Evo jedne knjige koja zaslužuje Ghoul's Seal of Approval: u izdanju Srpskog Genealoškog Centra i Odeljenja za Etnologiju i Antropologiju Filozofskog Fakulteta u Beogradu dolazi nam ova knjižica na 190 stranica sa 3 veoma zanimljiva rada koji iz različitih uglova osvetljavaju teme i pitanja relevantne za sve koje zanimaju SF i horor.
Prvi rad je STRAH I PANIKA Ivana Kovačevića, i pruža "sociološku priču o šabačkim kanibalima". Radi se o opisu masovne panike u Šapcu krajem 2006. kada se gradom raširila priča o "sekti kanibala" koja spopada i ujeda ljude. Analizira se izveštavanje medija (sa iscrpnim citatima iz novina) i način na koji je ova "urbana legenda" pretvorena u povod za vrlo stvarnu i delatnu paniku među stanovništvom, kao i mehanizmi straha i manipulacije. Iako rad nema direktne veze sa žanrom, pitanja toga ŠTA i KAKO izaziva strah, naročito među nama, ovde, u Srbiji, vrlo su aktuelna, i zanimljivo obrađena. Ovo je svakako ne samo zabavan nego i vrlo poučan rad za poimanje Srbije danas.
Drugi rad u knjizi je naslovljen STRAH, ZLO I LUDILO, potpisuje ga Bojan Žikić, i mada text nije baš toliko dobar koliko taj naslov ukazuje (he, he, he!), radi se o interesantnom pokušaju da se nađu zajednički motivi nekim prilično različitim žanrovskim delima, i da se ona analiziraju u svetlu tretmana motiva prostorno-vremenske izmeštenosti. Konkretno, na tapetu su Vašington Irving i njegove čuvene priče "Rip Van Vinkl" i "Uspavana dolina", Stiven King i "Balada o fleksibilnom metku", "Langolijeri" i Rouz Meder, te najzad Filip K. Dik sa nekoliko romana (Čovek u visokom dvorcu, Klanovi Alfa Meseca...). Ima tu zanimljivih uvida, ali stiče se utisak da je ovo istrgnuto iz neke veće celine u kojoj su, možda, principi izbora bolje obrazloženi. Ima tu i nekih problematičnih određenja žanra, ali se donekle mogu opravdati time što je pristup ovde antropološki a ne književni (tj. estetski), pa se, recimo, žanr posmatra kao "književna potkultura"...
Najzad, treći, i možda najbolji rad, nazvan je STRAH, OTPOR I IDENTITET, a autor je Ivan Đorđević, čuven po svojoj analizi stvorova okupljenih na forumu Znak Sagite. Ovog puta pod svoju lupu stavio je tri novele Vladimira Lazovića (u svetu znanog kao Valdemar Lejzi) u kojima se ovaj pisac – najpoznatiji članovima društva "Lazar Komarčić" i pratiocima izdanja bliskih tom društvu – bavi pitanjima alternativne istorije, odnosno nekim tačkama u srpskoj istoriji koje su mogle postati prelomne, ali (na žalost?) – nisu. Veoma pronicljivim i dobro argumentovanim čitanjem ovih priča, Đorđević razotkriva moć istorijskih mitova, samo-zavaravanja, te "patriotizma" i svesti o nacionalnom biću u vremenu "buđenja naroda", sa svim pripadajućim klišeima i idejno-upitnim momentima koji prožimaju Lazovićeve priče. Iako je ovaj rad tematski pomalo udaljen od ostala dva (ne bavi se nikakvim STRAHOVIMA), veoma je vredan i koristan primer pomnog čitanja ideologije (i simptomatike) jednog dela domaćeg žanrovskog pisanja.
Za informacije o knjizi pokušajte da izguglate izdavače, ili pišite meni za dodatni info.
U prodaji se može naći u samo jednoj Bg knjižari, po duplo većoj ceni nego što bi bila direktno od izdavača.
Uskoro na ovom istom mestu – prikazi još 2 odlične horror-related knjige istog izdavača:
OPSEDNUTOST I EGZORCIZAM U SRBIJI,
te OKULTIZAM OVDE I SADA.
Stay tuned!
Нема коментара:
Постави коментар