IT'S ALIVE (2009)

*(*)

2-

ovo nije rivju – ovo je upozorenje.

novi IT'S ALIVE je potpuno gubljenje vremena za pogledati (iako traje milosrdnih 80ak minuta), a vala gubljenje je vremena i prisećati se njega a kamo li pisati o njemu.

ja odavno bezvoljniji, bedniji i otaljaniji film nisam pogledao – bar kad govorim o onima od kojih smo imali pravo da očekujemo bar neki kao nivo. istina, ja ni koenov original ne volim naročito (a ako me baš povučete za jezik, od celog njegovog rediteljskog opusa priznaću da neku mlitavu trojku mogu da dam za THE STUFF, i to je sve; ostatak se kreće ispod te ocene, i ispod proseka). međutim, u odnosu na ovaj pobačaj, koen je barem svojevremeno imao nešto na umu, bio među prvima da kešira na 'something's wrong with my child' trendu (začetom sa superiorrnom i nedostižnom ROZMERINOM BEBOM – mada, naravno, pra-preci tradicije zle, ili bar sumnjive dece postoje još od ranih 1960ih i VILLAGE + CHILDREN OF THE DAMNED, INNOCENTS etc.).

dakle, u kontextu vremena kada je nastao, budžetskih ograničenja i uopšte stanja u tadašnjem hororu, koen je sa svojim IT'S ALIVE (1974) nešto ipak uradio. kako-tako. nije on neki reditelj, glumci su mu loši, kamera jedva služi svrsi beleženja dešavanja, efekti su rudimentarni – ali, jebi ga, on je uvek imao njuh za potentne koncepte, i ta fora sa bebom-ubicom realizovana je na jedan umereno respektabilan i potentan način.

a onda, 35 godina kasnije, dođe 'rimejk' koji je skoro nepojmljivo impotentan. ni po čemu se ne vidi da je ovo reimaginacija filma koji je ZAČEO celu tu priču sa krvoločnim bebama u okvirima exploatacije. ni po čemu se ne vidi da su autori ovog abortusa uopšte svesni da je u međuvremenu, a naročito poslednjih 10ak godina, snimljeno više DESETINA filmova o bebama i klincima-ubicama. jok, ovaj mali retard se ponaša kao da je on prvi otkrio foru, i 'naslađuje' se time koliko je originalan i 'smeo' u svom konceptu (inače, već izlizanom) pa se i ne trudi da ga oživi, nadahne, elaborira, da mu da neki novi 'okretaj zavrtnja'.

jok, bato. ništa slično. u poređenju sa ovim, nedavno rivjuirana GRACE je izuzetan film: iako u krajnjem saldu tek polovičan, taj hororčić je nešto barem pokušavao, pa na kraju half-assovao; i mada u celini nije nešto poseban, on bar ima odličnih, originalnih, neviđenih, hrabrih scena, i ideja. ovde nema toga ni u tragovima. ama baš sve je goli bedasti déjà vu.

rutina koja je toliko zamorna, jadna, dosadna, glupa, da tu ne pomaže čak ni nešto malo krvopljusa gde se lošom farbom (da, boja krvi je iritirajuće pogrešna) pokušava prikriti zloguka šupljina u samoj srži filma koji nije NI O ČEMU – koji pleše oko nekih, kao, potentnih pitanja, ali NIŠTA od njih ne uradi osim što se vrti u krug dok mu se ne zavrti u glavi i dok ne ošamuti i gledaoca. nema ovde ni ideja, ni tema, ni priče, ni likova, ni simpatije, ni antipatije, ni grešnih zadovoljstava, ni exploatacije, ni arta, ni (makar!) tehničke briljantnosti, ni set pisova, ni efekata (beba-monstrum se vidi u blink-kadru od 0,6 sekundi!).

potpuna budalaština o kojoj sam već previše napisao.

zaobići.