KORTO MALTEZE

            S najvećim uživanjem pročitao sam prva dva albuma o Kortu Maltezeu koje je krajem prošle godine objavio Darkvud. Radi se o albumima Balada o slanom moru i U znaku Jarca. Naredna dva (Kelti i Uvek malo dalje) očekuju se do kraja ove godine, ali, avaj, neće ih biti na Sajmu knjiga.

Međutim, ako su vam prva dva do sada izmakla, Sajam će biti sjajna prilika da ih sada nabavite s popustom, po ceni od 1990 din po albumu (umesto 2490, koliko im je inače cena). Ako to zvuči kao „skupo“ – verujte, ovo blago je vredno tih para, pa i većih! Što se mene tiče, izlazak ovih albuma je Izdavački Poduhvat Godine i dajem mu svoj najsnažniji Pečat Preporuke.

Da se razumemo: ako nekome ovde uopšte treba to crtati, ovo nije horor strip; ni blizu. Ako bi se baš morao trpati u neki žanr, to bi verovato bio avanturistički, ali Korto Malteze je, naprosto, žanr po sebi, strip po sebi, sa ugođajem i etitjudom toliko osobenim i smesta prepoznatljivim da su poređenja prilično bespredmetna. To ne znači da ipak neću pokušati, putem nekih analogija, da skiciram koordinate sveta ovog stripa, barem kako ih ja vidim.

Korto je, za mene, negde između romana Hermana Melvila, Džozefa Konrada i (nešto manje) Džeka Londona i filmova kao što su Blago Sijera Madre, Afrička kraljica i (nešto manje) Apokalipsa danas. Dakle, to nije klinačko-adolescentski pulp avanturizam Indijane Džonsa (ništa protiv njega; volem ja i Indijanu, samo velim, nije ovo to) već je, pre, na delu jedan zreli, književni, gorko-slatki, poetsko-melanholični, romantično-cinični avanturizam za odrasle, zrele čitaoce koji imaju nešto više strpljenja od klinaca i nešto više životnog iskusta kako bi u punoj meri korespondirali sa mislima, delima i ugođajima oživotvorenim na ovim stranicama.

Iako je u prvom planu najčešće jurnjava za nekakvim blagom, u pozadini su ozbiljne istorijske okolnosti (ratovi, svetski i lokalni) i ozbiljne ljudske drame i sukobi. Slojevito koncipirani junaci nalaze se u složenim zapletima sa čestim dubiozama (ko tu za koga radi i šta zapravo želi...) i munjevitim preokretima (očas posla tu doleti strelica, nož, strela ili metak da prekrati ovaj ili onaj život)!

A iza svega toga prisutni su intrigantni psihološki uvidi u zaista slikovite i zanimljive junake – počev pre svega od glavnog, Korta, i njegovog stalnog nemezisa, Raspućina, pa preko plejade sporednih likova koji napučuju ove avanture sve do sitnijih epizodista koji, takođe, uspevaju da zablistaju i daju dašak svojih života na stranicama koje njime ionako vrcaju. Kao što vele u najavi stripa: „Tu su junaci, tu su hulje, tu su i ubice i ljubavnici, bludnici i časni, dušmani i žrtve. Ali niko od njih, baš kao u životu, nije samo jedno od nabrojanog.“

            Sanjari i prevaranti, idealisti i lopuže, ratnici i avanturisti, zlikovci sa moralnim kodom i bez njega, fatalne žene, nimalo naivni klinci, revolucionari i sitne duše, pilićari i mistici... sve je tu, vrvi i komeša se u ponekad skoro nepreglednim zapletima, ali – iako su ovi veoma čvrsto ispleteni, i protkani minucioznim researchom ambijenta, kultura i istorijskih okolnosti od kojeg boli glava – ono što je važnije od tih zapleta, koje ćete upamtiti ili zaboraviti, jeste SVET koji je tu stvoren i LIKOVI koji ga nastanjuju. A njih ćete zaboraviti malo teže.

            Sve se to dešava u egzotičnim lokalitetima južnih mora čiji su geografija, kolorit, kultura i istorija, prosečnom čitaocu, verovatno daleki kao da se nalaze na Marsu ili nekoj još daljoj planeti. Pacifička ostrva, Karibi, Brazilska obala, nekadašnja Holandska Gvajana... samo su neke od lokacija kojima lunja naš plemeniti gusar. To je „svet gde je magično sastojak svakodnevice,“ gde vračevi i vudu lutkice kao da stvarno deluju.

            Ima tu i elemenata mistike, naročito u drugom albumu, U znaku Jarca, gde značajno figurira izgubljeni kontinent Mu, a imamo i jednu jezovito-slatku fantazmagoriju vezanu za njega. Ima tu i delirijuma, i apsurda, i iracionalnosti, ovo potonje najzabavnije u slučaju neodoljivog zlikovca kojeg volite da mrzite, ali na neki bizaran način, donekle, i da poštujete – nepredvidivog, grotesknog Raspućina koji je kao nekakav crni odraz u ogledalu uglavnom dobrog Korta, a opet stalno s njim isprepleten, kao Jin i Jang, kao Dilan i Ksabaras...

            I zaista, ima u Kortu Maltezeu poprilično korena i upliva u znatno kasnije nastalog Dilana Doga: obojica su mračni sanjari privučeni nepoznatim i egzotičnim, mrzitelji svakodnevice i tzv. normalnosti, nemirne duše koje nikako da se skrase, samo naizgled vođene materijalnim porivima... Zakopano blago? 100 funti dnevno, plus troškovi? Ma koga vi zajebavate? 

Avantura je ono što obojici treba više nego hleba, pa makar se obojica često, na njenom kraju, našli u ulozi ako ne gubitnika a ono, neretko, i daleko od pobednika. Ali, kao pravi kockari, oni ne priznaju poraz; svaka masnica na oku i svaki ožiljak samo su dodatni poriv za novo srljanje, jurcanje, lomatanje i ludiranje tih nedoraslih, večitih klinaca.

            Uz to, obojica su šmekeri, cool likovi kakvi bismo svi mi voleli da budemo kad (ne) porastemo, rolling stones, nemirni, neuhvatljivi, zagonetni, lutajuća srca, zavodnici ali ne muževi, švaleri čije veze ne traju dugo... Nežni likovi koji umeju, kad zatreba, da upotrebe i pesnice i oružje... Anti-heroji koji, čak i kad im pođe za rukom da budu junaci, beže od slave, ordenja, pohvala, pa i običnih izraza zahvalnosti, dok svi aplaudiraju i piju u njihovu čast ovi su se već iskrali negde na stražnja vrata i već jurcaju dalje za svojom stalno izmičućom senkom...

            Ukratko rečeno, mnogo pre nego što se u Americi odomaćio izraz „graphic novel“ Hugo Prat je stvorio dela za koja se s punim pravom može upotrebiti onaj ponekad pežorativni izraz koji ja, međutim, sada i ovde koristim kao najveću moguću pohvalu – naime, za albume o Kortu Maltezeu može se reći da su pravi pravcati „crtani romani“. 

To šta tu stane na kojih stotinjak do dvesta strana (prvi album, zajedno s dodacima, ima 200 str, drugi oko 170) zaista se može uporediti s onim za šta je klasičnim romanima bilo potrebno bar 300-500 strana. Jeste, ovi stripovi su u svakom zamislivom smislu prava književnost i preporučujem ih i onima koji stripove inače ne čitaju.

            Darkvud je sve ovo tretirao na vrhunski način, počev od besprekornog prevoda i lekture (da! usred Srbije! eto, i to se može!) pa preko savršene štampe (ipak izvan Srbije, jer to je rocket science izvesti besprekorno u Zemlji Seljaka) koja odlično i bez greške prenosi fine valere suptilnog kolora, dok su crnila i linije besprekorno crni i bez trunke bledila. Pomenuh i dodatke? Jeste! 

U prvom albumu kao predgovor imate tekst Umberta Eka o Kortu (!) i 20-ak strana Pratovih skica i crteža vezanih za sve te Melanezije, Polinezije i ostale Pekmezije, njihove urođenike, maske, odeždu, za uniforme raznih vojski, za kajake i trista drugih čuda... a 30-ak strana pratećeg teksta i vrlo živopisnih skica (neke od njih mogu se nazvati i slikama!) krasi i početak drugog albuma.

            Jednom rečenicom, kao što ja to uvek ponekad kažem, ono što Orfelin radi na polju kvalitetnog horora to Darkvud radi na polju kvalitetnog stripa i zato, još jednom, moj duboki respekt i najsnažniji Pečat Preporuke za ovaj poduhvat!

            Ako moj tekst nije bio dovoljan da vas ubedi, možete da zavirite između virtuelnih korica – ali odmah da vas upozorim da, iz nekog razloga, kolor u ovim pdf fajlovima ne izgleda ni blizu onoliko divno i savršeno kao na papiru (čak je mestimično i mrljav – naživo nije takav).

Dakle, privjui su ovde:

Balada o slanom moru

i

U znaku Jarca.

            Toliko od mene, za sada.

Kupujte sad (dok je skoro pa džabe), zahvaljujte mi se kasnije!

Đorđe Kadijević govori

  

Kao što ste već bili obavešteni, nedavno su bile održane još dve promocije knjige VIŠE OD ISTINE - KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU, jedna u Beogradu i jedna u Kragujevcu. Ko je to mogao i hteo, došao je i prisustvovao, a svi ostali sada imaju priliku da dobiju bar neke daleke odjeke i parčiće onoga što je naživo ipak bilo mnogo snažnije.

Beogradska promocija (utorak 12.09.), u prostorijama Filmskog centra Srbije (koji je i prijatelj ove knjige), bila je srednje-žalosna ako se posmatra broj onih koji su tu lično došli – jer bilo ih je jedva tuce. Ali, kao što to Psiho i njegova zlikovačka kamarila u medijima svaki dan pokazuju, brojke umeju da lažu, i nije sve u njima. 

Ukratko – da, došlo je malo ljudi, ali zato kvalitetnih: u publici se, recimo, našao naš proslavljeni reditelj Slobodan Šijan koji sam vredi za bar 20 slučajno zalutalih posetilaca, zatim kritičar i reditelj Saša Radojević, Vlada Nevidljivi kao jedan od retkih NOVINARA koji su se odazvali pozivima i ispratili ovaj događaj, itd. Bilo je tu i nekoliko vernih poštovalaca Kadije koji su mu došli sa svojim primercima knjige na potpis...

(Sve fotke iz FCS-a načinio i poslao Branko Botić. Veliko hvala!)

Zaista je šteta i BRUKA da su mediji uglavnom ignorisali pozive FCS-a, kao i moje lične, ali neću sad o tome. Ono što je važno jeste da smo Kadija i ja pričali kao da je ispred nas 120 a ne 12 apostola, a sve to donekle i zahvaljujući dobrom vođenju razgovora za šta je bio zaslužan Milan Milosavljević, organizator programa Akademskog filmskog centra DKSG.

Dakle, Kadija je bio nadahnut i lepo je pričao, a sada u tome možete i vi uživati, ako kliknete i skinete audio fajl (20 Mb) preko Mediafire-a, OVDE.

Promocija u Kragujevcu (sreda, 13.09.) bila je duplo jača jer posetilaca je bilo duplo više nego u Beogradu, skoro 30 njih, od lokalnih medija ne znam da li neki nije došao – televizije, radio, novine, ne znam više kome sam sve davao izjave i ko je sve slikao i snimao naš nastup.

A i nastup je trajao duplo duže, zato što smo u KG promovisali obe nedavne Orfelinove knjige vezane za Kadiju: i njegovu prozu – BOŽIJA VOLJA, i knjigu razgovora s njim - VIŠE OD ISTINE.

Mesto dešavanja bio je Studentski Kulturni Centar, razgovor je vodio dobro pripremljeni Nenad Glišić, urednik programa SKC-a, a fidbek publike bio je izvrstan. 

Da ne bih gnjavio sam sa audio snimcima, sada vam mogu ponuditi nešto konkretnije i živopisnije: kraći video prilog (10 minuta) koji je snimljen u SKC KG te večeri, sa autorski odabranim izjavama Kadijevića i mene, plus inserti iz LEPTIRICE (dobro ukomponavani u to što Kadija priča PROTIV horora), plus delovi snimka same promocije.

Evo, pogledajte i sami kako to izgleda:

Ili kliknite za to isto OVDE.

Knjiga BOŽIJA volja je rasprodata kod izdavača i nemojte je očekivati na Sajmu knjiga (22-29.10.) Ima je u ponekim knjižarama, pa požurite tamo ako je do sad niste nabavili. 
Knjiga VIŠE OD ISTINE može se nabaviti kod izdavača (Orfelin!) na Sajmu knjiga. Biće upriličen jedan dan kada će Kadija biti na Orfelinovom štandu i potpisivati knjige: o tome ćete na ovom blogu biti obavešteni za koji dan.

MEĐUNARODNA KOLONIJA FILMSKE KRITIKE U NIŠU

  

Evo jednog vrednog dešavanja u Nišu (16. 10 − 20. 10. 2017) koje s velikim zadovoljstvom imam čast da najavim – a biću i jedan od njegovih učesnika. Evo o čemu se radi: sledi najava koju je sročio njen idejni tvorac, filmski kritičar i v.d. direktora Niškog kulturnog centra, Srđan Savić.

Međunarodna kolonija filmske kritike Niš zamišljena je sa ciljem da se u domaćoj i regionalnoj javnosti reafirmiše jedna pomalo zapostavljena prateća kinematografska delatnost koja ima presudan uticaj na vaspitavanje i sazrevanje filmskog ukusa kod mlađih filmofilskih naraštaja. U vreme kada je najveći broj srpskih dnevnih novina lišen ozbiljnih kritičkih prikaza najnovijih filmskih ostvarenja, kada u Srbiji u kontinuitetu izlazi samo jedan filmski časopis, „Filaž“ (a drugi je tek u početnim fazama očekivanog časopisnog uspona – „Kinoteka“), kada na televizijama s nacionalnom frekvencom jedva da katkada promakne poneka emisija o filmu, internacionalna kolonija filmske kritike čini se nasušnom potrebom, jer predstavlja idealnu priliku da se na jednom mestu, u filmski prepoznatljivom ambijentu kakav je Niš (u njemu se svake godine odigrava Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma i Međunarodna dečja kolonija animiranog filma Pantelej, a sedište je „niškog filmskog kritičarskog kruga“ i filmskog časopisa „Filaž“), okupe filmski kritičari iz Srbije i inostranstva, pripadnici različitih kritičarskih generacija, estetičkih i ideoloških usmerenja, ne bi li razmenili iskustva, učestvovali u pažljivo osmišljenim programskim aktivnostima i preneli svoja znanja učenicima pojedinih niških srednjih škola, navikavajući ih da analitički pristupaju delima sedme umetnosti.

Međunarodna kolonija filmske kritike Niš 2017 trajaće četiri dana i imaće šesnaest učesnika i gostiju iz zemlje i inostranstva. Prvog dana, 16. oktobra, očekuje se dolazak gostiju Kolonije, njihov smeštaj u gradu i zajednički večernji sastanak radi preciznog dogovora o rasporedu učesnika Kolonije po školama u kojima će se odvijati radionice filmske kritike. Drugog dana, 17. 10, biće upriličen okrugli sto pod nazivom „Smisao filmske kritike“, tokom kojega će se iz najrazličitijih uglova osvetliti pozicija kritike i filmskih kritičara u „digimodernističko“ doba. Trećeg dana, 18. 10, u nekolikim će niškim srednjim školama (gimnazije „Svetozar Marković“, „Bora Stanković“, „Stevan Sremac“ i „9. maj“ i Srednja umetnička škola) učesnici Kolonije, razvrstani u parove ili grupe, zajedno sa zainteresovanim i prethodno selektovanim đacima razrađivati temu „Ko to tamo peva – najbolji srpski film 20. veka“, kako bi se učenicima ukazalo na načine analize, ocenjivanja i vrednovanja slavnog Šijanovog filma; kruna ove radionice biće zadavanje zadatka njenim polaznicima da napišu kritički esej o filmu Ko to tamo peva, da bi svi ti eseji naknadno bili objavljeni u formi svojevrsnog kritičarskog zbornika a najbolji mladi kritičari nagrađeni prigodnim nagradama. Četvrti dan Kolonije, 19. oktobar, biće posvećen „autoru u fokusu“, a to je ovaj put čuveni američki autor srpskog porekla Piter Bogdanovič, o čijem će se opusu takođe razgovarati za okruglim stolom. Petak, 20. 10, rezervisan je za oproštaj s gostima i njihov povratak u matične sredine.

Na koloniji ove godine učestvuju filmski kritičari, istoričari i teoretičari iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makdonije i Bugarske.

UČESNICI KOLONIJE:

- Beograd

1. Aleksandar  Erdeljanović

2. Bora Anđelić

3. Ivana Kronja

4. Ivan Velisavljević

- Vrnjačka Banja

5. Milan Nikodijević

- Podgorica

6. Radoslav Stanišić

- Skoplje

7. Igor Stardelov

8. Stojan Sinadinov

- Sarajevo

9. Duško Dimitrovski

10. Dževdet Tuzlić

- Sofija

11. Petar Kardžilov

ORGANIZATOR: NIŠKI KULTURNI CENTAR

POKROVITELj: MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE

RASPORED DEŠAVANjA NA 1. KOLONIJI FILMSKE KRITIKE

Ponedeljak, 16. 10. 2017.
15:00 – 20:00 Doček učesnika 1. Međunarodne kolonije filmske kritike u Nišu 
Mesto dešavanja: Regionalni centar pored GO Medijana u parku Sv. Save.

Utorak, 17. 10. 2017.
12:00 – 14:30 Okrugli sto: SMISAO FILMSKE KRITIKE (1. deo sesije)
16:30 – 19:00 Okrugli sto: SMISAO FILMSKE KRITIKE (2. deo sesije)
Mesto dešavanja: Regionalni centar Niš

Sreda, 18. 10. 2017.
Školska radionica filmske kritike: „KO TO TAMO PEVA“ – NAJBOLjI SRPSKI FILM 20. VEKA

10:00 – 11:30 Gimnazija „9. maj“
11:30 – 13:00 Gimnazija „Bora Stanković“
14:15 – 15:45 Gimnazija „Stevan Sremac“
16:30 – 18:00 Umetnička škola Niš
18:00 – 19:30 Gimnazija „Svetozar Marković“

Četvrtak, 19. 10. 2017.
12:00 – 14:30 Autor u fokusu: PITER BOGDANOVIČ (1. deo sesije)
16:30 – 19:00 Autor u fokusu: PITER BOGDANOVIČ (2. deo sesije)
Mesto dešavanja: Regionalni centar Niš

Petak, 20. 10. 2017.
10:00 – 12:00 Ispraćaj učesnika 1. međunarodne kolonije filmske kritike u Nišu

***  

U ovom času nisu mi poznate teme izlaganja ostalih kolega, ali ono što znam, i što će vas, čitaoce ovog bloga, naročito zanimati jeste da u okviru okruglog stola SMISAO FILMSKE KRITIKE izlažem rad „Filmska kritika na blogu - lični ugao (The Cult of Ghoul)“.

Ulaz na ovo dešavanje je slobodan – ko god poželi da svrati i sasluša izlaganja navedenih kritičara, dobrodošao je.

Snovita potraga za neznanim Kadatom - H. F. Lavkraft

Drago mi je što mogu da najavim da će se uskoro na srpskom najzad pojaviti Lavkraftov treći i manje znani kratki roman, Snovita potraga za neznanim Kadatom (The Dream Quest of Unknown Kadath by H. P. Lovecraft), po prvi put onako kako valja i kako Azatot zapoveda! Knjigu izdaje beogradski izdavač Makondo s kojim sam već do sada više puta sarađivao (pisao pogovor za Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda R. L. Stivensona, kao i za novi prevod Drakule koji još nije izašao – valjda će dogodine, itd).

Roman je sa engleskog preveo dr Dejan Nekronomikon Ognjanović (poznat još i kao Šaptač u tami) pa će domaći ljubitelji Lavkrafta najzad moći da uskliknu „Treća sreća!“ budući da je ovo isto delo pre par godina bilo izašlo u sramotnom, piratskom izdanju, vrlo nevešto „posrbljenom“ sa hrvatskog (detalji o tome su OVDE), a ranije ove godine izašao je i slabunjav prevod sa ogavnim koricama i u mekom povezu kod jednog drugog izdavača.

Šta vam, tačno, nudi Makondovo izdanje?

1) Prvi kvalitetan i profesionalan prevod na srpski jezik kratkog romana Snovita potraga za neznanim Kadatom, koji je radio stručnjak za Lavkrafta.

2) Dodatne priče koje se sada prvi put nalaze na srpskom, a pripadaju istom fantastičnom svetu koji se opisuje u romanu. Konkretno, osim Kadata, u ovoj knjizi naći ćete i priče „Mačke Ultara“ (The Cats of Ulthar), „Drugi bogovi” (The Other Gods), „Selefais” (Celephaïs) i „Niarlatotep“ (Nyarlathotep). Od pomenutih, samo je kratki ali slatki „Niarlatotep“ ponovoljen iz Nekronomikona zato što je naslovni antijunak fundamentalno prisutan i u ovom delu; ostale tri su kod nas premijerne. I ove priče je takođe preveo dr Dejan Ognjanović.

ilustracija Dejana Nenadova

3) Stručan i izdašan pogovor pod naslovom „H. F. Lavkraft: sanjar između fantazije i košmara“ u kojem se govori o Lavkraftovom odnosu prema fantaziji, snovima i drugim temama u vezi sa ovim delom. Autor je dr Dejan Ognjanović.

4) Najzad, u ovoj knjizi ćete naći i „Rečnik Zemalja sna“ u kojem se opisuju bogovi, stvorenja, mesta, osobe i knjige koji značajno figuriraju u Kadatu. Ako je baš nužno napomenuti, i ovo je sastavio dr Dejan Ognjanović.

5) Poslednje, ali nikako najmanje bitno – knjigu krase vrhunske ilustracije koje je specijalno za ovo izdanje uradio novosadski i svetski umetnik Dejan Nenadov, čuven po genijalnom strip-albumu Elazar – za moj groš, jednom od najboljih nastalih u ex-Yu!

ilustracija Dejana Nenadova

Ima ih ukupno devet (računajući onu na korici), s tim što su tri među unutrašnjima „duplerice“, odnosno prikazuju pejsaže na dve uzastopne strane. Evo jednog primera (gore).

Pored njih, tu su i prikladni ukrasi na svakoj strani: vidi dole.

ilustracija Dejana Nenadova

Knjiga je u tvrdom povezu, većeg formata (isti je kao za ediciju „Liga izuzetnih džentlmena“), šivena, sa platnom na hrbatu. Ima oko 130 strana, na ćirilici. Trebalo bi da se pojavi tokom Sajma knjiga u Beogradu. Planirana sajamska cena je 990 din, a kasnije će u knjižarama i drugde biti oko 1300.

            Na zadnjoj korici nalazi se sledeći  citat kojim počinje moj pogovor:

„Ono što sam ja jeste – mrzitelj svega stvarnog: neprijatelj vremena i prostora, zakona i nužnosti. Ja težim svetu bajoslovne i divovske misterije, sjaja i strave, u kojem ne vladaju nikakva ograničenja osim onog neobuzdane mašte. Telesni život i iskustvo, sa sužavanjem umetničke vizije koje izazivaju kod većine, predmeti su mog najdubljeg prezira.“

- H. F. Lavkraft, pismo Frenku Belknapu Longu, 13. maj 1923.

            Evo sada i ekskluzivne prilike da bacite oko na početak mog pogovora koji će vas, nadam se, podstaći da sebi obavezno nabavite ovo izdanje.

 H. F. Lavkraft: sanjar između fantazije i košmara  

           

Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova

            Malo je, u svekolikoj istoriji literature, pisaca koji su toliko snažno i dosledno odricali značaj svakodnevnom životu, odnosno tzv. stvarnosti, i bili predani sanjarenju i fantaziji kao H. F. Lavkraft. Odmalena se osećao kao tuđin među vršnjacima i taj osećaj ga je pratio do kraja života: „normalnost“ nije bila za njega. Izrazito živopisni snovi (ne nužno košmari) pratili su ga od najranijeg detinjstva pa do smrti: neki od njih bili su lucidni, veoma detaljni, a neretko su se događaji iz njih nastavljali iz noći u noć. Ne treba, stoga, da čudi što njegova proza nije primarno utemeljena na realizmu i „stvarnom“ svetu, već na carstvu snova koje je za njega oduvek bilo stvarnije.

Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova

            Ovo se u njegovom opusu ogleda najmanje dvojako. U doslovnom smislu, neke njegove kraće priče – kao npr. „Niarlatotep“ ili „Zli sveštenik“ – tek su neznatno obrađeni transkripti snova. Tvrdio je da je prvi pasus „Niarlatotepa“ napisao dok je još uvek bio u carstvu snova, jedva se kasnije i sećajući čina samog pisanja: „'Niarlatotep' je košmar,“ pisao je Rajnhartu Klajneru (14. decembra 1920) „— moje pravo snoviđenje, gde je prvi pasus napisan pre nego što sam bio potpuno budan. (...) Pored svih ovih nedaća imao sam i košmar svih košmara — najrealniji i najstrašniji koji sam imao od desete godine — čiju bih upečatljivu grotesknost i sablasnu brutalnost jedva mogao da odslikam u pisanim fantazijama.“

Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova

U tom smislu, mnoge njegove priče predstavljaju skoro sirovu oniričku građu, preuzetu iz sveta s one strane i ostavljenu u amanet budnom čovečanstvu. To su svojevrsni tuđinski artefakti, ugrabljeni iz carstva koje svi mi, svake noći svojih života, posećujemo – ali uglavnom na način površniji, sa vizijom zamućenijom, više opterećenom svakodnevicom i prozaičnim brigama. Lavkraftovi snovi koje je, kroz sačuvanu korespondenciju, podelio sa prijateljima, ukorenjeni su dublje: oni probijaju pokoricu po kojoj bauljaju prizemne sanjarije većine čovečanstva i napajaju se arhetipovima kolektivnog nesvesnog na koje prosečni ekstrovertni i na „realnost“ oguglali ljudi nalete, možda, tek nekoliko puta u svom veku. Lavkraft je, kao iskusan sanjar, u tim svetovima obitavao čitavog svog života, življe i živopisnije negoli u mizernoj svakodnevici koja ga je okruživala.

            O njoj je Edvinu Beirdu pisao 3. februara 1924. godine: „Moj svakodnevni život svodi se na prezrivu letargiju, lišenu kako poroka tako i vrlina. Nisam deo sveta, već njegov pomalo zgađeni i podsmešljivi posmatrač. Prezirem ljudski rod i njegovo kočoperenje i poganost – za mene je življenje lepa umetnost i mada verujem da je vaseljena zapravo automatski haos bez ikakvog značenja, lišen krajnjih vrednosti ili razlikovanja dobra i zla, smatram veoma umetničkim uzeti u obzir emocionalno nasleđe naše civilizacije i slediti obrasce koji nanose najmanje bola delikatnim senzibilitetima.“

Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova

            S druge strane, utemeljenost njegove proze u svetu snova ogleda se i na kompleksnije načine. U slučajevima takvih priča Lavkraft nije bio puki zapisničar snova, već je materijal preuzet iz njih obrađivao na slojevitiji način i ugrađivao ga u temelje svoje kosmogonije i poetike. Ovo važi za motive i elemente zapleta njegovih značajnih priča koji su potekli iz snova; recimo, čuveni „Zov Ktulua“ začet je u snu:

„Nalazio sam se u muzeju starina negde u Providensu, razgovarao sa kustosom, vrlo starim i vrlo učenim čovekom. Pokušavao sam da mu prodam jedan neobičan bareljef koji sam upravo sam načinio od gline. Starac me ismejao i pitao me šta sam hteo time što sam pokušavao da prodam novu stvar svojeručne izrade muzeju starina. (...) Rekao sam:

'Zašto kažete da je ova stvar nova? Ljudski snovi su stariji od sumornog Egipta ili mudrujuće Sfinge, ili Vavilona okruženog vrtovima, a ova stvar je izvajana u mojim snovima.'“

Fragment sa ilustracije Dejana Nenadova

U ovom primeru, ideja o skulpturi koja je istovremeno neizmerno drevna, i napravljena samo par dana ranije, poslužila je kao odskočna daska za mnogo slojevitiji zaplet – a u njemu snovi imaju značajnu ulogu, naročito u deonici koja se tiče mladog umetnika koji, kao u gorenavedenom Lavkraftovom snu, izvaja bareljef inspirisan onim što je video spavajući. Snovi su, u ovoj priči, način stupanja u dodir sa onostranim, dubljim saznanjem koje prodire dalje od onoga što budna svest vidi i zna...

U snovima je rođen i Lavkraftov alter-ego, Randolf Karter, koji se prvi put javlja u priči „Izjava Randolfa Kartera“ (1919), čiji je zaplet u potpunosti zasnovan na snu; u snovima je, kao što je gore navedeno, rođen i njegov nemezis, Niarlatotep; a isto tako je i čitav roman Snovita potraga za neznanim Kadatom ukorenjen u snovima – kako u uopštenom iskustvu sanjanja, tako i u konkretnim idejama, konceptima i stvorovima (npr. noćnici: vidi „Rečnik Zemalja sna“).

(...)

 * * * 

Nije što je naše izdanje, ali zaista, ako samo malo proguglate videćete da je ovo u pogledu dizajna korice i respekta prema delu maltene unikatno izdanje: engleska i američka izgledaju kao kič i treš, a o domaćim, dosadašnjim, bolje da više ništa ne govorim. Ko ima oči neka sam gleda...