FRITT VILT 2 (2008)

**(*)
3-
 

u krajnjem zbiru ovaj nastavak je tek nešto malo bolji od 'originala' (ako se o originalima uopšte može govoriti kod ovako besramno derivativnih produkata), ali pošto sam više uživao tokom većeg dela njegovog trajanja, blagonaklono ga častim sa pola ocene više nego za FV1.

pre nego se bacim na nastavak, evo šta sam svojevremeno imao da kažem o 1. delu:

pokušao sam da se osvežim uz FRITT VILT (COLD PRAY), ali me je uglavnom ostavio ladnim - u lošem smislu reči!

odavno nisam video ovoliko rudimentaran, neambiciozan, neoriginalan 'plot'; što je još gore, njegova zastarelost i fućkanje na činjenicu da ovakvi filmovi postoje već pune 3 decenije smetaju tim više što on svoj déjà vu i ne pokušava da opravda, recimo, inovativnim set pisovima, upotrebom modernih efekata, nekom novom stilizacijom, pristupom, dramom, re-imaginacijom, dijalogom sa prethodnicima, bilo čime.

ali ne! beskrvna ubistva spadaju u najneinteresantnija half-assed off-screen bullshit otaljavanja u istoriji slashera!

ok, snježni krajolici su ljepi kao i grupica omladine koja ne deluje tako iritirajuće kao njini američki vršnjaci; i to je sve.

iritirajuća hard-rock bljuzga od soundtracka dodatno ukopava ovo sočinjenije u 80te, gde mu je i mesto, i odakle je misteriozno voskreslo sa par decenija zakašnjenja, bez ikakvog razloga da sada i ovde pomoli svoju ružnu glavicu iz snijega.

ocena: ** (2+)

a sad – nastavak.

ili, bolje reći, rimejk HALLOWEENA 2.

jeste: sve se dešava ne baš iste noći kao u H2 nego 2 noći kasnije, u bolnici, u koju prvo smeste poslednju preživelu junakinju iz 1. dela, a potom tu dovezu i leševe+ubicu iz one ledene rupe u kojoj su završili na kraju FV1.

naravno, ubica oživi čim se malko razmrzne u toploj mrtvačnici (!) i krene da kolje sve oko sebe. moram reći da mi se sviđa to što je, tek u ovom delu, on najzad postao vrsta ubice kakvu najviše volim – neuništiva gigantska copina đejsonovsko-majklmajersovske provenijencije, a ne samo tamo neki psiho-šmokljan pod maskom.

pošto je ovo pisao isti onaj lejmer kao i 1. deo, ubica i dalje nije preterano maštovit, niti ima potreban intenzitet da zaista postane konkurencija pomenutim klasičnim kolegama (MM i DŽV), ali u ograničenim okolnostima bolnice koja ima u kupno 3 pacijenta i 3 doktora i 1 policajca (!) – on se trudi koliko može, a reditelj je ovog puta znatno bolji, pa je neke scene ovde baš prijatno gledati.

da se ne lažemo: i dalje je tu lejmersko insistiranje na besmislenim glasnim bukama niotkuda i jeftinim jump-scareovima a nekoliko ubistava se prikazuje suviše indirektno (eliptično), ali čak i s tim ograničenjima, ovde ipak lije nešto više krvi, a to je uvek lepo u slešeru koji jedino zbog toga i postoji.

o rupama u scenariju neću sada – ipak je ovo samo derivativni slešer a ne ambiciozna reinvencija bilo čega; ako mi kažu da se igla od šprica može tek tako nabiti nekome u vrat, a onda izvaditi iz njega kao ništa nije bilo, bez kapi krvi, ja ću to da poverujem; ako mi kažu da čovek proboden pijukom za led može da preživi u ledenoj rupi 2 dana zato što su tu niske temperature pa mu pao metabolizam, ja ću to da poverujem, pored ostalog i zato što je to poseban baja za koga smo već otkrili da je bio mrtvorođen pa vaskrsao 4 sata po mrtvorođenju – što znači da na njega te sitnice sa bockanjem pijukom i ledenim temperaturama norveške – ne deluju. itd.

ono što me od ovakvih sitnica više nervira jeste što scenarista ne ume da iskoristi ni postavljene potencijale to malo likova koje je skicirao: ima tu u bolnici klinac – nešto kao kalimero iz VARIOLE VERE, samo simpatičniji i bolji – s kojim je moglo mnogo više kid-in-peril strave da se izmuze, ali nije; ima tu i baba koja stalno ide u WC, ali i od nje imamo samo jednu pojavu kad krene sranje (sic), a moglo je mnogo više; isto važi za odnos naše final girl i njene nove prijateljice-med. sestre, i praktično za bilo koji drugi odnos u filmu. takođe, iako je ovo mestimično bukvalno rimejkovanje HALLOWEEN 2 (npr. scena u kojoj baja silazi u podrum da vidi što je nestalo svetlo i popravi osigurače), FV2 ni približno ne koristi raznovrsnost lokacija (i instrumentarija) koje ambijent bolnice nudi, i sve se zbiva na potezu mrtvačnica-hodnici-podrum-sobe, s naglaskom na hodnicima.

da sumiram: lame'n'fake picures presents FRITT VILT 2: dinamično i fino režirano protrčavanje kroz prastare slasher klišeje koje može biti zabavno za ljubitelje pod-žanra, iako mu na kraj pameti ne pada da uopšte pokuša nešto sveže i zanimljivo sa njima. 

kao i u 1. delu, i ovde imamo limp dick od kulminacije: zbrzani, nedovoljno intenzivni kraj koji ne izvlači dovoljno strave iz okolnosti. ako ništa drugo, pohvalno je barem to što je završeno tako kao da ne nameravaju da rade part 3. mada, ako zarade dovoljno para, ne bi me čudilo da ih ni ovakav kraj u tome ne spreči. rekoh već, besramni su ti norvežani!