DUBOKO CRVENO: ITALIJANSKI HOROR FILM (Predavanje)

  

            Imam zadovoljstvo da vas pozovem na predavanje o italijanskom horor filmu koje ću održati u ponedeljak 15. jula. Detalji su ispod.

Šta: 

DUBOKO CRVENO: ITALIJANSKI HOROR FILM

Ko: 

Predavač Dr Dejan Ognjanović

Kad: 

ponedeljak 15. jul 2019.

U koliko sati: 

17.30 h

Gde: 

EU info centar, Beograd

GDE?!: 

Kralja Milana 7

NAPOMENA: Ulaz je slobodan, ali zbog organizacionih razloga, molimo vas da svoje prisustvo potvrdite na e-mail info@euinfo.rs.

Italijanski horor film pruža dah svežine za ljubitelje ovog žanra sposobne da pojme i prihvate nešto značajno različito od paradigme američkog horora koja dominira svuda (bioskopi, televizija, strip).

Italija, za razliku od većine zapadnoevropskih zemalja, nema pomena vrednu tradiciju fantastičnog filma sve do sredine 1950-ih, kada počinje veliki bum, prvo preko filmova velikih inovatora, Marija Bave i Rikarda Frede, a zatim, tokom 1970-ih u delima njihovih naslednika, a pre svega slavnog Darija Arđenta. 

U njihovim delima gradi se čarolija zasnovana na logici sna (košmara), a izrazitim audio-vizuelnim zahvatima nastaje mračna i morbidna poezija na filmu koja je očaravala brojne filmofile, uključujući Martina Skorsezea i Kventina Tarantina. 

U ovom predavanju ukazaće se na kamene temeljce italijanskog horora, i na njihove temeljne tematske i stilske odlike, ali biće skrenuta pažnja i na manje poznate naslove i nepravedno zapostavljene autore.

Predavanje će biti ilustrovano insertima iz filmova.

            Ako neko u Beogradu želi moj roman NAŽIVO i/ili knjigu KULT GULA a nije ih do sada nabavio, neka mi se javi unapred na mejl dogstar666 at yahoo dot com kako bih sa sobom poneo primerke naživo.

            Vidimo se!

NAŽIVO – uživo!

  

Prošle su tri nedelje otkako je moj roman Naživo imao svoju premijernu promociju u Beogradu, u klubu Polet (18. juna).

Sparno popodne tog dana dodatno su užarili brojni poštovaoci mog rada koji su se tog predvečerja ukazali na rečenoj lokaciji – neki kako bi preuzeli svoje pretplaćene primerke, a neki kako bi tek tad i tu kupili svoj komad autentičnog srpskog horora. 

(Ko se tek sad uključio, više detalja o ovoj knjizi imate OVDE!)

Uprkos tlapnjama dobronamernih zakerala koje su se čule u nekim ranijim prilikama („Počeše da se okupljaju ljudi i devojke u crnom: mora da je vreme za Gulov nastup!“) na fotkama možete videti da su ljudi u crnom bili u manjini, nije ih bilo ni pola od ukupno došavših. Neki su čak bili u belim majicama!

Sve u svemu, osim vrućine, sve je bilo prijatno i lepo: uostalom, tu su bili i mnogi od mojih najbližih prijatelja da svojim prisustvom uveličaju i podrže ovu moju andergraund samizdat akciju.

Istina, šteta što skoro polovina beogradskih pretplatnika nije došla da naživo preuzme svoj Naživo – ispade da su sve to neki zaposleni, radni ljudi, ili drugačije aktivne 'tice bogatog socijalnog života sa neodložnim obavezama koje se ne mogu zbog ovako nečeg pomeriti za drugi dan ili barem čas – ali dobro, šta da se radi. Neki su bili i bolesni, druge je mrzelo da se cimaju preko rovovima preoranog i za saobraćaj nepodobnog Beograda...

Barem 15-20 njih je došlo pre promocije samo da uzmu knjige, dok je 30-40 njih ostalo da odsluša razgovor sa mnom koji je zaista odlično vodio prijatelj, inače reditelj i povremeno kritičar/esejista, Igor Stanojević.

Pošto je ta naša žvaka bila iznenađujuće zabavna i dobra, odlučio sam da sada sa vama podelim snimak cele promocije – nju je usnimio drugar Nenad Bekvalac, kojem puno zahvaljujem! On je na svojoj fejsbuk stranici to naživo strimovao (live streaming), a sad možete to videti i čuti i na jutjubu (gde sam ja okačio snimke, u 2 dela), i ovde na blogu.

Ako preferirate da to gledate na Jutjubu, evo linkova:

1. deo: https://youtu.be/J7Dd9lN6TLo

2. deo: https://youtu.be/zhd4DTSly08

            Ali možete i ovde, embedovano:

            Evo još nekoliko informacija:

            1. Do ovog trenutka prodato je oko 200 primeraka. To znači da ih slobodnih i dostupnih ima još samo 300. 

Za koji dan nosim knjigu u Sloveniju, na Grosman festival; za jesen je zakazano nekoliko promocija u Srbiji; oktobarski Sajam knjiga će verovatno drastično da smanji broj dostupnih mi primeraka. Ukratko: ne oklevajte previše, bolje naručujte dok ima! Da ne biste posle na Kupindu plaćali 2.000 din, ili i više.

            2. Posle beogradske promocije imao sam još jedno predavanje u Beogradu, a onda sam otišao na kraći izlet u okolinu Kragujevca, pa je zbog toga malo kasnilo slanje knjiga pretplatnicima jer me nedelju dana nije bilo kod kuće. Ipak, znajte da su poslednji primerci pretplatnicima poslati u sredu 3. jula. Do sada, 7 dana kasnije, trebalo bi svi da su ih dobili, mada iz par jučerašnjih mejlova saznajem da nekima knjiga još putuje.

            Recimo, piše mi jedna pretplatnica iz Beograda koja svoj Naživo još čeka: „u poslednjih par nedelja stvarima poslatim kao tiskovina treba mnogo duže da stignu (četiri knjige koje sam poslala su putovale skoro dve nedelje iz Beograda u Petrovaradin i Pirot).“

Umeju da se dese manja zagušenja i kašnjenja, naročito kada je BG u pitanju – zato ja govorim Beograđanima: dođite NAŽIVO! Ali nemam kome!

Ipak, znajte, za sve ove godine i više stotina knjiga koje sam slao poštom, samo jedna ili dve su nestale bez traga (od toga jedna u Nišu – i pomalo sumnjam da je ta baš bila nestala...). Na kraju uvek stignu, neke za 2 dana, neke za 20.

Istina, jedna je, pre par godina, bila u prijemnoj pošti nekako zapala između stola i zida, pa su je našli tek kad je adresant otišao tamo da je potražuje (to je bilo u Kragujevcu, ako se dobro sećam).

Dakle, bez panike – ako knjige još nema, znači da je na putu...

            3. Ako sada želite da naručite knjigu, njena cena je 800 din + 50 din za ptt (obična tiskovina). Pišite mi na mejl dogstar666 at yahoo dot com radi narudžbine (tj. da vam dam broj žiro računa i da dogovorimo detalje).

            Ako želite 2 primerka Naživo, cena je = 1.600 din (ptt uračunat), za 3 primerka = 2.300 (ptt uračunat)...

            Naživo + Kult Gula = 1.700 din (ptt uračunat).

            Naživo + Zavodnik (1. izdanje, mek povez) = 1.300 (ptt uračunat) (imam samo 3 meka primerka!)

            Naživo + Zavodnik (2. izdanje, tvrd povez) = trenutno nemam 2. izdanje, ali ako je neko zainteresovan, može se srediti...

           

            4. Ako ste pročitali NAŽIVO / kad ga pročitate – preporučite ga i drugima. To je jedina reklama koju će ta knjiga imati.

Gudrids sajt i ova stranica na njemu su dobro mesto da okačite svoje komentare, da ocenite knjigu (nemoj da vas mrzi – to je nekoliko sekundi!) a možete tamo i pročitati zanimljive reakcije i rivjue dosadašnjih čitalaca! Evo toga OVDE.

5. Osoba ženskog pola koja reklamira NAŽIVO, na slici gore, je Ana Marija Grbić. Kažu da je dobra pesnikinja, ali ja se još ustežem da to proverim. Šta ako nije? Što da kvarim prijateljstvo? 

Anyway, zabavna je njena najava moje knjige (koju je očigledno pomešala sa Zavodnikom):

„Kupite treće izdanje ljubavnog romana Dejan Ognjanovića -Naživo- koji na nekoliko stotina strana opisuje turbulentan ljubavni odnos između slikarke iz Pariza i njena dva ljubavnika u doba Prvog svetskog rata!“

Hvala Ani, kao i svima koji su mi poslali fotke sa ovog dešavanja (Ivana M, Bane, Milosh, itd)

* * *

THE HOUSE THAT JACK BUILT (2018)

***(*)

3+

U okviru akcije „Kucamo na vrata poluzaboravljenih majstorija“, odnosno „Red je da se na blogu osvrnem na ovo, makar i sa zakašnjenjem“, kucnuo je čas da sa vama podelim nekoliko misli povodom najnovijeg i hororu najbliskijeg filma Larsa fon Trira...

Na tankoj granici između Umetnosti (solidne) i Trolovanja (level: Master) počiva ova predivna ultramorbidna supercrna komedija Depresivnog Danca.

U svojim mlađim i ranjivijim, ali i nešto veselijim danima, zabavljao je nas i sebe sapuničastim hororima u predivnom KRALJEVSTVU (RIGET), jednoj od najboljih TV serija svih vremena. Hell, da je završena, bila bi up there odmah uz sam Twin Peaks. Avaj, pošto Nema Boga, nema ni kraja toj divoti.

 Zato sad imamo ovu crnu komediju o tome da, je li, Nema Boga. A ako nema boga, nema ni Pakla. Odnosno, Pakao je svet u kojem živimo.

To je, zapravo, glavna teza koja se razvija kroz ovaj neshvaćeni i, koliko sam mogao primjetiti, pretežno nevoljeni film. Na prvo gledanje, iskren da budem, ni sam nisam bio načisto šta da mislim: u meni su se borili mestimično oduševljenje i preovlađujuće razočaranje.

Tek na drugo gledanje, nekoliko meseci kasnije, kad je procurila UNCUT verzija (koju JEDINO treba gledati: budite pažljivi šta i gde skidate!), bio sam siguran u to šta je ovaj film i o čemu. I dopao mi se znatno više.

Pustite debile da se podsmevaju u-Ameriku-nekročećem fon Triru o „ubedljivosti“ njegove Amerikane (snimane pretežno u Danskoj, Švedskoj itd.); imate Amerikanu kod Oltvanjija i Skrobonje, ako vam je do toga! 

Pustite debile da se dosađuju („Zašto ovo traje dva i po sata, ko neki Avendžersi, samo bez šarenih laža?!“),

pustite debile da veruju kako je ovo film o serijskom ubici („meh, Umirena jagnjad su bila bolja!“),

pustite debile da se šokiraju („Jao, deca... nemojte decu... decu mu neću oprostiti!“).

Nemojte biti debil.

Ovo nije horor. Ovo nije realistički niti žanrovski stilizovani triler. Ovo je crna komedija o tome da Nema Boga, niti Pakla. Pakao je svet u kojem živimo. Zato što je čovek čoveku vuk – onda kad ga je uopšte (retko kad) dovoljno briga da drugima bude bilo šta.

Fon Trir prikazuje, iznova i iznova, svet kojim kao da upravlja Zli Demijurg, ili neki slični, još gori Zajebant – u fucking hilarious scenama u kojima naš Psiho (ne, ne Vučić; ovaj drugi, normalniji: Mat Dilon) uspeva, sa minimalnim naporom, da obrlati prividno neobrlative žemske da mu dopuste da ih ubije;

i u još više hilarious scenama u kojima mu, uprkos svim trapavostima i nepovoljnostima, polazi za rukom da se izvuče, neopažen; jednom čak bukvalno pred nosom policiji.

Treba imati naročit smisao za humor da se ovo pojmi i, plus, da se u tome još i uživa, ali – jbt kako ne uživati u scenama u kojima lik kome samo što na čelu nije istetovirano JA SAM BOLESNI MANIJAK I JEBAĆU TI MRTVI LEŠ iznova i jebeno stalno iznova uspeva da

a) ubedi žemsku da ga pusti u kuću, druga ga povede da s njom i njenom đecom pođe na piknik, treću da se čak zaljubi u njega,

a onda i b) da mu niko živ ne pročita taj poluvidljivi tatu na čelu, čak ni pajkan pred kojim se ponaša krajnje sumnjivo, dok se sveži leš još nije oladio odma' iza ugla,

a povrh svega, c) kao da ima nevidljivog Zaštitnika Na Visokom Položaju, jer kad mu leš, jedva zamotan, ispadne iz kombija i počne da se, zavezan za vozilo, vuče po asfaltu i dere se o isti, ostavljajući krvavi trag kao u crtanom filmu – tog časa krene da pada kiša koja spere tragove njegovog nečovještva.

WHERE IS YOUR GOD NOW?! dere nam se u lice fon Trir u svim ovim, i drugim srodnim scenama.

Infantilno? Nezrelo? Ne prihvata tzv. „Princip realnosti“? Pa, jebite se svi vi, odrasli i zreli (zreli – za šta?) koji ste ovu i ovakvu „realnost“ prihvatili!

A onda, povrh toga, u predivnoj sceni naš Psiho (ne, ne Vučić: ovaj, lepši, ljudskiji) obrće naglavce kliše horor-scenu – znate ono kad se Žrtva nekako raspetlja, oslobodi, pa krene da bega i/ili da urla upomoć, a ovaj hita za njom, da je što pre ućutka.

A ovde, Dilon joj se bukvalno pridruži u urlanju. Usred stambene zgrade, dakle napučene ljudima (ali, da li su to ljudi?), usred grada, on poput vapijućeg u pustinji urliče WHERE IS YOUR MANKIND NOW?!

Nema ih. Bole ih kurac. Gluvi su, ili se prave gluvi. Gledaju svoja posla. Drugi nek se bakću s tim sranjem. Kojim sranjem? Zzzzz...

„Ali, jao, odseko joj sisu, napravio novčanik od nje, kuku, kakva mizoginija, dokle više to nasilje prema ženama, žasu...“ kažu debili, previše ćoravi i neosetljivi da primete ono što je tome prethodilo.

Fon Trir je glas osećajnog očajnika u pustinji bezdušja; on provocira šokom, e ne bi li probudio debile koji tvrdo spavaju, ili se prave da spavaju, dok Žrtve viču upomoć.

„Ali onaj Pakao, fuj, baš mu je kič, i fejk... Pravi Pakao ne izgleda tako...“, kažu debili.

Pa, da. Pa, naravno, debili.

Naravno da Danteov Pakao, sasve Vergilijem kao vodičem, ne postoji. Jer nema Boga, a i Čovek se nešto jedva poluživ koprca. Naravno da su to neke mrdajuće sličice, otrcani igrokazi, specijalni efekti, CGI.

Te sličice, baš takve, ne treba da vas holivudski zasene („Gledaj, stoko, šta sve para može da kupi: vrhunski ilustratori i dizajneri mesecima su radili za sitne pare da bi vam u kompjutoru nacrtali ove paklene sličice za vašu zabavu i razonodu!“) nego da vam, svojim fejkerajem, pokažu koliko je fejk i vera u tzv. boga, i u pravdu, i u istinu, i u dobrotu, i u smisao i bilo šta antropocentrično (vrlina, greh, nagrada, kazna i ostale bajke za malu decu i debile).

Pakao iz Džekovog Epiloga ne postoji, jer Pakao je zapravo onaj „stvarni“ svet koji smo prethodna dva sata gledali. Ko to razume, shvatiće. Ko ne zna – neznaće.

Štono reko Flanders, bogobojažljivi komša, Homeru (ne ćoravom Grku nego tupom Ameru): „See you in Hell – from Heaven!“

PS: Rado bih sve ovo još elaborirao, svestan sam da sam jedva zagrebao sve što bih imao reći o ovom filmu, ALI - ali moj pogovor za Eversovu zbirku PAUK I DRUGI UŽASI neće se sam napisati (očekujte raspis pretplate sredinom jula, a knjigu iz štampe sredinom avgusta!); niti će se sam napisati moj pogovor za DUBOKO CRNILO, spec. luxuzno izdanje DILANA DOGA rađeno po scenariju Darija Arđenta (izbacuje ga Veseli četvrtak u avgustu); niti će se same pročitati dve obećavajuće nove zbirke horor priča koje imam da rivjuiram za Rue Morgue... A o pripremama za upcoming Grossmann festival, gde ću javno razgovarati sa rediteljem dokumentarca o Mikeleu Soaviju i sa korediteljem dragog mi GOODNIGHT, MOMMY da i ne govorim...