izabrana dela

izabrana dela

уторак, 21. април 2009.

DRACULA (1979)


**(*)
3-

posle duže pauze reprizirao sam ovaj film.
slabo je to. tokom celog trajanja imao sam stalan osećaj pogrešnosti koju ću verovatno samo delom umeti da artikulišem, ali maltene svaki kadar mi je bio – baš tako, 'pogrešan'. ne u smislu tehničke neispravnosti, preskočenih rampi, lošeg kadriranja i sl. nego prosto, stalno me je proganjao osećaj 'fejka' i lošeg proračuna u svemu što gledam.
scenaristički, ovo je najslobodnija verzija DRAKULE, ali moji problemi sa njom nisu u 'slobodama' koje su scenaristi sebi dopustili koliko u suštinskom pitanju vezanom za svaku slobodu, naime: sloboda – ZA ŠTA?
nije stokerov roman nikakva sveta knjiga, uostalom, SVAKA dosadašnja verzija je sebi dopuštala manje ili (češće) veće slobode – ali ovde su načinjene neke krupne i suštinske izmene, a njihova poenta nije adekvatno ostvarena. stiče se utisak da bi ovo trebalo da bude jedan reimagining Drakule za (malo) mlađu publiku s kraja 1970-ih u kome bi se naglasila romansa, i gde bi se slavila Nova Žena oslobođene sexualnosti, koja odbacuje sterilno-bezličnog dž. harkera i strasno prigrljuje egzotičnog grofa iz daljine. zbog toga scenario mestimično deluje kao da ga je pisala erika džong. na žalost, tokom najvećeg dela to je još uvek jedan beznadežno zastareli gotik, samo snimljen sa više para no ikada do tada, sa spektakularnijom scenografijom i ne baš neophodnim vizuelnim efektima - da se vidi raskoš.
problem je, između ostalog, što je Nova Žena –proizvod pomodnog feminizma- jedna fufica definisana isključivo svojim sebičnim potrebama koja izvan svoje sexualnosti nema ama baš ništa: ukratko, lusi je samo ukras oko vagine koja ostaje njen jedini definišući faktor (iz nejasnih razloga izvršena je rokada pa se u ovoj verziji lusin lik zove mina a minin lik se zove lusi)! znači, lusi ne postoji kao lik dok ne dođe drakula, kako bi u odnosu prema njemu ona bila 'okarakterisana'. nešto ne verujem da bi ijedna feministkinja s imalo mozga aminovala takav tretman. a kada dođe njen mračni princ (koji btw sa svojom smešnom frizurom izgleda kao jeftini švaler iz nekog primorskog mesta, samo je ovde izvršena još jedna rokada, pa imamo švalera-turistu koji dolazi engleskinjama na noge) ona se toliko zacopa u njega da izgubi i glavu i sve ostalo za njim.
ujutro joj mrtvu pronađu najbolju drugaricu, a uveče tog dana ona hrli drakuli u zamak (tj opatiju koja je ovde debilno ikonografski rešena kao da je zamak usred transilvanije)! to što je lusi prava svinja prema svom ocu, vereniku i ostalima – ajde još i nekako, ipak su to beskrvni viktorijanci, a ona je, kao, punokrvna Žena koja bi samo da Voli i bude Voljena bez obzira ne sve sitnoburžoaske predrasude. ali zar da tako brzo i olako zaboravi svoju 'sestru', i da se smeje i očijuka s grofom dok se ova ni ohladila nije?
možda bi čak i to bilo nekako oprostivo da je grof drakula zaista tako upečatljiv i zavodljiv da, videvši ga, pomislimo: ko ne bi zaboravio i oca i majku, a kamo li tamo neku drugaricu, zbog ovog mega-frajera? međutim, langela zaista nije ni napisan ni odglumljen onako kako bi taj lik trebalo da zvuči i izgleda; ne verujem ni njegovim frazama o velikoj starosti i vekovnom iskustvu, a ni njegovoj švalerskoj auri. bled je i kao zavodnik i kao pretnja, i kao ljubavnik i kao monstrum.
zapravo, javlja mi se da je loš kasting jedan od većih problema ovog filma -uz glavni, u vidu scenarija. problem je i u bedemovoj nesigurnosti sa žanrom, koja ga je verovatno navela da ide na autopilota –tj. kopiranje prethodnika, a pre svega hammera- kad god treba da proizvede horor, usput nesvestan da je hammerovo vreme prošlo više od decenije ranije. svi u ovom kastu su slabi, pa čak i siroti lorens olivije u debilnoj ulozi oca koji mora da na kolac natakne rođenu povampirenu ćerku, a potom i da joj –pred još 5-6 nepotrebnih posmatrača- razdrljuje nemrtve grudi i vadi joj srce. to bi bila mučna scena, da je iko ovde zaista tretiran kao lik, ili da se iko (scenarista? reditelj?...?) bar na tren zamislio nad situacijama koje prikazuje i njihovim implikacijama. međutim, pošto minu nismo ni videli kako treba pre nego što je umrla (ovde je ona bila bleda i nikakva još i pre dolaska drakule!), a pošto van helsing ne pokaže nijednu pravu emociju nakon vesti o smrti svoje ćerke, onda je ta scena prazna od bilo kakvog impakta ili involviranosti kako likova tako i gledalaca.
isto važi i za romansu bez hemije između drakule i lusi, za ovde potpuno slepački prepisan ali neosmišljen odnos drakule i renfilda, za harkera koji je toliko nebitan ovde da ga šalju u london kao potrčka da se skloni tokom većeg dela filma jer ne znaju šta bi s njim, za dr. sjuarda – zapravo, donalda plezensa koji igra svoju uobičajenu horor-rolu: trapavog, polukomičnog čovečuljka koga ne znaš dal da žališ, dal da mu se smeješ (running joke je da on stalno jede, ne gubi apetit ni nakon smrti mine, ni na groblju dok van helsing baulja po podzemnim tunelima – ali nejasno je zašto, koja je poenta toga, jel bi on trebalo da bude nekakav comic relief ili šta; čak i ako je tako, očekivao sam neki pay off s tim njegovim jedenjem, ali ništa od toga, on prosto nestane pred kraj bez 'ostani zbogom')…
kad podvučemo crtu pod sve ovo, rekao bih da je glavni problem, prvo, što su za osnovu uzeli pozorišni komad, a ne roman (isto kao verzija s belom lugošijem iz 1931.); što su za reditelja uzeli bedema koji se s hororom nije snašao, mada je dobrim delom kriv i scenario; i što su pokušali da vrlo trapavo i nedosledno 'modernizuju' samo jedan aspekt romana, zadržavši pritom gomilu prašnjave polovne skalamerije kupljene na rasprodaji kod hammera pa našminkane skupim novim efektima, angažujući pritom loše glumce, ili dobrima ne dajući ništa da rade.
u istoj godini u kojoj se pojavila beskrajno superiornija i nadahnutija i mračnija i jezivija reimaginacija DRAKULE – hercogov NOSFERATU – ova bedemova verzija je samo kuriozitet i fusnota, ćorak sa nešto malo eye-candy-ja za goth-o-ljupce ali bez dovoljno energije i autentičnog svog smisla za postojanje.

2 коментара:

Dejan Ognjanovic је рекао...

nikad mi neće biti jasno zašto je jedan ovako temeljno promašen i bled film toliko omiljen kod publike pa i ponekih kritičara, pa ga stavljaju na liste najboljih vampirskih filmova svih vremena!

Outsider је рекао...

Jako davno sam gledao ovo. Iako cenim Langellu, nisam mogao da se priviknem na njega u ovoj ulozi. U svakoj sceni mi je delovao kao dete koje glumi da je jako tužno i treba mu mamin zagrljaj. Ne smeta mi toliko ako neko menja knjigu ali ovde je Stoker baš iskasapljen jer nisam video neku dobrobit tih izmena. Sem par vizuelno dopadljivih scena sve ostalo je za zaborav.