субота, 5. септембар 2020.

Lažni car Šćepan Mali



            Dok Crnogorci slave što su s grbače skinuli Cara Mila i zaplovili u blagodeti demokratije, multikulturalnosti i ortodoksnog pravoslavlja, red je da se podsetimo jedinog polucrnogorskog (poluhrvatskog) poluhorora (polu-istorijske drame) – ČOVJEK KOGA TREBA UBITI.
            O tom sam filmu opširno pisao u knjizi U BRDIMA, HORORI, a odlomak iz nje, specijalno za blog, imate na gornjem plavom linku.

            A sada, ekskluzivno za ovaj blog (i za čitav kibersvet), nudim vam moj sken članka iz časopisa TAJNE od pre kojih 30 godina, o istorijskoj zaleđini, da ne kažem bekgraundu, Njegoševe potke koju je posle Bulajić hororizovao...



3 коментара:

  1. Ovaj lazni car moze da bude paradigma svake vlasti na ovim prostorima, i to ne istorijski, istiniti lazni car Scepan Mali, vec onaj fiktivni lik, preobuceni djavo, vucic u jagnjecoj kozi. A ono odsecanje glave metafora sudbine takve vlasti, Ali kao sto je princ tame besmrtan, tako je i smena vlasti samo reinkarnacija vecnog zla. I nije pitanje koliko ce neki novi vladar da donese dobra, vec koliko ce naciniti stete. Zapravo, kad se proceni istorijski doprinos, necastivi Scepan Mali znatno zaostaje u stetocinjenju pred vragolanima iz aktuelne vlasti.

    ОдговориИзбриши
  2. Polucrnogorski, poluhrvatski , poluhoror , iskreno meni su na pamet pali cetinjani koji pjevaju
    tompsona i skoru.

    ОдговориИзбриши
  3. Ovaj Veljkov film je sentimentalni epitaf Josipu Brozu Titu, koji je tada živeo u bolesti svoju poslednju godinu života. Farfa je Maršal. Pakao je Kominterna / zemaljske moćne sile. Rusija je SSSR 20. veka. Crkva je prikazana kao ogavna paralela Paklu, nimalo bolja. Ali se Farfa kao komesar otrgne kontroli. Između Farfe i naroda se desi iskrena ljubav, simbolično i oličena u vezi sa mladom Tanjom Bošković. Ona je narod. Njen otac u jednoj sceni plače nad sudbinom naroda koji je uvek izložen nasilju i stradanju. Farfa simbolično i otima Tanju iz manastira, tj. odvajanje naroda od destruktivnog uticaja korumpirane crkve. I za trenutak se činilo da pod Farfom, prihvaćenim toplo od svih - ima nade za sve te klanove/narode (Crna Gora je metafora cele Jugoslavije).

    Film je vrlo relevantan, samom činjenicom da se jedan Veljko - državni sineasta najvišeg ranga, majstor za partizanske spektakle i čitav život ideološki okružen ateizmom - okreće metafizici i okultizmu (prebacio materijalističku dijalektiku na teren magijske svesti??). Možda je tolika bila silina aktuelnog političkog trenutka? Odlazak Maršala, i meditacija nad neizvesnom sudbinom YU naroda na ovim prostorima u godinama koje dolaze (a donele su potonuće u iracionalno i najcrnji atavizam - pravi nastavak ovog fantastičnog i mračnog Veljkovog ostvarenja).

    ОдговориИзбриши