недеља, 26. фебруар 2012.

APOCALYPSE NOW – REDUX (1979/2001)

*****
5

            Došao sam do nekih filmskih kritika i eseja koje je Aca Radivojević pisao i objavljivao početkom milenijuma i odlučio da ih ekskluzivno podelim sa pratiocima ovog bloga koji neke od njih možda pamte iz Reportera, Vremena, Anti-Pirata i drugih glasila, ali to svakako nije slučaj sa novijim generacijama koje su pre desetak godina možda tek sricale prva slova i nisu imale priliku da čitaju tekstove budućeg scenariste SRPSKOG FILMA.
            Za početak, pošto mnogi od Acinih tadašnjih tekstova imaju proročko-apokaliptičnu intonaciju, evo da od truljenja novinske hartije sačuvam kratki ali fino napisan i savršeno tačan tekst o APOKALIPSI DANAS, Kopolinom remek-delu (po meni, jedinom njegovom; KUM ipak nije ta liga, iako je izvanredan film: 4+). U njemu se izlaže teza s kojom se sasvim slažem, naime, da je to film toliko izuzetan da mu se može bez problema dodavati materijala ubeskraj, a da se time ne naruši ni poenta niti gledalačko uživanje.

 
Aleksandar  Radivojević:
APOKALIPSA  SVAKODNEVNO

Jedino ostvarenje na FESTu '02 kome se nikako ne može utvrditi pravi količnik inteligencije, kao ni da li ga ono uopšte poseduje, je Kopolina integralna prerada »Apokalipse Danas« (Apocalypse Now Redux). Zašto? Zato što se ovo Kopolino delo teško može nazvati filmom, u smislu u kome filmom nazivamo, recimo, morbidne stupidarije tipa »Taxi« i »Taxi 2«.  
Ova epska adaptacija »Srca tame« Džozefa Konrada, iz pera jednog od ključnih arhitekata novoholivudskog herojskog mita, Džona Milijusa, svojevremeno nuđena i Dušanu Makavejevu, je pre svega stameni celuloidni spomenik besmislu, odiseja geografijom zemaljskog pakla. Možda najautentičniji primer spajanja visoke literature i filma svih vremena, jedinstven slučaj gde ni film ni literatura ne ispaštaju u iznuđenom braku, već se međusobno pothranjuju obostrano omiljenim bizarnostima. 
Vijetnam nikada nije bio iskorišćen na tako univerzalan način, u logističkom ključu gde mesto, čitav bekgraund sukoba, i svaka realistička konvencija prestaje da bude važna, gde poema o ništavilu kreće spontano da diše kroz dati kontekst, čineći beznačajnim sve osim sebe same. Tu upravo leži većina zamerki najčešće upućivanih filmu – tromi ritam, proizvoljnost haotičnog dešavanja i nepostojanje jasnog ishodišta. 
Sve te zamerke mogu eksplodirati i multiplicirati se, ili mogu jednostavno nestati kroz ovu novu verziju, zavisno od ugla iz koga gledate film.  »Redux« pokazuje da »Apokalipsa« ne bi bila suštinski promenjena ni da se produži i još dva sata povrh novog trajanja, ali ni kada bi se temeljno skratila. Šta bi to trebalo da znači?  To znači da su Milijus, Kopola, Šin, Brando i ostali postigli jedinstven fenomen u domenu filmske umetnosti uopšte – dodirnuli su konstantu… 
Konstantu narativa, pristupa, ritma, atmosfere, stila, okruženja i glumačke izvedbe. Upravo zbog te konstante, prave linije koja ne skreće sa sebi zacrtane putanje, sjajne ubačene vinjete sa francuskom plantažom usred džungle, ili teatralni seks sa »Plejboj« lepoticama, deluju kao da su uvek bile tu, ali i da tu ne moraju nužno biti ako diktat haosa nalaže njihovo odsustvo, ako konstanta iznenada promeni svoju paklenu putanju pritom ipak ostavši konstantna.  
To je upravo poenta užasa o kome Brandov pukovnik Kurc bunca pod uticajem psihodeličnih droga, u senci hipi-pandemonijuma – pakao koji je večan, pakao koji je svevremen, koji živi kroz svaku malu poru naše svakodnevice.  Pakao koji je rat, rat koji je konstanta. Rat koji je haos, a haos je spontana ekspresija pogane ljudske prirode.  I zato je večan.  I zato se ne menja. Čak i ako ga Kopola produži još četrdesetak minuta.

5 коментара:

  1. Film sam gledao pre više godina samo u redux verziji, tako da ne znam kakva je originalna bioskopska verzija (u principu više volim te director's cut varijante, pošto Ameri mnogo vole da kasape za bioskop, i to ne u onom finom horor smislu), ali mogu reći da sam nakon tri i kusur sata koliko film traje ostao nem, razjapljenih čeljusti, dok se credits vrteo na ekranu. Film je neverovatno dobar, inteligentan, istinit, pokazuje besmisao ratovanja (i ne samo taj, već i onaj egzistencijalni) i ogoljuje ljudsku dušu. Vrhunski film, ocenio bih ga čistom desetkom i preporučio svakome ko želi da gleda nešto što će mu stimulisati ganglije.

    ОдговориИзбриши
  2. Sjajno. Nadam se da ce biti još Radivojevićevih rivjua.
    Off the topic, šta bi sa sledećeg nastavka "1001 film"?
    Off the off the topic, čestitam na tituli.

    ОдговориИзбриши
  3. biće ovde još mnogo, mnogo acinih ranih (besnih) radova; biće i nastavak 1001 filma, uskoro, a na čestitkama zahvaljujem!

    ОдговориИзбриши
  4. Pogledao ga večeras posle 10ak godina. Simbolika besmisla, univerzalna kritika rata prikazana kroz jedan, vrlo konkretan primer, koji je možda šampion besmisla u svetskoj istoriji.

    Za razliku od nekih holivudskih kultnih filmova koji su svoj kultni status izgradili na lažnoj antiratnoj poruci, kod ovog filma, nema tog licemerja i suptilno upakovane propagande. Oduševljen sam filmom. Jedan od najboljih 10 koje sam gledao.

    ОдговориИзбриши
  5. Mislim da je jedan od pikova besmišlja rata potraga surfera za talasima dok minobacači i napalm dejstvuju naokolo. Posle te scene mi je u glavi bilo golemo pitanje: Čemu sve ovo? A onda sam obnovio na guglu znanje o korišćenom naoružanju. Glupost ne prestaje.

    ОдговориИзбриши