GHOUL'S SHOP: Novogodišnje izdanje (2014)

  

            Počastite sebe i one koje volite barem koliko i sebe nekim dobrim, pametnim knjigama za predstojeće praznike. Evo novih i starih knjiga za sve (dobre) ukuse: cijena – prava sitnica! Zainteresovani neka pišu na dogstar666 at yahoo dot com. 

U sve cene već je uračunata i poštarina unutar Srbije.

 POETIKA HORORA 

Poetika horora je studija koja definiše horor kao književni žanr i objašnjava nastanak i razvoj njegove poetike od gotskih romana 18. veka pa do bestselera s kraja 20. i početka 21. veka. U ovoj knjizi prikazuju se ključne faze i akteri, i analiziraju najreprezentativnija dela u kojima se ogledaju prelomne tačke u razvoju žanra: Rani gotik (Horas Volpol: Otrantski zamak), Pozni gotik (Meri Šeli: Frankenštajn), Edgar Alan Po i horor priča, Priča o duhovima ("Okretaj zavrtnja" Henrija Džejmsa), Viktorijanski neogotski roman (Drakula Brema Stokera), "Čudne priče" kosmičke strave ("Boja izvan ovog svemira" H. F. Lavkrafta), Horor kao bestseler (Isijavanje Stivena Kinga) i Savremene tendencije u hororu koje oličavaju Moderni gotik (Širli Džekson, Anđela Karter, Džojs Kerol Outs), Priča o duhovima (Robert Ajkman), Telesni horor (Klajv Barker), Psihološki horor (Robert Bloh, Tomas Haris) i Kosmička strava (Tomas Ligoti). Poetika horora prikazuje kontinuitet ali i neprestanu evoluciju i sazrevanje ovog popularnog, provokativnog i inspirativnog žanra.

U pitanju je knjiga koja na 525 strana velikog formata (23,5 x 16,5 cm) objašnjava šta je književni horor, kako je nastao, zašto je imao baš taj oblik, kako se i zašto zatim menjao i razvijao tokom dva i po veka, koji su mu najreprezentativniji predstavnici i zbog čega su baš oni. Najavu ove knjige kao i njen puni sadržaj imate OVDE.

Cena za Srbiju: 2.200 din (post express & pakovanje uračunati)

Cena za inostranstvo: 35 E (sa uračunatom međunarodnom poštarinom)

U ponudi: 5 primeraka

 ZAVODNIK 

Preostalo još oko 66 komada! Ne čekajte proleće... Pitanje je da li će uopšte biti II izdanja!

Napomena za čitaoce IZ BOSNE: ostavio sam 4 primerka romana kod mog predstavnika u BANJALUCI. To znači da sada ne morate da se gnjavite sa inostranom poštarinom i carinom koji bezveze povećavaju troškove i komplikuju stvari: dovoljno je da mi pišete na dogstar666 at yahoo dot com i ja ću vas povezati s mojim zastupnikom, kome ćete poslati 20 maraka, što je cena u koju je uključeno i ptt slanje unutar Bosne.

Cena za Srbiju: 610 din (ptt & pakovanje uračunati)
Napomena: Zbog naraslog kursa evra i drugih okolnosti, cena ZAVODNIKA će odmah posle Nove Godine biti nešto veća: iskoristite poslednju priliku da ovaj roman nabavite po ceni od samo 5 E (u Srbiji).

U ponudi: 66 primeraka

 NAŽIVO = PRODATO!!!

Poslednja DVA primerka kultnog horor romana pronađena su u jednom magacinu i sada se nude zainteresovanima, verovatno po poslednji put. Kad ovi odu zaista ne znam odakle bi više mogao da se pojavi još neki primerak jer svi rezervni resursi su iscrpljeni a ja primeraka odavno više nemam. Dakle, ko se najbrže javi na moj mejl, dobiće.
Cena: 1.400 din (ptt uračunat)
U ponudi: 0 primerka

 KRALJ U ŽUTOM – Robert V. Čejmbers 

Kralj u žutom, knjiga na osnovu čijih je motiva nastala trenutno veoma popularna TV serija True detective, zbirka je kratkih priča američkog pripovedača Roberta Vilijama Čejmbersa, napisana 1895. godine. Kralj u žutom sastoji se od deset priča, od kojih je prvih pet zaslužno za reputaciju koju je ova knjiga stekla kao jednog od klasika horor žanra.

Pored izvornih 10 priča koje čine ovu zbirku, nju krasi i stručan pogovor dr Dejana Ognjanovića, pod naslovom JESTE LI VIDELI ŽUTI ZNAK?

600 din (ptt & pakovanje uračunati)

U ponudi: 2 primerka

           

 HAARP I DRUGE PRIČE O TEORIJAMA ZAVERE – priredio Goran Skrobonja 

Najnovija antologija domaće slipstrim i žanrovske proze, ovog puta na temu TEORIJA ZAVERE. Moja novela pod naslovom NEKRONOMIKON, TREĆE, DOPUNJENO IZDANJE našla se u ovom odabranom društvu, gde zauzima celih 50 od ukupno 650 strana

Neki od autora: Goran Gocić, Jelica Greganović, Filip David, Ilija Bakić, Vasa Pavković, Zoran Pešić Sigma, Željko Obrenović, Ivan Nešić, Oto Oltvanji, Goran Skrobonja, Jovan Ristić...

1.100 (ptt uračunat)

U ponudi: 1 primerak

 LOVECRAFT: COLLECTED ESSAYS – AMATEUR JOURNALISM 

Mek povez, veliki format, 440 str.

Pisma i eseji koje je Lavkraft objavljivao u amaterskim časopisima, pre nego što je postao zvezda u WEIRD TALES, po prvi put sakupljeni u ovu knjižurinu. Tematika je različita, ali pretežno su to osvrti na prozu i poeziju objavljivanu u tim časopisima, kao i opšte stvari vezane za novinarstvo, etiku, estetiku, poetiku... 

1.500 din (ptt uračunat)

U ponudi: 1 primerak

            DRACULA – Bram Stoker 

Što da čitate prevod ako možete u originalu? Izdanje Oxford University Pressa, edicija World's Classics, mek povez, fin predgovor...

350 din (ptt uračunat)

U ponudi: 1 primerak

 HISTORY OF THE BRITISH AND AMERICAN CIVILIZATION - Aleksandar B. Nedeljkovich  

Ovako autor, dr ABN, opisuje svoju knjigu: "To je autorovo zhivotno delo, koje sumira njegovo ukupno poznavanje ove oblasti i njegov pogled na svet (a ima i poprilican broj po glavlja o knjizhevnosti, ali, kratkih; naucna fantastika, horor i fantazija su dobili ono mesto koje, po svojoj knjizhevnoj vrednosti, realno zasluzhuju). Knjiga je izrazito futurski i internetski orijentisana, a poslednje dve reci knjige (glavnog teksta) glase: will be."

Da se ovo prodaje kao fiction, ovo bi bilo vrhunsko postmodernističko delo, na tragu HAZARSKOG REČNIKA, samo mnogo smešnije!

Pisano je konverzacijskim tonom – 'da vam čiča objasni' – koji nema ni u naznakama natruhe AKADEMSKOG PISANJA: ni fusnote, ni citati, ni izvori/autori ne navode se za (mestimično VRLO slobodne i extravagantne) tvrdnje i tumačenja, što svemu tome daje ton (i vrednost) kafanske rasprave. Znači, uzeo čiča banku i priča li priča o istoriji Engleske, Amerike i Srbije, istovremeno.

Vidite: Dr Nedeljković u svom UDŽBENIKU, pišući o američkim nobelovcima, na njihovom spisku spontano usklikne kraj Hemingvejevog imena: 'the most deserved!' 

Vidite: u 'major authors' amer. knjiž. I polovine XX veka ABN ladno ubraja Isaka Asimova i Margaret –prohujala– Mičel (zajedno sa, zapanjujuće, Lavkraftom!) dok u 'lessers' u isti koš natrpa Paunda, Čendlera, Roberta E. Hauarda (!) i Zejna Greja zajedno sa Drajzerom i Štajnbekom!

Učite: u 'majors' iz II polovine XX veka ABN tura i Agatu Kristi i Tolkina i Karla Segana, a u 'lessers' Nabokova, Apdajka i M. Etvud!

            Unikatni smehotres!

            1.050 din (ptt & pakovanje uračunati)

U ponudi: 1 primerak

 MOJ ŽIVOT - Mark Šagal 

Kultura-Beograd 

1969. god. 178 str, (18 x 11 cm)

Ilustrovana autobiografija poznatog umetnika. 

350 din (ptt & pakovanje uračunati)

U ponudi: 1 primerak

POETIKA HORORA u medijima

  

            POETIKA HORORA je započela svoj život: polagano, skromno, bez preterane pompe i galame. Što bi rek'o naš narod, insidiously.

            U nedelju 30. novembra uključio sam se u emisiju "Pogled iz svemirskog broda" na radiju BG202 gde sam kazao ponešto o POETICI HORORA, najavio promociju u Novom Sadu i još ponešto.

            U ponedeljak 1. decembra ustao sam u ranu zoru kako bih gostovao u veoma popularnoj emisiji jutarnjeg programa UZBUDILNIK na Radiju B92. Budući da ja radio ne slušam, nisam ni bio svestan postojanja (i slušanosti) ove emisije ali sam se u to smesta uverio.

            Domaćini i autori, Mlađa i Daško (sic), dočekali su me srdačno, a ispostavilo se da su poznavaoci mog minulog rada i sledbenici Kulta Gula, što je uvek prijatno osveženje – jer iz iskustva znam da se krajnje retko dešava da odem na neku televiziju i radio a da tamo neko nešto zna o meni ili barem o temi.

Obično u medijima to biva tako da ako mi potrefe prezime (ne, nije OgnjEnović!) i ako NE omaše naslov knjige o kojoj govorimo, ja sam srećan. Ovde sam imao zadovoljstvo da pričam sa ljudima koji zapravo znaju ponešto o autoru i temi, a jedan od njih je čak i dobio POETIKU HORORA od izdavača na vreme, i počeo da je čita!

Pa šta više čovek da poželi? Da mu sagovornici budu duhoviti i zabavni? Hell, dobio sam čak i to! Dakle, vredelo je ustajati tog jutra. Sa domaćinima sam popričao nekih pola sata (08.30 – 9.00 h) i bilo je to vrlo vickasto i dinamično.  

Prava šteta što snimak tog gostovanja nije napravljen niti je sačuvan (njihov podkast sadrži samo prvih sat i po emisije, a ne i drugu polovinu: prekid je tik pred moje gostovanje)! Ko je slušao, čuo je; ko nije, baš šteta.

Kasnije tog dana, na konferenciji za štampu, dao sam i intervju za radio, novinarki Sanji Bošković, koji je emitovan na Prvom programu Radija Novi Sad, u okviru emisije "Utorkom u sredu" - 09.12.2014.

Polovina ove polučasovne emisije bila je posvećena hororu, tačnije – njenih prvih 15 minuta. Konkretno, ja govorim od 2.20–8.00 minuta, a zatim sledi, do 13. minuta, čitanje početka Lavkraftovog Slučaja Č. D. Vorda, da bi na kraju, od 14-15. minuta, nešto o hororu kazao i dr Žolt Lazar (jedan od trojice recenzenata moje knjige).

Tu emisiju možete poslušati onlajn. Kao što rekoh, možete krenuti od početka, jer horor priča počinje već u 2. minutu. Evo, ovde: http://media.rtv.rs/sr_lat/utorkom-u-sredu/9282

Prva prava promocija POETIKE HORORA održana je u Novom Sadu tog istog 01.12.2014. u prijatnom prostoru na spratu knjižare Bulevar Books, predviđenom upravo za takve događaje (vidi slike).

Uprkos žestokom pljusku, ovoj promociji je prisustvovalo 20-ak posetilaca koji su pobožno saslušali to što smo imali da kažemo mi, autor, kao i izdavač, Milenko Bodirogić, i dr Žolt Lazar. Neki su čak i kupili knjigu, iako je među okupljenima bilo i onih koji su je nabavili ranije, u pretplati, pa došli sada po autogram...

Ne bih prepričavao to veče, jer malo dole okačiću link ka audio snimku: reći ću samo da je promocija trajala 45 minuta, delom zato što sam žurio na autobus (pravo iz Novog sada putovao sam u Beograd, a otuda – u Hrvatsku, na mini-turneju, od Zadra preko Rijeke do Pule) a delom zato što je moje grlo bilo prilično načeto manjom prehladom, pa nisam ni mogao da govorim onako dugo kao inače, što je možda i bolje.

Drhtave fotke drhtavom rukom napravio je moj NS prijatelj Nikola NO ABUSE; ako se on, kao iskusan hororista, toliko tresao, možete misliti koliko je jezovito bilo običnoj publici te kišno-hladne olujne večeri!

Rečene su neke zanimljive stvari, kao i ekskluzivni podaci o izdavačkom planu Orfelina, pa eto, koga to zanima, neka sa Mediafire linka skine wav fajl veličine oko 13MB, u trajanju od 45 minuta, i neka se sam uveri kako je bilo. Evo toga OVDE.

Promociji je, pored ostalih, saučestvovao i Ivica Živković (IZGUBLJENI SLUČAJEVI i druge umetnine) a tu se zatekao i jedan od vernijih pratilaca bloga i od kvalitetnijih, sadržajnijih komentatora (na slici). Ne bih da ga autujem ako to sam ne želi, možda mu više prija draž anonimnosti, ali ako želi, može u komentaru da anotira sliku i predstavi se.

I to nije sve! U decembarskom broju magazina PLAYBOY "Muškarac godine" i jedan od najuticajnijih Srba na decu i omladinu, pevač i pisac Marko Šelić Marčelo, slikao se za duplericu, i usput, kad su ga pitali za mir u svetu, rešenja problema gladne dece u Africi i šta preporučuje za čitanje, kazao je da preporučuje moju POETIKU HORORA, rekavši, otprilike, "u vreme ovih lažnih doktorata evo vam prilike da vidite kako izgleda jedan pravi!" 

Ali ni to nije sve: autor POETIKE HORORA gostuje u emisiji iz kulture VAVILON, na II programu RTS-a, u utorak 23. decembra u 20.30 h. Razgovor je obavila autorka te emisije, književna kritičarka Jasmina Vrbavac, a sniman je u jednom zanimljivom, hororičnom ambijentu, pa eto, pogledajte i to ako ste tako u mogućnosti.

POETIKA HORORA je idealan novogodišnji poklon za osobe od ukusa i kulture, if any. Možete je kupiti u svim većim knjižarama širom Srbije (Delfi, Vulkan itd), a najbolje je ako je kupite direktno od izdavača, ili od autora. U potonjem slučaju, naročito ako želite primerak s posvetom, pišite na dogstar666 at yahoo dot com i to što pre, jer ostalo mi je još samo 5 extra primeraka.

         Što se tiče daljih promocija, naravno da će ih biti - čim prođe Četres Dana Neprekidnih Bahanalija U Srbiji (od Sv. Nikole do Sv. Save). Već je dogovorena promocija u Nišu početkom februara, a kad prođu najveća ludila u januaru, dogovorićemo još neka mesta... Do tada - ČITAJTE!

Srećna slava svim paganima, i ostalima!

            Danas tzv. pravoslavni hrišćani slave tzv. Svetog Nikolu. Strogo gledano, i ja sam prinuđen da učestvujem u toj poposveštanoj travestiji. Tim pre mi je u sećanje navrla jedna nedavna malo drugačija ali zapravo slična "slava" koja se, za razliku od ove, barem nije ni pretvarala da ima neke veze s tzv. hrišćanstvom.

            Naime, neću vas sad i ovde nadugačko podsećati na paganske korene obožavanja tzv. svetaca i orgijastičkih "slava" koje se među Srbima održavaju nominalno u njihovu čast, a zapravo uglavnom kao alibi za nimalo hrišćansko obžderavanje i opijanje te za druge, još gore, i još manje hrišćanske sentimente i ponašanja.

            Umesto toga, na dan ove tzv. slave, evo slikovitog izveštaja sa jedne od najstarijih slava za koje čovečanstvo uopšte zna – slave poznate kao Sveta Jesenja Ravnodnevnica. Elem, ove godine sam se baš u to vreme, negde oko 20. septembra, zadesio u Istri, u gostima kod drage lavkraftovke a, kako se ispostavilo, pomalo i vikanke (eng. wicca).  

Proveo sam tom prilikom jedan produženi vikend u Višnjanu (kod Poreča) i okolini, a ovde na blogu već sam predočio izveštaj sa ekskurzije na koju me je moja domaćica Natalija odvezla – pravo u ruševine srednjovekovnog zamka Dvigrada.

Tokom tih dana obišli smo zajedno nekolike "gotske" lokacije u okolini Poreča i Rovinja, uključujući i jedan šumarak kraj stare crkvice i groblja gde smo zatekli baš zgodno namešten falusoidni stećak za ko zna kakve neimenovane i svakako bogohulne rituale.

Moja domaćica mi je pokazala i višnjansku opservatoriju, naizgled modernu zgradu posvećenu tzv. tvrdoj, egzaktnoj nauci osmatranja zvezda i drugih nebeskih objekata i pojava.

Najveći i najzabavniji kuriozitet vezan za ovu građevinu jeste da se, odmah do nje, nalazi i njen davnašnji pra-predak: mini re-kreacija kruga od kamenja nalik (donekle) Stounhendžu, odnosno, još sličnije brojnim drugim, nešto skromnijim krugovima kakvi krase dobar deo Evrope i obeležavaju mesta naročito nabijena energijom, tamo gde se ukrštaju tzv. lej linije (eng. ley lines).

Kontrast (?) odnosno paralelu između ova dva dela ljudskih ruku našao sam nadasve znakovitim.

Nisam smeo da svoju vodičicu i domaćicu previše zapitkujem kakvi se rituali i svetkovine ovde odigravaju, ali nagovešteno mi je da se na ovom proplanku zna okupiti poprilično sveta, naročito na Svetu Letnju Dugodnevnicu, kad se tu pale velike vatre koje odvažniji preskaču (da li odeveni ili nagi, nije mi precizirano).

Ko je gledao THE WICKER MAN bolje će shvatiti ceo ovaj post i slike u njemu, a ko nije – šta čekate? Moj Pečat Preporuke? Pa, imate ga (odavno)!

U svakom slučaju, iskoristio sam priliku da zadovoljim svoj fetiš prema kamenju među ovim obeliksima, odnosno obeliscima.

Nedaleko odatle nalazi se i naročito svetilište lokalnih Vikana, u lugu podno velikog hrasta.

Tu je i kameni oltar na koji se, onda kada su zvezde tamo gde treba, prinose žrtve...

...uglavnom u vidu posnih peciva, voća i povrća, vina i rakije.

Da, kako ispade, imao sam sreću da zapadnem među najbenignije od svih Vikana – ovi čak i ne kolju piliće i mačke u ritualima, nego su skroz naskroz vegani. To će reći da je njihova slava, baš kao i tzv. Sv. Nikola – posna!

Ovaj lug je delovao relativno dobroćudno usred blago natmurenog dana, ali to ne znači da su mom hororičnom oku promakli izvesni zlokobni nagoveštaji.

Recimo, pažnju mi je privukla neprirodno velika i debela glista, veličine omanje zmije, koja se zavukla podno hrasta. Aha, tu mu je dakle Leglo Belog Crva!

Naivni bi pomislili da je to samo "obična" glista ali meni je smesta bilo jasno da mora da je u pitanju barem veštičji familijar, ako ne i materijalizovani genius loci.

Kad vreme dozvoli, upravo ovaj lug je poprište Vikinih slava i preslava: tu se okupljaju, muziciraju, igraju, pevaju, jedu, piju i ko zna šta sve ne.

Nažalost, tada kada sam ja tamo bio još su bili vidljivi tragovi kiše od prethodnih dana, tlo je bilo blatno i prošarano lokvama, a prognoze su dopuštale mogućnost nove kiše te večeri.

Zbog toga sam, nažalost, bio uskraćen za potpuni ugođaj autentične vikanske proslave Svete Jesenje Ravnodnevnice usred noći, u šumarku, pod hrastom i pod nebeskim svodom.

Umesto toga, morao sam da se zadovoljim nešto udobnijom, ali manje slikovitom lokacijom u jednoj mesnoj zgradi, u prostorijama koje se inače retko koriste, ali su sasvim dobro poslužile da se, uz prigodnu muziku, hranu, piće i druženje, obeleži ova slava.

POSNA slava, kao što rekoh: ali uprkos tom oksimoronu moram zaista priznati da se imalo tu šta probrati čak i za jednog zadrtog mesoždera poput mene, i da sam u slast smazao ponuđeno raznovrsno jastije i pitije i prouzročio prikladno blagoutrobije.

Bilo je tu i raznih domaćih pića proizvedenih u ovom kraju. Iako ja uglavnom ne trošim žešća pića, ovde sam oprobao i nekoliko sorta vikanske rakije (sa raznim aromatičnim travkama), uključujući tu i bisku, koju sam premijerno probao u Kringi – ali o tom vampirskom iskustvu drugi put!

Ljuća pića prelivao sam likerom od čokolade, a onda se (posle pregrade u vidu supstancijalne hrane) prebacio na odlično domaće crno vino. Pošto sam ga izdašno pohvalio, vikanka zadužena za njega bila je tako ljubazna da mi idućeg jutra donese na poklon dva litra, koja sam slatko popio sa Markom Piševim uz njegove ribo-lignjanske specijalitete, kad sam dan potom otišao do njegovog istarskog pribežišta.

Sve u svemu, to veče bi možda bilo razočaravajuće nekome ko bi očekivao obnažene vikanke koje igraju oko vatre i upuštaju se u tzv. razvrat i blud onako kako to tzv. pagani navodno rade – ali meni je, faute de mieux, bilo veoma zabavno i dražesno sve to.

Ne samo što sam se baš fino zagrejao raznim veštičjim napicima nego je veče bilo krunisano i dolaskom spiritusa movensa ove grupice, izvesne legende koja hoda po imenu Korado. Njegove priče, legende i tajne istorije poslužile su kao savršena kruna ove bogougodne, posne, ali nimalo siromašne slave.

Inače, za koji dan vreme je već za Svetu Zimsku Kratkodnevnicu, pa stoga – neka je srećna i ova i ona slava svima koji slave!