Đorđe Kadijević o ZAVODNIKU

            Jedna od stvari na koje sam u svom životu najviše ponosan jeste činjenica da jednog giganta i genija kao što je Đorđe Kadijević mogu nazvati ličnim prijateljem, i što takvim i on mene smatra. Na ovom blogu imate izveštaje sa više promocija i predavanja na kojima smo Đorđe i ja zajedno učestvovali, najčešće u formi razgovora koje sam vodio sa njim, posvećenih njegovim filmovima. Ko želi, a do sada su mu promakli, može da potraži čak i audio-snimke nekih od njih koje sam ovde kačio. Ni broja im se ne zna: vođeni su, prethodnih 7 godina, od Beograda preko Ribarske Banje, Niša, Zagreba i Ljutomera do Smedereva i Subotice!

Međutim, tokom nedavnog festivala "Hrizantema" u Subotici, desila se i jedna rokada: pored večeri posvećene Kadijeviću (kada sam ja, naravno, vodio razgovor sa njim), odigrala se i promocija mog romana ZAVODNIK, a na njoj se, neočekivano, javio i Đorđe Kadijević u novoj ulozi – ovog puta ne da bi govorio o svojim delima, nego o mom pokušaju romana strave (koji se, inače, na zadnjoj korici eksplicitno poziva na LEPTIRICU kao na jedan od uzora).

                To nije bilo predviđeno programom, i desilo se sasvim spontano, na Đorđev predlog. Iako je on ZAVODNIKA odavno pročitao, i u četiri oka mi kazao svoje mišljenje (uključujući i neke primedbe), nisam se usuđivao –uprkos prijateljstvu i svemu– da uopšte pomislim da ga molim da ON govori o MENI, tj. mom delu. Ali u petak, 31.X, dok smo preko dana šetali Suboticom, on mi je sam predložio da se pridruži već najavljenom govorniku, odnosno, kazao je da bi želeo pred posetiocima da iznese svoje viđenje romana i njegovih vrednosti. Tako nešto moglo je samo da mi imponuje, kao i organizatorima – šteta je samo što taj "detalj", budući izveden ad hoc, pred samo dešavanje, nije bio pomenut nigde u najavama programa već se našao "samo" kao bonus onima koji su ionako došli na priču o mom romanu. Na svu sreću, takvih je bilo preko dvadeset, odnosno tek malo manje nego prethodne večeri kada sam s Đorđem vodio razgovor pre prikazivanja LEPTIRICE.

Pre nego što predstavim audio fajl tog razgovora, kazaću ukratko samo ovo: bilo mi je lepo na "Hrizantemi". Društvo je bilo odlično: osim Kadije tu se našao i Marko Mehtsun sa Grosmana, sa svojom curom Tinom (kojoj zahvaljujem na fotkama koje kraje ovaj izveštaj!), zatim lokalni hororisti, reditelj Andrej Boka (upravo završio snimanje svogo novog kratkog horor filma koji nestrpljivo iščekujem: zvuči fantastično, a tako i izgledaju kadrovi koje sam video!)...

 ...i pisac Oto Oltvanji – potonji, zapravo, više ne živi tu, ali svraća u rodni grad, pa tako i ovom prigodom, te fino popričasmo na Noć Veštica u kafeu u okviru Bioskopa gde se festivalčić dešavao. 
         Prijao mi je ambijent Subotice, naročito Gradska kuća, čija me je arhitektura neumoljivo podsećala na Arđentov INFERNO...

...a prijala mi je i lokalna hrana – a naročito jedan od najukusnijih obroka koje sam ikada pojeo, specijalitet na koji mi je Marko iz daleke Slovenije ukazao (naime, otkrio ga je kada je prošle godine gostovao na prvoj "Hrizantemi"): rebarca u spec. marinadi koja prave samo u toj jednoj piceriji (!), po tajnom receptu: zaista nehumano dobra stvar koju ću da sanjam! I priloge. I odlično crno vino nekog lokalnog proizvođača. I još sve to konzumirano dok nam Kadija citira vickaste i pametne zapise sa bogumilskih stećaka, kao i epitafe sa grobalja koja je posetio... Savršenstvo kakvo se samo može poželeti...

Ukratko, bilo je tu zezanja svih (prijatnih) vrsta i tri dana su proletela kao ništa – ali jedan od hajlajta svega, barem za mene, odmah posle ovih rebaraca, bio je razgovor o ZAVODNIKU. Kao što ćete moći da čujete, dodeljeni voditelj  programa, izvesni Darko Kovačević, navodno objavljivani pisac, bio je... uh, šta reći, koju posluku porati... Najbolje da to čujete i procenite sami: reći ću samo da je njegov nastup bio na ivici incidenta, odnosno da je čak i hladnokrvnog Kadiju isprovocirao na reakciju koja će svakako zabaviti i nasmejati svakoga ko reši da ovo presluša. Marko Mehtsun je čitavog narednog dana citirao i grohotom se smejao na provale voditelja i na Kadijine reakcije.

Dakle, čućete audio snimak u trajanju od oko 75 minuta, od čega barem polovinu sačinjava čisto, neprekinuto Kadijevićevo izlaganje o ZAVODNIKU – tačnije, njegovo (Đorđevo) tumačenje toga šta je, po njemu, najznačajniji aspekt tog romana. Odmah da dodam, uz sve poštovanje prema govorniku, da je ovo njegovo iščitavanje sasvim validno i značajno po sebi, ali ga nikako ne smatram jedinim mogućim, niti ga ovde želim plasirati kao dogmatsko, centralno ili definitivno, bez obzira na to s kako visokog i autoritativnog mesta dolazi. Uostalom, čućete i sami moje određene ograde u deonici kada meni daju mikrofon.

U svakom slučaju, ovo VREDI čuti, zbog Kadijinog kao i uvek nadahnutog i iscrpnog izlaganja, ali isto tako i zbog razgovora koji je pomenuti, uh, voditelj, "vodio" sa mnom nakon toga a tokom kojega sam se iz petnih žila upinjao da održim nivo ozbiljnosti koji je Kadija na početku zacrtao... Vi procenite sa kolikim uspehom!

Dakle, snimak ove govorancije možete sa Mediafire linka skinuti ako kliknete OVDE!

THE BABADOOK (2014)

**(*)

3-

            Dolijao je, najzad, najhvaljeniji pa stoga i najočekivaniji horor ove godine – samo da bi se, po ko zna koji put, ispostavilo da je hajp bio preteran, i da se radi o mestimično solidnom ali suštinski slabom, u najboljem slučaju osrednjem filmu. On je, ipak, dovoljno dobar da se može pogledati ako vas horor zanima, ali ako imate iole zahtevniji ukus – priđite mu sa smanjenim očekivanjima.

            babadook govori o ženi čiji 6-godišnji sinčić postane opsednut kreaturom iz nekakve misteriozno materijalizovane tim-bartonovske goth-slikovnice: klincu, a zatim i mami, počinje da se priviđa ta figura u crnom fraku, s cilindrom i kandžama, i da im ionako sumorno-senovitu sreću kvari…

            Da li klinac umišlja, ili je na delu emanacija natprirodnog entiteta koji dela preko dečjih slikovnica s misterioznim moćima regeneracije? Klinac je njime opsednut metaforički, ali mama možda postaje opsednuta tim stvorom doslovno. Možda! Jer, pocepana, slikovnica se vraća zakrpljena, i s još hororičnijim porukama! "The more you deny, the stronger I get!"

            Ova poruka odnosi se na podtekst, koji je u ovoj izrazito nesuptilnoj dramurdi (režirala žena!) zapravo bačen u prvi plan: siguran sam da će Frojdovci, Lakanovci i njima slični smarači dočekati ovaj film kao Second Cumming, jer sve se, zapravo vrti oko Odsutnog (Mrtvog) OCA, čiji Gubitak (odnosno Žudnja za njegovim Povratkom) obeležava i Majku i (Edipalnog) Sina. 

I što više njih dvoje pokušavaju da žive kao da Ništa Nije Bilo – to se snažnije Odsutni Otac vraća u vidu Mračno-Pervertirane Očinsko-Ljudožderske figure Babaduka. Lepo Tata kaže: "The more you deny, the stronger I get!" Ono što je Potisnuto, mora da se Vrati, pa tako i nagvaždanje o hororu kao žanru zasnovanom na Povratku Potisnutog, na Žudnji, na Porodici kao srži svega...

Avaj, to u teoriji može da prođe, ali u klimavo-nesigurnoj dramaturgiji ovog filma malo teže, jer je dinamika među likovima, a naročito između mame i sina s jedne i onih spolja s druge strane izrazito izveštačena, karikirana, pojednostavljena i neubedljiva. Mamine drugarice, komšinica, kolega s posla (surogat-tata?) i naročito socijalni radnici isto su tako dvodimenzionalni, kartonski likovi kao i Babaduk, samo daleko nezanimljiviji i u krajnjoj instanci nebitniji (tj. dramaturški irelevantniji) jer ni na koji način ne zaigraju u ovoj autističnoj (da je bolja rekao bih: beketovskoj) drami za dva lica.

Dakle, s jedne strane imamo dramu koja je izrazito jednodimenzionalna i slabo zanimljiva, pa i repetitivna (u drugoj polovini), a s druge – pokušaje horora koji su ili nemaštoviti i mlaki, ili prečesto, preeečesto u korenu ubijeni preteranim oslanjanjem na citate iz daleko boljih filmova. Ovo potonje se ogleda dvojako: kroz sam koncept koji je zasnovan na spoju REPULSION (jedna žena tone u ludilo) i THE SHINING (roditelj ludi i postaje direktna pretnja za svog sinčića: glavni saspens je u tome da li će mama da odlepi dovoljno da ubije sina), i kroz čitav niz direktnih "pozajmljenih" trejd-mark postupaka i kadrova iz previše dobro poznatih klasika.

Dok mama priča s drugaricom u parku, sin se, nedovoljno pažen, penje veoma visoko i samo čudom se ne polomi – isto kao u THE NEW NIGHTMARE.

Krevet se trese dok majka naleže na potomka u pokušaju da to spusti na pod – kao u THE EXORCIST.

Nevidljiva sila usisava levitirajuće dete i majka ga grabi nazad – kao u POLTERGEIST.

Mama bljuje crno mastilo – kao u bezbrojnim novim azijskim hororima.

Fast-motion blur levo-desno razmrdanog lica – kao u JACOB'S LADDER.

Krupni plan + vrisak + jako svetlo u facu – kao u tolikim filmovima Dejvida Linča.

I tako dalje.

Dakle, sve je tu deža vi, pa i smešno-neubedljive booby-trap skalamerije koje balavac, kao, pravi i koristi (kao Nensi u superiornom A NIGHTMARE ON ELM STREET) protiv zločeste roditeljske figure, pa najzad i dizajn Babaduka (spoj Lona Čejnija iz LONDON AFTER MIDNIGHT sa Tim Burton-style karikaturama) i njegove –priznajem, odlično, jezivo zamišljene i realizovane – slikovnice.

Film bi bio efektniji da je dvosmisleniji tj. da ne stavlja tako eksplicitan naglasak na psihozu očito poremećene majke koja zapravo postaje Babaduk: "You start to change when I get in – The Babadook growing right under your skin!"

Sve bi bilo bolje da je drama ubedljivije ukorenjena u ambijent (lokacija + prateći likovi i međuodnosi) i da nije toliko udžbenički otrcana (sa krajnje lenjim simbolima, tipa: pukotina u zidu i bube gmižu iz nje...), a da su scene strave – stravičnije i originalnije (odnosno, manje derivativne). 

Ovako kako je – režija je jača nego što bi se od jedne žene očekivalo, s većim naglaskom na dinamičnoj montaži, ali u suštini je bombastično nametljiva i neprikladna materijalu i željenom suptilnom učinku; gluma mame i sina je dobra, ali svi ostali su loši; fotografija je previše isprana od boja a ambijentacija čudna (kao da se sve, iz nejasnih razloga, ne dešava u današnjici nego par decenija ranije). 

Ima tu, uprkos svemu, nešto malo jezivih scena, dobar je zvuk Ba-ba Dook-DOOK-DOOK! dok je kraj, u suštini, izduvan balon, i idejno, i žanrovski. Da je ovo režirao muškarac, kazao bih da je kraj = limp dick. U konkretnom slučaju imamo – limp old tit.

No, baš zbog toga, ko voli staro, izakano, milf, više će u ovome uživati!

Polu-šalu nastranima, kako i zašto je BABADUK-DUK obmanuo mnoge i pričinio im se boljim nego što jeste? Razloga je više:

- Ima ozbiljne pretenzije (drama!).

- Odstupa od vladajućih debilnih trendova u žanru ("pet drugara u kombiju, u šumi / napuštenoj ludnici").

- Bavi se arhetipovima (bajke!).

- Ženocentričan: pisala i režirala žena, i to dobro; glavnu ulogu igra žena, i to dobro (a, s druge strane, nigde eksploatacije, objektifikacije i mejl gejz zumova na sise i dupe!).

- Čaša je prazna samo do pola (malo li je na ovo krizno vreme?!), pa ćemo se, žedni nečega boljeg, praviti da je polupuna.

         Iz navedenih razloga BABADUK vam se može učiniti boljim nego što jeste, pa mu zato dajte šansu, ali - oprezno!

Šta sam doneo sa SAJMA KNJIGA 2014?

            Kakav je bio Sajam ove godine? Pa, meh... 'nako. Ipak, imajući u vidu da živimo u svakim danom sve više propaloj i beznadežnoj zemlji, i da nam se keze crni dani, kako za tzv. kulturu tako i uopšte, za tzv. život, Sajam i nije bio tako loš. O tome svedoče kese i kese knjiga koje sam doteglio kući – kao i činjenica da sam celu jednu, sa 10-ak naslova, uspeo da zaboravim na štandu mog novog izdavača, Orfelina, i da njeno odsustvo primetim tek kada sam stigao u svoj topli dom. Uostalom, niko još nije izmislio sajam knjiga toliko loš da ja na njemu nisam našao bar tuce vrednih knjiga (ako govorimo o velikom, beogradskom) – ili barem 3-4, ako ćemo o njegovom daleko skromnijem pitinom detetu u Nišu.

Na slici: potpisujem primerak knjige CRTANI VODIČ KROZ SEX (kao njen prevodilac) namenjen majci i njenim ćerkama u pozadini

            Opšta zapažanja: ponuda knjiga na engleskom je ove godine bila užasno tanka i jadna, ispod svakog nivoa - zgrožen sam tom bednošću ponude. Izvikano, izlizano, stalno jedno te isto, generičko, predvidivo, same old crap, u same old izdanjima. Samo za knjiške vikendaše. King, King, Lavkraft, King, Barker, Kunc, King, još jedan Lavkraft – i toliko! Nigde antologija novih horor priča, nigde novih horor romana i zbirki zapaženih i nagrađivanih autora, nigde ništa za čitaoca sa iole izgrađenim, probirljivim ukusom – samo izvikana BREND imena. Baš ni za šta strano se nisam rukom mašio. A ova opaska, da budem jasan, odnosi se i na sve knjige, ne samo vezano za horor. Samo provereno, samo generičko, samo izlizano... za mase... Skoro nigde ezoterije (kao na slici dole):

            Istina, bile su ukupno DVE stvari vredne pomena osobama od ukusa, ali njih imam od ranije, i obe zahvaljujući tome što pišem za RUE MORGUE. Dakle, Delfi je imao Cronenbergov roman CONSUMED kao i (začudo!) nedavno povampirene zbirke priča Roberta Aickmana by Faber & Faber, po cenama tek nešto malo većim nego na Bookdepository-ju.

            Što se tiče knjiga koje sam ovde na blogu preporučio:

1) ANĐELI MONSA A. Makena, kako se ispostavilo, pored naslovne (drugorazredne) novele sadrži još i dve daleko poznatije i bolje: VELIKI BOG PAN + BELI NAROD, tako da se to definitivno mora imati (ako baš to želite na srpskom). Šteta što je to sve prezentovano prilično skromno, sa čudnim izborom (i naslovom), i sa nedostojnim pratećim materijalom (pogovor od jedva 2-3 strane).

2) PRODAVNICE CIMETOVE BOJE Bruna Šulca nigde nisam primetio, izgleda da izdavač nije bio na Sajmu.

3) Isto važi i za BUKEFAL, čijih knjiga nije bilo ni kod knjižara koje ih inače drže, a imale se svoje štandove na Sajmu (Delfi, Vulkan). Za Šulcem ne patim mnogo, jer imam ono prvo izdanje od pre pola veka, a ove Bukefalove mi nisu u vrhu prioriteta, pa ću ih potražiti prvo u BEOPOLISU – kao prijateljskoj knjižari koju drže dobri ljudi, pa je bolje njima ostaviti pare – a ako nema tamo, pogledaću kod masovnih zlikovaca pomenutih gore u zagradi.

            Uprkos ovom gunđanju, meni je na ovom Sajmu zapravo bilo prijantije nego ikada: imao sam veliku komociju i sa dolaženjem (bio sam tamo četiri dana!) i sa boravkom (zahvaljujući propusnici by Orfelin). Imao sam stalnu i više nego prijatnu bazu u vidu Orfelinovog štanda, gde su na čašicu razgovora (i pića) prodefilovali mnogi znani i neznani: NIN-ovci (Goran Gocić), selebritiji (Teofil Pančić), ex-hororisti (Skrobonja), doktori (ABN), hej, čak i Slina je prošao korzom ubrzo posle mog potpisivanja POETIKE HORORA, ne udostojivši nas, srećom, ni pogleda, zagledan u ko zna kakvu stručnu post-doc literaturu!

Na slici: Izdavač, Doktor, Drugi izdavač, NIN-ovac!

Tu sam imao i odmor, i okrepljenje, i društvo, i sve što čovek u datom kontekstu može poželeti, a što nikada dosad nisam osetio ni kod jednog od ranijih mojih izdavača – ni kod niške (pokojne) Prosvete, ni kod patetičnog niškog NKC-a (koji ni ove godine, kao ni većinu prethodnih, nije imao para da se pojavi na Sajmu), ni kod CLIO-a (koji, zapravo, izbegavam koliko mogu), ni kod Belog Puta, ni kod Malog Nema (kojeg od ove godine, na Sajmu – nema)... Ukratko, mislim da je ovo početak jednog lepog prijateljstva i saradnje od koje će koristi imati i ovdašnji ljubitelji kvalitetnog književnog horora i mračne fantastike.

Na slici: dr ABN, zadrti SF-ovac, prelazi na mračnu stranu i dobija posvetu na svom primerku POETIKE HORORA!

            
Nego, o tome drugi put – da vidimo čime sam novim knjiškim natrpao svoju biblioteku.

SAJAMSKI ULOV 2014

 

promo & pokloni:

Što je džaba i Bogu je drago. Evo knjiga koje sam dobio na poklon, eto tako, ili radi prikaza na blogu.

POKLADE – Skrobonja

Najnovija zbirka priča, najavljena već ovde, a biće i prikazana, nekad, kad stignem.

KRALJ KUL 1

Kod drugarskog MAKONDA uzeo sam I tom ovog stripa a zauzvrat dao ZAVODNIKA...

VIRUS ČASTI – prir. Davor Šišović

SAMOSTANSKE PRIČE – prir. Davor Šišović

Istarski fanta-pregalac bio je u poseti Beogradu pa mi je na Sajmu poklonio još dve zbirke sa Istrakona, a zauzvrat dobio POETIKU HORORA za prikaz u "Glasu Istre".

SLOBODANIDA – Boban Knežević

Novi Bobanov roman je humanijeg opsega i deluje čitljivije, zabavnije, vrcavije nego prethodni, pa ću mu se posvetiti u bliskoj budućnosti i prikazati ga na blogu.

UJKA VASINA SLAVA – Aleksandar Stamenković

Jednu drugu knjigu ovog izdavača sam preporučio na blogu i mnogi su do njega došli zahvaljujući tome, pa mi je u znak zahvalnosti ali i poštovanja toga čime se bavim poklonio ovaj roman, rekavši da ima elemente horora. Deluje potencijalno zanimljivo, proučiću i izvestiću.

KAURINOVA KLETVA – Stevan Šarčević

DOLAZAK TAME – Stevan Šarčević

Ove dve sam zapravo dobio u Subotici a ne na Sajmu, ali da ne cepidlačim previše: strogo gledano to i nisu pokloni jer sam morao (tj. osećao da tako treba) zauzvrat da autoru poklonim ZAVODNIKA, iako mi se javlja da je u ovoj razmeni Šarčević DALEKO bolje prošao...

autorski primerci:

POETIKA HORORA

Ovo ću, zapravo, dobiti poštom (pošto svaki primerak teži približn 1 kg); usput, hvala svima koji su došli u ponedeljak na potpisivanje, kao i svima koji su moju knjigu tokom Sajma učinili najprodavanijom na inače bogatom štandu ORFELINA.

HAARP

Dobio sam samo jedan primerak jer je knjiga kasnila za Sajam – pojavila se tek u petak uveče, umesto u utorak, i u nedovoljnom tiražu da podmiri sve potrebe i interesente. Već sam počeo da je čitam ("velika" mejnstrim imena ponovo škripe!) i rivju stiže u narednim nedeljama.

IZGUBLJENI SLUČAJEVI – Ivica Stevanović

U ovoj knjizi nalaze se dva moja "slučaja": krajnje skroman doprinos koji ni blizu ne vredi da zauzvrat dobijem: 1) free copy; 2) sočnu zahvalnicu autora na kraju knjige; i 3) ovako divnu unikatnu posvetu od mnogopoštovanog i voljenog crtača!

DILAN DOG BOOK 23

U ovoj knjizi nalazi se moj esej o epizodi "Čovek sa dva života" (na slici, pod maskom).

NEDOVRŠENI POSAO – Tomas Ligoti

Ovo sam dobio zato što je malo falilo da ja prevedem ovaj roman (a na kraju nisam iz krajnje bezveznog razloga zvanog SRBIJA), kao i zbog mojih zasluga na promovisanju i prozelitisanju Ligotijevog lika i dela, kako na blogu tako i u doktoratu tj. u POETICI HORORA...

KRALJ U ŽUTOM - R. V. Čejmbers

U ovoj knjizi zastupljen sam kao autor stručnog pogovora. Autorke-izdavačice (na slici dole) spremaju nove knjige hororične provenijencije, pa... stay tuned!

kupio:

(cifre ispod naslova su cene u dinarima,

orijentacije radi)

BALKANSKI ZMAJEVI - Dušan Kovačević
200
Dve odlične drame za 200 din: "Balkanski špijun" i "Sv. Georgije ubiva aždahu".

ŽMARCI – Boris Vijan

200

Ovu knjižicu sam svojevremeno čitao u pozajmljenoj verziji – a sad sam je najzad našao po mega-povoljnoj ceni, pa ću joj se rado vratiti još koji put. Moj rivju imate OVDE.

ČOVEK I KOSMOS U DELU ARTURA KLARKA I STANISLAVA LEMA – Novica Petrović

450

Dobar je Novica, volim Lema, Klark me manje zanima, ali ovo bi moglo i moralo da se dotakne pitanja kosmičke strave i srodnih lavkraftizama, pa je otud, makar i izokola, blisko mojim stremljenjima.

INTERTEKSTUALNOST – Marko Juvan

900

Dobar je i Juvan, citirao sam ga u svom doktoratu, a tema ove knjige me veoma zanima – zapravo, trebalo bi da se jednom pozabavim pitanjem intertextualnosti kao jednog od temeljnih stubova horor žanra jer mi se čini da taj aspekt žanra nije do sada dovoljno istražen.

KORPORATIVNI PANDEMONIJUM – Z. Penevski, A. Zolotić

800

Sumorna, techno-gothic grafička novela; antiutopijska, odnosno – jezivo savremena. Dobio sam i lepu posvetu/crtež od mladog autora o kome će se, siguran sam, još lepoga čuti, kao i od scenariste, već dokazanog u mračnim vragolijama. Napisaću i prikaz čim stignem.

SALAMANDER – Vladimir Odojevski

190

Klasična novela ruske fantastike tj. horora iz 19. veka; imam je u eng. prevodu, ali kupio sam srpsku verziju jer ću jednom svakako pisati o hororu među Rusima, pa će mi ovo valjati za citate itsl...

DIVLJI LOV KRALJA STAHA – Vladimir Karatkevič

330

Gotsko-fantastični ruski roman po kojem je urađen vrlo solidan film; da vidim, najzad, na šta liči književni predložak...

BERNHARD – Migel Saens

490

Biografija jednog od najomiljenijih mi pisaca: sasvim solidna (već sam počeo da je čitam).

FANTASTIČNA ZOOLOGIJA U SRPSKOJ FANTASTIČNOJ PROZI – Saša Hadži Tančić

200

Zbirka eseja nedavno preminulog pisca i teoretičara iz Niša, biće korisna za moje bavljenje srpskom fantastikom i hororom...

HOROR PRIČE SVAKODNEVNICE – Marija Pavlović

200

Za ovu knjižicu vezana je jedna anegdota.

Naime, zamalo da se posvađam s tetkom na štandu 'Matice srpske'. Dođem ja tamo i lepo pitam: "Imate li nekakvu zbirku horor priča neke mlade autorke...?" (a čuo sam i VIDEO tu knjigu u rukama Pavla Zelića dan ranije, dakle ne pričam napamet), a ova matorka će, glasom punim pravedničke indignacije, prezira i gnušanja: "Mi takvu literaturu ne izdajemo!"
Ja kažem: "Ali ja znam da ste je vi izdali, u ediciji 'Prva knjiga,'"a ona: "Ah, da, 'Prva knjiga', pa što odmah tako ne kažete." Ja: "U naslovu knjige pominju se HOROR PRIČE..." a ona počne da traži po štandu i ispod njega i dovikuje se s drugom tetkom: "Milenija, gde nam je ona 'Prva knjiga', nešto 'horor' u naslovu?" Ja, zajedljivo: "Da, onaj horor koji ne objavljujete..."
Ova se vidno iznervira i prepusti potragu ovoj drugoj, okrene mi leđa i udalji se baš napadno neuljudno.
Njena koleginica uz jedvite jade iskopa JEDAN primerak - dok se ja premišljam da li uopšte da im ga kupim, majke im ga pokvarene i bezobrazne! Kako neki ljudi ne znaju šta je marketing i s kim da se ne zajebavaju... a štand im odmah do štanda Orfelin Izdavaštva, gde stoji veliki poster POETIKE HORORA...

RASIPNI MRTVACI – Kenzaburo Oe

50

Ovo je bilo u ponudi uglavnom bezvrednih knjižica uz novine, onima koji za 50 din. na Sajmu kupe dnevni list DANAS. To je novela nasilno razvučena (krupnim fontom i marginama) na 60-ak strana, u tvrdom povezu. Koliko vidim, neka morbidna, nekro tematika...

THE MAGICIAN – Somerset Maugham

100

Klasični okultni triler roman inspirisan A. Kroulijem. Paperback.

THE NIGHT GHOULS & Other Stories - R. Chetwynd Hayes

Zbirka priča klasičnog engleskog autora koga pamtim po dve izuzetne horor priče. 

150

TUNEL – E. Sabato

250

Mnogi mi ga preporučuju već neko vreme (čak i ovde, na blogu), pa sam ga kupio, najzad, da vidim zašto.

SKRIVENA TRADICIJA U EVROPI - Jurij Stojanov
450
Kupio polovnu, ali presrećan zbog dobre cene nisam pažljivo zagledao - vidim sad da su uvod i jedno poglavlje temeljno išvrljani tj. ispodvlačeni običnom olovkom, što me izluđuje kad nije mojih ruku delo...

REČNIK STRAHA – Tamara Lujak

600

Obimna po broju strana (500-ak), mada je format zapravo vrlo mali, skoro džepni; nema ilustracija; ne bavi se hororom direktno, već mitologijom, bajkama i pričama i verovanjiam iz kojih potiču stvorovi i stvari koji (mogu da) izazivaju strah. Indirektno može biti zanimljivo ljubiteljima horora: iako ne sadrži odrednice o horor likovima, pominju se tj. nabrajaju i umetnička dela (knjige, filmovi, stripovi...) u kojima se obrađuju neki od likova (vampir, vukodlak, duh itsl). Kad ovo proučim, svakako ću prikazati na blogu.

Ovo je, manje-više, sve što sam doneo sa Sajma. Par naslova na spisku kupljenih sigurno fali jer sam jednu kesu sa knjigama uspeo da zaboravim kod Orfelina, pa sad čekam da ona ispliva u procesu raspakivanju njihovih sajamskih kutija. Eh, tako je to kad čovek ne zna ni šta ima ni koliko ima...

David Cronenberg's CONSUMED

            Dejvid Kronenberg napisao i objavio svoj prvi roman! Njegovu pojavu iščekivao sam mesecima s mešavinom opreza & suzdržanosti, s jedne strane, i izgarajućeg nestrpljenja, s druge. Ipak, najava zapleta zvučala je toliko primamljujuće da su čak i najveći skeptici, zgroženi bledunjavo-nebitnim filmovima koje je Kroni potpisao u 21. veku, teško mogli, pročitavši je, da suzbiju curenje bala. Čim mi je knjiga pala šaka –a dobio sam, zahvaljujući RUE MORGUE magazinu, za koji pišem prikaze knjiga, advanced reader's copy – pročitao sam je u 2-3 cuga početkom septembra, pa evo najzad nađoh vremena za osvrt.

            O čemu se tu radi? Ukratko, dvoje amoralnih freelance novinara, geografski udaljenih ali "cyber-married", u potrazi za senzacijom istražuju misteriozni nestanak poznatog fensi-šmensi francuskog filozofa, autora knjiga s naslovima kao što su Science-Fiction Money, Apocalyptic Consumerism: A User’s Manual, Labor Gore: Marx and Horror. On je iščezao nakon što je njegova žena brutalno iskasapljena a nedostajući parčići ukazuju da je možda i – kanibalski konzumirana.  

Ovo dvoje su tehno-fetišisti, a naročito ženska, s tim što je u romanu pomalo previše groteskno karikirana njena opsesija aj-fonovima, padovima i pedovima, fejsbukom, tviterom i svim srodnim blagodetima novog doba. Oni, svako za sebe, upadaju u svet podzemlja, perverzija, nastranih studenata, divljih istočnoevropskih hirurga i drugih kontroverznih čika doktora: muški deo ovog para dobije veoma retku veneričnu bolest od jedne Slovenke po imenu Dunja (rodom iz Ljubljane!), pa se zaputi u potragu za doktorom koji je tu boleštinu otkrio i svojim imenom krstio. A kad dođe do doce, ubrzo otkrije da je prava misterija vezana (baš kao i jedna od najjezivijih scena u knjizi, najbliža čistom kronijevskom hororu, circa BROOD) za njegovu duboko poremećenu ćerku i njene originalno-morbidne sklonosti... Za to vreme, ženska uđe u trag francuskom matorom libertenu i filozofu, nađe ga u Tokiju, i tamo kreće da ga intervjuiše...

I to nije sve: tu su severnokorejski špijuni, Kanski festival (gde su vođene borbe oko kontroverznog severnokorejskog filma The Judicious Use of Insects), pa onda esej (proždrane?) filozofove žene i saradnice inspirisan tim filmom, "The Judicious Destruction of the Insect Religion", pa rak, japanski perverznjaci, genitalne deformacije, društvena kritika, mnogo ironije, filozofiranja, seksa...

             Dakle, da odmah raskrstimo s pitanjem koje se neminovno nameće: kakav je CONSUMED, da li to išta valja?

            Ukratko, roman je daleko bolji nego što sam smeo da se nadam, u svetlu novijih K-filmova. Prijatno sam zaprepašćen time da K i dalje u sebi ima one vintage opsesije koje su mu krasile najbolje, najvitalnije, najsmelije, najluđe filmove (zaključno sa SUDAROM, 1996). Mislio sam/bojao sam se da je "pregoreo" odnosno "prerastao" svoje žanrovske, fantastične, body horror perverse korene, i da se sasvim posvetio ispraznim, bezličnim festivalskim filmovima. Zapravo, na filmskom polju možda i jeste (još uvek skupljam snagu da pogledam njegov najnoviji MAPS TO THE STARS, jer sve ukazuje na skoro-negledljivu nebitnost koja će od mene jedva dobiti dvojku / **), ali ono što ne može, neće, ne ume, ne da mu se na filmu on je, na svu sreću, pretočio u ovaj iznenađujuće zabavan, pametan, duhovit i bizaran roman.

            CONSUMED je vanredno vrcav tekst pun ironične K-ove samosvesti o opsesijama koje su mu definisale karijeru, ili barem onaj njen značajniji, vredniji deo, zbog kojeg će ući u sve filmske enciklopedije i leksikone. Evo kako naši anti-junaci, u razgovoru putem Skajpa, jezgrovito sažimaju svoje odvojene preokupacije na početku romanu:

"On to some juicy French philosophical sex-killing murder-suicide cannibal thing. You?"

"Still the controversial Hungarian breast-cancer radioactive seed implant treatment thing. I adore you."

Roman je mestimično veoma balardovski – istina, više podseća na njegovu pozniju, slabiju, propovednički-eksplicitnu fazu, odnosno iz vremena kada je stvarnost već nadmašila njegove proročke vizije. Svejedno, za moj ukus je previše direktno popovanje u opisu naše novinarke i njene tehno-manije: "To not be photographed daily, even by oneself, to not be recorded and videoed and dispersed into the turbulent winds of the net, was to court nonexistence."

Uprkos mestimičnim intruzijama implicitnog moralizatorstva, kao u navedenom odlomku, veći deo romana je ipak obdaren nivoima amoralizma – samosvesnog, promišljenog, paradirajućeg, vickastog – kakvi se u anglosaksonskoj literaturi retko viđaju. To se vidi u tretmanu "filozofskog" kanibalizma, kao kada naš Francuz prizna:

"You know, everything that has to do with the mouth, the lips, with biting, with chewing, with swallowing, with digesting, with farting, with shitting, everything is transformed once you have had the experience of eating someone you were obsessed with for forty years."

Vidi se u nesputanom i politički nekorektnom tretmanu seksa, kao npr. u ovom delu dijaloga:

"Sex with students? Is that what you mean?"

"An approved learning tool for three thousand years, now considered an atrocity."

Vidi se u slobodoumnim, provokativnim anegdotama komodifikovanim iz stvarnog života, kao npr: "I remember reading about Calvin Klein’s daughter. Every time she pulled down a lover’s pants, she was confronted by her father’s name on the band of his underwear. A total sex killer. I have to wonder what it would be like to be infected by my father’s namesake disease."

K-ov humor je kvalitet koji je mnogima, zadugo, izmicao, iako mu krasi sve filmove, počev od SHIVERS pa naovamo, zaključno sa autoreferencijalnom SF-komedijom EXISTENZ. Zapravo, mogao bih da patentiram tvrdnju da je K postao irelevantan reditelj onda kada je počeo da pravi smrtno dosadne, kvazi-ozbiljne filmove, lišene humora – odnosno, da su humor i ironija ključni sastojci klasične K-čorbe, koja je postala bljutava, ista kao i svačija druga onda kada je K iz svojih scenarija praktično izbacio, ili na minimum sveo, humor.

E, u CONSUMED humora ima na lopate: retka je stranica koja mi nije izazvala makar manji kez, bilo pukom igrom reči i sličnim prvoloptaškim poigravanjem, ili pak nekom promišljenijom dosetkom, kao npr. kada naša novinarka pita Francuza u Tokiju: "Do you have a pack of cute Japanese condoms lying around somewhere? There must be Hello Kitty condoms. Translated as Hello Pussy."

            Čitaocima sa Balkana biće zabavne i crnohumorističke reference na ove prostore. Pored Dunje iz Slovenije, koja nam anti-junaka zarazi retkom veneričnom bolešću, tu je i predsednik žirija u Kanu, srpski glumac Dragan Štimac (prikazan kao nekulturna džukela; verovatna aluzija na Kusturicu, a ime j dobijeno parafrazom njegovog čestog glumca, Slavka Štimca), tu su šiptarski trgovci belim robljem, pomenuti uzgred, kao životna činjenica ("But I stood there for at least five, watching her like a spy, like a curious stranger, like a talent scout for an Albanian sex-slave trader, analyzing her body language as she paced and smoked…"), najzad, tu je mađarski hirurg donekle verovatno inspirisan Barouzovim dr Benvejem, izvesni Zoltán Molnár, "who was in the habit of materializing as if by magic as the proprietor of pop-up transplant clinics in places like Kosovo and Moldova, slipped surreptitiously into Paris to conduct clandestine seminars on the politicization of the human body and the response of the international medical establishment to that politicization."

            Za jednog pisca-početnika, odnosno debitanta u svetu proze, K se prilično dobro snašao: zaplet je mega-zanimljiv, što nismo ni sumnjali – ali je, takođe, ispričan pitkim, jasnim, lucidnim, zabavnim jezikom punim memorabilnih, citat-friendly fraza, a dinamika je na nivou najkomercijalnijih bescelera (sic), samo što je sadržina daleko dublja, duhom nabijena i intelektualno potentnija od vašeg prosečnog Dena Brauna, Džoane Rouling ili Dekse Stojiljkovića. Naravno da pomaže ako ste već inicirani u K-ov svet, odnosno ako delite njegove preokupacije i fetiše, jer vam onda neće smetati obilje dijaloga na razne podsticajne intelektualne teme (ali vrlo razumljivih, pitkih, ništa u smaračkom diskursu) i poneka kraća pridika ("We can’t worry about meaning. Ari proposed to us that meaning is a consumer item. Some people manufacture it through religion, philosophy, nationhood, politics, and some people buy it. But an artist is not a manufacturer"), ali nije ovo roman samo o ljudima koji pričaju: ima tu sasvim dovoljno dešavanja, pa čak i saspensa, misterije, strave...

            Da li ovo znači da je CONSUMED izuzetan, savršen roman? Nažalost, ne. Iako mu dajem svoj pečat preporuke, jer je unikatan, svež i vanredno vispren na svojim najboljim stranicama (više od 2/3 trajanja) – moram upozoriti da se roman gubi i pada u završnici. Glavni razlog je nepotrebno zakomplikovan zaplet: čitavo to zamešateljstvo sa Severnom Korejom, špijunima (dvostrukim i mnogostrukim), lažnim identitetima, podmetnutim leševima i drugim "pulp" igrarijama toliko se uplete samo u sebe da na kraju ni sam K nije to umeo da rasplete, i završnica umesto raspleta nudi – samo prekid. Kraj uopšte nije kraj nego frustrirajući rez koji je možda hteo da bude vickast, ali vic nije smešan. Taj kraj donekle podseća na završetak EXISTENZA (poslednji put kada se K ovako dubinski, opsežno bavio samim sobom i svojim body horror alternate/virtual reality svetom), s tim što je onaj u filmu ipak, u poređenju s ovim u romanu, nešto bolji i podnošljiviji.

            Pored toga, valja zapaziti još jednu stvar: u svojim najvitalnijim danima, K je (tokom 1970-ih i 1980-ih) bio ispred horizonta događanja, gledao je unapred, prorokovao je (ponajviše u VIDEODROMU), predviđao je lik stvari koje dolaze; danas, kao što je više nego očito u CONSUMED, naš dragi K je umnogome (ali ne sasvim!) pregažen vremenom, ludila koja je predviđao postala su naša svakodnevica, više tu nema čudila i ludila – a K je, umesto u vizuri proroka, zapravo prečesto blizak (ali ne sasvim!) ulozi starkelje koji gunđa i pridikuje: "Eh, ova današnja omladina... Vidi šta se radi danas... U moje vreme nije bilo ovako..."

            Iako K na kraju ispusti loptu i izduva se, ono što prethodi tome, odnosno barem 200-ak od ukupno 282 strane, zaista je vintage Cronenberg kakvog nikada do sada nismo videli u ovoj formi (proza), odnosno kakvog nismo videli NIGDE već 15-ak godina. Zato, iskoristite priliku, kupite knjigu, čitajte i uživajte dok možete. Domaći pedleri strane knjige ponudili su ovaj naslov na upravo završenom Sajmu knjiga u Bg – ali knjigu možete kupiti i na Bukdepozitoriju. Najveća sirotinja je, naravno, može skinuti sa neta ali ja to ne bih preporučio jer ovo je vrlo zahvalno za novo čitanje, i lepše je imati na artiji.

            Inače, na neizbežno pitanje – hoće li biti filma po romanu – K je u nedavnom intervjuu kazao da ga ne zanima da to sam režira, ali:

-What about somebody else making the novel into a movie?

---I’d be interested in that. That would be much more interesting, some other director making a movie out of the novel, and destroying it, to betray the novel, as they’d be forced to do.

Ako bi se toga poduhvatio neko pametan, možda bi očistio gluposti s kraja knjige i sve to raspleo na način koji više zadovoljava.

PS: Da, ova užasno ružna, nemaštovita korica zaista je zvanična, finalna verzija naslovne strane pod kojom se ovaj roman prodaje!