Šta su žene ikada učinile za nas?

 

Šta su žene ikada učinile za nas – osim što nas rađaju, što nam kuvaju, peru, puše, čiste…?

 

Još konkretnije, u horor filmu – koji je i koliki doprinos rediteljki? Koliko horora iz 20. veka možete da nabrojite, a da su baš odlični, i režirale ih žene? Da vidimo: NEAR DARK (Ketrin Bigelou), PET SEMATARY (Meri Lambert), RAVENOUS (Antonija Bird)… AMERIČKI PSIHO (Meri Haron), za one koji ga računaju u horor (ja nisam baš načisto po tom pitanju, morao bih da ga repriziram, ali rekao bih da ipak nije horor)… I, šta još? Ja lično, recimo, u ovom kontekstu uvek volim da podsetim na jedan koji svi stalno zaboravljaju, a to je splatterfest HUMANOIDS FROM THE DEEP (Barabara Piters)…

 

Naravno da ima toga još. A naročito ako se okrenemo i 21. veku, gde dobijamo pravcatu poplavu rediteljki u žanru… da ih ne nabrajam, propustiću neku pa će da bude „a gde ti je ova, a što ne pominješ onu?“

 

Elem, genijalni izdavač HEADPRESS će ovog avgusta objaviti obimnu studiju I SPIT ON YOUR CELLULOID: THE HISTORY OF WOMEN DIRECTING HORROR MOVIES koju je napisala Heidi Honeycutt. Možete je naručiti OVDE.

 

Ova obimna knjiga nije samo istorija žena režisera u hororu: ona takođe opisuje promene u žanru tokom 20. veka zahvaljujući pokretima za ženska prava i građanska prava, novim tehnologijama distribucije, uništavanju klasičnog studijskog sistema, plus uspon digitalnih kamera i društvenih medija u 21. veku, moderne ideje o rodnoj i rasnoj ravnopravnosti, prihvatanje LGBTQ i još mnogo toga. Zapanjujuća veličina knjige, sa preko 450 ilustrovanih stranica u velikom formatu, uvećana je činjenicom da je autorka načinila stotine intervjua i pogledala hiljade filmova kako bi napisala ono što je kultna rediteljka Stefani Rotman (The Velvet Vampire, 1971) označila kao „knjigu koju je trebalo napisati”. A ko bi mogao da se ne slaže sa Džoom Danteom? Po njegovim rečima: „Napokon je rasvetljen kriminalno zanemaren aspekt istorije filma. Hanikat dobro poznaje stvari, a bogatstvo informacija je fascinantno. Ovo je prvorazredno delo.”

SADRŽAJ:

 

Preface

Acknowledgements

Foreword by Mary Lambert (Pet Sematary, 1989)

Introduction

1: Mother of All Evil: 1896–1945

2: A Land of Both Shadow and Substance: United Kingdom and United States in the 1950s and 1960s

3: A Woman’s Place is in Exploitation Films: Drive-Ins, Art Films, and Feminism

4: Obras maestras del terror: Non-English Language Horror

5: Some Nudity Required: Strippers, Sequels, and VHS

6: Sometimes Dead is Better: Theatrical Horror of the 1980s & 1990s

7: Pieces of Jennifer’s Body: Theatrical and mainstream horror of the 21st century

8: 21st Century Viscera: Digital technology, short films, and innovation

9: Promising Young Women: The Changing Nature of Horror

Sources & Notes

Index

 

U najnovijem broju magazina RUE MORGUE možete pročitati moj ogroman članak DAY OF THE WOMEN, na pet strana, povodom ove knjige, a koji je u velikoj meri zasnovan na razgovoru s autorkom ove kapitalne knjige. Ona tu iznosi svoje expertsko mišljenje na temu kojoj se tako dubinski posvetila i odgovara na niz mojih pitanja kojima baca dodatno svetlo na materiju.

 

Pored toga, u okviru tog članka možete pročitati i moj kratki intervju sa rediteljkom Meri Lambert, gde sam iz njenih stisnutih usana pokušao da doznam ponešto više o ženama-rediteljima.

 

U istom ovom broju RUE MORGUE magazina možete pročitati i moj hvalospev najnovijem, dopunjenom i redizajniranom izdanju knjige THE SATANIC SCREEN, takođe od HEADPRESSA, pa vam savetujem da to pročitate, a da svoje novce ne spiskate ovog leta samo na sladolede i letovanja, nego da deo svog budžeta za knjige prosledite HEADPRESSu, jer su zaista objavili, tj. tek što nisu, dve fundamentalne, baš-baš obavezne knjige za svakoga koga horor film zanima.

 

U ovom istom broju (verovali ili ne!) imate moje prikaze još dve knjige koje vam apsolutno preporučujem da nabavite ako ste baš pri ozbiljnim parama (obe su luksuzna, skupa izdanja, avaj).

A Doorway to Joe: The Art of Joe Coleman (Fantagraphics) 

– ogromna knjižurina sa morbidnim artworkom legendarnog Džoa Kolmana.

i

Michigan Basement – Thomas Ligotti and Brandon Trenz (Chiroptera Press) 

– luksuzno izdanje nikad realizovanog scenarija za dugometražni igrani film zasnovan na Ligotijevoj priči „Poslednja arlekinova gozba“ koju imate u Orfelinovom izdanju PISAR TAME.

Novi RU MORG možete naručiti OVDE, a tu vam i detaljnije piše šta sve ima u novom broju...