X - The eXploited (2019)

***(*)

4-

            Najbolji film koji videh u ovoj godini, i sasvim siguran kandidat za samcit vrh moje ovogodišnje liste, pogledao sam na Grossmann festivalu pre mesec dana. Presrećan sam što sam bio u prilici da ga vidim na velikom platnu jer – ovo je Film za Bioskop.

          Nominalno, to je (politički) krimi-triler o seriji „samoubistava“ ili „nesrećnih slučajeva“ (baba se obesila; lik sebi pucao u slepoočnicu; drugome pas odgrizao grkljan...) u prestonici Mađarske.

Pajkanske glavešine prezauzete su obuzdavanjem antivladinih demonstracija na ulicama koje im traju već danima – i to za ozbiljno, a ne ko ove svilene, pristojne, fine, srpske.

Samo jedna žena (samohrana majka koja nema pare za stanarinu i rve se sa buntovnom tinejdž-ćerkom), inspektorka prebačena na kancelarijske poslove jer pati od paničnog poremećaja (nakon muževljevog samoubistva), posumnja da su ovi slučajevi povezani, i da uopšte nisu to što izgleda, nego – ubistva.

Ali, šta zapravo povezuje te kako-izgleda-zločine? I kakve veze s time ima samoubistvo njenog muža, i još poneke stvari iz davne ali ne i mrtve prošlosti? To vam, naravno, neću reći jer ovo je odličan film i ne želim da ga spojlujem.

Površno gledano, mogli biste pomisliti da se radi tek o još jednoj evropskoj aproprijaciji nordijske škole krimića – možda sa dvije žlice tucane mađarske paprike radi lokalnog ukusa, ali u suštini, o epigonskom žanrovskom delu za utucavanje slobodnog vremena.

Hej, jeste li primetili moju četvorku gore? Mislite da ja to olako dajem, nekakvim bozama i limunadama za ubijanje vremena domaćicama posle skuvanog ručka? Mislim, prija limunada na ovu žegu, ne sporim, ali ovaj film je mnogo više od finog krimi-triler osveženja.

Ovaj film ima nešto više na pameti od toga da vam pruži pametan whodunnit, i izveden je s umećem koje daleko nadvisuje pristojnu ali neupečatljivu zanatsko-odradečku egzekuciju koja odlikuje većinu tih masovno štancovanih trilera.

Zločini se dešavaju u jednom napadno naopačkom svetu – što se od samog početka signalizira na doslovan, ali vizuelno pregenijalan i prelep način: slow motion snimci preleta dronova iznad Budimpešte obrnuti su naopačke i pretvoreni u božanstvenu, zlokobno preteće-prelepu poeziju u kojoj ima i nečeg nalik SF-u...

Ovim nadasve jednostavnim postupkom postignuto je mnogo. Sa malim rečeno je, ili signalizirano, sve. Ovo je svet naopak, nestabilan, derealizovan, apstrahovan, predapokaliptički, izvrnut naglavce.

Taj ambijent je, naravno, dodatno i sasvim dosledno profilisan: i policija i vlast/političari prikazani su sa retko viđenom, da ne kažem pankerskom odvratnošću, a film sa velikom pronicljivošću prikazuje kako „toksični maskulinizam“ korodira ne „samo“ žene (kao da je to samo!), 

nego sa njima i društvo u celini – ta toksičnost nagriza i tasove vage boginje Pravde, izjeda humanost i smisao Društva kao takvog, dakle od toga stradaju i muškarci, i svi...

U tako nagriženom, korodiranom društvu zločini koje naša policajka istražuje nisu intruzija nereda u inače sređenom društvu tamo neke Norveške il' Švedske, gde će po 'apšenju il' zaginuću raskrinkanog ubice na kraju filma sve da se vrati u mirni i divni status quo nordijske idile.

Ne, ovo je korumpirani sistem koji sa ubicama saučestvuje i proizvodi ih (a film pokazuje i kako – u kontinuitetu sa nekadašnjim mađarskim udbašima i sličnim, još tajnijim i zakulisnijim službama i udruženjima) umesto da ih hapsi – ako nekoga hapsi, to je omladina na ulicama, to su pankeri, to su bundžije protiv Zla, a ne zlikovci s kojima glavešine šuruju i saučestvuju.

Otud sveprisutna atmosfera na granici horora; ne u doslovnom žanrovskom smislu, nema ovde ni munja ni gromova ni jezive izmaglice. Horor je u skoro opipljivom osećaju toliko snažne dominacije sveprožimajućeg Zla da se postavlja pitanje smisla borbe protiv njega – tačnije, protiv njegovih minornih, lokalnih ispoljavanja. 

Pa šta i ako nađu jednog ubicu, ako reše jedan slučaj – kad je čitav ambijent poremećen Zlom, kad je „slučaj“ povezan sa samom srži čitavog poretka?

Zbog toga sam gledajući ovaj mađarski krimić imao snažan osećaj prepoznavanja; nikako eskapizam, ništa žvaka za mozak, ne bežanje u neki drugi svet – nego sve vreme kao da posmatram ovu trulu i beznadežnu Srbiju, i pitanja s kojima se suočavam svaki dan, gledajući vesti ili ne gledajući ih.

A sve je to izvedeno sa tipičnim mađarskim anderstejtmentom, bez prećerivanja, naizgled 'ladno, polagano, bez melodrame – kao da uzmete jedan vruć komad prezačinjene korejske genijalnosti kakav je MEMORIES OF MURDER, a onda ga o'ladite, i servirate ladnog, i vidite da je to, ako ne bolje, a ono jednako dobro, na drugačiji način.

Ali čak ni to nije najveći kvalitet ovog filma: to što jeste o nečemu, i to o nečemu aktuelnom i prepoznatljivom i suštinski bitnom, a univerzalnom, i što to artikuliše i sa pameću i sa (zauzdanom ali prisutnom) strašću i sa talentom.

Nije ni to što su likovi živi, sočni, upečatljivi, prijemčivi, ubedljivi, što su njihovi dijalozi i ponašanje prirodni i ubedljivi, što „kupujete“ sve to bez ostatka (OK, uz blagi izuzetak glavne junakinje, ali tu dobra gluma poprilično to izdiže iznad deža vija)...

Ono gde je mene ovaj ponajviše od svega „kupio“, i to već od prvog minuta, imao me je na „Helou!“, jeste njegova spektakularno vrhunska režija: ovo je toliko maestralno režiran film da (SPOJLER!) ja stvarno ne vidim kome bih drugome dao Zlatnog Gula dogodine nego majstoru koji potpisuje ovaj film – Karolji Uj Mesarošu (Károly Ujj Mészáros)!

Oni koji duže prate ovaj blog, a i moja pisanija drugde, znaju da ja uopšte nisam od onih „jooooj, kako montira!“ frikova; živo me zabole za nečije stilističke egzibicije ako iza njih ne stoji nekakva lična vizija ili poenta s kojom mogu da simpatišem, odnosno ako vladanje zanatom nije u službi pripovedanja i građenja relevantnog sveta. Mislim da je nepotrebno napominjati o kojoj vrsti „zanata“ se ovde radi.

Ja, prosto, ne pamtim kada sam poslednji put gledao narativno i vizuelno komplikovan film koji je ovoliko savršeno pod totalnom kontrolom reditelja: tako precizno kadriranje i montiranje, tako besprekoran smisao za ritam, za opušteno-a-sigurno pripovedanje, za korišćenje slike umesto preteranog brbljanja...

Takvo vladanje prostorom, tako bravurozno građenje ambijenta i na mikro i na makro planu, takav, prosto, world-building korišćenjem svih aspekata jezika filma, takvo vladanje formom uz istovremeno sasvim sigurno bavljenje sadržinom... 

To se stvarno retko viđa u današnja sve aljkavija i traljavija vremena, kad je svako sa svojim mobilnim telefonom postao „reditelj“, da je moj užitak u ovom filmu – nevezano za priču, zaplet, likove, teme i ideje – bio nešto sasvim visceralno, čulno, pred- i iza-razumsko...

Stvarno sam bio u ozbiljnom iskušenju da uskliknem „Jaooo, kako režira!!!“ – a kad je krenula odjavna špica, prvi sam, glasno, zapljeskao i tako započeo aplauz reditelju.

Srećan sam što sam kasnije bio u prilici i da ga upoznam i popričam s njim – već to drugo veče donelo je hajlajt festivala, za mene, i dugo ću pamtiti tu olujnu noć kad se nebo pocepalo nad Ljutomerom, ali Karolj i ja smo, zajedno s okupljenima ispod cerade lokalne birtije, dok su gromovi pucali, munje sevale i snažni naleti kiše pljuštali sa svih strana, slatko porazgovarali, i o ovom filmu, a i o projektima koje sprema (uglavnom naginju SF-u, ali vrlo originalnom, filipKdikovskom, sa Mađar-arty ugođajem)...

Karolji Uj Mesaroš i Ghoul; špricer usred potopa

Šteta što je Karolj morao da otputuje već sutradan, pa se nismo više družili do kraja festivala, ali tih par sati razgovora te večeri bili su vanredno prijatni (treba li uopšte da naglašavam da se radi o veoma pametnom čoveku?) – i sad ću morati ponovo da pogledam njegov prethodni, kojim je debitovao, LIZA THE FOX FAIRY.

Lizu sam gledao na jednom ranijem Grosmanu, ali mi je to bilo daleko od oduševljenja, dao sam mu 2+/3- jer mi je delovao, tada, kao jedan respektabilan komad bizarno-simpatične ekscentričnosti, lep za oko ali uninvolving, kao neka opičena stilska vežba... Sad ću morati da proverim da li mi je tada nešto promaklo, da li mu nisam prišao kako treba... jer ovaj X - The eXploited je stvarno prva liga, tako nešto ne nastaje slučajno.

Koliko vidim, ovaj film trenutno nije dostupan organima piratskog gonjenja, ali upamtite naslov, pa kad/ako ga zapazite na nekom ovdašnjem festivalu (baš me čudi da nije bio na Paliću! možda neko vidi ovaj moj rivju pa ga dovede na Autorski?) ili gde god, zgrabite šansu da ga overite!

Jedan dobar prikaz romana NAŽIVO

  

Pre svega, da obavestim one koje zanima da je spektakularno uspela promocija KULTA GULA i NAŽIVOG u Nišu, održana 10.08.2019. u okviru STRIPORAMA festivala. Bilo je prisutno 15-20 posetilaca (što je bar za 15 više nego što sam očekivao) a prodate su čak 4 knjige (1 KULT i 3 NAŽIVA), što je bar za 3 komada više nego što sam u najoptimističkijim snovima smeo slutiti!

Pored toga, lepo sam proćaskao sa D. Nenadovim, kojeg veoma cenim, sa Lilit (puno ime poznato redakciji) koja mi je dopremila 4 knjige čak iz USA i još sa nekim Nišlijama. Naravno, od drugara i rodbine koji su obećali dolazak nije došao niko. 

Ali, podvlačim, sve je to u skladu sa očekivanjima, pa i preko njih; ja sam prezadovoljan. Od Niša očekujem isključivo NIŠta, i svaki put kad dobijem bar malo iznad NIŠta, ja sam srećan kao da sam dobio na lutriji.

A sada sam još srećniji jer malopre videh vrlo dobro sročen kritički osvrt na moje čedo, NAŽIVO, i to na blogu EXPERIMENT. Taj odličan prikaz me i ne čudi jer dolazi od Miljana Ristića, kolege pisca i kolege blogera, iz Negotina, koji je već ranije više nego adekvatno reagovao i na mog ZAVODNIKA (klikni pa vidi!)

Njegov rivju NAŽIVOG možete pročitati ako kliknete OVDE.

 

Preporučujem da slobodno prošvrljate i drugde po njegovom blogu EXPERIMENT, jer naći ćete tekstove o mnogim vrednim i Ghoulougodnim knjigama, o kojima se pisalo i ovde na blogu, recimo – Progutana – Dejvid Kronenberg, Borilački klub, U miso supi –Rju Murakami, Luzitanija, itd.

NAŽIVO ponovo u Prištini: uslikao jedan poštovalac pre nekoliko godina

P.S. I ovom prilikom podsećam: NAŽIVO nema knjižarsku distribuciju. NAŽIVO nema marketing. NAŽIVO niko ne gura i ne promoviše, sem gerilski, njegov autor. I zato, ako vam se ova knjiga dopala – preporučujte je i/ili kupujte svojim prijateljima, ljubavnicima, ženama (deci baš i nemojte, bar dok ne napune 21 godinu), poznanicima... Hvalite je na Goodreadsu... Širite Jevanđelje, širite Kult...

NAŽIVO ponovo u Prištini

A ko još nema NAŽIVO u njegovom ultimativnom izdanju, nek ne čeka previše – pola tiraža je već otišlo... Pišite na dogstar666 at yahoo dot com – cena je samo 800 din + ptt...

Avgust je idealan mesec za čitanje ove knjige jer i njegova radnja dešava se usred jednog vrelog i haotičnog, predapokaliptičnog avgusta... Zato, ne oklevajte previše...

NAŽIVO i KULT GULA na Striporama festivalu

I ove godine se, kao i pet prethodnih, u Nišu, paralelno sa festivalom Nišvil (aka Guča za džezere), odigrava Striporama – festival stripa i popularne kulture. To je pravo mesto da se Nišlijama i drugim gostima Niša predstave moje dve nove knjige: KULT GULA i NAŽIVO (treće, ultimativno izdanje).

Tako će i biti.

U subotu, 10. avgusta, s početkom u 19h, duhovni tvorac Striporame, Zlatibor Stanković (inače iskusan novinar i vlasnik striparnice Južni Darkvud), razgovaraće sa Dejanom Ognjanovićem o knjigama KULT GULA i NAŽIVO. Lokacija: Nišvil Press centar u Tvrđavi.

Naravno, eventualna publika moći će da se priključi razgovoru svojim pitanjima, komentarima, zvižducima itsl. a ako neko baš bude otišao tako daleko, moći će i da kupi neku od pomenutih knjiga (ili, čak, obe)!

Znači, ko voli nek izvoli – 1) svojevrsna Biblija Horora, knjiga najboljih tekstova iz prvih 10 godina bloga The Cult of Ghoul, i 2) prvi i jedini niški horor roman... Naživo, pred publikom – if any!

Što se ostatka festivala tiče, ima se tu šta i ko videti i čuti – ja posebno ističem i preporučujem izložbu ilustracija i strip tabli Dejana Nenadova 

(čitaocima ovog bloga poznatog po ilustracijama za SNOVITI KADAT u mom prevodu), 

a sada vas prepuštam zvaničnoj najavi organizatora – i ilustracijama na niške teme koje su spec. za Striporamu uradili gosti festivala!

Zvezde svetskog stripa i ilustracije, animatori, storyboarderi… na Striporami 2019!

Nišville i striparnica Južni Darkwood predstavljaju vam Striporamu 2019!
Promocije novih izdanja, izložbe, crtanje posveta, berza stripa i akcionih figura, škola stripa za najmlađe...

Gosti Striporame 2019 su Giuseppe Matteoni (izdavačka kuća Sergio Bonelli Editore, autor naslovnica i crtač strip serijala Dragonero), 
UPDATE: Zbog smrtnog slučaja u porodici naš gost Đuzepe Mateoni bio je prinuđen da otkaže gostovanje na Striporami.

Milorad Vicanović Maza (crtač Wundervaffen strip serije, jedne od najprodavanijih na frankofonom tržištu), 

Darko Perović (jedan od najpopularnijih strip crtača u Italiji, crtač na strip serijalu Magični Vetar), 

Ivan Stojković (strip crtač i animator), 

Miroljub Milutinović Brada (bezmalo dve decenije prisutan na francusko-belgijskoj strip sceni),

Sabahudin Muranović Muran (crtač stripa Vekovnici i Hajduk), 

Dejan Nenadov (slikar, stripar i ilustrator, od 2008. prisutan na francuskom tržištu), 

Konstantin Viktov-Titis (strip crtač i storyboarder na hit-filmovima The Expendables, Killing Season, Olympus has fallen),

Leonid Pilipović (zvezda francuskog stripa i gitarista grupe Goblini).

U okviru festivala biće organizovana i samostalna izložba Dejana Nenadova, 

izložba radova gostiju učesnika svih pet dosadašnjih izdanja Striporame, prodajna izložba akcionih figura, kao i radionica stripa za osnovce i srednjoškolce. Stripofile, takođe, i ove godine očekuju promocije domaćih strip izdanja.

Program Striporame odigrava se na otvorenom, u Niškoj tvrđavi, u Zelenom strip ateljeu (pored Nišville press centra), i besplatan je.

SPEKTAKULARNI APDEJT

I PUNI

GHOUL'S SEAL OF APPROVAL:

DUH U OKLOPU

- PREMIJERNO IZDANJE DARKWOODA NA STRIPORAMI 2019!

Puna cena- 1590 din.
Promo cena- 1290 din.
STRIPORAMA CENA - 1200 din!

Jedan od najvećih naučno-fantastičnih klasika – Duh u oklopu (Ghost in the Shell) –najzad na srpskom jeziku!
Futurističkom noar atmosferom bliska pripovestima Filipa K. Dika i Skotovom Blejdraneru, asvojim arhitektonskim vizijama ukorenjena u Mebijusovim stripovima, Duh u oklopu je pričao specijalnoj jedinici koja se u bliskoj budućnosti bori protiv sajber-kriminala. Autor Širo Masamune maštovito ukazuje na probleme koji se mogu vrlo brzo pojaviti perd nama, u svetuu kom je bio-inženjering sve izvesnija realnost. U svetu u kom ćemo se preispitivati ima limašina duh i da li nam postaje jednaka po pravima, čak i ako nas u mnogo čemu prevaziđe.