THE SHROUDS (2024)

**

2

Novi Kronenberg je, nažalost, sve ono što mi se i činilo iz najava, trejlera i inserata, i što sam slutio i pribojavao se: razbrbljani, starački, mlitavi, letargični film u kojem se nepodnošljivo mnogo blebeće – ti likovi samo seru i seru i seeeruuu, ne zatvaraju usta, kenjaju kao da su u nekom božemeprosti srpskom filmu – a radi se vrlo malo, i ništa za pamćenje.

Kroni se u zadnje vreme bavi isključivo film-esejima i njegov prethodni, CRIMES OF THE FUTURE, bio je upravo to, a ovaj je još i više: ono što je nekada davno, u 1970im i 1980im, kod njega bilo između redova, gde mu je i mesto – a u redovima su bile potentne slike i radnje – sad je prešlo u same redove, i redove, i redove, a slike i radnja su u trećem planu, zasenjeni, skrajnuti, slabunjavi.

Plus, sama premisa je napadno besmislena, čak i u okvirima njegove vrste iracionalnog sf-horora: SHIVERS, RABID, BROOD, SCANNERS, VIDEODROME, THE FLY – svaki od tih filmova imao je manje-više weird, ali na nekom nivou i smislenu premisu: mogu da kupim da neki ludi naučnik radi to što u njima radi, jer je zasnovano na nekim realnim potrebama i težnjama.

Oćeš organ koji ti luči afrodizijak; oćeš tkivo koje može da se oblikuje po volji u ono što telu treba; oćeš ESP moći, telepatiju, telekinezu, delovanje na druge ljude; oćeš tv-video signal koji snažno utiče na gledaoca i menja ga po tvojim željama; oćeš teleportaciju. SVE to je normalno i prirodno, i nek se prvi baci kamenom onaj ko bar ponešto od ovoga, ako ne i sve nabrojano, nije nekad poželeo!

A ovo ovde je naprosto besmislica – KO bi uopšte želeo da ima mini-kameru u sanduku preminule voljene osobe i njome snima i gleda truljenje i raspadanje tog tela? Coffin cam je odlično i smisleno upotrebljena premisa u ZEDERU, ali ovde to ne služi hororu, nego iscrtavanju jedne potpuno FEJK psihologije koja nema utemeljenje ni u čemu ljudskom, pa čak ni aberantnom.

Ajde, još bih i kupio tu dosetku da je ona predstavljena kao morbidna fantazija – tj. nemoć da prihvati gubitak voljene žene, kao neki E. A. Po za 21. vek – ali ne, to nam se predstavlja u filmu ne kao poremećaj jednog lika, nego kao MODA, rasprostranjena širom sveta, gde navodno stotine ljudi žele da idu na posebna video-opremljena groblja gde će da idu na grob voljene osobe, i da na nekom monitoru umesto nadgrobnog spomenika gledaju kako im dragog oca, majku, ženu, dete, crvi izjedaju…

Ta tolika Kronijeva opsesija telom postaje mi napadno vulgarna i smarački plitka, a ovaj esej o opsesiji telom, poistovećenju OSOBE sa njenim mesnato-koštanim oklopom, koji ide dotle da, kad osoba umre, neko opsesivno želi da gleda truljenje tog mesa i ogoljavanje kostura – izvinte me dok zevam na – yaaaawn – tu besmislicu. Toliko je ovo fletlajn "pripovedanje", lišeno bilo kakve akcije ili saspensa, da sam se na kraju, neinvolviran, sasvim pogubio oko toga KO je ŠTA, odnosno ZAŠTO uradio u toj kilavoj "intrizi" i koga-je-briga "zaveri".

Foru na kojoj je zasnovan ovaj POKROV ZA KRONIJA još bih i prihvatio u kratkom filmu od 20-25 min, max, ali dva sata ovog davljenja gugutki – neka, fala. Sad i nikad više.

Žao mi je, smrtno sam se dosađivao gledajući film Dejvida Kronenberga, i što je najgore – to me nimalo nije iznenadilo. Isto sam reagovao na svaki njegov film iz prethodnih 10-ak godina, ako ne i više. R.I.P.

 

A sad nešto sasvim drugačije!

 

CLOUD

3+

Novi triler-drama Kjošija Kurosave nije spektakularno remek-delo kakvom sam se nadao nakon izuzetnog horora CHIME, ali je natprosečan film koji obavezno morate pogledati: počinje genijalno, razvija se odlično, a onda oko sredine kreće da tone, i sve više ide u neki imbecilan i sve manje smislen i zanimljiv pravac, i okončava se nekom totalno debilnom i neubedljivom pucnjavom i ponašanjem likova koje nema ni najmanje smisla. 

A opet, kažem, ima ovde vrlo intrigantnih tema i ideja, plus tu je glavni lik od sorte koju naročito volim – odbojan, amoralan krimogeni mufljuz, nešto što bi u 1980im u USA odlično odigrao Džejms Vuds, ili, u nižem budžetu, Majkl Morijarti. Prijalo mi je ovo poprilično, dok je valjalo, i frustriralo me je kad je počelo da skreće s pametne rute u neki wtf bulšit, ali čak i s tim u vidu, mogu uskliknuti: živ je Kjoši, umro nije, dok je do Tokija Srbije!