Živomir Žika Nikolić: GUBANOVA DRUŽINA

    Živomir Žika Nikolić je ekskluzivno otkrovenje ovog bloga – barbarogenije koji čami u tami Južne Srbije (Aleksinac), umesto da spava na lovorikama (i književnim promocijama) kao najveći živi srpski pesnik, pisac, aforističar i svirač u frulu i okarinu. Takođe je autor 17 sorti šećerne repe i 2 sorte stočne repe. Sa njegovim dosadašnjim spisateljskim radovima stalni pratioci bloga već su obilato bili upoznati, a pošto će i ubuduće ovde biti još i još i JOŠ odlomaka iz dela ovog genija koji hoda, najzad sam uveo novi TAG, pa sada klikom na njega možete da se podsećate minulih genijalnosti. Evo ovde - Žika pesnik!
    Kratka ali slatka knjižica pod nadahnutim naslovom GUBANOVA DRUŽINA predstavlja nam Majstor-Žiku u novom svetlu. Do sada nam znan samo kao prvorazredni (?) stihoklepac, Herr-Žika ovde ogoljava nove dimenzije svog raskošnog talenta. Šta je ovo? Zbirka priča? Pozorišni komad? Pesma u prozi? Proza sa pesmama između? Moralitet (morality play)? Elaborirani EPP za proizvode "Bambija", Požarevac? Auto-promotivni projekat za dilovanje deci sopstvenih knjiga? Sve to zajedno, i još mnogo toga više? I sve to na skromnih ali sadržajno nabijenih 20 (dvadeset!) stranica! 

Kao i obično kod ovog proverenog majstora, nema tupljenja, nema zavlačenja, nema praznog hoda: on vas od prve stranice hvata za gušu i drži vas do poslednje i tu nema beganja! Ono što bi mizernija piskarala rastezala na stotine stranica, Žika nabije na par desetina – ali to što je nabio, rečima recenzenta "dugo ostaje zapamćeno"! Nikako u nestrpljivosti za novim susretom sa ovim genijem ne propustite recenziju, jer ona savršeno koncizno priprema teren za ono što sledi, sa svojim lucidnim ukazivanjem na pesnikov "žanovrski izlet", sa svojim razlikovanjem između "narodnog, na momente etno" pristupa (jer etno nije isto što i narodno!), sa brigom za "zdrablje" dece, i sa apoteozom "nenasilnog" iskorenjivanja društvenih zala putem poezije, što je svakako originalni zaokret u njenoj upotrebi, neviđen još od dana starih Grka. Recenzija, takođe, pronicljivo zapaža da je Žika kao autor "viće usmeren sadržajnom a manje formi" – što već i samom rečeničkom konstrukcijom priprema čitaoca na rušenje svih normi i formi koje sledi!

Jer – šta, zapravo sledi?

Smelo razbijanje granica između tri temeljna književna roda (epika, lirika i drama) u kakvo se smeju upustiti samo književni Titani! Sudar metafizičkog i svakodnevnog prožet suptilnim didakticizmom! Infantilno kao ogledalo (univerzalno) ljudskog! Dete kao otac Čoveka! Iskušenja savremenog života (droga, alkohol, duvan, kafa...) kao modernizovane verzije drevnih harpija i gorgona što se ostrvljuju na nejač! Kosmicizam isprepleten sa najekstremnijim lokalizmom, neviđen u književnosti još od dana H. F. Lavkrafta! Postmodernistička auto-referencijalnost i metatekstualnost kakve bi posramile prvi i drugi red na dodeli NIN-a! Ingeniozna kritika konzumerizma kontradiktorno sprovedena kroz njegovu blatantnu promociju! I tako dalje...
Uostalom, čemu dalja priča, kad je Žika sve to već OBJASNIO?

Jedno je izvesno: sa ovom knjigom Živomir Žika Nikolić se ubedljivo svrstao rame uz rame sa takvim već dokazanim poetama detinjstva i nevinosti kao što su Darko Tuševljaković i Dimitrije Vojnov!

Skenovi nisu tako dobri kao nekada – delom zbog slabije štampe ovog retkog izdanja, a delom zbog samog skena koji je, zbog specifičnog poveza, morao da ispadne malo bleđi. Kliknite na sliku za čitljivu verziju – i uživajte!