izabrana dela

izabrana dela

недеља, 29. август 2010.

SHELTER (2010)

**(*)

2+

džulijana mur. džonatan rajs mejers. i još tušta i tma solidnih epizodista i drugopozivaca, u solidno budžetiranom, 'stilskom' psiho-trileru koji se ubrzo izvrgne u natprirodno. yeee-haaay, fun for the whole family, no?

NO!

ovo počinje vrlo dobro, sa nekim simpa likovima i sa intrigantnim situacijama u kojima, isprva, nije jasno kuda to sve vodi – isprva ima misterije, intrige, čovek se unese, obraduje da će najzad videti jedan pametan triler sa živim likovima – a onda, posle oko pola sata il tu negde, SHELTER počne da klizi ka ponoru i druga polovina se pretvori u takvu treš paradu da je mene bilo sramota zbog džulijane (koju inače poštujem) da to gledam. zaplet nema ni najmanjeg smisla i toliko je besmisleno i usiljeno zakomplikovan natrpavanjem svega i svačega, i to takvim tempom, reklo bi se samo zato da bi ljudi prestali uopšte da razmišljaju o tome 'ali kako onda...?' 'a zašto su oni, umesto da...?' ili 'zar nije logičnije da...?'

to se razvije, tj. razbije u takav neopisiv galimatijas od polusvarenih i nekoherentnih i uzajamno poništavajućih 'ideja' iz drugih, daleko boljih filmova – prastara epidemija, čudesni izlečitelj (zapravo, nevernik koji u dilemi Bog ili Vakcina – bira vakcinu! zlikovac!), apsurdna kletva, još apsurdnije čekanje decenijama da se ona aktivira, savršeno nelogični i proizvoljni načini njenog emaniranja a o njenim žrtvama da i ne govorim – dakle, sve to nema veze s mozgom, jer je orkestrirano u jednu thrill-paradu (samo, bez thrilla!) koja postepeno postaje sve explicitniji morality play.

da, govno-krem na bajatu tortu je još jedna bljuzgava nemušta propoved od sorte koju posebno intenzivno mrzim, i već sam je obilato pljuvao i u FAUSTOVSKOM EKRANU i ovde na blogu (kod KNOWING, npr.) – ona lažna dilema između razuma i vere. kao, ako ne veruješ u downright budalaštine – ti si onda samo suvoparna, dosadna, 'razumna', ograničena osoba, nesposobna da vidi Boga...

ofucani fazon – naučnik/ca koji veruje samo u objektivnu naučnu spoznaju bude suočen/a sa onostranim (demonskim) i onda preko tog đavolskog trnja dođe do zvezda prosvetljenja. koliko je ovo đubre jasno je ako vam spojlujem kraj koji sam odma znao da će takav da bude čim je uveden motiv seobe zloduha iz tela u telo. NARAVNO da će da ga utepaju na kraju, i NARAVNO da će u poslednjem SUPRAJZING kadru da se neko obližnje derle il tako neko u okolini da se iskezi i TA-DAM, evil lives!

boh-ring!

mda: trebalo je da me zabrine još natpis na plakatu 'from the writer of IDENTITY'. al, ko velim ako bi se mejersov agent i zajebo, džulijanin ne bi. ta žena ne igra u dreku. crvc. za sve postoji prvi put. evo ga. od ovog dreka nema sheltera! when the hollywood shit rains – it POURS!

4 коментара:

NGboo је рекао...

Nije Julianni ovo prvi put - već je (bar) jednom usrala motku u vrlo razočaravajućem The Forgotten...

Dejan Ognjanovic је рекао...

hm, da, na The Forgotten sam zaboravio ;)
ali kolko ga se sećam, on ozbiljnije pada tek sa twistom, pred sam kraj, dok SHELTER počinje s nebulozama mnogo ranije - čitava druga polovina filam je nesnosno nesvarljivi bućkuriš.

NGboo је рекао...

Ne mogu da uporedim pošto Shelter nisam gledao (a verovatno i neću), a Forgottena se sećam kao kroz maglu i nekog alien-twista, koji me je žestoko iznervirao... Mada, čini mi se da je nervoza počela daleko ispred njega, tj. da nije samo on problem. :)

Aleksandar је рекао...

Haha, taj Forgotten (inače odličan film) sam svojevremeno gledao s mamom. Bilo nam je vrlo zanimljivo, sve do trenutka kad onog lika spiči auto a on ustane, otrese prašinu i ode dalje ko da ništa nije bilo. Mama je tu zaključila da se dešava nešto natprirodno i kako je alergična na bilo kakvu fantastiku i slično, odmah je zaspala :-)