NEKRONOMIKON, 3. izdanje: UPOZORENJE!

            Dragi moji čitaoci, ljubitelji stravične književnosti, a ponajviše ljubitelji H. F. Lavkrafta: imam pomalo neprijatan ali važan zadatak, a to je da vas upozorim na jednu prevaru koja se, kako izgleda, priprema. Naime, na svom forumu Znak sagite, izdavač poznat po pirateriji i srodnim oblicima krađe tuđe intelektualne svojine, Boban Knežević, najavio je da će za predstojeći Sajam knjiga objaviti 3. izdanje NEKRONOMIKONA.

There's a sucker born every minute

Napominjem: 
- mene kao priređivača te knjige ovaj fantomski „izdavač“ nije niti kontaktirao niti konsultovao oko ovog izdanja; 
- od mene nije dobio prava da to izdaje; 
- niti je od mene dobio prava da objavljuje moje tekstove, da ih izbacuje iz ovog „paketa“ ili da bilo šta menja u njima, kao što je to najavio.

O roku važenja ugovora sa izdavačem, o uslovima saradnje na ovom projektu i o drugim relevantnim detaljima možete se uveriti u samom UGOVORU, sklopljenom 15.04.2011. god. a čije je važenje isteklo pre pola godine, 15.04.2016. god. 
(koga mrzi da čita sve neka baci pogled samo na ono podvučeno crvenim):

 

 

            NEKRONOMIKON je antologija najboljih horor priča H. F. Lavkrafta koju sam osmislio, priredio i svojim prevodima i pratećim stručnim tekstovima dopunio ja, Dejan Ognjanović. Izdavač te knjige bila je „Everest media“, firma koja je stvorena kao prirepak „Belog puta“, u vreme dok je taj izdavač postojao a Knežević tamo radio kao jedan od urednika strip izdanja. „Everest media“ je objavila dva izdanja, prvo, 2008. godine (u tiražu od 2.000 primeraka) i drugo, dopunjeno, 2012. godine (300 primeraka).

            Ugovor koji ja, kao AUTOR, imam sa IZDAVAČEM „Everest media“, istekao je aprila 2016. godine, i NIJE OBNOVLJEN. To znači da „Everest media“ više nema nikakva prava na tu knjigu. Štaviše, „Everest media“ je u blokadi već pune tri godine zbog neisplaćenih dugova, te stoga ne može da posluje kao pravno lice sve i da hoće, jer su joj oba računa blokirana. Evo dokaza toga, sa sajta Narodne Banke Srbije:

 

            
„Everest media“ ne može legalno da posluje već PUNE TRI GODINE, od 14.10.2013. i to zbog duga od 897.775 din. kao što se lepo može videti iz podataka APR-a (Agencija za privredne registre) i NBS:

          Postavlja se pitanje: koji izdavač, onda, objavljuje treći NEKRONOMIKON, i s kojim pravom?

            Boban Knežević, nekadašnji urednik počivše firme (danas blokirane i neaktivne), nije iz nje nasledio nikakva prava i o eventualnom izdavanju neke knjige „Everest medije“ morao bi da sastavlja novi ugovor sa autorom. Ali – ugovor, šmugovor! Period saradnje sa „Belim putem“ je ujedno jedini kada je Knežević neko iole duže vreme radio u iole legalnim okvirima. Danas se vratio u svoje prirodno stanje pirata, preprodavca i lovca u mutnom, pa kao takav nema ni prava ni uslova da izdaje jednu ambicioznu i kvalitetnu knjigu kao što je NEKRONOMIKON.

            Uostalom, na njegovom sajtu se može videti da je on izdavao knjige pod firmom „Everest media“ čak i u vreme kada je ta firma bila blokirana – odnosno, u poslednje tri godine, što će reći da je ovde na delu privredni kriminal, ili narodski rečeno: mutljavina pod plaštom sada blokirane i neaktivne firme. Neko bi zaista trebalo da se pozabavi ovim njegovim "izdavaštvom" pod etiketom blokirane firme: kako je moguće da firma koja je u blokadi i dalje izdaje knjige? Zvuči mi kao posao za tržišnu inspekciju, u najmanju ruku. Da li iz tog razloga Boban nema štand na ovogodišnjem Sajmu knjiga? Tačnije, nije naveden pod imenom koje je ranije koristio ("Čudna knjižara"). Ko zna ispod kog imena se sad sakrio. Ali, pronaći ćemo ga, bez brige, na licu mesta, a onda...
             EDIT: U međuvremenu barem jedna misterija je razrešena. Boban je na forumu Znak sa kite okačio fotke navodno novih, "luksuznih" primeraka 3. izdanja. Na njima na korici jasno stoji zaštitni znak EVEREST MEDIA. Dakle, kao što sam i slutio, ovu knjigu "izdaje" izdavač KOJI JE PUNE TRI GODINE U BLOKADI. Znači, čista mutljavina i kriminal, čak i nevezano za moja autorska prava i mene u celoj toj priči.

            Boban Knežević već nekoliko godina unazad štampa sitnotiražne knjige (u 10, 20 ili 30 primeraka) koje su, praktično, samizdati: bez plaćenih autorskih prava (za prevode), bez lekture, bez pristojne grafičke opreme i štampe, i bez katalogizacije u Narodnoj biblioteci Srbije (što imaju sva legalna izdanja), to su knjige objavljene „ispod žita“, bez ikakve evidencije, bez plaćenog poreza, potpuno divlje.

            Iako se naivnima predstavlja kao „izdavač“, jedino što Boban Knežević izdaje jeste poverenje neupućenih i neprobirljivih čitalaca žanrovske literature, odnosno brzopletih i površnih kupaca koji su njegova glavna ciljna grupa (ali i domaćih autora koje izdaje i dovodi u zabludu da ih je izdao legitiman i legalan, pravi izdavač). Što reko naš narod: „A fool and his money are easily parted“! I još: „There's a sucker born every minute”! A kaže još i: „Ovce treba šišati.“ Boban se time rukovodi.

            Jedan primer toga koliko Boban Knežević NE poštuje ni autore ni dela koja prodaje, ali ni čitaoce kojima ih uvaljuje, vidi se u tragično ružnom, neukom i neveštom piratskom izdanju Lavkraftovog kratkog romana DREAMQUEST OF UNKNOWN KADATH. Na svom forumu, Boban je tvrdio: „Prevod je radila grupa autora; stručnjaci za Lavkrafta, stručnjaci za engleski, stručnjaci za horor, stručnjaci za srpski…” Međutim, šta se ubrzo ispostavilo? Boban Knežević je, prosto, uzeo hrvatsko izdanje tog dela, skenirao ga, OCR-ovao, dobijeni tekst dao nekom neukom da ga „posrbi“, neuka osoba je to veoma loše učinila tako da su brojni hrvatski izrazi ostali praktično na svakoj strani knjige, taj tekst niko nije ni lektorisao, to je nabrzinu odštampano u 50-ak primeraka i spakovano u nekakve drečave korice i – navali, narode! Friški Lavkraft! Dajte mi svoje pare! Hit Sajma knjiga! Dok ljudi malo zavire u mačku u džaku koja im je uvaljena, već je kasno. Njihove pare su u Bobanovom džepu i on zadovoljno trlja ruke!

            Detalje i dokaze o ovom nedelu imate OVDE.

            Drugi primer toga šta radi Boban Knežević kako bi beskrupulozno izvlačio pare od fanatičnih poklonika Lavkrafta vidi se i u sledećem. Nakon što je rasprodao ceo skromni tiraž II izdanja NEKRONOMIKONA, a suočen sa velikom potragom za tom knjigom od strane onih koji je nisu nabavili na vreme, on se dosetio pa je na drugačijem papiru isprintao i u tvrdo povezao desetak primeraka koji čak i ne izgledaju sasvim kao originalno izdanje (koje nije imalo zaštitni omot, recimo), i sada tu piratizovanu, nelegalnu verziju te knjige nudi naivnima, neupućenima i brzopletima za neke sumanute sume, odnosno za oko 4.400 din! Navali, narode!

            Sada mu ni to nije dosta, nego je rešio da dodatno unovči popularnost pisca kojeg inače prezire i za čije delo je jednom na forumu napisao: „to je skup bezveznih polustrahova jednog iskompleksiranog, poluludog čoveka bez literarnog talenta, trabunjanja u obliku zapisa jedva vredna da budu sačuvana od spaljivanja.“

Ali, Boban je dovoljno licemer da ta „trabunjanja“ ne spaljuje, nego ih sad štampa u „luksuznom“ (za malobrojne fanatike spremne da kupe njegovu mačku u džaku za skoro 40 EUR) i u „mekom“ izdanju koje će da naštampa u brzometnoj štampariji kako bi šišao ovce spremne da mu za to piratsko izdanje daju jednu ili dve crvene...

Ako odete na sajt gde možete pretraživati katalogizaciju u Narodnoj biblioteci Srbije i ukucate NEKRONOMIKON – dobićete samo tri rezultata: dva dosadašnja legalna izdanja + jedan članak (u tematu o Lavkraftu koji sam ja priredio za časopis GRADAC). Nigde nema ni traga o postojanju III izdanja NEKRONOMIKONA. A neće ga ni biti jer, ponavljam, ako se Boban Knežević uopšte bude drznuo da na svetlo dana izbaci ovo izdanje, ono će biti izdato BEZ PRAVA i BEZ ODOBRENJA NJEGOVOG UREDNIKA/AUTORA.

Već čujem povike: „Ali šta ja sad da radim, kako i gde da nabavim NEKRONOMIKON, moram da ga kupim devojci, ženi, majci, za slavu, rođendan, novu godinu, baš me briga za vaša prepucavanja, ja samo 'oću knjigu, SHUT UP AND TAKE MY MONEY!!!“

Takvima mogu da kažem sledeće:

1) Strpite se samo malo. Početkom iduće godine biće objavljeno pravo, dostojanstveno, profesionalno urađeno treće izdanje NEKRONOMIKONA. Objaviće ga jedan ugledan izdavač, sa ljubavlju i pažnjom kakve ta knjiga zaslužuje, i knjiga će po prvi put biti grafički dizajnirana tako da nećete verovati svojim očima šta gledate. I priređivač i izdavač tog izdanja su ljudi koji Lavkrafta odlično poznaju i – vole, te će njegove priče predstaviti čitaocima sa svim dužnim respektom.

Ali OK, kome se žuri, neka daje pare piratu i kradljivcu tuđe intelektualne svojine, Bobanu, za njegova skarabudžena izdanja po principu „zgrabi lovu i beži“. Poklonite svoje poverenje i finansije čoveku koji Lavkrafta prezire i gadi ga se, iza leđa se podsmeva i njegovim čitaocima, ali ne gadi mu se zarada koju želi na konto njegovog imena da zgrabi.

Sa Bobanom samo NAPREDNO!

2) Kupovina „Bobanovog“ NEKRONOMIKONA nije samo stvar par crvenih novčanica manje-više u vašim džepovima: ovde je na delu borba dva principa, dva pristupa izdavaštvu i knjigama uopšte. Svako ko kupuje kod Bobana Kneževića time praktično, na delu, daje svoj glas podrške za neznanje, lopovluk, haos, pirateriju, bezakonje, lihvarstvo, licemerje, nemoral i javašluk.

Boban Knežević, istaknuti borac protiv javašluka

Zato vam kažem: sačekajte samo malo, i dogodine ćete imati prilike da svoju podršku date znanju, poštenju, stručnosti, redu i radu, legalnom i sa ljubavlju i posvećenošću izvedenom. Sačekajte NEKRONOMIKON koji ima pečat preporuke onoga koji ga je u takvom obliku osmislio.

3) I nemojte misliti da će „Bobanov“ NEKRONOMIKON imati bilo kakvu budućnost. Kao prvo, knjiga bez katalogizacije ne može se prodavati u knjižarama. Te svoje samizdate pirat može da uvaljuje samo po sajmovima i vašarima, u prodaji „iz gepeka“, i u svojoj „Čudnoj knjižari“ (odnosno garaži koja nije prijavljena kao poslovni prostor). 

Halo, Bing: imam u gepeku još nekoliko komada! Cijena - prava sitnica!

Kao drugo, ako se stvarno bude drznuo da prodaje knjigu na koju nema pravo – moraće na sudu da odgovara za povredu mojih autorskih prava (a ona podrazumevaju ne samo priređivanje i osmišljavanje cele knjige, izbor priča itd, nego i moje prateće tekstove i moje prevode priča, koje nema pravo da objavljuje). 
Jednom se i ovom bezakonju mora stati na put, i ako sam ja taj koji će to morati da uradi, i to sudskim putem (zajedno sa advokatom budućeg izdavača NEKRONOMIKONA, s kojim o tome već imam ugovor, i čiji su interesi takođe povređeni Bobanovim lopovlukom) – neka tako bude!

Upozoreni ste na vreme, da ne bude posle: „Nismo znali!“

Ta vrsta pilićarenja kakvom se Knežević bavi stvar je prošlosti; on je mogao da lovi u mutnom u 1980-im i 1990-im, kada je njegova piraterija čak i imala određenu kulturnu ulogu (donosio nam je, makar i bez prava, ono što učmali državni i privatni izdavači nisu). Danas, kada postoje profesionalni privatni izdavači, sa znanjem i ukusom, koji pokušavaju da legalno funkcionišu - neko kao Boban je, doslovno, štetočina, odnosno sebični lihvar koji svojim amaterskim izdanjima kvari posao svojim nominalnim "kolegama", odnosno pravim izdavačima. 
Njegov bedno prevedeni i nelektorisani, piratski objavljeni strip Nekradamus ubio je šansu da neki ozbiljan domaći izdavač taj strip objavi kako priliči. 
Njegov jadno "posrbljeni" hrvatski prevod Lavkraftovog KADATA naneo je štetu planovima profesionalnog izdavača kakav je Makondo da ovo delo ponudi srpskim čitaocima na prikladan način  ali, na svu sreću, bar u ovom slučaju, te planove nije sasvim upropastio, i spektakularna verzija tog romana izaći će na proleće 2017. godine - u mom prevodu (sa engleskog a ne sa hrvatskog!), sa stručnim napomenama, sa nekoliko dosad neobjavljenih a povezanih priča, sa rečnikom "Zemalja snova", sa pogovorom, originalnim ilustracijama, u tvrdom povezu, kvalitetno dizajnirano.

Drugi njegovi "prevodi" i piratizacije SF i horor romana nanose samo štetu domaćem izdavaštvu i fanovima koji vide dalje od svog nosa, a korist ima samo Boban sa tim sklepanim knjižuljcima za hvatanje nepažljivih i neprobirljivih.
Takvom ponašanju ne bi smelo da ima mesta na ovdašnjoj izdavačkoj sceni, pa ni u njenom podzemlju, u kojem egzistira Boban sa svojim nepostojećim, falsifikovanim, blokiranim firmama.

Ja sam svojim dosadašnjim radom, a naročito knjigama objavljenim za „Orfelin“, pokazao da se može raditi i drugačije, bolje, i da još postoje čitaoci koji to umeju da prepoznaju i cene. Oni, dakle, koji cene moj rad na tome da se horor kod nas plasira stručno i kvalitetno, sa dužnom pažnjom i ljubavlju, sa iskrenom posvećenošću, sa znanjem i umećem, NEĆE podržavati vrstu „izdavaštva“ koju predstavlja Boban Knežević.

KARMILA i druge priče strave – Šeridan Le Fanu

  

            S velikim zadovoljstvom mogu sada da detaljnije najavim i treću ovogodišnju knjigu iz edicije „Poetika strave“ posvećene vrhuncima horor književnosti koji do sada nisu bili dostupni na srpskom, ili ne u potpunosti i ne sa adekvatnom ozbiljnošću i pažnjom. Podsećam, prošle godine u ovoj ediciji izašle su sledeće knjige:

- VRBE – Aldžernon Blekvud

- ŠAPTAČ U TAMI – H. F. Lavkraft

- ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI – M. R. Džejms

Ovogodišnje kolo izgleda ovako:

- HLADNA RUKA U MOJOJ (Cold Hand in Mine) – Robert Ejkman

- UKLETA KUĆA NA BRDU (The Haunting of Hill House) – Širli Džekson

- KARMILA i druge priče strave – Šeridan Le Fanu

            Ejkman je izašao još avgusta, Širli stiže iz štamparije 17.10. a nedelju dana kasnije, premijeru na beogradskom Sajmu knjiga imaće KARMILA i druge priče strave Šeridana Le Fanua. U ovoj knjizi po prvi put ćete na jednom mestu pronaći sve najbolje priče strave jednog od njenih utemeljitelja, Šeridana Le Fanua. Za one koji već imaju nešto od njega ili su ga čitali na srpskom, napominjem: od 8 odabranih priča u ovoj knjizi, njih 5 se po prvi put javlja na srpskom jeziku.

            Evo više detalja o sadržaju ovog izbora koji je, kao i obično, načinio urednik edicije, dr Dejan Ognjanović.

„Karmila“

„Carmilla“

(1871/1872)

Da li je uopšte potrebna neka najava ili pojašnjenje vezano za ovu novelu? Radi se o jednom od najboljih i najuticajnijih dela na temu vampirizma ikada objavljenih: direktan uticaj na Drakulu (koji je izašao četvrt veka kasnije), priča koja je odlično ostarila, odnosno deluje znatno modernije od mnogih kasnijih priča na sličnu temu. I to je tako ne samo zbog izbora teme – vampirizam je ovde metafora za „zabranjenu strast“, odnosno homoseksualnost (konkretno, u lezbijskoj varijanti) – nego i zbog vrlo smelog tretmana te teme. Nevezano za to, radi se o noveli unikatno jezivoj, zlokobnoj, mračnoj a istovremeno romantičnoj, dirljivoj i prelepoj. Njena višeznačnost i bogatstvo konotacija učinili su je jednom od najviše proučavanih i analiziranih horor priča.

Ova novela je ranije na srpskom postojala u skromnoj, neupadljivoj džepnoj knjižici nedostojnoj svog sadržaja. Sada je urednik edicije (truly yours) taj prevod Aleksandra B. Nedeljkovića pomno redigovao, detaljnim upoređivanjem sa originalnim tekstom faktografski ga je i jezički pročistio i doterao i fusnotama opremio tako da se može reći da i ovu značajnu novelu tek sada dobijate u tekstualnoj verziji i u izdanju kakvo joj u svakom pogledu priliči.

Ako vam je ovo dobro, onda ništa

  

„Čudnovati događaj u životu slikara Šalkena”

„Strange Event in the Life of Schalken the Painter“

(1839)

Jedna od najznačajnijih i najjezivijih horor priča – po prvi put na srpskom. Nesuđena verenica jednog mladog slikara završi u kandžama demonskog prosca koji možda uopšte nije ni čovek, ni živ. Ali to još nije najgore što će zadesiti i nju, i njega...

„Duh madam Kroul“

„Madam Crowl's Ghost“

(1870)

Po prvi put na srpskom arhetipska 19-vekovna priča o duhovima o mladoj služavki u kućerini jedne zlokobne babe na samrti – koja kad odapne postane još zlokobnija...

„Nagodba ser Dominika“

„Sir Dominick's Bargain“

(1872)

Klasična priča o nagodbi s Đavolom, i pokušaju da se rogati nasamari. Remek-delo konciznosti.

„Zaveštanje plemića Tobija“

„Squire Toby's Will“

(1868)

Ovo je jedna od najjezivijih horor priča za koje znam, ujedno i jedna od najboljih uopšte. Zbog toga sam nju lično preveo, dakle – ovaj biser horora sad imate po prvi put na srpskom. Počinje sa zavadom dvojice braće oko imanja, odnosno nasledstva, ali u nju prste upliće prvo pokojni otac (koji se vrati u obliku demonskog psa) a onda i jedan od braće koji tokom priče umre, pa krene da spopada brata i njegovo celo pokućstvo zajedno s pokojnim ocem. Ako vas ova priča ne prestravi i ne sledi krv u žilama, nijedna neće!

„Familijar“

„The Familiar“

(1872)

Opsesivno-paranoična priča o čoveku koga proganja neko... ili nešto... a on se pravi nevešt oko toga ko bi to i zašto mogao biti... Jedan od klasika horora, po prvi put na srpskom.

„Zeleni čaj“

„Green Tea“

(1869)

Vrhunska, veoma uticajna i slojevita horor priča koja svojom idejom najavljuje Lavkraftovu priču „S one strane“ (iako HPL ovu priču u vreme kad je to pisao nije znao). Vrlog sveštenika progoni prikaza zločestog majmuna (!) – ali ako mislite da je to povod za neku lakrdiju i smejuriju, grdno grešite. I ovo je jedna od najjezivijih klasičnih horor priča, veoma moderna po pristupu i implikacijama, i izazvala je brojna, raznolika tumačenja...

 „Zeleni čaj“ je do sada bio jezivo neprimetno „prisutan“ na srpskom u samo jednom od tri dosadašnja džepna izdanja Karmile; to konkretno izdanje u koji je ova sjajna priča bez najave udenuta nikad nisam video uživo (ja imam verziju BEZ ČAJA). Grehota da se jedna prvorazredna horor priča nalazi kao prirepak u nekakvom skromnom knjižuljku: sada po prvi put dobija tretman kakav zaslužuje!

„Mrtvi crkvenjak“

„The Dead Sexton“

(1871)

Folklorno-ruralni horor o crkvenjaku koji pokuša da krade iz crkve, strada tom prilikom, a onda u seoce dođe tajanstveni, zlokobni stranac koji kao da ima neke mračne namere s njegovim lešom... Dvojica ljudi pokušaće da sačuvaju povereni im leš, ali stranac možda uopšte nije sa ovoga sveta...

Odlična priča, nepravedno skrajnuta i manje poznata u le Fanuovom opusu – ali sada vam je otkrivam i nudim, po prvi put na srpskom, i to u mom prevodu.

Kao i sve knjige ove edicije, tako i ova, pored vrhunske proze vrhunski prevedene i komentarima/fusnotama (gde treba) praćene, sadrži opširan i stručan pogovor o značaju pisca i njegovog dela, kao i njegovu detaljnu biografiju i bibliografiju na srpskom.

Tvrdi povez... odlična štampa i oprema na kakve ste već navikli... 350 strana vrhunske strave... Izuzetna korica by Dragan Bibin koji nastavlja da probija granice mogućeg: taman kad pomislite da bolja korica od prethodne knjige iz edicije ne može, on isporuči novu, još bolju od odlične!

Ne čekajte kraj meseca, kad komunalije i ostali računi pojedu sve pare: uplatite odmah, po spec. pretplatnoj ceni i obezbedite sebi ovu lepoticu, idealnu za tmurne i kišovite dane koji slede. Cena u pretplati (i na Sajmu) iznosi 900 din. U knjižarama će biti oko 1200.

Pa gde još imate tvrd povez, 350 strana, vrhunski izbor i dizajn i sve, i to za manje od 8 E? Samo kod „Orfelina“!

Novac (900 din) treba uplatiti na račun Orfelina (Kosovska 23, Novi Sad): ProCredit Bank 220-73108-85, a svrha uplate je: Pretplata na knjigu. Potom treba poslati mejl na orfelinns@gmail.com sa podacima: ime i prezime, tačna adresa i broj mobilnog, kao što treba naznačiti i naslov knjige za koju se kupac odlučio. Pretplata traje od 12.10 pa do Noći veštica (31.10)!

Ko tako želi, može da uplati sada a knjigu preuzme lično na Sajmu, na štandu „Orfelina“; ko to neće ili ne može, dobiće Karmilu (i ostale užase) odmah posle Sajma, poštom, u prvoj nedelji novembra!

Štand „Orfelina“ će i ove godine biti na istom mestu na kojem je bio i prethodne dve godine: u areni Hale 1, pored štanda Matice srpske... 

THE SACRED (2012)

Imam veliko zadovoljstvo ponovo na blogu ugostiti nekadašnjeg saradnika, Aleksandra Janjića, eksperta za treš i krš eksploataciju. I ovog puta on je umesto nas gledao film koji zabavnije deluje u njegovoj kritici negoli da se gleda. Dakle, "film" zaobiđite, a u kritici uživajte!

Review by Aleksandar Janjić

Režija: Brett Donowho

Scenario: Carey Van Dyke, Shane Van Dyke

Budimo realni - u današnje vrijeme teško je naći originalan film u bilo kojem žanru, pa makar to bio i horor. Jednostavno, koju god kasetu da ubacite u svoj video rekorder, od samog početka preplavljuje vas osjećaj već viđenog, tj. još gore - ne samo da ste već negdje ranije vidjeli to što je prošlo, već i bez problema možete da predvidite šta će da uslijedi. Zbog toga treba toplo pozdraviti svako ostvarenje koje se ne zadovoljava hodom već odavno utabanim stazama, nego hrabro pokušava da probije novi put, pa makar se tu i tamo potkrala pokoja greška, što je na kraju krajeva normalno i očekivano za sve pionirske pokušaje.

Uzmite recimo za primjer The Sacred (2012) Breta Don... Donowhoa (Don't Know Who - prim. ur.). Da se poslužim slikovitim poređenjem - ako je ovaj film glava onog lika iz filma Scanners, onda su krv, mozak i parčići lobanje originalnost. Hoću da kažem da je The Sacred jedna eksplozija originalnosti. Ali možemo li išta manje da očekujemo od ljudi koji su nam podarili takve klasike kao što su Transmorphers: Fall of Man, Titanic II, The Day the Earth Stopped, No Tell Motel i A Haunting at Silver Falls? Ne mislim da možemo.

Krenućemo redom, pa se uvjerite i sami. Džesi je Mlada Horor Spisateljica (TM) sa Kreativnom Blokadom (TM) koju izdavač Požuruje Da Što Prije Završi Svoj Drugi Roman (TM). U Nedostatku Inspiracije (TM) Džesi odlučuje da provede nekoliko dana u Usamljenoj Kolibi U Šumi (TM) koju joj je u nasljedstvo ostavila Njena Tetka Koja Je Poginula Pod Misterioznim Okolnostima (TM). Džesi je kao dijete boravila kod te tetke, ali su joj iz za sada nepoznatih razloga Sjećanja Na To Vrijeme Blokirana (TM). Film počinje scenom Istjerivanja Đavola Iz Male Djevojčice (TM), koja se u nekoliko navrata kasnije ponavlja i stalno vas drži na iglama i u napetom iščekivanju otkrića identiteta te djevojčice i njene veze sa Džesi. Šokantno Otkriće (TM) u vezi s tim na kraju filma će vas zapanjiti.

Dakle, Džesi uprkos protestima svog momka odlučuje da provede nekoliko dana Sama U Kolibi (TM). Pri dolasku u obližnje mjesto dočekuje je ni manje ni više nego smrtno ozbiljni i zagonetni Džef Fehi, za koga mi je apsolutno nejasno kako su ga ubijedili da prihvati ovu ulogu u kojoj nije dobio nijednu scenu seksa. Fehi igra kertejkera koji je pomagao tetki u održavanju kuće i koji izgleda kao da Zna Nešto Bitno Što Još Nije Spreman Da Kaže (TM). Od samog početka Džesinog boravka u kući se dešavaju Čudne Stvari (TM): kasetofon padne sa police i razbije se iz čista mira, taman dok je Džesi spremala kuću i šizila uz muziku; vrata se otvaraju i zatvaraju sama od sebe; neobične stvari/likovi prolijeću ispred kamere dok je Džesi okrenuta leđima; čuju se neobični zvuci. I tako dalje.

Povrh svega ovoga, Džesi nalazi Jezivu Lutku (TM) sa jednim iskopanim okom, koja se Stalno Pojavljuje Na Mjestima Na Kojima Ne Bi Trebalo Da Bude (TM). Ispostavlja se da lutka pripada Slatkoj Ali Misterioznoj I Potencijalno Jezivoj Djevojčici (TM) Lei, koju Džesi upoznaje u okolini. Njih dvije se odmah sprijatelje, što se ne bi moglo reći za ostale lokalce, koji Džesi posmatraju Namrgođenim I Uplašenim Pogledima (TM). Džesi pokuša da startuje neku tetu u prodavnici i iščupa od nje neku konkretniju informaciju, ali teta Užasnuto Pobjegne (TM), dajući joj samo neodređeno upozorenje da Odmah Bježi Odatle (TM). Nije bila bolje sreće ni kod tete u čijoj antikvarnici je nabavljena Misteriozna Lutka - dotična je istjera odmah čim sazna njen identitet.

Nakon što informiše Džefa Fehija o upoznavanju s Leom, ovaj Djeluje Iznenađeno (TM), ali joj samo kaže da Bude Oprezna (TM). Čovjek čija je taktičnost hvale vrijedna. Neki manje vješt kertejker mogao bi neoprezno da odvali nešto tipa "Bježi odmah, Lea Ne Postoji (TM), to je zapravo jezivi demon kojeg su Istjerali Iz Tebe Na Početku Filma (TM) i koji sada Ide Okolo I Zaposjeda Ljude (TM) u namjeri da se ponovo tebe dočepa jer si mu nešto draga!". I šta bi se onda desilo? Džesi bi pobjegla i sve upropastila.

Ubrzo nakon ovoga Džesi dobija Misterioznog Noćnog Posjetioca (TM), mladu djevojku kojoj se Pokvario Auto (TM) i čija je Prijateljica Negdje Nestala (TM). Džesi naravno, kao i svaka dobra duša, prima tu lijepu djevojku na noćenje i odmah ima erocki san u kom se bludno mazi sa tom djevojkom i njenom prijateljicom (!). Međutim, san se Pretvara U Košmar (TM) kada se te dvije lijepe djevojke oko Džesi Transformišu U Užasna Čudovišta (TM).

Uznemirena ovim dešavanjima i konstantnim pojavljivanjima užasne lutke na mjestima gdje ne bi trebalo da bude (a o čemu smo već govorili ranije), Džesi odlučuje da se momentalno iseli iz kuće i vrati u bezbjednost gradske vreve. Al malo morgen. To možda u nekom jeftinom slešeru koji radi neka vucibatina čiji talenat ne može ni da prismrdi Brettu Dononjhu. Naime, Džesi lukavo odlučuje da Ostane U Jezivoj Kući (TM), ali poziva svog momka da joj pravi društvo. Momak dovodi svog brata i njegovu curu, njih četvero imaju Inspirativnu Konverzaciju O Smrti I Zagrobnom Životu I O Dobru I Zlu (TM). Nakon toga odlaze na spavanje, ali vrlo brzo se pojavljuje Lea, pobije sve osim Džesi i Otkriva Svoje Prave Namjere (TM). Njena nekadašnja slatkost nestaje i umjesto toga dobijamo Demonsku Jezivost (TM) koja jeste pomalo kripi, ali ne toliko da Lea dobaci do nivoa jedne Samare ili Sadako. Nakon kratke tučnjave, Džesi uspijeva da probode Leu nekim šarafcigerom ili olovkom ili tako nekim čudom i demonska Lea umire, a umjesto nje se Vraća Normalna Djevojčica (TM) i Zahvaljuje Džesi Na Ubistvu (TM). I sve je gotovo, osim što demonska Lea Uopšte Nije Mrtva (TM), vraća se u Još Demonskijem Izdanju (TM) i prijeti Džesi da će joj Progutati Dušu (TM), na što joj Džesi hrabro odgovara "Swallow this (TM), you fuck!" i razbije joj posred face Lampu Sa Svetim Uljem (TM) koju je kupila kod neljubazne žene u antikvarnici.

Ovakvi užasni događaji čuda čine za inspiraciju, tako da Džesi završava Knjigu Koja Nosi Isti Naziv Kao Film (TM), ona postaje Bestseler (TM) i na potpisivanju knjiga mnogi fanovi iskazuju Džesi svoje divljenje govoreći kako je knjiga tako uvjerljiva kao da su se događaji iz nje Stvarno Desili (TM). Ali ovu idilu narušava ničim izazvana pojava Sida Hejga (TM) koji na potpis ne nosi knjigu već onu istu Jezivu Jednooku Lutku (TM). Mislim da su nakon ovakvog šokantnog kraja umrli od straha čak i oni najhrabriji, koji su uspjeli da prežive te zastrašujuće scene jednooke lutke, demonske djevojčice, čudnih zvukova, Džefa Fehija i bludnog maženja onih cura.

The Sacred je fantastičan film, koji u sebi objedinjuje najbolje osobine horor filmova (mnoštvo stravičnih scena od kojih ćete da drhtite od straha ili u najmanju ruku osijedite) i krimića (potpuno neočekivani preokreti koji će vas držati na rubu stolice do samog kraja). Za nestrpljenjem očekujemo sljedeći sasvim sigurno klasik Bretta Donowhoa pod nazivom Sexy Criminals.

KRV: KNJIŽEVNOST, KULTURA

Pre nekoliko dana iz štampe je napokon izašao zbornik Krv: književnost, kultura. Izdavač je Balkanološki Institut SANU, a priredile su ga dr Lidija Delić i dr Mirjana Detelić (potonja, nažalost, nije doživela njegov izlazak). Pošto je tema ovog zbornika naučnih radova jedan od fundamentalnih motiva i ikonografskih znakova horor žanra, bilo je neizbežno da i ja priložim rad, i to pod naslovom POETIKA SPLATERA: UMETNOST PROLIVANjA KRVI, kojim se i zatvara ovaj tom.

O tom radu kazaću nešto više malo niže, ali prvo – evo osnovnih podataka i opisa ovog zbornika, na osnovu njegovog uvodnog slova koje ovde, u skraćenom izdanju, prenosim. Inače, fotke kojima krasim ovaj blog post inicijalno sam bio namenio za ilustraciju mog rada, ali ispostavilo se da zbornik ipak neće biti ilustrovan, plus da bi bilo nezgodno i komplikovano tražiti dozvolu za korišćenje fotki iz svih ovih filmova, pa zato u njima uživajte barem ovde, na blogu. Verujem da ćete za većinu prepoznati iz kojih su filmova...

Zbornik Krv: književnost, kultura četvrti je u nizu temata inicijalno inspirisanih animalističkim studijama, koje su u kategorijama moći, reprezentacije i drugosti na novim osnovama počele da proučavaju životinje. Ideja ovog uredničkog pregnuća bila je da se u interferenciji različitih humanističkih disciplina životinje vezane za osnovne prostorne koordinate i osnovne prirodne elemente predstave i analiziraju u različitim vrstama umetnosti i različitim kulturnim stratusima.

U skladu sa osnovnom koncepcijom, zbornik Ptice: književnost, kultura (2011, urednici Mirjana Detelić i Dragan Bošković) i dva zbornika koja je potpisao isti urednički dvojac – Mirjana Detelić i Lidija Delić – Guje i jakrepi: književnost, kultura (2012) i Aquatica: književnost, kultura (2013), obuhvatili su prostornu vertikalu, horizontalu i tri osnovna elementa – vazduh, zemlju i vodu. Od četvrtog elementa – vatre – moralo se odustati, najpre stoga što vatra ne pruža uslove za život, a potom i zato što je i ono malo životinjskih vrsta koje je mitsko-folklorna imaginacija vezala za ovaj element – poput feniksa, žar-ptice ili salamandera – već obuhvaćeno prethodnim zbornicima.

Urednice su stoga odlučile da se okrenu motivu krvi u mitu, folkloru, umetnostima i kulturi najšire, ostajući time u graničnoj sferi „elemenata” i u semantičkom polju bliskom vatri. Knjiga koja je pred nama opravdala je, čini se, ovakav izbor. Istraživačke teme pokrile su širok raspon kultura, i u sinhronoj i u dijahronoj projekciji, širok opseg žanrova (usmenih, pisanih, filmskih), načinjen je svojevrstan presek kroz „istoriju ideje” o krvi u jezičkom, mitskom i istorijskom pamćenju.

Zahvaljujući multidisciplinarnosti i argumentaciji koju je nudila raznolika građa, do punog izražaja došla je ambivalentna priroda krvi, oličena u njenoj sakralnosti i tabuiranosti...

Nego, da vidimo šta tačno ima u ovoj podebeloj knjizi. Ja sam u krvavo-crvenom boldu istakao radove koji su, čini mi se, najbliži temama i interesovanjima i pristupima bliskim ovom blogu.

Sadržaj


Lidija Delić & Mirjana Detelić
O OVOJ KNjIZI 7

I LINGVISTIKA

Sofija Miloradović
OD RABOTU SE KRVAVEJE, A OD ŠKOLU LUDEJE 11

Marija Mandić & Ljubica Đurić
„KRVAVI” IZRAZI I PSOVKE
U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU 17

Dejan Ajdačić
FRAZEOLOGIZMI SA KOMPONENTOM ‘KRV’ U SRPSKOM
JEZIKU I KNjIŽEVNIM DELIMA 43

Ana Sivački & Predrag Mutavdžić
FRAZEOLOGIZMI S KONSTITUENTOM KRV U POZITIVNIM
SEMANTIČKIM POLjIMA U ALBANSKOM JEZIKU
I NjIHOVI PREVODNI EKVIVALENTI U SRPSKOM.
PRILOG KONTRASTIVNOJ I FORMALNO-STRUKTURNOJ
I KONCEPTUALNOJ ANALIZI 55

II ISTORIJA, ISTORIJA UMETNOSTI

Radivoj Radić
SLOVA U REČI KRV (ΑΙΜΑ) ODREĐUJU REDOSLED 
VIZANTIJSKIH CAREVA. O JEDNOM PROROČANSTVU
S POČETKA DRUGE POLOVINE XII VEKA 81

Đuzepe Kaprioti
JEVREJI I KRV HRIŠĆANA. SVEDOČANSTVO SLIKA 87

Nela Lonza
LIK DUBROVAČKOG KRVNIKA IZMEĐU DRUŠTVENOG
PRIHVATANjA I ODBIJANjA (XIV–XVIII BEK) 101

Valentina Živković
PET HRISTOVIH RANA U RELIGIJSKOJ PRAKSI
POZNOSREDNjOVEKOVNOG KOTORA 117

Persida Lazarević di Đakomo
„U NjEGOVIM USTIMA SE VIDELO NEŠTO SVEŽE KRVI”.
RAZLOZI UKAZA CARICE MARIJE TEREZIJE O VAMPIRIZMU 129

III USMENE KNjIŽEVNE VRSTE, FOLKLOR

Biljana Sikimić
O SUZAMA I KRVI 153

Snežana Samardžija
„A IZ LICA IZGUBI SE KRVCA”. KRV U FORMULAMA
I FIGURAMA USMENOG PESNIŠTVA 173

Đorđina Trubarac Matić
KRVAVE ATMOSFERSKE PADAVINE
U NARODNOJ POEZIJI BALKANSKIH SLOVENA.
TIPOLOGIJA I ZNAČENjSKE KONOTACIJE MOTIVA 201

Lidija Delić
„NE PI’ KRVI, NE POGANI TELA”. KRV U JUNAČKOJ EPICI 215

Dragoljub Perić
PENE BELE I KRVAVE. FUNKCIJA I ZNAČENjE
EPSKE FORMULE 229

Milina Ivanović Barišić
KRV U KALENDARSKIM PRAZNICIMA I OBIČAJIMA 243

Dragica B. Popovska
SIMBOLIKA KRVI U OBREDNOJ PRAKSI I VEROVANjIMA
VEZANIM ZA SVETO KAMENjE 255

Ljubinko Radenković
VAMPIR IZMEĐU BEZOPASNOG STRAŠILA I KRVOPIJE 265

IV AUTORSKA KNjIŽEVNOST, FILM

Marija Šarović
KRV U NARATIVIMA I PREDSTAVAMA O VAMPIRIMA 287

Vladislava Gordić Petković
KRV NA ŽENSKIM RUKAMA. IMAGINARNA I STVARNA
KRIVICA U ŠEKSPIROVOM MAGBETU I ČUDU U ŠARGANU
LjUBOMIRA SIMOVIĆA 301

Marjetka Golež Kaučič
„MOJO SRČNO KRI ŠKROPITE…” KRV U SLOVENAČKOM
FOLKLORU I POEZIJI 313

Suzana Marjanić
KRV ŽIVOTINjA ILI REPREZENTACIJA ZLA U DOKUMENTARNIM FILMOVIMA O PRAVIMA, ODNOSNO
OSLOBAĐANjU ŽIVOTINjA ILI KAKO KULTURA KOLjE
PRIRODU: „PROBLEM ZLA” U KUCIJEVOM ROMANU
O ELIZABET KOSTELO 333

Dragana Mašović

CRNA KRV I BELO SRCE. TROPI KRVI I BESKRVLjA
U KULTURI POVRŠINE 351

Tijana Tropin
VAMPIRI U KNjIŽEVNOSTI ZA DECU 375

Jasmina Mojsieva Guševa
DOMINANTNI ATRIBUTI VAMPIRA I NjIHOVA
SIMBOLIKA U DISKURSU MAKEDONSKE PROZE 391

Nevena Daković & Biljana Mitrović
BALKANSKA KRV. BALKANSKI VAMPIRI I DRAKULA 407

Dejan Ognjanović
POETIKA SPLATERA: UMETNOST PROLIVANjA KRVI 427-452

Što se tiče mog rada, evo njegovog sažetka:

 

 POETIKA SPLATERA: UMETNOST PROLIVANjA KRVI 

Ovaj rad analizira upotrebu motiva krvi kao ikonografskog i značenjskog elementa u horor filmu, sa naglaskom na raznorodnim motivacijama za njegovu upotrebu, zatim prikazivačkim strategijama kojima se on ostvaruje i potencira, kao i ostvarenim učincima i značenjima. Sagledavanjem velikog broja uticajnih naslova, autora i podžanrova horora koji su postali sinonimni za prisustvo krvave ikonografije, odnosno stilizacije zasnovane na krvi, definisano je šest temeljnih funkcija prikazivanja krvi u horor filmu. To su: 1) neprikazivanje, estetski i vanestetski motivisano; 2) eksplicitni prikaz, komercijalno motivisan; 3) eksplicitni prikaz, idejno motivisan; 4) stilizacija, estetski motivisana; 5) eksplicitni prikaz, narativno/žanrovski motivisan (strava); i 6) eksplicitni prikaz, multi-žanrovski motivisan (humor). Motivskom i formalnom analizom paradigmatičnih scena iz najistaknutijih filmova u svakoj od ovih šest grupacija razotkrivaju se bogati žanrovski i nad-žanrovski potencijali krvi kao potentnog i multivalentnog izražajnog sredstva i ukazuje se na veliko bogatstvo izražajnih mogućnosti horor filma, kao i na složenost i širok spektar varijacija u strategijama prikazivanja krvi u njemu.

 

Ključne reči: Krv, splater, slešer, horor, žanr, krupni plan, usporeni snimak, cenzura, humor, strava, užas

U skladu sa gorenavedenim sažetkom, rad se sastoji od sledećih celina:

1. Nevidljiva krv: cenzura, autocenzura i sugestija

2. Krv kao spektakl: senzacija i eksploatacija

3. Krv kao metafora: krvopljus s porukom

4. Krv kao umetnost: lepota crvenog

5. Krv kao zabava (1): krv i strah

6. Krv kao zabava (2): krv i smeh

Zaključak
+ Izabrana, proširena relevantna filmografija

Evo kako taj rad počinje:

Horor žanr je na suštinski način, i tematski i ikonografski, povezan s krvlju: ako krv simbolizuje život, a horor se bavi raznim oblicima susreta i sukoba sa pretećom Drugošću koji neretko vode u smrt ili u transgresiju uobičajenih granica između života i smrti, onda je povezanost očigledna. Ova veza, tematski oformljena u horor književnosti, naročito je ispoljena u vizuelnim umetnostima i medijima (film, strip, video-igre) gde do izražaja dolazi slikovna upečatljivost jarko crvene boje. Zbog toga su vizuelne asocijacije na krv postale jedan od ključnih ikonografskih elemenata u samim delima, ali su prisutne već i na nivou njihove promocije i distribucije. Naslov knjige ili filma sa slovima crvene boje, sa "iskrzanim" fontom tako da krvave kapljice i trake cure sa teksta, jedan je od temeljnih signala žanrovske pripadnosti. Horizont očekivanja stvoren je korišćenjem ikonografije krvi još na nivou pred-razumskog, slikovnog, tako da potencijalni gledalac i pre nego što pročita naslov, samo na osnovu "krvavog" fonta može znati o kom se žanru radi. Međutim, krv kao motiv (unutar zapleta i tematike) i krv kao ikonografski činilac (na vizuelnom planu dela) sa sobom nosi čitav niz problema vezanih za modalitete i strategije njenog (ne)prikazivanja. Neki od njih su estetske a neki vanestetske prirode. Zadatak ovog rada je, stoga, da ukaže na neke od osnovnih strategija tretmana krvi u horor filmu, sa ciljem da se prikaže slojevitost jedne zanemarene a često i simplifikovano tretirane problematike. Naime, iako se ekscesivni prikaz krvi neretko automatski smatra niže vrednim u umetničkom smislu, dok se preferencija daje sugestiji i indirektnosti, analiza varijeteta unutar ove problematike pokazaće da krv u horor filmu ne mora nužno biti vulgarni element upotrebljen radi apelovanja na najniže porive publike od strane netalentovanih reditelja već, naprotiv, da krv poseduje konotativne i estetske kvalitete koji joj, unutar specifičnih autorskih poetika ili žanrovskih zahvata, mogu pružiti legitimitet autentičnog, multivalentnog izražajnog sredstva.

            Prizor stvarno prolivene krvi (dakle, izvan fikcije) već sam po sebi donosi uzbuđenje: to je alarm, zvono za uzbunu, znak da nešto nije kako treba, odnosno da je ono što treba da bude unutra i nevidljivo (krv) sada spolja i vidljivo. Takav prizor je "zazoran" u smislu koji mu daje Julija Kristeva: "Zazorno razbija zid potiskivanja i njegovih rasuđivanja. Ono vraća ja na granice odvratnoga od kojeg se odvojilo da bi postojalo – vraća ga na izvore ne-ja, nagona, smrti" (Kristeva 1989, 22). Reakcija na krv je instinktivna, gotovo animalna (šok, odbojnost, strah), ali je kod čoveka takođe i razumska, povezana sa socijalno uslovljenim (gnušanje, gađenje, stid), jer krv je, takođe, predmet tabua u svim ljudskim zajednicama, od tzv. primitivnih do tzv. civilizovanih. Prolivena krv je prizor od kojega čovek automatski okreće glavu jer ga na bazičnom nivou podseća na sopstvenu telesnost i krvavost; ali ga, takođe, taj isti prizor na ambivalentan način i privlači, i nagoni ga da mu se vraća u fascinaciji. To naročito važi onda kada ta krv nije njegova niti njegovih bližnjih (npr. radoznalost pokraj automobilske nesreće). 

Fascinacija je, međutim, kao reakcija na krv još češće prisutna onda kada se čovek nalazi u bezbednoj poziciji posmatrača umetničkog dela – dakle, fikcije. Onda kada život nije ugrožen, i kada je, prema podrazumevanom, nepisanom ugovoru sa proizvođačima i distributerima umetničkih filmskih dela, gledalac siguran da posmatra artificijelnu inscenaciju, sa lažnom krvlju i specijalnim efektima, a ne dokumentarni snimak istinskog pokolja, dolazi do sasvim osobene recepcije tzv. "art-horora", odnosno "žanra koji postoji u više umetnosti i medija a čije postojanje je već prepoznato u svakodnevnom govoru" (Carroll 1990, 12). Radi se o važnoj distinkciji između uživanja u umetničkom delu, i uživanja u autentičnim, dokumentarnim snimcima.

Budući da se radi o večitom izvoru fascinacije, ali i tabua, krv je oduvek bila okružena ambivalentnom aurom, kako kod stvaralaca tako i kod distributera, kritičara i krajnjih recipijenata (publike). Pitanje (ne)prikazivanja krvi, valja naglasiti, nije vezano samo za horor film nego i za većinu drugih žanrova gde ekstremnost nasilja takođe može dovesti do prizora obilatog krvoprolića, kao što su ratni (npr. Spašavanje redova Rajana / Saving Private Ryan, Steven Spielberg, 1998), kriminalistički triler (npr. Sedam / Se7en, David Fincher, 1995) i akcioni film (npr. Rambo, Sylvester Stallone, 2008). Ipak, u svesti publike krv se ikonografski i dalje prevashodno povezuje za žanrom horora, pa se, stoga, ovaj rad svesno ograničava na (ne)prisutnost krvi u filmovima tog žanra, te na raznorodne prikazivačke strategije, kontekstualizacije i funkcije koje prizornost krvi u njima može da ima. 

Sagledavanjem velikog broja uticajnih naslova, autora i podžanrova horora koji su postali sinonimni za obilato i nadahnuto prisustvo krvave ikonografije, odnosno stilizacije značajno zasnovane na krvi, došli smo do šest temeljnih funkcija prikazivanja krvi u horor filmu. To su: 1) neprikazivanje, estetski i vanestetski motivisano; 2) eksplicitni prikaz, komercijalno motivisan; 3) eksplicitni prikaz, idejno motivisan; 4) stilizacija, estetski motivisana; 5) eksplicitni prikaz, narativno/žanrovski motivisan (strava); i 6) eksplicitni prikaz, multi-žanrovski motivisan (humor). Podrazumeva se da ova podela ne implicira jednoznačnost upotrebe krvi u okviru konkretne grupe, već samo dominantu unutar nje, jer motivacija za korišćenje kao i krajnji efekti krvi retko kada su jednoznačni.

(...)

Ako ste nestrpljivi, i želite da ovaj zbornik imate na papiru, knjiga će verovatno biti u prodaji u Akademijinoj knjižari (ako to još postoji; ako ne, onda možda u knjižari Aleksandar Bjelić), ali nemam nikakvu predstavu o ceni. Na sajtu Balkanološkog instituta će verovatno takođe biti e-verzija (PDF), ali pitanje je koje godine… Balkanološki institut obično ima svoj štand na Sajmu knjiga pa ovo možete potražiti i tamo.