Nepodnošljiva lakoća otkaza

-->

Danas je u E-Novinama izašao tekst o mom slučaju.

Naslov je "Nepodnošljiva lakoća otkaza", a njegov početak je rečit:

Da li je normalno da mlad i perspektivan asistent gubi posao zbog ćudi predmetnog profesora i mentora? Da li je normalno marljivo raditi deset godina na fakultetu, pisati i objavljivati knjige i radove, učestvovati na konferencijama, dobijati stipendije i nagrade – i posle svega toga, "zaraditi" otkaz? Da li je normalno na Dan Filozofskog fakulteta u Nišu (6. novembar) svečano dobiti diplomu magistra i nagradu za deset godina rada, a dve nedelje kasnije naći se na Birou za zapošljavanje? Nije, ali u Srbiji je nenormalnost – normalna.

Ostatak teksta Nepodnošljiva lakoća otkaza pogledajte ovde:

APDEJT: Pošto su e-Novine u međuvremenu iščezle sa neta, evo kaše-sačuvane verzije mog teksta koji je tamo bio objavljen:

Deset godina sam radio na Filozofskom fakultetu u Nišu (departman: Anglistika) kao asistent-pripravnik na predmetu Američka književnost, a onda je, neposredno nakon magistriranja, moja karijera na njemu nasilno prekinuta. Počev od 18.11.2009. više nisam zaposlen na toj instituciji.

Moje uklanjanje je izvedeno na način protivan propisima i akademskim principima. Posao sam izgubio zbog ličnog sukoba sa predmetnom profesorkom i mentorkom, dr Draganom Mašović.

U celoj toj zavrzlami bilo je sasvim nevažno što sam za tih deset godina objavio šest knjiga, i to: jedan roman (Naživo, Prosveta, Niš, 2003), dve studije (Faustovski ekran: đavo na filmu, Matična biblioteka 'Svetozar Marković', Zaječar, 2006, i U brdima, horori: srpski film strave, Niški Kulturni Centar, Niš, 2007) i jednu zbirku eseja (Studija strave: eseji o horor žanru, Mali Nemo, Pančevo, 2008), te priredio (sa I. Velisavljevićem) jedan zbornik eseja (Novi kadrovi, Clio, Beograd, 2008), i jednu antologiju proze američkog autora H. F. Lavkrafta (Nekronomikon, Everest Media, Beograd, 2008). Preveo sam sa engleskog jednu knjigu, više priča i eseja, i objavio više desetina svojih eseja, prikaza i kritika u časopisima i zbornicima u zemlji i inostranstvu. Tema velikog broja ovih radova i publikacija je iz oblasti Američke književnosti, filma i kulture. Dobitnik sam I nagrade za književnu kritiku (Gradina, 2004), III nagrade za esej (Ulaznica, 2005) i I nagrade za esej (Ulaznica, 2006) kao i nagrade za najbolji neobjavljeni rukopis (oblast: esejistika) na konkursu za ediciju 'Istok-Zapad', Matične biblioteke 'Svetozar Marković', Zaječar (2006).

Ni za jednu od ovih knjiga prof. Mašović nije htela da zna, a kamo li da je u ruke uzme. Recimo, na pokušaj da joj poklonim primerak knjige U brdima, horori odgovorila je sa uvredljivom nezainteresovanošću, da ima preča posla trenutno i da nema kad da se bavi knjigom koju nije htela ni da kurtoazno prelista. Pozivao sam je na promocije mojih knjiga u Nišu (na kojima su govorili ugledni kritičari, kao što je Slobodan Vladušić, ili istaknuti stvaraoci, kao što je reditelj Đorđe Kadijević), ali je prof. Mašović na njih odgovarala tako što je sa vrata našeg kabineta cepala i u đubre bacala postere-najave tih promocija. Nikada se ni rečju nije osvrnula na te promocije ili njihove povode, tj. knjige za koje nije ni želela da zna. Zbog toga u svom izveštaju o kandidatu (povodom moje magistarske teze) nije umela ni da navede njihove naslove niti da tačno opiše njihov sadržaj. Takođe u tom dokumentu, nije znala da tačno navede ni naslov moje prve, nezavršene magistarske teze.

Bio sam stipendista programa 'Junior Faculty Development Program' zahvaljujući kome sam proveo godinu dana na usavršavanju na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, SAD (2003-2004). Po mom povratku, profesorka nije htela ni da čuje za kurseve i programe koje sam tamo pratio i koje sam želeo i njoj da pokažem, izbegavajući i sam pomen Berklija, a kamoli ideja koje sam možda otuda doneo. Za taj boravak na Berkliju bio sam kažnjen tako što je fakultet odbio moju molbu za produžetak roka za okončanje magistarskog rada – godina dana provedena u Americi, iako nije postojala u mojoj radnoj knjižici, postojala je svuda drugde.

Svakako mi na poslu nije pomogla ni činjenica što sam stavio svoj potpis na peticiju povodom (kako se kasnije i sudskim putem pokazalo) nezakonitog otkaza dr Slobodanki Kitić, takođe profesorki Anglistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. U vreme kada je ta peticija bila aktuelna nisam mnogo pažnje pridavao upozorenju prof. Mašović da ću možda jednog dana imati neke posledice zbog tog potpisa, ali da sam ja "punoletan čovek i da treba da budem spreman da snosim posledice svojih činova". Ovih njenih reči setio sam se tek kada je, u vreme njene neuspele kandidature za dekana, jasno pokazala svoju bliskost upravo sa onima koji su dirigovali tim sramnim presedanom kojim je na neki način i pripremljen teren za ovo što se sada dešava meni. Ako je jedan vanredni profesor, sa najvišim referencama i besprekornom komisijom, morao da sudskim putem isteruje pravdu, čemu da se onda nada jedan običan asistent poput mene koji je, iz principa, osetio potrebu da javno iskaže neki svoj stav?

Pošto sam po statusu bio držan na samom dnu akademske hijerarhije, moje uklanjanje je obavljeno diskretnije i lukavije nego u prethodnom slučaju sa prof. Kitić. A evo i kako.

Poslednja odluka o mom izboru u zvanje i na radno mesto asistent-pripravnik na grupi Anglistika bila je doneta 17.05.2006. i njeno važenje od tri godine isticalo je 17.05.2009. Po važećim propisima, dekan (dr Momčilo Stojković) bio je obavezan da konkurs za to radno mesto raspiše šest meseci pre isticanja mog ugovora, ali ga nije raspisao sve do datuma odbrane mog magistarskog, navodno kako bi mi sačuvao mesto na koje može konkurisati samo kandidat sa magistraturom, a znajući za moje probleme u komunikaciji sa mentorkom i predmetnom profesorkom.

Kao datum odbrane moje magistarske teze, mentorka je predložila 21.05.2009. (četvrti dan posle isteka mog ugovora o radu).

Zbog isticanja mog ugovora pre magistrature, dana 18.05.2009. pozvan sam sa časa da dođem u pravnu službu i potpišem aneks ugovora o radu, kojim se raspoređujem za rad u biblioteci na određeno vreme, do 17.11.2009. Premeštanje u biblioteku Dekan i profesorka Mašović prikazali su mi kao privremenu meru, do okončanja izborne procedure za to radno mesto.

Međutim, čak ni pošto sam stekao zvanje Magistar filoloških nauka, konkurs za radno mesto na kome sam do tada radio nije raspisan. Na sednici departmana Anglistika, ubrzo po mom magistriranju, prof. Mašović je izjavila da za raspisivanjem tog konkursa nema potrebe, već da će nadalje te časove držati saradnik u nastavi, ranije angažovan za rad na drugim predmetima (čija magistarska teza i svi referentni radovi potiču iz oblasti lingvistike i metodike nastave, a nijedan nije iz oblasti književnosti).

Neki od prisutnih kolega predlagali su prof. Mašović da ipak zatraži raspisivanje konkursa na koji je departman obavezan, a da svoje eventualne primedbe na kandidata Ognjanovića, ako ih ima, napiše u svom izveštaju o prijavljenom kandidatu. Prof. Mašović se oglušila o predloge tih kolega.

Na isti način se prof. Mašović – u međuvremenu izabrana za Upravnicu grupe - oglušila i o više dopisa Nezavisnog sindikata koji je takođe tražio poštovanje izborne procedure i raspisivanje konkursa za radno mesto i zvanje asistent (uža naučna oblast anglo-američka književnost).

Neraspisivanjem konkursa za radno mesto asistenta za Američku književnost, narušeni su moje pravo na rad i pravo na napredovanje u službi.

Jasno je da sadašnja upravnica Departmana Anglistika želi da zaobiđe pravila i propise akademske prakse i da joj je cilj da do kraja sprovede svoju samovolju. U tom procesu joj na putu ne stoji Departman, čiji članovi ne smeju da se zameraju redovnom profesoru i upravniku a zarad jednog asistenta.

Moji dopisi Dekanu i Izbornom Veću ostali su bez odgovora a ja sam se, po isteku aneksa ugovora, nakon 10 godina rada, sa odbranjenim magistarskim radom i sa prijavljenom doktorskom tezom, našao – na Birou za zapošljavanje!

Lako je dokazati da ispunjavam sve potrebne uslove za rad na tom predmetu, ali u zemlji Srbiji, kojoj su negativna selekcija i nepromišljena samovolja pojedinaca naneli više štete od svih spoljašnjih neprijatelja, to nije ni važno. Važno je da ispunjavam sve potrebne uslove osim onog presudnog – zbog povređene sujete, prof. Mašović me više "ne želi" za asistenta, ali takođe i ne želi da svoje nedopadanje iskaže kroz propisanu proceduru izbora saradnika, i da eventualno po drugi put u svojoj karijeri napiše negativan referat svom asistentu (budući da je moju prethodnicu takođe oterala, ne samo sa predmeta nego i sa grupe).

I tako, bez raspisanog konkursa, pukim istekom ugovora, uprkos protestima i dopisima Nezavisnog sindikata, a zahvaljujući samovolji jedne jedine osobe, sa svojim diplomama, nagradama, objavljenim knjigama i radovima – mogu samo da se slikam. Ili da izvadim novi pasoš pa da potražim budućnost u nekoj zemlji u kojoj se mladi, vredni i talentovani ne guše na svakom koraku od strane starih, lenjih i jalovih.

Tim povodom poslao sam i sledeći mejl svima zaposlenim na Filozofskom fakultetu:

Drage kolege:

kao što vam je poznato, pre skoro mesec dana ostao sam bez posla zbog "problema u komunikaciji" sa predmetnom profesorkom i mentorkom, dr Draganom Mašović. Konkurs za moje radno mesto nije ni raspisan, a sve dopise tim povodom od strane Nezavisnog sindikata, prof. Mašović je, sada u svojstvu upravnice departmana, ignorisala.

Ovaj sramotni slučaj ne služi na čast ni toj profesorki, ni departmanu, ni fakultetu koji takvu samovolju dopuštaju. Na Filozofskom fakultetu se često ćutanjem odgovaralo na razne nepravde i kršenja pravila i propisa, ali ja neću da ćutim.

Zbog toga ćete u narednim danima u medijima još čitati i slušati o Dejanu Ognjanoviću, i to:

-povodom novog niškog časopisa FILAŽ, čiji sam zamenik glavnog i odgovornog urednika

-povodom novog broja uglednog časopisa GRADAC čiji sam temat o američkom piscu H. F. Lavkraftu priredio i delimično preveo sa engleskog

-povodom novog broja uglednog časopisa JU FILM DANAS u celosti posvećenog "Niškoj kritičarskoj sceni", u okviru koga se nalazi izbor mojih najboljih objavljivanih kritika i eseja,

-povodom neakademskog i nepropisnog načina na koji je asistent Dejan Ognjanović, posle 10 godina rada na Filozofskom fakultetu, odjednom postao "nedovoljno dobar" za njegove visoke standarde.

Prvi od ovih potonjih tekstova možete naći u E-Novinama. (Sledi link, itd.)

Žao mi je što ćete, pored napisa o mojim novim tekstovima, časopisima, radovima, knjigama i drugim aktivnostima (kojima sam i do sada pronosio glas Filozofskog fakulteta) morati da čitate i slušate i neke ne tako pohvalne stvari o toj istoj instituciji. Voleo bih da je to moglo biti izbegnuto, ali odluka da se sa mnom ovako postupi došla je sa više instance, i ona ne može i neće biti ispraćena gromoglasnom tišinom.

Pozdrav,

Dejan Ognjanović

Ubrzo sam dobio odgovor jedinog profesora koji se, za sada, usudio da javno iskaže svoje gnušanje stanjem na Filozofskom fakultetu. Iako on u svom pismu -kao što ćete dole videti - dopušta da ga javno obznanim i potpišem, odnosno da ga tretiram kao javno, otovreno pismo, ja ipak neću ove imenovati dotičnog kolegu. Više od njegovog imena važan je sadržaj, koji kaže:

-->

Dragi Dejane,

Najzad nove vesti od Vas - o Vama! Probili ste gvozdenu zavesu kolektivne akademske ledene zavere šutnje učesnika i saučesnika u mučenju i progonu odličnih saradnika i nastavnika. "Osveta loših đaka", tako je decenijama tumačen odnos vlasti prema univerzitetu, ali kada prosečni, loši i najlošiji đaci postanu dominantna masa bezličnih nekreativnih nastavnika i saradnika, kada steknu status i moć štićenika viših i najviših akademskih zvanja bez znanja onda se dobrim i najboljim loše piše: od ignorisanja i svakog vida šikaniranja do otkaza.

Redovno mi odbijaju dnevnice za redovno odsustvovanje sa sednica NNV. Sem na nekoliko prvih sednica i na dvema poslednjim na kojima se raspravljalo o Dani, godinama ne prisustvujem niti ću prisustvovati sednicama NNV Filozofskog fakulteta dok je ova vlast, verovatno najgora, najpodmuklija od osnivanja Filozofskog fakulteta. Ima više vrsta konc-logora, ratnih i mirnodopskih; i više vrsta totalitarnih režima, sistema i podsistema, i u insiucijama u najdemokratskijim sistemima.

Dragi Dejane, želim Vam sve najbolje; ako ikome, Vama jeste mesto na Filozofskom fakultetu u Nišu! Moje pismo Vama shvatite kao otvoreno pismo za javnost jer ja ne znam nijedan medij koji bi objavio ovo ili neko drugo moje pismo. Pitam se zašto Sindikat nije inicirao potpisivanje peticije?

Srdačno Vas pozdravljam,

...