izabrana dela

izabrana dela

субота, 06. октобар 2012.

TOP GAY GUN (1986)

**
2-

U oqueeru akcije "Gejeve u čet'ri zida, gde im je i mesto", odnosno, povodom zabrane današnje Gej parade, "iz bezbednosnih razloga" – bezbednosnih, kažem, a ne zato što živimo u pravoslavnoj džamahiriji u kojoj popovi voze džipove, prete ljudima, vređaju ih, siluju, biju i ubijaju, a kome se to ne sviđa bolje nek kupi prnje i ide tamo gde ima bolje – dakle, danas je pravi čas za podsećanje na klasik iz Gay 1980s: TOP GAN.
Budući da sam, u vreme kad je to bilo mega-hit, svoje vršnjake smatrao beznadežnim imbecilima, a prema onome što je njima bilo super osećao samo najdublje gnušanje, ja sam većinu megahitova iz 1980-ih preskočio sasvim, ili ih gledao sa zakašnjenjem. Tako sam i famoznog TOPA GANA pogledao tek pre par nedelja, potaknut samoubistvom njegovog reditelja, Tonija Skota; velim, sad je bezbedno da najzad i tu recku udarim i vidim u čemu je (bila) fama i na šta su to (i zašto) moji vršnjaci otkidali i višestruko u bioskopu džeparac ostavljali pre četvrt veka.
Pokazalo se da je TOP GAN sve ono što sam i mislio da će biti: otužna, smešno klišetizirana, prostodušna, hiperdizajnirana melodramska propaganda za USA! USA! USA! – ili, preciznije, za njihov vojnoindustrijski kompleks. Potonji je većini plitkoumnih Srba u '80-im delovao strašno cool kad im ga je dizajnirao odradek, Toni The Skot, a otelovljavao Tom Kruz u svojim pre-sajentološkim danima sa fensi đozlucima za sunce, ali pokazao se malo manje cool kad je krenuo da sipa bombe po našim gradovima, fabrikama, prugama i putevima. 
Dakle, jedna tipična šarena reklama za junačku i seksi američku avijaciju, upakovana od strane uvek spremnih tehničara, vrhunskih zanatlija koji ne pitaju šta i kako, nego samo: "Reci, šefe, HOW HIGH, i nakitiću ti ga tako slatko i šareno i ljupko da će infantilni umovi da ga gutaju bez pitanja i da cvile za još!" Naivni to primaju kao Gladac: "Čista nedužna razbibriga za odmaranje mozga kroz gledanje lepih slika i slušanje slatkih pop-pjesmica." Oh, yeah, Take my brain away!
A malo koga zanima Jadac unutra: kako je samo poželjno i seksi biti američki pilot i bez obaziranja na međunarodne zakone i propise jurcati po tuđinskom vazdušnom prostoru i raznositi tuđe avione bez ikakvih posledica, kao u video-igrici… Jii-haaaaa! Ka-booom, baby! 
Nego, taj zaslađeni militarizam ipak je nešto što svako ko ima bar malo mozga (danas!) može da vidi, ako već onih dana nije, i ne bih sad mnogo bičevao tog mrtvog konja. Mada, ko zna, možda je to još uvek potrebno imajući u vidu idolatriju koju u mnogim krugovima danas uživa još odvratnija reklamokratkinja američke vojne industrije (i svega što uz nju ide), Katarina Bigalou, koja se toliko slizala sa US ARMY da je postala njihova dežurna Leni Rifenštal. O njenom ideološki "naivnom" HURT LOCKERu već sam pisao ovde, a svakako ću pisati i o njenoj US-ARMY-approved verziji hvatanja, egzekucije i lešobacanja Osame Bin Ladena, čim je bude usnimila a to procuri na net.
Isto tako, uopšte ne pretendujem da sam otkrio rupu na… heh, saxiji pričom o gej podtekstu zapleta koji se ceo svodi na nadmetanje "ko ima veći", i čiji se naslov najtačnije može prevesti kao NAJVEĆA (NAJDUŽA) PUCA. 
Baš iz tog razloga u našim bioskopima nije ni igrao s prevodnim naslovom, nego kao TOP GAN, pa ko razume - shvatiće. Priznaćete, na srpskom TOP GAN ne znači ništa, jer film nije o topovima, mada možda jeste o "topdžijama"…
Sve je to Kventin Tarantino odavno razgolitio u ovom dijalogu iz filma SLEEP WITH ME (u donjoj ilustraciji prošarano rečitim insertima iz NAJVEĆEG ĐOKE):
Moj skromni doprinos ovoj temi sastoji se u tome što ću Tarantinovo tumačenje poduprti s još nekoliko rečitih momenata nepomenutih u njegovoj briljantnoj analizi, čisto da nisam džabe nedavno gledao ovo otužno smeće - a moram priznati da mi je ovaj treš izazvao bar tuce glasnih smehotresa. Bilo je to isključivo u nenameravanim situacijama, naumljenim da budu "ozbiljne" (npr. kad Meg Rajan teši Toma zato što je Tom skrivio smrt njenog mužića i oprašta mu sve!), odnosno u pojedinim napadno glupim "fazonima", ili pak u oči-kolutajuće-neverovatnim scenama, poput prvog susreta Toma i Keli koji kulminira time da Tom stalkuje curu u ženskom klozetu!
 
Nije ni čudo da su srpski klinci i gilipteri otkidali na ovo smeće – upad u žensku svlačionicu (pre fizičkog) ili u ženski WC smatrao se, tih (osnovnoškolskih) dana, vrhuncem frajerstva & zdravog hormonalnog mačizma.
Dakle, na stranu smešni dijalozi, smešne situacije, smešno otrcani klišei, smešna "romansa", smešna pop-pesmica koja se tokom NAJVEĆEG ĐOKE čuje bar deset puta (kunem vam se, postoji jedna deonica u filmu od nekih 20 minuta tokom koje se, samo u tom kratkom razmaku, tonovi iz te ogavne ljige od koje niste mogli da umaknete sredinom 1980-ih, čuje barem PET puta! Znači, na svaka 3-4 minuta, eto ga opet "Take my brain away!")… Na stranu sve to.
Ali pogledi koje Val Kilmer upućuje Tomu tokom filma – pa ono je prajsles!
Naravno, govorimo o Valu iz vremena kad je bio frajer i šarmer, pre nego što se pretvorio u debelog bizgova, volovsku polutku i copinu naduvenu od droge i alkohola i ko zna čega – kakvu možemo danas videti, recimo, u kvazi-horor smejuriji TWIXT (vidi rivju).  
Ja, kao doktor nauka, i stoga posvećenik vrline tačnog i preciznog citiranja, moram istaći da Tarantino malkice falsifikuje pančlajn NAJVEĆEG ĐOKE da bi mu fora bila efektnija. Naime, završne Tom-Val reči ne glase, kao što mr. T. kaže, "You can ride my tail anytime" (Val), "No, you can ride mine" (Tom), nego "You can be my wingman anytime"(Val), "No, you can be mine" (Tom).  
Što reko Aksl Rouz, Ju ken bi majiajn til di end of tajiajm!
Ali se zato ne može dovoljno naglasiti pronicljivost Tarantinovog klouz ridinga, kada zapaža da Tom zaskoči Keli MekGilis tek onda kad se ova, ničim izazvana (?!), pojavi u muškobanjasto-dečačkom autfitu, prikrivši većinu svojih ženskih atributa.
Sad, može se neko s razlogom upitati – koja je poenta ovolike homoseksualnosti filma TOP GAN? Otkud ona, zašto ona, čemu to služi? Odgovor je, naravno, složen, ali srećom, na pravom ste mestu, i ta će misterija biti uskoro razjašnjena.
1) TAKVO JE BILO VREME. Da, 1980-te su the gayest period ever, bar što se tiče američke pop kulture (ali i onog dela sveta koji beslovesno konzumira njihove žvake). Zašto baš tad? Možda kao (nesvesno!) protivljenje Reganovoj Americi: sve to naklapanje o tradicionalnim vrednostima, porodici, tvrdim granicama između MI i ONI (Hladni Rat Zvezda…), insistiranje na strejt vrednostima u političkom i drugom mejnstrimu valjda je dovelo do svih tih šarenih krpica, ćubastih i kosmatih frizura, sladunjavih elektro-pop pjesmica i androginih ili gej zvezda tipa Majkl Đekson, Fredi QUEEN Merkuri i Madona, a o ekscesima tipa sweet metal, o momcima u helankama itd. da ne govorimo.
Ovo se odražava i na polju filma – a naročito u najmuškijem od muških žanrova: akcionom filmu, kojim u to vreme dominiraju mišićave nauljene polutke, Stalone i Švarceneger i brojne njihove bodibilderske kolege u zapletima krcatim man-on-man akcijom (uključujući i razne gay varijacije: buddy movie, male bonding, men on a mission i sl). Već sam ovde u tom smislu analizirao tvorevinu TANGO I KEŠ, pa bacite pogled na to ako dosad niste. Ukratko, akcioni, krimi i ratni film 1980-ih prosto je prožet gejstvom na svim nivoima.
2) TAKAV JE BIO REDITELJ. Toni Skot je jedan od istaknutijih eksponenata homoseksualnosti na filmu. To je bilo očito još u njegovom debiju, HUNGER (aka GLAD ZA KRVLJU), u kome je besramno fetišizovao homoseksualni odnos Katarine Danev i Suzane Sarandon. Naravno, pošto ta vrsta homoseksualnosti iz nekog razloga (?) nimalo ne smeta borcima protiv homoseksualnosti (!), to mu je progledano kroz prste. 
Krediti koje je tim video spotom maskiranim u film stekao omogućili su mu da nesmetano provuče i one smelije homoseksualne parabole, kao npr. u TOP GANU, gde je mašući naivnima pred očima sa Keli Mek Gilis zamaglio vid po pitanju toga šta se tu zaista dešava između Toma i Vala. Skot je i u kasnijim filmovima s uspehom koristio buddy formulu (male bonding) i njene razne varijacije, ali to je za neku drugu disertaciju…
3) TAKVA JE BILA TEMA. Tema je avijacija. Cilj je propaganda. To znači da je fetišizam neizbežan. Svi bi dečki u pilote. Sve bi curice na pilote. Matematika je jasna!
Reditelj dugometražnih spotova (aka "filmova") savršena je osoba da vizuelno upakuje taj materijal na takav način i sa takvim efektom da se publika NAPALI gledajući te seksi avione koji poleću isključivo u zlatno-narandžastim zalascima sunca i pucaju jedni na druge samo na azurno plavim nebesima i da požele da budu isti takvi seksi piloti: mišićavi, zlaćani, mazni, slatki, k'o s razglednice – ili iz nekog gej magazina. Enter Tom Kruz, enter Val Kilmer. Gej parada može da počne.
Militarizam je seksi. Uniforme su seksi. Veliki pištolji su seksi. Falusoidni avioni su seksi. Totalitarizam je seksi, a specifični oblik homoseksualnosti cveta tamo gde je fiksirana hijerarhija (SPAAARTAAAAA!), gde je patrijarhat patološki pervertiran a ženski element drastično podređen muškom, ili je sasvim isključen (kasarne!)… Samurajski Japan… Naci Nemačka…itd. Uostalom, Suzana Zontag je to sve objasnila definišući fašističku estetiku u svom antologijskom eseju "Fascinating Fascism": 
"Fascist aesthetics include… a preoccupation with situations of control, submissive behavior, extravagant effort, and the endurance of pain; they endorse two seemingly opposite states, egomania and servitude. The relations of domination and enslavement take the form of a characteristic pageantry: the massing of groups of people; the turning of people into things; the multiplication or replication of things; and the grouping of people/things around an all-powerful, hypnotic leader-figure or force. The fascist dramaturgy centers on the orgiastic transactions between mighty forces and their puppets, uniformly garbed and shown in ever swelling numbers. Its choreography alternates between ceaseless motion and a congealed, static, "virile" posing. Fascist art glorifies surrender, it exalts mindlessness, it glamorizes death."
Imajući to sve na umu, možemo zaključiti da je TOP GUN bez sumnje jedan od omiljenih filmova ove naše vladajuće pravoslavoljubive, Pahomijepodržavajuće fašistoidne bulumente. Pošto se i u NAJVEĆEM ĐOKI prividni animoziteti okončavaju nesputanim mejl bondingom, uopšte mi nije nezamislivo da, recimo, ma koji od ovih na Vlasti kaže svom Opozicionaru: "You can be my wingman anytime", a ovaj mu, naravno, odgovara: "Nou, ju ken bi majiajn til di end of tajiajm!"
E, taj bonding i tu gej paradu tek ima da gledamo u godinama koje dolaze… Njihova parada je osveštana s najvišeg mesta. Što reko onaj grafit: "Ne jebe te LGBT, nego SPS, SNS, DS, DSS…"
Za to vreme, "bolest" ovih dobroćudnih, miroljubivih "devijanata" ima da se leči lopatama i sličnim metodama naše svete majčice, Crkve, va imja Oca i Sina i Sjatago Duha, Amin.

3 коментара:

Marko Pajic је рекао...

Kao i sto si naveom desnicarsko-reganski filmovi 80-ih su uvek bili okrenuti homoerotizmu. Cast izuzecima, Robocop, Aliens....I da zavrsim citatom kritike za Under Siege, koji volim:"We joke around about it, but seriously, it’s pretty striking how the militantly right wing films of this genre are uniformly super, super gay, while commie Seagal is usually Out For Pussy. The evidence is more overwhelming than I ever thought it would be."

Gabriel Marco је рекао...

Genijalno, hvala na ovom postu i posebno na linku za esej, aplaudiram Vam. Posebno ste inspirisani (cini mi se) kada pisete o losim filmovima, zato uvek jedva cekam da dohvatite neki :) sve najbolje!

Dejan Ognjanovic је рекао...

Marko P: to o homoerotizmu desničarsko-reganovskih filmova 80-ih odavno je prepoznato, postoji najmanje jedan sajt koji ih ismeva baš iz tog ugla (možda sam ga linkovao u svom rivjuu TANGA I KEŠA?).
G. Marco: nema na čemu, tu sam da otkrivam skriveno, neznano i manje znano - ili barem da se istresem na nečemu što mi tangira živce! ;)