata.

            Vreme pisanja: 27.08. – 04.11. 2012. s tim što je prvih 15-ak strana napisano početkom maja 2011, ali su sada značajno redigovane.

            Unutar ovog perioda gostovao sam na četiri manifestacije, gde sam održao četiri predavanja (Nekronomikon prezentacija na Zaječar fanta-festu, Francuski horor i Apokalipsa na filmu u Domu omladine, Lavkraft u stripu na Sajmu knjiga) i napisao desetak tekstova za RUE MORGUE i EKRAN, redovno apdejtovao blog i radio još koješta. Da nisam bio zauzet pomenutim akcijama i izbivanjima iz kuće, roman bi bio gotov najmanje nedelju dana ranije, odnosno bio bi završen za malo manje od dva meseca intenzivnog svakodnevnog rada. Da li je ta brzina dobar ili loš znak – videćete dogodine.

            Obim: 235 autorskih kartica (sa po 1800 znakova), odnosno 423.180 slovnih znakova (s proredom). Poređenja radi, NAŽIVO (drugo, finalno izdanje) ima 370.950 znakova, odnosno 206 kartica.

            Dakle, ZAVODNIK – barem za sada – ima nekih 30 strana više od NAŽIVOG. No, zavisno od komentara prvih pouzdanih čitalaca, i eventualnih urednika (kada to bude ponuđeno izdavaču), svašta može da bude – i u pravcu skraćivanja, i produžavanja, mada se nadam da nijedno, ako ga bude, neće biti drastično.

Forma: Pisan u prvom licu. Sastoji se iz osam poglavalja (osam dana tokom kojih se zaplet odvija) približno jednake dužine. Ima jedan veliki citat na samom početku, ali ništa slično ispred poglavalja. Nema prologa niti epiloga, ali ima disklejmer na početku ("Svaka sličnost sa... itd.").

            Ja sam u ovom trenutku najnepouzdanija osoba na svetu za procenu kakav je to roman i da li valja. Reći ću samo ovo:

- Pisanje je proteklo vrlo glatko (čak jezivo glatko!) i na kraju sam prilično zadovoljan postignutim. 

- Čini mi se da sam uhvatio dobar deo toga što sam pokušavao – atmosferu tihe jeze, suptilne nagoveštaje, pritajenu zlokobnost srpskog Gothica, i čistu STRAVU.

- Tokom pisanja sam uspevao da iznenadim samog sebe, menjao sam neke krupne stvari u hodu, ali na kraju se sve složilo kako valja i završio sam sa romanom još složenijim od onog koji sam krenuo da pišem.

- ZAVODNIK je nešto sasvim novo i drugačije u mom opusu; ne liči ni na šta što sam dosad pisao, a ponajmanje na NAŽIVO. S druge strane, ko je pažljivo čitao moju prozu do sada, teško da će biti frapiran a kamoli razočaran bile čime (sem odsustvom splatera i drugih eksplicitnosti): ovo još uvek ima moje otiske i pečate svuda po sebi i sigurno ga nećete pomešati s bilo čijim drugim tekstom.

            Kao što na fotkama vidite, selo Špaj je prilično inspirativno za horor roman, i ja se nadam da sam mu učinio pravdu u tom smislu, mada mi se javlja da se njegovim stanovnicima i onima poteklim iz njega neće baš biti pravo kad vide šta sam s njihovim selom uradio! 

            PS: Ne treba ove fotke shvatiti kao nekakvo moje sufliranje o tome šta treba da vidite u mom romanu, jednom kad se bude pojavio – naprotiv! Moja iskustva iz detinjstva u tom selu, kao i ove njegove fotke, treba shvatiti samo kao vrlo sirovu građu za igrarije kojima sam ih u svom tekstu podvrgao! Drugim rečima, samo jedna od ovih kuća javlja se u mom romanu baš takva kakvu je ovde vidite... Sve ostalo – geografija tog sela, njegova istorija, njegova okolina, stanovništvo itd - pretrpelo je vrlo ekstenzivnu imaginativnu obradu.