Stravicna Studija na Petak 13.

Pa kad niko nece ta evo Shozo ce napisat par reci o krajnje prijatnoj februarskoj veceri u sali NKCa. Zureci da pobegnem iz simfonijskog orkestra pre nego li me kolege sa posla odvuku u kafanu na jos jednu beskrajno pijanu noc u reziji kolektiva, pitao sam se da li vredi jedno vece u alkoholisanom stanju zameniti za trezno kuturno prijatno? Ipak, ovde i nije bas postojala tolika dilema tako da Studija Strave pobedi pola litra Vinjaka. Ziveli!
Neuobicajena guzva na parkingu me je nagnala na pomisao da je sala vec dupke puna i da necu naci prazno mesto, sto naravno bese horor iluzija pomucenog uma nervoznog sofera.

Stari losi NKC !

Doceka me Dejan i ode da daje intervju pre nego se televizije razbeze. Pozdravi me i drugi Dejan pa i on ode da kaze par reci pre nego li se i novinari razjure kucama. A ja odoh gde drugde nego za sank. Ugleda me neka tetka koja brise neke case ko da je videla samog Djavola. Reko jel ima nesto da se popije ovde, znajuci da nema, al mozda nesto ipak kriju. Mog ti dam samo vodu ako oces, kafa je samo za gosti. Ja je naravno pocastih sa "Jebem ti gosti." A u sebi i sa jebem ti NKC.

Kako se direktori goje

Prvi put ugledah Srdjana Savica kao direktora i utisak je da kada kriticari postanu politicari a onda i direktori, neminovno je da sledi galopirajuca gojaznosti i menjanje kaisa za pojasom. Moj predlog je da trci malo oko institucije kojom rukovodi i tako stekne kondiciju, ako ne fizicku a ono psihicku, jer je u par navrata delovalo da ce se tokom promocije uspavati na stolici.

Twilight of our dreams

Taman da pocne promocija, a ono dve mlade i zgodne gospodjice udjose sa zakasnjenjem, te bejahu propracene zbunjenim pogledima Shoza i Ghoula, uz oblacic WTF?! A kada sam se okrenuo imam sta i da vidim, vise od polovine publike cine devojke. Koliko je tu kriv SUMRAK Stefani Majer???

Dajem rec

Izvestio se tokom godina Dejan Dabic. Od jedne zbunjene, dzigljave persone evoluirao je u sposobnog, vestog i duhovitog voditelja, urednika i sofisticiranog sagovornika. Neko ko nikad nije video esejistu Studije, verovatno bi s obzirom na mracnu pojavu, upravo upro prstom na Dabica kao autora. Ali on je ovde samo host, koji nazalost i dalje ima hronicnih problema sa kosom i treba pod hitno da promeni frizera.

Zgodni urednici

Najprijatnija osoba kao ucesnik veceri bese nasa juznjakinja Milena Stojanovic, urednica Malog Nema. Ne samo da lepo, umereno, oprezno i nadahnuto govori, vec u isto vreme pleni izgledom i pojavom. Da sam ja na Dejanovom mestu vise u zivotu ne bi imao potrebe ni zelje da trazim drugog izdavaca. Zbog ovakvih izdavaca i ja cu svoje skrivene rukopise da pustim etar, mozda. Ziveo Mali Nemo!

Pricljivi Vojvodjanin

Sloba Vladusic je prijatan sagovornik i vest kriticar. Njegovo teoretisanje o zanru uz cestu upotrebu alegorije, simolike i raznih uvijenih formi je bilo inspirativno meni, ali verovatno malo naporno mladjoj populaciji u publici, te su neke devojcice malo i saputale iza mojih ledja. Medjutim, neoprostivo je da SF stavlja ispred horora u prethodnih 10 godina, pa me cudi da Dejan nije reagovao na to da su Hari Poter ili Gospodar Prstenova u ocima Vladusica vredniji i popularniji od raznih horor serijala, te da je sam zanr zapao u svojevrsnu krizu zbog toga. Netacno. Dinamikom svog govora Vladusic sa druge strane pleni i stice se utisak da moze da govori u istom tempu satima, razvijajuci svoje teorije i kritike.

Profesor?

Veseli sagovornici su cesto koristili ovaj izraz tepajuci autoru. Zasto? Evo ja ga ne znam. Cega je on to profesor? Knjizevnosti? Stomatologije? Zastite na radu? Srpskog jezika? Violine? Klavira? Istorije? Ili oni podrazumevaju da svi mi znamo da je on Profesor Horora. Nepotrebno, neuskladjeno, van konteksta, neprecizno i nenaznaceno.

I malo o zanru

Malo se toga novog culo o samom hororu. Uglavnom je Dejan ponavljao stvari sa svojih predavanja, a mnogo toga se vec ispricalo i na prethodnim promocijama. Nije on tu bas toliko kriv. Sami sagovornici za stolom morali bi biti pa barem upola znalci koliko i on sam, za jednu iskreniju i zucnije argumentovanu raspravu. Kriva je tu i tradicionalno rezervisana publika, te se iz gomile jave samo ljudi kao Goran Stankovic ili Bata Stojanovic, koji i nisu iz horor price. Ovako na kraju ne mogu da se otmem utisku da su mi sve naredne promocije bile nalik onoj sa A. Radivojevicem na pravnom.
Ipak, opsti utisak je da horor kao zanr dobija u srpskoj reziji jos jedan znacajan dodatak, koji potencijalno predstavalja nezaobilazno stivo onima koji zele da uce ili makar upoznaju koncept samog zanra.